Поштовани господине Јовановићу,

Како Ви, имајући у виду Вашу веома дугу професионалну каријеру, и богато политичко искуство, оцењујете тренутно политичко, економско и социјално стање у Србији, једном речју, стање нације?

Живадин Јовановић: Нација је дубоко подељена географски, социјално и политички. Она је и даље  заморче експериментисања твораца тзв. новог светског поретка у нестајању. Умртвљене су снаге и могућности Србије у култури, науци, технологији, привреди. Друштвену свест карактеришу урушен национални морал, немоћ и чекање. Србија верује у помоћ и спасење од оних који су се вековима уздизали отимајући туђе! Српски интелектуалци, углавном, ћуте као да је то као да је такво стање богомдана неминовност и најважнија одлика демократизације. Визија и интереси Империје, постали је врхунски кредо многих. Док институције, Устав и политичка одговорност постоје само на папиру, токове и судбину друштва одређује комбинација волунатаризма, ауторитарности и политичке незрелости.
Отвореност према суседима, Европи и свету нису спорни. Али, је итекако спорно то што је Србија велике економске и природне ресурсе, будзашто, препустила другима, спорно је, уопште узев, зашто потцењује себе и своје а прецењује друге и туђе. Спорно је, заиста, и зашто Србија данас више цени и поштује оне који су је, пре само 13 година, разарали, убијали, тровали, обогаљивали, који је и данас јавно третирају као трећеразредну државу, а Србе као народ ниже расе, који Србију и на почетку 21. столећа черече и понижавају, него  оне који је поштују, подржавају и бране, који је никада нису разарали, или пнижавали. О којој скали вредности, о каквом коду се ту ради? Време је да Србија одбаци синдром немоћи, колективне кривице и вазалства, да отчепи закречења у свести и чепове у организованости друштва. Време је да се отворена Србија коначно окрене и себи!

Након политичких промена у Србији после 2000. године, Ви сте са групом колега, сарадника и политичких истомишљеника, пре свега, се ангажовали у Београдском Форуму за свет равноправних. Како оцењујете рад, политичке домете    и резултате Форума?

Живадин Јовановић: Београдски форум је добровољно, независно, непрофитно удружење, није ни странка, ни тзв. НВО, и тако треба да остане. Основала га је пре 12 година група српских интелектуалаца међу којима су, поред других, били академици Михајло Марковић, Иван Максимовић и Коста Михајловић, публицисте и књижевници Радош Калајић, Чедомир Мирковић и многи други који су својим  стваралаштвом оставили трајни траг у науци, култури и јавном животу. Форум и данас окупља велики број интелектуалних стваралаца из Србије, окружења и српског расејања. У страним медијима више се пише и говори о активностима Форума него у Србији. Форум се бори се за ширење истине,  равноправност људи, народа и држава, уважавање интереса Србије. И поред медијске блокаде, Форум се и унутар Србије, све више афирмише као остециште и извор слободне, независне мисли. Поштовање људских права у складу са концептом УН који обухвата и социјална, економска, права на здравље, културу, образовање – такође је један од циљева Форума. На међународном плану, Форум се бори за поштовање међународног права демократизацију међународних односа, за укидање страних војних база, а против милитаризације, хегемонизма и војног интервенционизма. О свему томе сведочи и садржина   преко 70 књига политичке, економске, безбедносне, спољно-политичке садржине које су написали и издали чланови и пријатељи Београдски форума.
У Форуму се руководимо резоном – да јадиковке немају вредност, да се углед и права не стичу пљувањем по другоме, да зато свако треба да ради оно што најбоље зна и уме. И још нешто, да своју зловољу и интелектуалну инертнтност не објашљава тезом – да је немоћан, да од њега ништа не зависи. Човек се не сме предати.