Pariz, 24 marta 2012.

Порука учесницима Округлог стола Косово 13 година после, организованог од стране Беофорума 24 марта 2012 у Београду.

Даме и Господо, драги Пријатељи, Браћо и Сестре,
Веома бих желио да могу да учествујем на вашем високом скупу, али како то нисам у стању, шаљем вам моје најсрдачније поздраве и честитам вам на вашој делатности достојној највише хвале, на вашој истрајности да и овим овогодишњим скупом допринесете разобличењу стравичног злочина почињеног  пролећа 1999 годне над српским народом, кад је највећа војна сила свих времена, Нато, на тај народ ратовала с циљем да му отме свештено Косово и, у исти мах, успостави своју коначну доминацију над Балканом.
Међутим, испоставило се током протеклог времена да је апокалиптични рат против Србије, вођен наводно ради заштите људских права и успоставе демократије, конкретно ради спасавања мирних и невиних косовских Албанаца ништа мање него од геноцида од стране злих Срба - био само генерална проба за низ сличних ратова који су уследили против других држава: против Авганистана 2001, против Ирака 2003, против Либије 2011, а већ би Сирија била жртва сличне агресије да није противљења Русије и Кине у Савету безбедности.
У ствари, зликовачка стратегија Запада, разрађена на Србима, примјењује се на другим народима означеним као будуће жртве. А она се састоји у систематском распаљивању незадовољства у друштву, у подизању и побуни једне етничке мањине против већине, у наоружавању и подстицању исте на тероризам као што је то управо био случај с Албанцима на Косову, у сатанизовању легалне власти путем бесомучне пропаганде преко подивљалих медија, укратко у стварању хаоса коме наводно треба хитно тражити лека, наравно војном интервенцијом.
 Ускоро се на дотични народ шаљу јата смртоносних птичурина у виду ескадрила Нато-а које сију огањ и смрт наводно да би се зауставила репресија, прекомерна употреба силе, убијање цивила, хуманитарна катастрофа, кршење људских права и слично, иако се та зла, фамозним хуманитарним ратовима Нато-а, бесконачно увећавају, додајући им разарање људских добара и тровање природе осиромашеним уранијумом и другим токсичним материјама.
То се у свој страхоти очитовало на примеру Либије, правог раја у афричкој пустињи који су хуманисти Запада опијени вољом за моћ, жедни  крви и и петрола те обузети похлепом на стотине милијарди долара либијског новца, претворили у пакао. И заиста, прво на Србима, а затим на Авганистанцима, Ирачанима и Либијцима, испољили су се у свој жестини варварство цивилизације, тоталитаризам демократије и крајња, заправо  зверска нехуманост хуманиста.
Међутим, најневероватније је то што, упркос чињеници да свуда губе уз знатне сопствене жртве,  ако да морају да, након вишегодишњих ратова,  беже из Авганистана и  из Ирака, а вероватно ће морати и из Либије, остављајући иза себе пустош и пакао, Западњаци  истрајавају у њихивој кобној политици, као што сведочи њихова садашња  острвљеност на Сирију и зле намере према Ирану.
С друге стране, након што су такозваним арапским пролећем, изазвали катастрофу у арапском свету, искористили су парламентарне изборе од 4 децембра прошле и председничке изборе од 4 марта ове године у Русији, како би у њој произвели сличан хаос, све наравно у име процвата људских права и демократије чије смо спровођење видели на делу довођењем исламиста на власт у Тунис и Египат, а поклањем  и успоставом шеријата у Либији,  што је на путу да се догоди и у Сирији.
Требало је доживети, као што је то случај нас који  боравимо на Западу, тај медијски ужас који  је недељама беснео на Русију, наиме оптужбе  на рачун власти да је лажирала изборе, потезање изобличеног и сенилног Михаила Горбачова, како би се то приказало веродостојним, употребу у исту сврху вође комуниста Генадија Зјуганова те бившег шаховског првака Гарија Каспарова, познатог ратнохушкача на Србе. Даље, требало је видети како се скупови опозиције надувавају прерастајући од неколико хиљада у десетине и стотине хиљада,  а како се огромни скупови подршке Јединственој Русији и Путину  безочно умањују. Но врхунац су медијски русофоби свакако достигли кад су на својим ТВ екранима стали  приказивати обнажене девушке као мученице демократије, међу којима  неколике хулиганке које мајмунишу у Храму Христа Спаситеља у Москви, преклињући Богородицу да прогони Путина.  
Требало је, дакле, доживети сву ту зимушњу помаму и покару против Русије,  а да не говоримо о оном  што је годинама предходило са Чеченијом, Бесланом, Украјином, Грузијом, антиракетним штитом, са аферама Березовски, Ходорковски, Политковскаја, Литвиненко и тако даље, па се уверити, коме то још није било јасно, у сву злонамерност Запада према Русији и у опасност у којој се она налази. Дакле, и у неопходност  мера које Русија треба да предузме ради сопственог спаса и спаса остатака света коме је Русија са Кином остаје једина нада.
Логично се поставља питање: кад су обневидели моћници Запада кидисали толико на Русију која располаже огромном нуклеарном моћи, на кога неће? Толика је њихова упорност у злу које је стекло динамику агресијом против Србије, пре тринаест година, да сада изгледа оно нема граница.
У ствари, тим догађајем дошло је до прекретнице по судбину света над којим се, као што то потадашњи догађаји показују, надноси сјенка најцрњег ропства, најсуровије тираније и варварства, све под видом слободе, демократије и човечности!
Стога је од највеће важности што сте се, управо кобног 24 марта, састали да та мрачна збивања разматрате, да их, у сарадњи са осталим људима од савести широм света, светлошћу духа обасјате, да истином тмине лажи разагнате, да пред лицем правде покажете сво наличје неправде која посебно заудара из хашке јазбине, да одржавањем пламена незаборава, спречавате да се устали ноћ заборава… Е да би силе зла устукнуле пред силама добра.
Не сумњам да ће те у тој мисији коју неки од вас већ дуги низ година витешки обављате, истрајати и, пре или касније, успети. Јер, како народна мудрост вели: свака сила до времена, а Божија довека.
Живели!