Живадин Јовановић,
председник Београдског форума за свет равноправних

Са пажњом сам прочитао текст у „Политици“ од 6. фебруара 2012. године под насловом „Годишњица почетка преговорау Рамбујеу“.
Желео бих да скренем вашу пажњу и, ако дозволите, пажњу читалаца „Политике“ на извесне превиде, празнине и нејасноће у том тексту..

Најпре, Српско-југословенска делегација је позвана у Рамбује да преговорима са делегацијом Албанаца са Косова и Метохије постигне мирно, компромисно политичко решење за статус Покрејине Косово и Метохија.
Директних преговора две делегације није било. Неистина је, да се не употреби други израз, да је српска делегација одбила директне преговоре, како је наведено у  тексту објављеном у „Политици“. Истина је да је Српско-југословенска делегација више пута и писаним обраћањима посредницима захтевала директне преговоре две делегације о чему постоји документација и што може потврдити сваки од тринајест чланова Српско-југословенске делегације. На све такве захтеве амерички посредник Кристофер Хил је одговарао да албанска страна не жели дирекне преговоре. Било је још тада јасно да Американцима није одговарао директни дијалог и да је то прави разлог што га није било. Да јесте, тешко би било поверавати да делегација Албанаца не би прихватила амерички захтев.