СВЕДОЧЕЊЕ О СУСРЕТУ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ
Живадин Јовановић КОЗИРЈЕВ, ЈЕЉЦИНОВ ШАПТАЧ Било је то време припрема за преговоре у Дејтону. И Европа и Русија биле су слабе у том процесу, па су свесно препустиле диригентску палицу америчкој администрацији. Немачки геополитички циљеви били су у великој мери задовољени разбијањем СФРЈ, те је у окончању грађанског рата у БиХ тадашњи Бон видео консолидацију тих циљева, ко год водио игру. Француској дипломатији било је важније како се њена улога пројектује у јавности од тога колики ће бити њен стварни утицај на исход и потоњи распоред снага. Велика Британија је, као у и другим сличним случајевима, наступала као члан англоамеричког двојца. Козирјев и Јељцин су били сарадници у америчком пројекту за БиХ. Ипак, у завршници Јељцин је покушао да сам себи одреди награду за „минули рад“ тиме што би у Москву истовремено довео Милошевића и Туђмана и домаћој јавности се представио као важан, чак и самосталан играч у решавању озбиљног европског проблема. На његову жалост, његови западни партнери, пре свих вашингтонски, нису му дозволили да то оствари. Туђман се није појавио на замишљеном тројном самиту у Москви. У тим условима Слободан Милошевић је разговоре са Јељцином настојао да искористи како би Русија једнострано одустала од санкција према СР Југославији, што би му ојачало преговарачку позицију у Дејтону, као и положај на Балкану и унутар земље |
Питање питања |
Шта ће уцене најдемократскијих држава Запада оставити будућим поколењима од "демократизоване Србије"? ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Да је Запад 2000-те припустио Хрватску да уредно подсећа Србију да је колонија дужна да трпи, извршава и захваљује на понижењима
|