Драгомир Вучићевић - Биографија

О нама - Биографије

Драгомир Вучићевић - Биографија - Председник Скупштине Београдског форума за свет равноправних

Председник Скупштине Београдског форума за свет равноправних


Рођен 1. октобра 1933. године у селу Сивчини, код Ивањице (западна Србија), од оца Здравка и мајке Стакe. Основну осмогодишњу  школу завршио у селу Грабовица (четири разреда) и Ивањици (четири разреда), а гимназију у Чачку. Правни факултет завршио у Београду (1955 – 1962.). Као одличан студент и активни учесник студентске организације, на Конгресу Савеза студената Југославије у Сарајеву, фебруара 1959. године,  изабран је за Генералниног секретара Централног одбора те организације. На тој дужности је остао до краја 1960 године и у том својству је, у име Савеза студената Југославије,  учествовао на више националних и међународних студентских и омладинских конференција у Европи и Африци.

Као студент је провео годину ипо дана у Паризу, где је посећивао предавања на париском Факултету политичких наука и усавршавао француски језик (1961. – 1962.). За то време је обављао и функцију Председника Клуба југословенских студената у Паризу, којих је тих година у том граду  било неколико хиљада на стручном усавршавању.

Професиналну активност је започео као Саветник у Сектору за међународне односе и сарадњу  Централног комитета Савеза комуниста Југославије (1963. –1969.). Дипломатску активност је започео као први секретар, а затим саветник у Амбасади СФР Југославије у Паризу (1969. –1974.). По повратку са те дужности био је Шеф одељења у Управи Савезног Секретаријата за иностране послове (ССИП) СФР Југославије  за Западну Европу (1974. – 1975.). Затим је постављен на дужност првог саветника у Амбасади СФР Југославије у Отави, Кaнада (1975. – 1979.). По повратку у земљу постављен је за Шефа  Одељења  Организације за европску безбедност и сарадњу  (ОЕБС) у ССИП (1979. – 1981.).

Крећући се континуирано по узлазној дипломатској лествици, половином 1981. Године је именован на дужност Отправника послова, а затим министра – саветника у Амбасади СФР Југославије у Белгији (1981. – 1985.). На крају те мисије, за успешне резултате у вршењу поверене функције  одликован је Орденом рада Другог реда, а по повратку у земљу постављен је за  Начелника Управе ССИП за западну Европу (1985. – 1986.).

Као искусан и успешан професионални  дипломата именован је на одговорно и престижно место Дипломатског саветника Председника Колективног Председништва СФР Југославије (1986. – 1989.). За време обављања  те функције био је члан више државних делегација на највишем нивоу у посети појединим земљама  и учествовао  на највишим скуповима несврстаних земаља. 

По завршетку те дужности унапређен је у највише звање дипломатске професије и постављен за изванредног и опуномоћеног  амбасадора СФР Југославије у Алжиру (1989. – 1994.). По повратку у земљу именован је за Амбасадора у Савезном Министарству за иностране послове Савезне републике Југославије и Директора Дирекције за суседне земље и бивше југословенске републике (1994. – 1996.).

У оквиру нових кадровских именовања  у дипломатској служби, а с обзиром на његово искуство, именован  је половином 1997. године за Политичког директора Савезног Министарства за иностране послове СР Југославије и на тој дужности остао до средине 1998. године. У том својству су му, као виском представнику Савезног Министарства за иностране послове, у име СР Југославије, повераване и неке посебне  дипломатске мисије према појединим земљама на регионалним и ширим међународним  државним скуповима.
Своју богату и успешну професионалну дипломатску каријеру је завршио као изванредни и опуномоћени амбасадор Савезне Републике Југославије у Грчкој (1998. – 2001.). Ту дужност је  обављао  у време познате агресије НАТО земаља на Савезну републику Југославију и драматичних промена у земљи. После те дужности отишао је у редовну пензију.

Страни језици: Француски и Енглески. Ожењен, супруга Љиљана, кћерке Весна и Соња. Има три унуке – Милу, Ему и Алису.

Dragomir Vučićević - Predsednik Skupštine Beogradskog foruma za svet ravnopravnih - Biografija