АГРЕСИЈА НАТО 1999. – СУМРАК ЗАПАДА

На мосту преко Велике Мораве који спаја Варварин и Ћићевац 30. маја 1999. године, на Дан Свете Тројице, од бомоби НАТО-а погинуло је 10-торо цивила, грађана Варварина. Сваког 30. маја овде се одржава помен жртвама. Средствима Срба из Швајцарске, преко Фонда дијаспора за матицу, од јула до новембра 1999. године на истом месту изграђен је нови  двоструко шири мост, а поред моста споменик жртвама. Тада је уједно обновљен и хотел „Плажа“ који је током бомбардовања био оштећен.
У организацији варваринског Дома културе, Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала Србије, у Варварину је 28. маја 2010. приређена изложба фотографија о агресији НАТО-а на СРЈ, промовисана књига ,,Агресија НАТО - Сумрак Запада" и приказан документарни филм о рату 1999. године. Два дана после тога, 30. маја, у Варваринској цркви одржан је парастос жртвама које су пре 11 година пале од бомби НАТО на мосту преко Велике Мораве, полагање венаца и проигопдни културно-уметнички програм поред споменика жртвама. Овогодишнјој свечаности присуствовао је и Министар одбране Драган Шутановац а у програму је учествовала јединиц Гарде и оркестар Војске Србије.

Агресија 1999. се ничим не може оправдати

Представљајући књигу 28. маја која садржи радове око 70 истакнутих светских интелектуалаца, бивши министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић је говорио о глобалним циљевима агресије на нашу земљу, наводећи чињенице које указују да су преговори у Рамбујеу и Паризу били само представа за јавност и изговор САД и Запада за бомбардовање СРЈ. Прави циљеви су били стварње преседана за војне интервенције САД и НАТО широм света без одобрења Савета безбедности, ширење НАТО-а на Исток и распоређивање америчких снага на Балкану.
Генерал-потпуковник у пензији проф. др Радован Радиновић је представио анализу тадашњих догађаја, уз закључак да СРЈ (Србија) 1999. године није војно поражена.
Говорници су такође истакли да књига Београдског форума представља до сада најцеловитију анализу циљева, узрока и последица агресије НАТО, не само у Србији већ и много шире и да је незаобилазни извор за будућа проучавања агресије као тачке преокрета у глобалним односима.
Тзв. масакр цивила у Рачку била је једна од кључних тачака у оптужницама Хашких тужолаца против југословенских и српских руководилаца. Наједном, та тачка је повучена из оптужница. Зашто? Зашто целовити извештај финских форензичара никада није угледао светлост дана? Да ли неко верује да је стврно изгубљен у лавиринтима бриселске администрације ЕУ, како је више пута образлагано? Слично као што је маја 1992. године био, наводно, затурен извештај Јасуши Акашиа Савету у лавиринтима бирократије УН безбедности, у коме је записано да у Босни нема снага ЈНА, али су присутне снаге Хрватске! Све једно – Србији су уведене санкције због наводне агресије у Босни!
Говорници су закључили да је агресија НАТО на Србију (СРЈ) 1999. представљала злочин против мира и човечности који се ничим не може оправдати нити се одговорни могу амнестирати.

Изложбу фотографија ,,Да се не заборави", која је досад, осим у Београду и другим нашим градовима, виђена још у неколико светских метропола, отворио је генерал-мајор у резерви Душан Војводић, познати београдски новинар.
Представнике Београдског форума и Клуба генерала и адмирала примио је председник општине Варварин Зоран Миленковић, отац гимназијалке Сање Миленковић која је једна од 10 жртава бомбардовања моста на Великој Морави 30. маја 1999. године.
Мост и споменик погинулима покрај моста, саграђени су од јула до новембра 1999. године средствима која су обезбедили Срби из Швајцарске о чијој солидарности  сведочи и бронзана спомен плоча.
На споменику је 30. маја 2010. положен и венац Београдског форума за свет равноправних.


З. П.