Амeричка стратегија глобалне доминације, укључујући птрма Европи и Балкану, не мења се са променама администрације у Вашингтону. И кад се буде мењала разлог за то неће бити промена домаћина у Белој кући, већ  битно измењени односи  моћи у свету. То је већ део нове реалности чије ефекте све теже прикрива инерција старих превазиђених односа.

Тзв. Вашингтонски споразум, какогод се јавно тумачио, није  економски колико геополитички, заоденут економско-финансијским велом. Он је део стратегије контроле Балкана у функцији ширења на Исток и појачавања глобалне конфронтације.

САД су и у неким другим случајевима у прошлости нудиле економско-финансијске "пакете" и "бенефите" у замену за територије, али су резултати изостајали.

Геополитила експанзије и доминације после пада Берлинског зида  деградирала је паво, принципе, правду, морал и систем УН. Али, то не значи да Србија има боље путеве и аргументе за одбрану виталних државних и националних интереса од инсистирања да се поштују и примене принципи и обавезујуће правне одлуке СБ УН.

Нема одлуке СБ УН које Србија није спровела. Зато Србија има право и обавезу да инсистира да се у потпуности испоштује и спроведе рез. СБ УН 1244. То је једини правни оквир за праведно, уравнотежено и одрживо решење. Они фактори који траже да се рез. 1244 заборави, укине, замени или да Србија одустане од ње, тешко да мисле добро Србији, Балкану или Европи.

ЕУ, према саветодавној резолуцији Генералне скупштине УН (2010.), има овлашћење да олакша (фацилитате) ДИЈАЛОГ СТРАНА, разуме се, поштујући, притом, правно бавезујућу резолуцију СБ УН 1244, а не да намеће или фаворизује решење које  против интереса Србије да би одговарало стратегији експанзије на Исток.

Живадин Јовановић, председник Беофорума