Сарадња с дијаспором заповест је развоја

Пише Раде Дробац

Данас најмоћнија економија света, Кина, четвртину националног дохотка остварује из дијаспоре, а Израел пак живи од своје дијаспоре, која ову земљу развија не само економски већ и несебично гради и потпомаже донацијама и свеколиком помоћи

Дијаспора и Срби у региону, због свог значаја, требало би да буду стратешко питање Србије, с аспекта демографије а посебно њеног економског и сваког другог развоја. Када се има у виду бројност Срба ван Србије, њихово својство потенцијалног демографског резервоара државе, њихов могући допринос опстанку дела популације у земљи (захваљујући финансијској помоћи сународника из иностранства), значај дознака дијаспоре за уравнотежен економски баланс Србије и константан економски развој, а нарочито могућности које постоје а које нису искоришћене, очигледно је да је то огроман некоришћени извор развојних могућности. Због свега тога је императив Србије одржање и неговање њиховог националног идентитета и тесних веза с матицом.

Нажалост, дијаспором и Србима у региону код нас се данас мало ко бави. Нема стратегије развоја односа с дијаспором и Србима у региону, одговарајућих институција, осмишљених активности или одговарајућих финансијских и других средстава за ове сврхе.

Није мало оних који живе ван Србије а осећају се Србима и гаје љубав према својој домовини, или (у великом проценту) желе да помогну својој матици или да се у њу врате. Србија о томе не води рачуна, посебно не на бази сагледавања стварне ситуације у дијаспори и међу Србима у окружењу.

Суочена с „белом кугом“, одливом мозгова, регионалним превирањима, економским проблемима, страним условљавањима, па и најездом миграната, Србија би требало да се ослони на дијаспору и Србе у региону јер они желе да помогну својој матичној земљи, с њом желе да послују и допринесу њеном економском развоју. Неки би да се врате ако би за то постојали услови, пре свега у погледу инвестирања и запошљавања. Данас више него икад пре, јер је пандемија вируса корона променила нагоре услове рада и живота наших сународника посебно на Западу.

Србија има бројну и одану дијаспору, која је своју емотивну везу с матицом доказивала кад год је Србији било тешко. Она је неће уцењивати ни политичким уступцима, ни каматама, ни бенефицијама већим од оних које Србија даје страним инвеститорима. Дијаспора жели да помогне, али и да буде сигурна да ће њено ангажовање показати позитивне резултате и да њена улагања неће бити злоупотребљена.

Због будућности Србије, демографске, националне, државне, економске, културне и сваке друге, врло је важно зауставити одлазак Срба у иностранство, створити услове да остају у матици и ту граде будућност. Али исто је тако важно организовати и мотивисати дијаспору и Србе у региону да улажу у Србију и кроз њен економски и свеколики развој остваре и своје интересе.

ДОНЕТИ СТРАТЕШКЕ ОДЛУКЕ Због свега тога хитно би требало донети неке стратешке одлуке. Прва је да су дијаспора и Срби у региону један од приоритета политике Србије и то не само вербално него и суштински. Затим донети план краткорочних и дугорочних акција у том смислу. То значи створити институционалне и кадровске основе, финансијску базу и осмишљени план развоја односа и мере стимулације за оне који се определе да сарађују с матицом. Једна од кључних одлука које треба донети је да су Србији важнији Срби ван наше земље него националне мањине у њој.

Дуги низ година је Србија давала, и сада даје, огромна средства за очување идентитета бројних мањина у Србији, за неговање њихових посебности и различитости. Истовремено, далеко мања, скоро никаква средства, нити друге ресурсе, обезбеђивала је за помоћ и подршку српској дијаспори и Србима у региону. Треба овде напоменути да су неке националне мањине у Србији, у одређеном проценту експозитуре суседних држава и њихових интереса, у спрези с интересима неких великих сила, и да Србији праве много више проблема него што јој помажу. Ове констатације се не односе на већину припадника националних мањина који себе доживљавају као грађане Србије и своје националне или верске различитости испољавају приватно, онако како се то ради у „западним демократијама“. И нико у томе не треба да их спречава. Констатације се односе на оне који су од своје различитости направили политички и безбедносни проблем за Србију, користећи помоћ и подршку страних фактора. При томе огроман новац и помоћ добијају управо од државе Србије. С друге стране, Срби ван Србије, дијаспора и Срби у региону скоро да не добијају никакву помоћ нити подршку своје матице, а још мање су укључени у било какве политичке акције наше земље према својим домицилним земљама у којима најчешће и не учествују у њиховом политичком животу. Зато би требало размислити и већину средстава до сада намењених националним мањинама усмерити на дијаспору и Србе из региона и створити ефикасне механизме њихове координације и сарадње с матицом. И напокон, кроз буџет и планове развоја уградити да је економска сарадња Србије са Србима ван Србије један од приоритета њене развојне политике. Сматрамо да је Министарство спољних послова једино у прилици да се тим пословима ефикасно бави, али уз кадровска ојачања.
Поред тога, веома је важан и наратив власти према дијаспори и Србима у региону. Наиме, наратив је сада да је Србија на добром путу, да јој привреда расте, да је у региону и свету подигла углед и слично. Не негирајући и те аргументе, желимо да укажемо да ће дијаспора помоћи матици само ако осети да је матица у нечему угрожена, да јој је помоћ потребна и ако је она затражи. Без обзира на неке позитивне аспекте развоја, Србија је у много чему угрожена – демографски, политички, територијално, економски, финансијски и то треба отворено рећи дијаспори. Кад то дијаспора схвати, помоћи ће.
Истовремено, требало би зауставити осипање Срба у иностранству, а које траје већ годинама и деценијама, јер су углавном препуштени себи самима. Зато је императив одржања њиховог националног идентитета, осећања заједништва с матицом, кроз усвајање свеобухватне и делотворне стратегије усмерене ка том циљу. Треба им свесрдно помагати да очувају језик, писмо, обичаје и интерес за збивања у матици, омогућити им квалитетно образовање на матерњем језику, пружити им ефикасну заштиту у домицилним земљама, везивати их за матицу што више и што чвршћим везама, подстицати их да своју будућност и будућност своје деце виде у Србији и кроз Србију.

СВЕТСКИ ПРИМЕРИ ЗА УГЛЕД Подсетимо да Србија подстиче директна улагања из иностранства и даје велике погодности страним улагачима, а зар не би било још боље када би ти улагачи били пореклом Срби јер би Србију доживљавали као своју домовину а не као „посао“, не само ради извлачења профита у иностранство. И зар њихова поузданост не би била много већа него других „странаца“ које за Србију ништа не везује.
Овим поводом указујемо на изузетно добре примере из света – Израел живи од своје дијаспоре, која га не само развија економски већ и несебично гради, донацијама и свеколиком помоћи. Израел је развио високо сложен систем сарадње с дијаспором и омогућио бројне различите моделе за међусобну сарадњу матице и дијаспоре, законски регулисао право сваког појединца из дијаспоре да о трошку државе једном у животу посети Израел, што се показало као изузетно добра мера која је трајно везала дијаспору за матицу, и много тога другога.
Најмоћнија економија света, Кина, четвртину националног дохотка остварује из дијаспоре. Када говоримо о Кини данас, ми мислимо углавном на њихове државне компаније и пројекат „Један појас – један пут“, али заборављамо да је више десетина година уназад у Европу, а тако и у друге регионе, стизало много Кинеза који су у земљама у које су дошли правили „економски бум“ на бази економске сарадње са својом матицом, што је било у интересу и матице и дијаспоре. И данас је тако. О овом питању као позитивне примере треба поменути и Јерменију, Индију, Филипине и сл.
Зашто се онда Србија не би угледала на ове државе, проучила њихове прописе и праксу и искористила њихова позитивна искуства за сопствени развој и интерес?

Аутор је амбасадор у пензији,
заменик председника Београдског Форума за свет равноправних

Извор: pecat.co.rs/2020/10/sta-srbija-moze-da-nauci-od-izraela-i-kine