Квар авиона или политичара
Коментари |
После толико најављивања, контроверзна „радна“ посета Хариса Силајџића, председавајућег Председништва Босне и Херцеговине, Београду је, како преносе новинске агенције, отказана или одложена, наводно, због квара на авиону којим је Силајџић требало да допутује у Београд.
Пре, отприлике 15 година десио се по мало сличан случај који је такође везан за односе Србије (СРЈ) и Босне и Херцеговине. Убрзо после потписивања Дејтонског споразума, на иницијативу и под покровитељством САД, Београд је „убеђен“ од стране званичног Вашингтона да прими у посету прву велику делегацију из Сарајева и да тако, како је тада Вашингтон говорио, демонстрира своју приврженост миру, добросуседству и доследном спровођењу Дејтонског споразума. Помирите се, отворите нову страницу у односима на велика врата. Покажите да Србија има капацитет, да је Србија лидер у региону. Биле су поруке.
Делегација је бројала, што Босанаца што Американаца, што политичара, што обезбеђења, преко стотину. На челу делегације био је Ејуп Ганић, који је сада, гле ироније, у притвору у Енглеској, поводом потернице Србије која захтева да јој буде испоручен ради суђења због основане сумње да је одговоран за ратне злочине током грађанског рата у Босни и Херцеговини. С њим у пратњи, или као шеф делегације у сенци, допутовао је и лични изасланик америчког председника Била Клинтона господин Ричард Склар. Ганић једино уз Склара, био уверен у успех своје „историјске“ мисије. Да ли је у томе видео и гаранцију личне беѕбедности, може се нагађати.
Делегација је релативно рано ујутру допутовала америчким војним авионом Ц-130, једним од највећих транспортних авиона на свету. Разговори су се одвијали по радним групама у више сала „Палате Федерације“. У свакој групи, у саставу делегација БиХ било је по више „саветника“ из амаричке администрације. Међутим, због посве неприхватљивих захтева босанских радних група, које су образлагали „саветници“ из америчке администрације, није било, нити је могло бити иакаквог договора. Прозали су сати „преговора“, али без резултата.
Шеф југословенске делегације био је потпредседник Савезне Владе Никола Шаиновић. Аутор ове белешке, био је у то време помоћник Савезног министра за инострне послове који је пратио преговоре.
Док су радне групе заседале, Никола Шаиновић, Ричард Склар и писац ових редова, седели су у великој празној сали, ћаскали о свему и свачему, од озбиљних политичких и економских тема и сагледавања будућности Балкана, до времена, личних искустава и анегдота, испијали кафе и иражавали, мање више, једнако неразумевање зашто преговори радних група теку тако дуго, зашто нема резултата.
У једном часу, неко од Американаца је дошао и тихо, на уво говорио изасланику Склару. Рекао шта има и отишао.
Склар је потом изнео Шаиновићу да преговори тешко иду, да су Босанци неадовољни, да су већ и раније желели да прекину разговоре и да крену на аеродром, али нажалост, имају квар на авиону. Они су се надали да ће квар бити отклоњен док преговори теку, али то није био случај. Сада су принуђени да прекину преговоре, али и даље не могу да напусте Београд. Боаље је и овде да чекају него на аеродрому.
Док је писац ових редовса био изненађен саопштењем Клара, Никола Шаиновић је прибрано реаговао да му је много жао због тога што чује, али да ће се одмах потрудити да чланови делегације добију ручак у Палати федерације, а ако устреба имаће где и да преноће. Склар се сложо са предлогом за ручак.
Могло је бити између 13 и 14 сати када је телефоном дат налог Клубу посланика у Толстојевој број 2, на Дедињу, колико ручкова треба најхитније да се припреми и достави у Палату Федерације.
За мање од сата, обе делегације и повелика пратња посетилаца из Сарајева, позвани су у једну од већих сала Палате Федерације где је био постављен један већи и више мањих столова. Све је деловало готово врло лепо: сала са вредним уметничким сликама и мурлима, бели столови, порцелан, сребрени есцајг, чак и цвеће на столовима.
Гости, укључујући личног изасланика америчког председника, морали су бити, бар мало изненађени ефикасношћу, амбијентом и гостопримством.
Током ручка Шаиновић и Склар су разговарали. Било је јасно да Склар није задовољан „нефлексибилношћу“ југословенске стране у преговорима. Шаиновић је објашњавао да је југословенска страна флексибилна и апелово за разумевање и утицај Склара на босанску страну која не схвата смисао компромиса. Била је то, јасно, порука више за америчке „саветнике“.
После краће паузе у ћаскању са Скларом, Шаиновић готово полугласом, благо се смешећи рекао Склару: „Господине Склар, нисте морали да кварите онолики авион. Нама босански ставови не изгледају примерени договору. Ми, међутим, остајемо отворени за компромис, чим они буду на то спремни“.
И Склар се насмешио и пружио руку Шаиновићу не помињући после тога ни квар на авиону ни настављање преговора.
Гости су после ручка напустили Палату Федерације, поздравили се са домаћинима и безбедно одлетели америчким Ц-130 у Сарајево.
Касније је Никола Шаиновић предводио више делегација Савезне владе на преговорима у Сарајеву и Бања Луци. Инагурисао је први лет ЈАТ-а за Сарајево и Бања Луку.
< Претходна | Следећа > |
---|