САД И ЕУ ТРУБЕ О ВЕЛИКОМ И МАЛИГНОМ УТИЦАЈУ РУСИЈЕ ДА БИ ЈАЧАЛИ СВОЈ И НА СРБИЈУ И НА БАЛКАН

Форум преноси

 M236555
Пише: Јово ВУКЕЛИЋ

 

Запад не жели никакав ниво самосталности Београдау односима са Москвом

- Вашингтон и Брисел праве кампање чији је циљ да преувеличавају и дискредитују утицај Русије на Балкану и у Србији. У то су уграђени велики интереси - то је добро прорачуната инвестиција Запада. Зато више од две деценије траје стална хајка на све руско у Србији
- Немачка, Британија и САД тврде без икаквих аргумената да је утицај Русије у Србији штетан, малиган, назадан, чак злокобан, да ће уништити демократију и угрозити владавину права
- Американци и Немци су сложно онемогућили градњу гасовода Јужни ток, а Берлин упорно рашчишћава пут градњи Северног тока-2. Могла би Немачка, наравно, утицати да се одблокира Јужни ток. Тако би помогла Србији. Али, то се, на жалост, неће догодити, јер и Немачкој, као и САД, одговарају политички зависне, економски слабе и потчињене земље Југоисточне Европе и Балкана. То би председник Србије требало да зна кад разговора са „пријатељем” каквим нам представља Ангелу Меркел!
- И западна војна алијанса има интерес да Јужног тока не буде. Јер, Русија би могла да полаже право да тај стратешки гасовод брани свим легитимним средствима. А Америка га неће да се европске државе не би економски више везивале за Русију

 


        СЈЕДИЊЕНЕ Државе и Европска унија траже усаглашавање, синхронизацију спољне политике Србије, односно послушност Бриселу у односима са Русима, пошто власт жели у ЕУ.
        Запад тражи контролу односа Србије са Русијом. Заправо Запад не жели никакав ниво самосталности Србије у односима са Русијом. Коначно, ЕУ захтева да Србија уведе санкције Русији, а у томе је подржавају САД.
        Траже да влада Србије умањи утицај Русије у јавности и друштву, у медијима, економији, банкарству процењујући да он стално јача, да је штетан, малиган, да Србију вуче у тамни и дубоки понор. Стално лобирају и праве кампање о улози и утицају Русије на Балкану и у Србији.


        Постоји рачуница у томе колики интерес стоји иза постизања ових циљева, у питању је добро прорачуната инвестиција Запада. Зато више од две деценије траје стална хајка на све руско у Србији. (Русија је иначе такве организације и НВО са Запада које делују на тлу Русије законом прогласила „страним агентима”!)
Србија у Евроазијској унији?
        Тако центри моћи са Запада, амерички фондови, аналитичари и званичници из САД и ЕУ, уз помоћ својих лобиста, плаћених извођача радова стално преувеличавају размере руског утицаја на Србију.
        Део НВО код нас већ две деценије и више, а нарочито интензивно последњих 7-8 година, представљају лажно однос снага Запада и Русије на нашем тлу. У тај пројекат су уложена огромна средства (мерена десетинама и десетинама милиона долара) у више од 100 агенција, фондова, НВО и домаћих медија. И то уз званичне и нескривене политичке притиске њихових влада и високих званичника.
        Доказује се да је у Србији и шире у региону нарастао утицај Русије, толико да њихова „мека” моћ - само што није одвела Србију у Евроазијску унију!
        Немачка, Британија и САД тврде без икаквих аргумената да је утицај Русије у Србији штетан, малиган, назадан, чак злокобан, да ће уништити демократију и угрозити владавину права.
        Немачки „Дојче веле” пише да је Србија највернији вазал Русије на Балкану!
        Дволичности нема граница: тако је Немачка, која управо склапа нови, други гасни споразум са Русијом забринута због руског утицаја у Србији, а није забринута због руског утицаја у Немачкој?
        Немачка и њена привреда и становништво у огромној мери зависе од руског гаса. То би требало да буде знак за узбуну.
        Подсећамо, САД су пре неколико година заједно са Немачком стопирале гасовод Јужни ток. Иначе, у САД и званично постоји скраћеница MRI - малигни руски утицај.
        И уместо да влада и држава Србија одлучно и јасно иступе и изнесу неспорне аргументе и доказе земљама у ЕУ, званичницима у Бриселу као и званичницима САД да је утицај Русије преувеличан, а однос утицаја знатно у корист САД и Запада - наши званичници и даље углавном ћуте и праве се луди.
        Као да је тачно да се „канцерогено” дејство руских интереса свуда распрострло и захватило скоро цео српски организам и друштво. Уместо да кажу: стоп антируској хистерији! Али, они не само да не оспоравају те наводе него и предузимају радње у супротном смислу...
        Зато је и могуће да ова добро организована и финансирана лобистичка кампања Запада и даље функционише.
        Пишу се студије о енормном руском утицају, о јачању руске моћи у Србији и Балкану, врше се наводно бројна истраживања и анкете. У тим нарученим анкетама са Запада се преувеличава утицај Русије у Србији на грађане и институције како би имали повода за антируску кампању.
         Све стране агентуре и центри о томе озбиљно говоре, дају изјаве, анализирају стање иако је у питању класична замена теза.
        Да бисмо показали размере ове преваре Запада узећемо енергетски сектор, у коме Русија у односу на друге области има највише утицаја, као карактеристичан пример да покажемо колика је обмана у питању.
        Иако већ имају један моћан крак гасовода Северни ток 1 из Русије дном Балтика до своје обале, Немци „заратише са целим светом” да би реализовали још један, нови велики гасовод Северни ток 2 из Русије углавном за њихову привреду и њихову земљу. Њиме би обезбедили довољно гаса за себе у наредним деценијама и били његови дистрибутери за још неке земље ЕУ.
        Око тог пројекта се сукобљавају све више и све оштрије око са Пољском, Украјином и са другим земљама, наравно и са САД, али упорни Немци не одустају! Зато што гледају да остваре своје виталне интересе!
Зашто су САД, ЕУ и Немачка минирале гасовод Јужни ток?
        С друге стране, Немачка је протеклих година учинила, а и даље чини све да дезавуише, минира изградњу гасовода Јужни ток преко Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије до Републике Српске, Словеније и Италије, а и за потребе Румуније, Грчке, Македоније, Албаније, Црне Горе….
        Тако су Немци, притисцима у име ЕУ, као извођачи радова, а под командном палицом САД, постигли циљ да пропадне изградња гасовода Јужни ток капацитета 63 милијарде кубика гаса годишње. Уз подршку и одобравање САД, које су имале кључну улогу у саботирању Јужног тока.
Интереси су одувек били покретачка снага историје…
        Истовремено, важан и дугорочан циљ Немачке, као и САД, је да земље Источне Европе и убудуће (наредних деценија) остану што више под њиховим утицајем и доминацијом и да буду што више економски зависне од њих, тачније да немају никакву значајну независност у економији, привреди, посебно у енергетици…
        Нарочито им је стало да Русија нема значајан утицај на енергетском плану у овом делу Европе. На тај начин Немачка ће моћи, а то јој је интерес, да остварује што већи политички и економски утицај (читај профит) у земљама Источне Европе, Балкана, посебно земљама Западног Балкана.
        У блокирању изградње Јужног тока успели су захваљујући разним претњама, притисцима и уценама посебно према Бугарској, али и другим земљама чланицама ЕУ, тако да је пропао план реализације гасовода Јужни ток и поред темељних вишегодишњих припрема и потписаних уговора Русије (Газпрома) и земаља Балкана и Мађарске.
        Тако да Русија, барем до сада, нема значајан утицај у енергетској сфери. Могла је да има, али и оно мало утицаја што има смета монополистима са Запада…
        И сама намера Русије да снабдева гасом земље Источне Европе и Балкана изазвала је панику и код Американаца и код дела чланица ЕУ и њихову координисану акцију да се по сваку цену сруши, обустави тај пројекат.
        Тако су земље целе Југоисточне Европе (било да су у ЕУ или не): Румунија, Бугарска, Грчка, Србија, Македонија, Албанија, Црна Гора, БиХ, Хрватска и Словенија, и део земаља Централне Европе: Мађарска, Словачка, Аустрија, Чешка, Италија остале без стратешког гасовода Јужни ток!
        Зато што САД и део земаља ЕУ - Велику Британију (тада је још била у ЕУ) Француску, Немачку, Холандију, Данску, Белгију… -уопште не интересује хоће ли земље Југоисточне Европе имати неопходне енергенте и услове за развој својих привреда и економски напредак. Важно је да они имају, а за остале „баш их брига”.
        Њихов интерес је у томе да за себе обезбеде најекономичније и најсигурније снабдевање енергентима. Истовремено, интерес им је да наплаћују бенефите од трећих земаља и у њима остварују додатни интерес, без обзира на то колико штете у тим трећим земљама то изазива.
        Од Србије траже да поступа ирационално према себи, односно да изабере ону опцију која одговара интересима САД, а не интересима Србије.
        Балканске земље, па и Србија, купују руски гас годинама уназад (и плаћају високе таксе транзитним земљама) само преко проблематичног и несигурног гасовода из Украјине, а не преко стратешког гасовода какав је требало да буде Јужни ток. Кад би се то остварило, у догледној будућности балканске земље не би биле у изнудици да купују скупљи гас преко несигурног и проблематичног украјинског гасовода, него би биле у много повољнијем положају...
        Ово на посредан начин указује да САД имају стратешки интерес да снабдевање енергентима читаве Европе не иде стабилно и перфектно, већ да имају што већи утицај на тај ток и тиме утичу на развој политичких прилика (криза) у земљама ЈИ Европе.
САД дестабилизују Балкан
        Тако су у области енергетике на дужи низ година ЕУ и САД успеле да дестабилизују овај део Европе. Уместо да изградњом гасовода Јужни ток земље Југоисточне Европе, Балкана и централне Европе ојачају своју сарадњу, побољшају односе, снажније се повежу - разбијена је та карика ради остваривања експлоататорских интереса САД, Немачке и њихових сателита у ЕУ.
        Да не заборавимо и интереса NATO! Зашто?
        Русија би могла да полаже право да брани свим средствима тај гасовод. Осим тога, Америка зазире од могућности да се европске државе економски више везују за Русију јер на тај начин америчка привреда (читај војна привреда) губи, а сам NATO губи макар део смисла кад је реч о његовом европском делу.
        Треба се само подсетити како су поменутим земљама Југоисточне и Централне Европе, које су осакатили, „великодушно” нудили на сва звона увоз америчког гаса из шкриљаца, који би се из САД довозио бродовима…
        Тај пројекат био је прескуп, али су се за њега одмах залепили наши, хрватски и остали евроатлантисти. Овдашњи амерички лобисти одрадили су успешно ту медијску превару па је чак насео и садашњи председник Србије и „загрејао се“ веома за то решење!
        Наиме, САД су одмах после пропасти пројекта гасовода Јужни ток говориле о снабдевању Србије доста скупљим америчким плином из Хрватске као о реалној могућности?!
        Можда ће једног дана тај прескупи пројекат и реализовати, иако све то делује нереално.
        То лето 2014, медији из региона су се утркивали да под ознаком „ексклузивно” нашироко извештавају о новом „спасоносном” решењу за снабдевање гасом Балкана и шире: „LNG терминал (за течни нафтни гас) на отоку Крку све је значајнији пројект у плановима ЕУ и САД. Његовом градњом направио би се велики корак напријед у диверзификацији опскрбе западне и дијела источне Еуропе плином, а Хрватска би коначно постала важно енергетско еуропско чвориште”. (2)
        Наведено је још у загребачком „Јутарњем листу” да ће градња терминала на Крку коштати 630 милиона евра и да ће бити пуштен у рад 2019. године.
        Да је све ово била шарена лажа и привремена анестезија за „барбаре са Балкана” показивало је и то што се нигде није помињао инвеститор за ту скупу градњу…
        Да би све деловало убедљивије, медији су објавили како „стручњаци америчке владе већ помажу хрватској Влади на реализацији пројекта”.
        Затим се доказивало нешто скоро невероватно: „како ће реализација овог пројекта бити „велики корак напријед у диверсификацији опскрбе западне и дијела источне Еуропе плином!”
Бајке о брзом доласку течног гаса из САД
        Младен Плеше, хрватски новинар тада је констатовао: „Ако САД и ЕУ из политичких и сигурносних разлога требају терминал и имају купце, нема никаквих проблема: морају преузети комплетно финанцирање изградње и одржавања терминала на Крку”.
        Од тада новца ниоткуда.
        А показало се да би цео пројекат изградње терминала коштао са додатним радовима на инфраструктури чак једну милијарду евра! Наравно да тог новца из САД и ЕУ нема ни тада ни данас за Балканце. Раде се наводно још пројекти… А главни циљ ове приче и пројекта је био „опскрба плином Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске и Хрватске мимо Русије”.
        Чак је наведено у наслову овог текста из „Јутарњег листа” да је „Украјина једна од земаља која би набављала плин с Крка, о чему се већ преговара”.
        Очигледно, пласирању оваквих информација није било краја! Али, плаћена кампања и акција лобиста била је велика. (Иначе, максимални капацитет терминала Крк био би симболичких шест милијарди кубних метара гаса годишње (касније до 10 милијарди) , а ради поређења - Јужни ток” доводио би десет пута више, 63 милијарде кубика гаса годишње!
        Плеше у свом тексту још тада, 2014. подсећа на три битне околности: „ Прва, укапљени плин који се добива преко LNG терминала и до 25 посто је скупљи од природног плина те му (руском гасу) по цијени није конкурентан. Друга, постоје већ големи LNG терминали у Пољској и Низоземској који, због слабије потражње и превисоке цијене, раде смањеним капацитетима. Треће, бродови за пријевоз тог плина енормно су скупи, до 300 милијуна долара, што такођер оптерећује крајњу цијену”.
        Наравно, ни један од ових проблема није решен до данас, пет година од ове, ко зна које по реду, Минхаузенове приче америчких спин лобиста и званичника.
        Треба нагласити да је шест највећих компанија САД у овој области одустало од овог пројекта, јер је апсолутно нерентабилан...
        Немачкој годишње 110 милијарди кубика гаса, а Балкану ни грам!
        Довођење плина из Русије гасоводом Јужни ток не би била диверсификација и корист за велики део Европе, а пројектима Северни ток 1. и 2. то би било остварено - тврдили су још надалеко „чувени” немачки и ЕУ експерти?!
        Такве нелогичности се и сада умножавају, а следи и најновија и то баш од премијерке Немачке Ангеле Меркел!
        Као шлаг на торту ових дана стиже вест о сусрету Мерелове и пољског премијера Моравјецког поводом пројекта гасовода Северни ток 2. Меркел је одмах нагласила да ће тај пројекат обезбедити диверсификацију снабдевања Старог континента енергентима и да „није претња Европи” . (Подсећамо: Јужни ток је и за њу био политички пројекат, а овај није?)
        За Немачку је Северни ток-2 чисто економски пројекат, објаснила је Меркел.
        Питамо: како је и зашто гасовод Јужни ток политички, а не економски пројекат?
        Моровјецки је рекао да се не слаже са ставовима Меркелове и да ће Русија у овом случају искључити Украјину из транзита гаса, а можда и из снабдевања гасом. Пољак чак најављује да изградња Северног тока-2 води рату Русије и Украјине!
        Пољски премијер се на овај начин појавио као адвокат Украјине и најавио рат.
        Не улазећи у ове конструкције пољског премијера, треба подсетити да је Меркел новембра 2011. на отварању Северни ток 1 (капацитета 55 милијарди кубика гаса) тај гасовода назвала „једним од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена”.
Нека Вучић пита Меркелову
        Нимало заједљиво, било би примерено да председник Вучић, кад већ има могућност, своју пријатељицу подсети да је и гасовод Јужни ток био и остао један од највећих инфраструктурних пројеката нашег времена и витално важан за будућност Србије и Балкана.
        Вучић би код Меркелове требало да оде са јасним предлогом да она искористи свој стратешки утицај код Газпрома, Медведева и Путина , а исто тако и у ЕУ да се овај пројекат реализује! То би Вучић требало да тражи и то би било у интересу Србије! Како он воли да каже у „искреном” разговору.
        Овакав захтев, наравно, није у интересу САД. Али, није ни Северни ток.
        И док је овде на Балкану све блокирано око изградње гасовода дотле се на северу Европе уз кључно ангажовање Немачке не чека ни секунда: „Почиње изградња гасовода Северни ток 2 ових дана 2018. године, а биће завршен до краја 2019. године”!!!
        Коначан биланс свих дешавања у енергетском сектору је поразан за већи део земаља Југоисточне Европе и Балкана!
        Тако ће сама Немачка са 80 милиона становника и јаком привредом добијати годишње 110 милијарди кубика руског гаса преко Северног тока 1. и 2! А цела Централна и Југоисточна Европа и све Балканске земље не добијају ни грама руског гаса!!! Не рачунајући све несигурније и ускоро недовољне количине које одраније стижу преко проблематичног гасовода из Украјине.
        Већинско власништво Газпрома у компанији НИС доноси Србији значајан унос новца у буџет. И треба истаћи да то скоро нико од западних лобиста и не помиње у овим хајкама на Русију као неки посебан бенефит Србије или Русије, јер овде је важна само ларма, дизање буке и галаме од надолазеће тобожње руске малигне опасности.
        То су катастрофалне, погубне, или како Американци и бирократе ЕУ воле да кажу „малигне последице” њиховог утицаја на поменуто подручје.
        Будући да Русија једина има довољне количине гаса, она држи и ово балканско и тржишта гаса у целој Европи. Русија је и извозник нафте у велики број земаља у свету, Европи па и на Балкану.
        Је ли и у томе тај малигни утицај Русије?
        Да подсетимо: потражња за „плавим горивом, расте и у југоисточној Европи. Испоруке руског гаса у првих осам месеци прошле године порасле су за 36,7 одсто у Србији, за 22,3 одсто у Турској, за 14,3 одсто у Грчкој, за 10,1 одсто у Бугарској и за 26,6 одсто у Мађарској.
Амерички енергетски фијаско у Европи евидентан
        Спрема се, поред изградње гасовода Турски ток, капацитета 55 милијарди кубика гаса годишње, и изградња Северног тока 3, јер Европа вапи за гасом.
        Амерички енергетски фијаско у Европи је евидентан. Америка и поред тога, даљим санкцијама и претњама, бруталним уценама и притисцима то жели да спречи, али као у случају Турске доживљава нове шамаре.
        Немачка и Турска, иначе чланице NATO, не испуњавају налоге САД кад је у питању енергетика!
        Главни циљ САД је наравно стално слабљење Русије у економском погледу, кидање њених економских и других веза са земљама Европе, кварење односа Русије са свим могућим земљама.
        Зато Стејт департман свим владама у свету препоручује да не склапају са Русијом никакве економске споразуме! Да би Русија у завршној, медицински речено, терминалној фази била што слабија, погодна за притиске, увођење још горих санкција, слабљење и њен трајни распад и поделу (на осам држава).
        У том случају би све сировине од руског гаса, угља, дрвета, воде, гвожђа, нафте… биле доступне по багателним ценама и бесплатно.
        Баснословна пљачка Русије би тако постала могућа, а само пљачка значи опстанак, спас за пропалу западну мондијалистичку, монополску и експлоататорску економију, једноставно речено: економију паразита (оних који се хране на рачун другог организма)! Али, знају то и Руси и Путин - у томе и јесте проблем.
        Та капиталистичка трбушина се не може више напунити пљачком у ратовима Ираку, Авганистану Либији, Сирији и пустошењем у другим земљама. Недовољно је за огромне апетите и потребе трутова банкара, берзанских шпекуланата, банкарских зеленаша и мултинационалних компанија да одрже своје високе стандарде и моћ. Нема више толиких профита, а апетити су остали исти и већи.
        Зато треба сатрти Русију, а тај план и концепт одлично се манифестује и јасно види и у описаним примерима у сектору енергетике. Зато ће САД из својих све сиромашнијих фондова за манипулације вадити и последње доларе да финансирају кампање широког обмањивања и плаћати своје лобистичке слуге - плаћенике широм Европе и Балкана, наравно и у Србији, како би и даље шириле лажне информације и заустављале све што доноси добро и економски напредак земљама у региону.
        То исто тврди ових дана и Сергеј Лавров приликом посете Србији. (3)
        Стога није чудно што је Путин још 2015. године изјавио : „Не треба гледати на Запад. Ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци. Нећемо им бити добри чак ни ако им дамо целу нашу земљу, а себе претворимо у њихове робове. Нас би одавно уништили, засули би нас ракетама и бомбама, кад би тамо, на Западу, веровали да за то као одговор не би добили по зубима.“ (4)
        На примеру изградње Северног тока-2 Немачка се одупрла таквој сулудој политици наметнутој од стране САД. Балкан и суседне земље за то нису имале ни сада немају снаге ни моћи. Али, како би било кад би им у томе помогла Немачка (и ЕУ)?
        Успели бисмо! У случају да Немачка запне за остварење, реализацију српских интереса!
        Сигурно би била донета одлука у ЕУ о изградњи Јужног тока јер Немачка у одлучивању Бриселу, као што је познато, има кључну реч.
        Како смо у незавидној ситуацији са енергентима и то на дужи рок помоћ Немачке би нам итекако добро дошла. (Amicus certzus in re incerta cernitur - Прави се пријатељ познаје у невољи).Руски утицај у Србији у односу на САД је 1:100
        Али, то се, на жалост, неће догодити, јер и Немачкој, као и САД, одговарају политички зависне, економски слабе и потчињене земље Југоисточне Европе и Балкана. То би председник Србије требало да зна кад разговора са „пријатељем” каквим нам представља Ангелу Меркел!
        У њено пријатељство лично нимало не верујем, јер није реално и нема никаквог основа за то. А и непозната су јавности добра, бенефити за Србију и њене грађане од тог наводног пријатељства (које наводно траје). А требала би нам бити позната та добра и користи. Стога причу о пријатељству између ње и њега треба, по свему судећи, окачити „мачку о реп”.
        Разлика између њих двоје је очигледна. Она зна да брани и штити интересе Немачке и то чини из „петних жила”, па би Вучић ту од ње имао шта да научи.
        Али, не лези враже! У јануару је чак и амерички Сенат припремио извештај о фатаморгани у Србији - руском утицају у Србији!
        Направљен је и обиман извештај који говори о „малигном утицају“ Русије у Србији!
        Наш искусни каријерни дипломата Владислав Јовановић, некадашњи министар иностраних послова СРЈ, поводом овог извештаја констатује: „Што се тиче утицаја Русије, ту би ваљала да послужи она народна изрека - држ’те лопова”. Јер, ако се мери руски утицај у Србији са утицајем Америке и њених савезника и организација - онда је то отприлике 1:100. Преголем је доминирајући утицај Америке и западних земаља у Србији у односу на Русију”. (5)
        Да закључимо: Под плаштом борбе против утицаја Русије Запад убрзано узима цео регион и посебно Србију под своје. То је истина.
Американци Србији прете санкцијама купи ли од
Русије ракетни систем С-300
 
        ПОСЛЕ извештаја америчког Сената из јануара ове године, у фебруару се појавио и документ ЕУ (Европске комисије) под називом „Стратегија ЕУ о Западном Балкану” у коме се такође анализира штетан (претећи по демократске тековине, људска права, слободе и уопште владавину права…) утицај Русије на Балкан, посебно на Србију!
        Још један доказ да САД И ЕУ координисано раде, имају заједничку акцију, назовимо ту операцију „Руском фатаморганом у Србији“.
        Да би „све овце биле на броју”, у оваквој за Запад важној акцији спровођења својих интереса на Балкану и нарочито у Србији - и британски Дом лордова је у другој недељи јануара, чак истог дана кад и амерички Сенат (тачније демократе у америчком Сенату), објавио извештај под називом „Британија и будућност западног Балкана“, о спољној политици Британије , чији се делови директно односе и на Србију. У њима се дефинише: који су им интереси у Србији; шта сада раде; и коначно шта треба да раде више и где греше.
Уништити све што носи чак и почетни знак РУ
        Кад се деси да се три значајне и важне институције: амерички Сенат, Европска комисија и Дом лордова баве „погубним и малигним ” утицајем и улогом Русије на Балкану, а посебно у Србији, а ми тврдимо да тог утицаја скоро да нема, да је занемарљив и да је упитању балон пун лажи Запада - онда нешто битно, значајно овде ипак није у реду.
        Поставља се питање шта се заправо иза свега овога крије? Односно, које су стварне и праве намере због којих водећи кругови Европе своје народе плаше руском саблашћу?
        Или руског утицаја на Балкан има и то у знатној мери, у толикој да он толико дуго и снажно плаши САД и њихове трабанте са Запада, или тог утицаја у ствари нема и он је измишљен како би светски монополисти и глобалисти предвођени САД остварили потпуну доминацију над овим регионом и посебно Србијом, која им и даље представља „црну рупу” на њиховој NATO мапи опкољавања Русије са свих страна, па им кампања о руском утицају служи као оптимална камуфлажа…
        У складу са прокламованом тезом о нарастајућем продору руског утицаја на Србију и шире, амерички Сенат, Европска комисија и Дом лордова предлажу низ акција, политичких програма и мера које треба предузети и финансирати како би се спречио даљи продор те „страшне и прљаве руске пропаганде” на њима „тако драг” и значајан простор какав је Балкан и посебно Србија.
        У предлозима се препоручује да се одвоји још више милиона евра него до сада за ту (хајку) кампању уништења руског утицаја, чак свега што носи чак и почетни знак РУ. Све то за добробит и демократски просперитет Србије јер треба Србе сачувати од утицаја и доласка „ауторитарног и злог“ руског медведа!
Основни и главни циљ: увлачење Србије у NATO
        У извештају групе демократа, који је објавио сенатор Бен Кардин испред Комитета за међународне односе Сената, помиње се „асиметрични арсенал” које Русија користи у разним земљама света, који се дефинише као употреба војних средстава, сајбер-напада, ширења дезинформација, подршке екстремним политичким групама и коришћење енергетских ресурса, организованог криминала и корупције као „оружја”.
        А за ту тврдњу сенаторима је, ни мање ни више, него политичка слика данашње Србије један је од важних аргумената. Па на самом почетку истичу: „Штетни утицај Русије на Србију се манифестује кроз дубоке културне везе, пропаганду, и утицаје у енергетском и сектору одбране”. (5)
        Један прилично значајан део овог извештаја, у којем се, на основу оперативних сазнања које су скупљале америчке службе, говори о неформалном утицају Русије на владе у Европи, односи се и на Србију.       
        Власти САД и Велике Британије и званично су регистровале „штетан руски утицај у Србији“ и најавиле офанзиву на западни Балкан.
        План је усисавање преосталих држава Западног Балкана (Македонија Србија, БиХ) у NATO.
        Овакав извештај Сената медији оцењују, ни мање ни више, него као - позив на јуриш!
        „Руски малигни утицај Србији се показује кроз везе у области културе, пропаганде, енергетике и све јачи однос на пољу одбране”. (6)
        Тако у материјалу од око 200 страна, на 81-ој почиње басна о утицају Русије на грађане Србије, а она се темељи на некаквим необјављеним и непровереним анкетама које су ко зна када и где и од кога спроведене у Србији.
        У њихову валидност се мора сумњати, али баш на основу таквих непроверених показатеља лако се конструише прича о повећаном руском утицају.
        Да ли би овакав „ниво“ приступа уопште могао да опстане у неком случају примењивом за америчку унутрашњу употребу, или је реч о принципу који се примењује искључиво за спровођење америчке спољне политике?!
        Затим се наводе речи Хојта Брајана Јиа, заменика помоћника државног секретара САД, који је рекао српским званичницима „да не могу више седети на две столице: ићи ка ЕУ и развијати добре односе са Москвом”. Другим, јаснијим речима: ако је стратегија Србије улазак у ЕУ, онда Србија Русији мора увести санкције, инсистира Ји, али и сенатори.
        Сенатори сматрају да дубље евроинтеграције значе усвајање одлука ЕУ које су супротне руским интересима. Стога што би ближе везе између Србије и ЕУ наводно могле да резултирају порастом злоћудног руског утицаја у држави.
        Даље се у извештају напада руска агенција Спутњик као доминирајући извор информација у Србији. Поред десетина америчких и прозападних медија - телевизија, радио-станица, сајтова и НВО организација које несметано раде годинама и агресивно делују у Србији - одједном америчким сенаторима смета једина руска агенција, која је почела са радом 2015. године!
        Оптужба гласи: „Спутњик шири руску пропаганду и угрожава демократске тековине у Србији, угрожава пут Србије у ЕУ и у NATO”.
        Сенаторима смета чак и то што текстове и прилоге Спутњика бесплатно реемитује више од 20 радио-станица широм Србије. Што нам посредно доказује степен лицемерја које Американци показују када говоре о слободи медија, с једне стране, а на другој страни указује на природу њихове кампање којој морају обезбедити предуслове за успех од којих је један од најбитнијих - потпуно одсуство критичког и слободног приступа медија.
        Као да не сме да се чује друга страна!
Каубоји не бирају средства
        У извештају се затим „босански Срби“ и председник РС Милорад Додик сатанизују због добрих односа (и са Србијом), и посебно са Русијом, па се све нормалне дипломатске и привредне активности Русије и РС представљају као нека завера, нешто нелегално…
        Очигледно њима свака врста сарадње Републике Српске (и Србије) са Русијом смета, а свака подршка Русије је „опасна и малигна”. Највише им смета што БиХ не могу да угурају у NATO, не слаже се с тим РС!
        Навикнутим да се деценијама мешају у унутрашње послове других држава, америчким сенаторима смета чак и то што се Додик и Вучић често састају и сарађују, јер им ни то не одговора.
        Сенаторима смета што се Путин састаје са Додиком, а не и са представницима БиХ, и то сматрају прекршајем дипломатског протокола.
        Замислите, држава која сваки дан дрско врши прекршаје дипломатског протокола у десетинама земаља, мешајући се у унутрашње послове тих земаља дрзнула се да о томе неком спочитава!
        У БиХ и РС Американци то раде чак и по више пута дневно! Мешају се и у односе унутар саме РС, као и у односе између два конститутивна дела БиХ…Раде то исто и америчке дипломате редовно и у Србији, нарочито амбасадор Кајл Скот.
        „Руски утицај у Бања Луци, главном граду Српске, убедљив је - киосци у центру града су пуни мајица, шоља и других сувенира са ликом руског председника Владимира Путина и Русије”, каже се у извештају Сената (страна 83, извештаја).
        Сенатори стварно немају мере, а да би остварили циљ „каубоји” не бирају средства. Овим се они узвисују толико да са највиших кота „аргументисања“ и „чињеница“ закључују на основу биланса и пописа продатих артикала у два-три киоска у центру на градском шеталишту (чији се платни промет тих артикала мери десетинама долара дневно или стотинама долара месечно).
        Затим се измишља податак да има преко 100 невладиних организација у Србији које се могу сматрати проруским!
        У једном пасусу час их има 50, у другом 100!
        Надирању пропагандне бујице из Русије сада ће се, поред свих проамеричких медија и тв и радио станица и НВО организација, прикључити и британски BBC, теше се и умирују амерички сенатори.
        BBC се поново активира у Србији 2018 године са буџетом ни мање ни више него 600.000 фунти годишње, јер треба убити руску аждају, уништити пропагандну машинерију Спутњика.
        Сенатори потом констатују утицај Русије у енергетском сектору у Србији, помињу сарадњу Газпрома и Србијагаса, што им наравно не одговора, а после пропасти гасовода Јужни ток смета им и могућност да Србија једног дана гас добије из гасовода Турски ток. Они су више за то да се сарађује на некаквој конекцији гасовода са Бугарском, за који се не зна одакле би стизао гас. Можда амерички течни плин?
        Потом сенаторима сметају све културне, верске везе Србије са Русијом, укључујући сарадњу Српске и Руске православне цркве. Смета им њихово заједничко опредељење против ЕУ и њихова антизападна реторика и то што су против промоције хомосексуализма.
Срби и Руси су алтернатива Англо-Саксонској цивилизацији
        Смета им посебно и сарадња РИСИ (Руског института за стратешке студије) и улога Леонида Решетњикова у контактима са српским институцијама и интелектуалцима. Нарочито им је засметала његова изјава коју цитирају:
        „Заборавили смо да ми (Срби и Руси) припадамо цивилизацији која представља алтернативу Англо-Саксонској. Наша мисија је да ту цивилизацију представимо свету и понудимо наше виђење.
        Наша убеђивачка снага треба да буде одана принципима Православне цивилизације. Ту идеју треба да имамо на уму када говоримо о утицају Русије. Зашто Срби и Руси тако лако налазе заједнички језик? Због тога сто су нам корени исти, зато лако налазимо заједнички језик са Србима”.
        Затим наводе непроверене податке НВО Центра за евро-атлантске студије о постојању „51 прокремаљске организације” па се потом неаргументовано драматизује и увећавају њихов значај, улога и утицај… Ко зна кога је све у те организације сврстала Јелена Милић како би приказала опасност од нарастајућег „малигног” утицаја Руса?! (Можда и обична локална удружења грађана).
        Незаобилазна је тема и Руски хуманитарни центар у Нишу који би требало да добије дипломатски статус. Да не би Центар у Нишу постао војна база, као „Бондстил” на Косову - то је главни циљ америчке акције код власти у Србији.
        Извештај говори и о војно-техничкој сарадњи Србије и Русије, о набавци 6 мигова, а онда наводе супротне податке свог стручњака из NATO (Џона Капела) да је сарадња NATO са Србијом добра, да су заједно, на пример, до 2016. године имали 125 војних вежби са Србијом, а Србија са Русијом свега четири! А затим, као „полудели Макс” одмах у следећем пасусу више пута понављају флоскулу о малигном утицају Русије. Ово треба прочитати да би се веровало да овакве несмотрене изјаве објављује амерички Сенат!
        На крају, сенатори „препоручују“ снажнију акцију ка Србији, више путовања америчких дипломата у Србију, траже много више новца (од одобрених 12 милиона долара) за потирање или слабљење руског утицаја у Србији у 2018. години.
        „У светлу недавних знатних повећања помоћи које су ауторизоване Актом о борби против америчких противника путем санкција из 2017. године, мисије USAID у региону морају да се преоријентишу како би се успешније бориле са руским злоћудним утицајем”. (7)
        Овде се отворено и јавно признаје да се антируске акције, пропаганда и кампања финансирају преко USAID.
Претња САД санкцијама Србији
        У делу извештаја сенатори констатују: „Председник Вучић је наводно рекао да Србија преговара и о куповини система С-300 од Русије, а тај договор би могао да активира недавно усвојени закон САД којим су предвиђене санкције за било коју значајну трансакцију са руском војском или сектором безбедности.
        Тако да они упозоравају да би санкције Србији могле бити уведене купи ли од Руса систем С-300!
        У антируску кампању се сви заједно, као у оркестру, укључују ових дана представници Атлантског савета, Маршалов фонд, Институт Стратфор. САД И ЕУ се не либе да минорно руско присуство називају агресијом (додуше пропагандном). Они кажу: „земље које су под утицајем руске (пропагандне) агресије”. (8)
        Бриге Запада „због растућег руског утицаја“ у „Источној Европи“ су толико велике да је то чак тема на посебним састанцима министара спољних послова ЕУ.
        Наравно, на таквим састанцима они немају шта да дебатују о руском утицају када га уистину нема, него под тим изговором разговарају о спровођењу својих планова окупације земаља Балкана, а посебно Србије у свакој области деловања: од економског сектора до мешања у образовне и школске програме, па и до покушаја мењања свести о националној историји, симбола српске традиције и културе, као и православне вере… Ништа њима није свето што је српско или руско, тачније православно!
        У овој западној антисрпској и антируској кампањи и ујдурми најјадније је што влада Србије и њени званичници ћуте, не реагују, не протестују. Као да се ради о Тунгузији, а не о њиховој држави, отаџбини.
Србија за саветника изабрала свог џелата Блера
        Зашто је Вучићу било потребно да пре неколико година за свог саветника (или још горе владе Србије) изабере српског џелата Тонија Блера?
        Многи су сматрали логичним да ће за саветника изабрати неког истакнутог руског политичара, научника, интелектуалца који је показао своју наклоност и пријатељство према Србији.
        Ком помраченом уму је одговарало да се Србији и Србима опали овакав шамар избором Блера?
        Изабрати лика који се, као антисрпски настројен политичар, истакао у штабу за акције NATO, по сведочењима више присутних, избором-бирањем цивилних циљева у Србији које треба бомбардовати 1999. Какво добро је за народ Србије донело то за све Србе срамно именовање?
        Шта је и у чему Блер могао да саветује Вучића или српску владу?
        У том чину могли су да ликују, сем Блера и Вучића, само још српски непријатељи. Само они су могли хвалити одлуку да жртва (Србија) добровољно бира и изабере за саветника свог непријатеља?!
        Само, ући ће овај срамни пример у историјске читанке.
Протерати Русију из Србије

Извештај групе демократа у америчком Сенату, о коме смо говорили,  као да је пренео забринутост  “злокобног утицаја Русије на Србију и регион западног Балкана”  и на британски Дом лордова . И њихов Извештај одише бригом тако да и они упозоравају  да утицај Русије може бити кључна препрека за остваривање  интереса Британије на Западном Балкану, који је поново битан део њихове спољне политике.
Иако излазе из ЕУ, констатују лордови, интереси ЕУ и Британије у потпуности поклапају по питању Западног Балкана.Они оцењују да 2018. може да буде година појачаног медијског, политичког и НВО сукоба између Русије и Запада, са Kосовом и Метохијом као срцем овог "меког рата".  Зато је пресудна борба у медијима за постизање победе на Русијом у Србији.
Доминација САД и Западних земаља и њиховог глобалистичког утицаја у свим врстама медија, електронским, штампаним, на кабловским ТВ, али и на телевизијама са националним фреквенцијама у Србији  није више тако снажна и беспоговорна, сматрају лордови.
Та Спутњикова пропаганда…
Иако је огромна већина НВО финансирана, плаћена из иностранства да са Запада шири непрекидно истовремено и евроатланску и антируску пропаганда појавио се руски “Спутњик”, агенција која је за кратко време постала респектабилнија и самим тим конкурентна проатланским медијима. Забринуто закључују:  “руска пропаганда, која се спроводи преко српског издања Спутњика, циркулише кроз земљу без скоро икаквог отпора”.  
Откако је Спутњик почео са радом у јануару 2015. године, у јавном мњењу је порасла подршка Русији са 47,8 на 60 одсто у јуну 2017. године. Овде је дакле очевидно да аналитичари са Запада повећање подршке Русији (ма шта то значило) повезују са учинком Спутњика, мада су такве тезе више него неозбиљне. Повећање наводне подршке од 25 одсто у јавном мњењу за две године је нереално и вероватно исконтруисано с намером да се оправдава додатно интензивирање НАТО кампање. Јер, проблем са НАТО кампањом у Србији је заправо тај што је она достигла своје максимуме и сада може само да се топи не због јачања руског медијског присуства, него због повећања нивоа разочарања српског јавног мњења у евроатланску искреност и добронамерност. Истовремено са притисцима на Србију од стране НАТО и ЕУ, ишли су и уступци српским суседима на уштрб српских националних и државних интереса и то није могло да прође незапажено од стране чак и оних Срба који су били умерено благонаклони евроатланском смеру спољне политике Србије.
И зато се траже нови начини борбе у Извештају , предлажу се знатно већа улагања у медије и НВО у Србији. На основу њихових оцена може се закључити да су грађани Србије незрели, несвесни опасности, тачније малолетни па им треба тутор да им каже: “Ово је добро, а ово није добро за вас. ”
У резимеу извештаја стоји да је утицај Британије у земљама овог региона и даље у националном интересу и поред тога што је она у процесу изласка из ЕУ. За потребе извештаја представници Kомитета Дома Лордова су се у Србији састајали са великим бројем државних функционера, опозиционих политичара, НВО активиста и новинара. У извештају се наводи да се то што је Британија домаћин овогодишњег Самита Западног Балкана искористи како би влада, у сарадњи са ЕУ, “показала подршку стабилности, демократији, владавини закона и просперитету у земљама Западног Балкана, јер земље у региону пате од ауторитарне власти, слабих демократских институција и озбиљних изазова у борби против криминала и корупције.”
Лордови су свесни да без себи наклоњених медија и посебне превласти у државним, званичним медијима у Србији не могу добити битку са Русијом. Зато лордови врше додатни притисак на медије и истичу: “У Србији нам је речено да су реформе које захтева ЕУ спроведене само на папиру. На пример, државни медији су приватизовани у складу са захтевима ЕУ, али власници нових медијских компанија постали су људи блиски владајућој партији, због чега су ти медији постали државни.
Оно у чему се британски извештај поклапа са америчким је питање права и слобода новинара у Србији: “Иако постоји законодавни оквир којим се гарантује слобода медија, они супод константним притиском власти. Током владавине Вучића,  као премијера а потом и председника, слобода медија у земљи нагло је умањена. Државни званичници и продржавни медији врше притисак на независне новинаре”.
Џонатан Kац, виши саветник немачког Маршаловог фонда у Вашингтону одмах се прикључује тој кампањи и констатује : “Једино заједно САД и ЕУ могу да се супротставе руској пропаганди и мешању у европске послове, укључујући и изборе, али и све већем економском присуству Русије посебно у енергетском сектору Западног Балкана”.(9)
Ових дана и немачки “Дојче веле” тврди: „Највернији вазал Руса на Балкану јесте и остаје Србија. У Београду су са Москвом традиционално „панславистички" повезани. Тако је Србија једна од малобројних земаља у региону која није увела економске санкције Русији. То можда објашњава од чега Србија уопште живи, сматра један немачки посматрач у Београду. Москва, заузврат, подржава великосрпске амбиције, "јер у Београду и даље сањају о уједињењу Републике Српске са матицом”. (10)
Уклонити сваки облик руског присуства
Одговарајући на питање зашто САД наводе да се злочиначки утицај Русије манифестује кроз културне везе, пропаганду, медије када је добро познато да је број америчких медија у Србији далеко већи од руских Мило Ломпар, историчар књижевности истиче: “Та оптужба је потребна да би се уклонио сваки облик руског присуства овде. Kад имамо медије који су доминантно под америчким утицајем, пропагандним, идеолошким, културним, то значи, просто речено, игнорисање чињеница. Битно је да одређени садржаји тог утицаја, везани за војну или неку другу компоненту, представљају нешто што САД на овом простору сматрају недозвољеним. Реч је о трајном напору да се обави редизајнирање политичке мапе у складу са облицима титоистичке Југославије… да се Kосову и Метохији обезбеди столица у УН и да се поспеши процес дезинтеграције СПЦ као јединог интегралистичког облика српске националне егзистенције”.(11)
“Америка Србију више гледа као објекат жеља него као суверену државу која може самостално да брине о својим интересима и да одређује која страна кад и колико врши некакав ц́удљиви малигни утицај на њу”, оцењује Владислав Јовановић, један од најугледнијих и најискуснијих српских дипломата идодаје: “Подсетимо да су се И до 2000. Америка и западне земље отворено мешале у изборне процесе финансијски, политички, пропагандно, информативно, и тиме су се још и хвалили. Да не говоримо о другим облицима мешања који су наставили касније.Што се тиче осталих облика њиховог присуства то је посебно изражено у често неодмереним изјавама које дају у односу на Србију где се показују отворени покушаји утицаја на њене спољнополитичке ставове. Што се тиче невладиних организација, и ту су такозване прозападне невладине организације у огромној надмоц́и у односу на вероватно мали број,  којиРусија има. Главни циљ је да се Србији вежу руке и да се, ако је икако могуће, потпуно истера сваки облик утицаја Русије у Србији, а тиме и на Балкану”4.
„САД немају више тај неприкосновени примат и то их ужасно брине и плаши. Све речено претвара у општу антируску хистерију, што је веома, веома опасно“, конкретна је политиколог Дмитрија Евстафијева, која закључује: Ако су успели да Црну Гору окрену против Русије, зашто не би покушали да учине исто и са Србијом?
И на крају, али не потпуно неважно, треба истаћи да у Србији већ три деценије интензивно постоје на десетине озбиљних пронатоовских медија у које је Запад уложио огроман новац, а да притом ти медији нису постигли резултате које су финансијери прижељкивали. Да ли је Запад једноставно није изабрао најбоље кадрове да спроводе њихову кампању, или  једноставно та се кампања није на овом тлу примила, поље је са полемику, али је сасвим извесно да су кадрови који воде ту кампању и те како заинтересовани да сачувају свој добро плаћен посао и зато ће свим снагама надувавати ту “руску сабласт” и њоме плашили своје финансијере да ови још више отворе своје новчанике.
Нова снага ЕУ је “Страткому”
Зато је одлучено у ЕУ да пресудна битка за превласт у медијима у Србији буде поверена  (са знатно снажнијим, савременим високотехнолошким и додатним новчаним средствима ) радној групи“Стратком” у Европској служби за спољне послове (ЕЕАС), која је пре две године основана с циљем да "разоткрива и потире неистине о ЕУ, које, како ЕУ верује, шири Русија.
Руси  шире дезинформације  О ЕУ, и то спроводе вештије и снажније него икада досад оценили су ЕУ бирократе.  Изазивају неповерење и незадовољство према демократском поретку, желе да увреже неверицу у ЕУ, као И заједницу с обе стране Атлантика и наше партнере, као и да ослабе наше јединство.
Зато је формирана Источна радна група ЕУ за стратешке комуникације ЕСТФ-Стратком. Та група даје резултате, али  како несмањена кампања Русије и даље траје “хитно треба да се ојачају капацитети Страткома ЕУ, укључујући успешну Источну радну групу ЕУ за стратешке комуникације, као и радне групе Страткома за Југ и Западни Балкан. У том циљу мора обезбедити "примерено, постојано и независно финансирање”.
„СтратKом” данас броји укупно 20 људи распоређених у три тима: Север, Југ и Западни Балкан, које раде под окриљем Европске службе за спољне послове. Они се баве бави лоцирањем проруске пропаганде на Западном Балкану, а СтратKом Исток „у блиској комуникацији“ с тимом СтратKом за Западни Балкан. (Оба тима од укупно 16 људи „седе на истом спрату“ зграде ЕЕАС). Истовремено, последња истраживања јавног мњења у Србији, која је у региону у највећој мери подложна политичком и медијском утицају Москве, говоре да би се скоро сваки трећи Србин одлучио за сарадњу с Русијом пре него са ЕУ”. (12)
Поред Стратком-а медијско небо над Србијом ће се радикално изменити.Стижу и додатне снаге! “Постоји план да се ИРЕX (америчка организација блиска УСАИДУ) поново оснује канцеларију у Београду са циљем финансијске и друге помоћи прозападним и проамеричким медијима кроз финнсирање бројних пројеката.Они су врло ефикасни и агилни и већ сарађују са БИРН-ом који је изразито прозападни, проанглосаксонски и антивладин портал који наступа као истраживачка новинарска мрежа којој је циљ да проналази компромитујуће чињенице и да покреће афере против политичара који нису по вољи Запада или које треба ослабити.” (13)
Српске власти застрашују независне медије
Да би се и актуелна власт , влада и председник Србије притисли да што више подрже прозападне медије наводе се подаци и оцене НВО, финасираних из иностранства, да је слобода штампе  значајно погоршана у 2017. години.  Наводи се и извештај “Фридом хауса” да је „слобода медија еродирала под администрацијом Српске напредне странке коју предводи премијер (сада председник) Вучић“, истиче се у извештају.Независни и новинари који се баве истраживачким новинарством се често суочавају са малтретирањем од владиних званичника и провладиних медија. Физички напади на новинаре догађају се сваке године, а претње смрћу и друга застрашивања која погађају раднике у медијима су за забринутост.
Kуриозитет је да се истраживање НВО ЦЕАС, коју води Јелена Милић, пописује и бележи чак и тренд повећања броја курсева руског језика и оснивања руских уметничких друштава, јер и то, по њеним аршинима, може малигно да делује на Србе! И такве ствари прихватају и њени финансијери!
Kуриозитет је, а то зна мали број људи,  да у САД уопште не постоји нити једна једина страна НВО из неке друге државе, који се бави политичким активностима.Толико о америчком доприносу демократији и цивилном друштву. Шире прочитати у тексту “У САД нема страних НВО” .7
“Међутим САД има далеко строжији закон него Русија, када су у питању активности страних НГО-ова на територији САД-а. Kада би рецимо, нека руска или њемачка, или француска или било чија организација у САД-у, слично као што то ради НЕД у Русији и по цијелом свијету, радила против владе, била би забрањена у року од 24 сата, њени активисти би били оптужени пред судом и одмах протјерани из САД-а. Али у ствари да једна таква иноземна организација ради такве активности у САД, је потпуно немогуће. Јер по америчком закону, свака страна организација у САД која се финанцира из друге државе, да би добила дозволу за своје активности у САД, мора најприје пред америчким министарством правосуђа детаљно показати у чему се састоје њене активности. Ако правосудни органи оцјене да су те активности против америчке владе, та организација не може добити дозволу за рад у САД”. (14)
Невладине,  а владине НВО
Да се не би превише бавили америчким НВО треба навести  само основне елементе о њима. Главна је америчка државна организација НЕД, основана да се брине о развоју демократије. Национална задужбина за демократију је непрофитна организација коју финансира америчка влада с основним годишњим буџетом од 30 милиона долара. Овај буџет, одобрава Kонгрес.
НЕД је, иначе, кровна организација која активности спроводи путем такође непрофитних организацијакао што су НДИ (Национални демократски институт), ИРИ (Међународни републикански институт), ЦИПЕ (Центар за приватно подузетништво) и АЦИЛС (Амерички центар за међународну радничку солидарност). НЕД блиско сарађује и с Информативном агенцијом САД (УСИА), као и са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД). УСИА се декларише као “независна” агенција за спољне послове унутар америчке владе, док се УСАИД представља као самостална владина агенција за економску, хуманитарну и демократску помоћ, која при томе штити америчке економске и политичке интересе.
Оно што је главно и што треба знати је: НЕД уствари служи  за финансирање опозиционих кругова у страним земљама, уу свим оним државама, које се супростваљају вољи Вашингтона. То не кажу Руси који су ову организацију забранили већ то каже нико други  него председник НЕД Kарла Гершман. Новац за НЕД даје амерички конгрес, дакле америчка држава, али добрим делом такође и приватни амерички милијардери, понајвише неизбежни Сорош са својим двема фондацијама: “Отворено друштво” и “Отворена фондација”.
У НЕД-у постоји неколико различитих одељења. Национални републикански институт, чији је председник Џон Мекејн и Национални Демократски Институт, повезан са Демократском странком, чија је председница Медлин Олбрајт.


    Набрајати НВО у Србији које “сарађују” са овим организацијама (и Рокфелеровим, Ротшилдовим, Сорешевим фондацијама, или Фондовима из Норвешке и  Шведске)  је беспредметно, јер све те “наше” НВО су само извођачи радова, добро плаћени за наше прилике.
    Може се констатовати да оволика армија добро опремљених и плаћених медијских посленика и аналитичара, НВО организација и фондова из САД, Британије и ЕУ располаже са великим могућностима медијског притиска и манипулације у  јавности и у много већим  земљама са развијенијом медијском мрежом од Србије.
Тако да остаје нејасно како медијски “рат”  који воде у Србији са малигним руским утицајем никако да добију. Биће ипак да и грађани Србије размишљају, да се и они питају. Не треба им, чини се, баш свуда толики тутор!
Како хуманитарни центар постаје војна база
Као папагаји западни званичници и с њима и њихови лобисти наводе податак да се председник Србије откако је на власти последњих година састао са руским председником Путином чак 12 пута! (То наводе амерички сенатори  и у Извештају.) И одатле извлаче закључак о утицају Русије на Србију. Као да је број сусрета валидан, ваљани  доказ блискости или добрих односа. Подсећамо: састајао се раније српски председник Милошевић са Холбруком, или сада Путин са Меркеловом  много више  пута. Да ли је то био доказ њихових добрих односа, пријатељства, утицаја?
Снажнији је и погубнији малигни, штеточински утицај САД  на Србију и њену политику и грађане од руског утицаја (иако ниједан амерички  председник није посетио Србију од 1980. године, ускоро ће 50 година)! Мислим да ће се са овом констатацијом сложити већина читалаца. Али, навикли су званичници америчке администрације да подмећу  Србији и Балканцима свакакве небулозе, тако подмећу и овакве неважне приче о броју сусрета, посета. Више утицаја на српске званичнике и власти имали су од 2000-те године амерички амбасадори у Београду ( пример председника Србије Тадића). То су недвосмислено потврдили извештаји „Викиликса“  где су се открили поразни детаљи о поданичком менталитету српских министара и највиших државних званичника који су се годинама утркивали ко ће пре стићи до америчког амбасадора и дојавити му поверљиве информације.
Дипломатска иницијатива ЕУ ка Србији не посустаје.  То је постало водљиво пре месец дана, 6. фебруара,  када је Европска комисија (ЕК)  обелоданила свој Извештај под називом „Веродостојна  перспектива проширења и појачана сарадња ЕУ са западним Балканом”. Из овог документа јасно је да ЕУ очекује темељне и трајне реформе у овом региону (шта ли су радили досад?) како би се наставила сарадња и пут земаља Западног Балкана (шест земаља: Албанија, Косово, Македонија, Србија, Црна Гора и БИХ) у Унију.
Не липши магарче до зелене траве
Шест водећих иницијатива и мера обухватају: “јачање владавине права; већу сарадњу у подручју безбедности и миграција уз помоћ заједничких истражитељских тимова и европске граничне и обалне страже; ширење енергетске уније ЕУ на западни Балкан; смањење трошкова роминга и увођење широкопојасног интернета у региону. У стратегији се такође наглашава да ЕУ треба бити спремна да прихвати нове чланице када оне испуне критерије”.
До уласка у ЕУ, а датум није одређен пре далеке 2025. године (а и та година се помиње више као могућност) , све земље које хоће да постану чланице ЕУ, па и Србија, морају да реше граничне спорове са суседима, да реше сва отворена питања. За Србију то значи да са суседима реши сада нерешене граничне спорове. Највећи проблем биће око решавања питања границе са  покрајином Косовом, којег земље ЕУ признају, а Србија не признаје за државу! ЕУ још каже: “Потребан је свеобухватан, правно обвезујући споразум о нормализацији односа између Србије и Косова.”


     Ових дана стижу висока представница Могерини и  председник ЕК Јункер са својим сарадницима на Балкан да подрже сарадњу са ЕУ. Они процењују  “да ће следећих шест месеци  бити не само интензивни, већ и кључни за осигуравање европских интеграција и шанса да се ова јединствена историјска прилика искористи.”
Зашто ће следећих шест месеци бити баш толико важно за даље интеграције шест земаља то се нигде се из извештаја не може ни наслутити, нити се иједном речју помиње. Опет је вероватно у питању већ уобичајено намамљивање, нуђење шаргарепе са наглим повлачењем уназад. „Врата ЕУ су увек отворена“, али се стално померају ка све даљој будућности. Постоји адекватна пословица за овакве ситуације која гласи “Не липши магарче до зелене траве!” То сматра и бивши амерички амбасадор Монтгомери који претпоставља “постављање нових и стално нових услова Србији ка путу у ЕУ”. Дипломатске игре ЕУ са Србијом биће настављене.
И овде би се завршила прича о даљем путу Србије као ЕУ, јер Србија не може признати нелегално отцепљену покрајину Косово и Метохију сем да прекши свој Устав.  Или да  промени Устав и КиМ избаци из састава своје територије. Ни једно ни друго, мењање граница или Устава  нису реалне могућности сем да се то уради на силу, незаконито…Питање је има ли таквих у Србији који су спремни на оваква дела?
Заваравање о путу Србије у ЕУ
Како ЕУ, тачније 25 земаља чланица,  не намерава да повуче признање Косова, као што ни Србија не намерава да призна своју нелегално отцепљену покрајину за државу било би дипломатски и политички коректно и смислено да се заваравање о путу Србије ка ЕУ коначно оконча. И да заједно ЕУ и Србија то јасно саопште. Било би то једно здраво и корисно признање.
Решења овог крупног и озбиљног проблема до даљег на видику нема. Помиње се нека нова визија решења за КиМ председника Србије, коју ће он почетком пролећа саопштити, али је прво питање колико је она уопште реална и остварива.  
Чак је и генерална секретарка Европског покрета у Србији (ЕПуС) Сузана Грубјешић оценила да је “Стратегија ЕУ о Западном Балкану” прилично „разводњена“ и да представља „средњу вредност жеља дела Европске комисије. Ипак, боље ишта него ништа. Добро је да је стигла“.
Она подсећа да је прошло 15 година од обећања перспективе чланства за земље Западног Балкана у Солуну, осам година од када је Србија аплицирала за чланство, шест након што је постала земља кандидат и четири од када што је отворила преговоре.
 „Да ли данас неко заиста мисли да 2025. година треба да буде само идеја, могућност, а не да стварно буде година у којој Србија треба да постане земља чланица ЕУ? Верујем и залагаћу се за то да та 2025. не буде само идеја стављена у оквиру стратегије“. (15)
Чак ни она не крије разочарење садашњим стварним стањем, али и садржајем најновијег документа ЕК. Констастује да од обећања ЕУ о отварању структурних фондова и тржишта рада нема ништа. Она подсећа да би са садашњом стопом раста од три одсто земље региона могле да достигну стандард земаља у ЕУ тек за 50 година! На крају, она закључује да евроинтеграције готово и да нису тема у српском друштву, сучељавања мишљења нема и дебате изостају.
Овакво  онеспокојавајуће виђење ситуације једне од главних промотерки евроинтеграција у Србији требало би итекако да забрине вођство у Бриселу, ако им је уистину стало до уласка Србије.  Али, њима стварно није стало. Стало им да Русију одгурају из овог региона, то им је циљ. Али, својим неодговарајућим поступцима бирократе из ЕУ чине супротно: отварају пут нарастању руског утицаја.
Грађани виде да нам Руси не прете санкцијама, да не условљавају Србију да призна за државу део своје територије, покрајину Косово. Они гледају како јача трговинска, привредна, културна  верска  сарадња  Русије и Србије на равноправним основама. Они су запамтили да је Србија од Велике Британије била оптужена за геноцид и да је то Русија спречила. Они стално слушају како САД, Британија, Немачка и Француска... на све начине подржавају косовске Албанце и уз то наговарају друге земље да то чине насупрот интереса Србије. И на крају су сведоци да Русија брани и штити интересе Србије и на дипломатском и на другим пољима. Русија је против признања Косова за државу.
Спречити Русе да улажу, па их оптужити јер не улажу
За Србију на путу у ЕУ није само задатак решити сва 34 поглавља већ је ту и 35. поглавље о нормализацији односа са Косовом што мора бити такође решено. Тражиће се потписивање споразума између Београда и Приштине о нормализацији односа . Највиши званичници Брисела не крију да је Косово највећи нерешени проблем на Западном Балкану и да  не желе то питање унутар Уније. Скоро свакодневно траже да Србија призна Косово, и то што пре.
Европски високи бирократа Јоханес Хан недавно тврди да “ у односу на ЕУ,  Русија неупоредиво мање економски присутна у Србији, што је несразмерно њеном утицају на овим просторима. „Нафиловао“ је Хан то подацима, “75 одсто трговине региона Западног Балкана односи се на ЕУ. Ето, само мала Аустрија је инвестирала четири пута више од Русије у регион”!
А заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт истиче “да је ЕУ главни инвеститор у Србији. Инвестиције из ЕУ чине 82 одсто свих нето страних инвестиција, које су за протеклих 15 година достигле 15 милијарди евра”!
С друге стране амбасадор Русије је у прошлој години говорио о руским улагањима у Србији, наводећи да су она премашила четири милијарде долара. И то су, како је прецизирао, реалне инвестиције.


    Наравно да ће ЕУ коју чини 28 економски најразвијенијих земаља Европе, бити највећи инвеститор у односу на једну једину Русију. И свако такво поређење је неумесно. Али проблем званичника ЕУ је у томе што прво искажу бојазан да постоји огроман, малигни утицај Русије, а онда сами оцене да се то присуство не може поредити са утицајем и тежином ЕУ?
Превара ЕУ са “бесповратним донацијама”
Борислав Боровић,  аналитичар Форума економиста истиче: „У чему је проблем око улагања Русије? Да ли то што недовољно улаже, па се очекује више, или што превише улаже, а требало би мање, или што се бирократе из Брисела плаше да ће њена будуцћа улагања бити превелика и угрозити економски интерес држава чланица ЕУ. Приликом сагледавања те проблематике никако не би требало да заборавимо и на неке, управо од стране ЕУ, спречене руске инвестиције, каква је гасовод „Јужни ток“. Она би Србији донела две милијарде директних улагања и додатно између двеста и триста милиона евра годишње од транзитне ренте. Опште је познато да су руским инвестицијама постављане различите препреке, од финансијског до енергетског сектора. Тако је ’Збербанка‘ ушла на наше тржиште на мала врата купујуцћи немачку ’Фолкс банку‘. Евроазијска банка за обнову и развој још чека на њу пролазећи сито и решето док је Европска банка за обнову и развој одмах, по аутоматизму, добила дозволу за рад у Србији”. (16)
Последњих месеци САД, а одраније и ЕУ, својим директивама и препорукама спречавају улазак инвестиција ван ЕУ, као што су руске или кинеске, што представља кршења многих прописа и правила у међународној трговини. На овај начин ЕУ прави финасијску штету Србији, која је надокнадива.
Тако да никакве бесповратне донације ЕУ дате Србији за спровођење реформи, које су у последњих 17 година износиле три милијарде евра, не могу покрити штете које ЕУ и САД чине Србији. Уз то, већи део новца од те “бесповратне помоћи” враћао се и враћа управо фирмама из ЕУ којима су додељивани ти послови помоћи у реформама. Зато треба поштено и јавно рећи да те три милијарде евра и нису ушле у Србију (сем на папиру) него је велики део остајао у ЕУ, или се касније извлачио у фирме из ЕУ.
Боровић још указује и “каква је судбина профита банака из ЕУ у Србији . Да ли он завршава у Србији за нова улагања и отварање нових радних места, или се извлачи у матицу што раде стране банке. То је општепознато. Све што зараде у Србији, стране банке већ деценију ипо извлаче ван Србије”. (17)
Упоређивање неупоредивог: Бондстил и Ниш
Преувеличавања  из САД и са Запада о сарадњи Србије у Русије у свери одбране и војној сарадњи су очигледне. Иако Србија са НАТО има одржаних десет пута више војних вежби, што сами званично признају, највећу драму дижу кад српска војска учествује у некој војној вежби са Русијом. Као да не знају да је 80 одсто грађана Србије против уласка Србије у НАТО и као да не знају да је Србија званично прогласила војну неутралност.  
И поред тога Владе Радуловић , из Атлантског савета Србије,  НВО финансиране из САД  каже: “Видимо да су из године у годину све бројније и масовније вежбе које се обављају, пре свега са припадницима Оружаних снага Руске Федерације, видимо Белорусије, а има неких најава да ће бити оружаних снага неких других држава”. (18)  Будући да има задатак од својих америчких  финансијера да увеличава војну сарадњу Русије и Србије атлантиста Радуловић говори супротно свим бројкама (и фактима) које износи његов надређени, војни амерички аташе Џон Капело о 125 вежби са НАТО и само четири са Русијом!
 Кад су филозофа Хегела студенти упозоравали: “Али професоре, чињенице се не слажу с вама и противе се вашем поимању и тумачењу…”  Хегел им је мирно одговорио “Тиме горе по чињенице”.
Још драстичнија манипулација САД, НАТО и ЕУ односи се на формирање и рад руског Хуманитарарног центра у Нишу. Сви знају да у њему ради неколико Руса и десетак Срба и да је његова главна улога у спречавању и отклањању последица пожара, поплава и других елементарних непогода, као и у разминирању. Али, амерички и НАТО милитантни кругови  „својим очима не верују“, већ непрекидно стварају драму о војној улози и функцији овог центра у Нишу. Сумњају, иако без икаквих доказа,  да ће Центар у Нишу постати војна база као што је Бондстил на Косову. Притисцима на званичнике власт и у Србији траже да се тако нешто никако не догоди, јер би вероватно по њиховој логици то било „малигно“. А постојање војне базе „Бондстил“ – није малигно?
Исто тако и НВО ЦЕАС сматра да руска заинтересованост за дешавања на западном Балкану иду много даље од оспоравања чланства или сарадње са НАТО, те да јој је “примарни циљ подривање европских интеграција и демократизације на Балкану”. И то тврди ова пронатовска организација без икаквих аргумената.
И тако би могли у недоглед да набрајамо примере тог „застрашујућег, опасног, кобног, штетног... руског утицаја у Србији, по наводима америчких и западних центара моћи. Али како то, као што се види нема никаквог смисла ни значаја.  

Српска власт пристаје да буде магарац – у томе је највећи проблем!

Покушао сам да укажем на главна питања која се постављају поводом упорних тврдњи САД и Запада о малигном и штетном утицају Русије на Србију који наводно угрожава владавину права и демократске тековине у земљи.
Стална лобистичка хајка на све што је руско на Балкану и у Србији коју организују званичници из САД, Британије, Немачке и Француске уз помоћ својих лобиста и извшилаца из НВО достигла је снажне домете тако да се у САД и шире чак одомаћио израз „малигни руски утицај“ („malignant Russian influence“), (МРИ).
Ни у једном документу, студији, анализи или изјави евроатлантиста и Натоваца који сам прочитао нема ни једног аргумента за овакву опаку констатацију. А сви са Запада је у медијима и извештајима нештедимице користе.
Западни утицај у Србији је доминирајући и пресудан, а руски се тек помаља, односно још увек нема говора о руском утицају, већ само о стварању претпоставки за евентуално постојање услова за стварање утицаја. Руски утицај у Србији je углавном био миноран. Значи, руски утицај и кроз људе и институционално тек се бори за "своје место под сунцем", односно тек се стварају услови за конкуренцију утицаја.

Без аргумената за тврдњу о малигном руском утицају

У том прљавом медијском, пропагандном рату  Американци и њихови сатрапи сматрају да им је све дозвољено и тако се и кроз праксу понашају: лажу, варају, прете, купују медије, купују новинаре, подмићују и корумпирају политичаре и привреднике, праве чак нове странке и дају им новце, финансирају НВО... Тако су пре неколико година зауставили  и „Јужни ток“ што је парекселанс пример како утичу на спровођење државне политике Србије, односно на руководство и институције Србије.

Најмалигнији утицај САД и Запада на Србију и лоше односе међу државама на Балкану огледа се у томе што су исфорсирали и на силу прогласили Косово за државу и од тога неће да одустану. И по овом питању им смета утицај Русије која је против оваквог чина.  Русију и зато треба ставити на стуб срама, сатанизовати је, прогласити је назадном, ауторитарном државом... Направили су велики и скоро нерешив проблем насилним мењањем граница на Балкану. Уз то, притиском су присилили скоро све суседне земље да признају тако нелегално проглашену независност Косова.  И додатно су покварили односе Србије и суседа. Изазвали су огроман дипломатски инцидент, кршење међународних прописа и политички сукоб који би да сада реше потпуним политичким, дипломатским и економским поразом Србије па траже да сама себи потпише смртну пресуду признавањем Косова за државу?!

     Из протеклих наставака, на основу изнетог, може се закључити :
1.    САД, В. Британија и ЕУ су сагласне да је утицај Русије у јавности и политичком животу, у друштву, у медијима и економији  штетан, малиган, да Србију вуче у тамни и дубоки понор и  да он стално јача и угрожава развој демократије и владавину права.
2.    Постоје двоструки аршини САД и ЕУ у енергетици: били су против  гасовода „Јужни ток“, који је требало да снабдева југоисточну Европу, Балкан и део Централне Европе. САД и ЕУ су против  гасовода  “Северни ток” који гасом снабдева Немачку, али  га не могу саботирати, зауставити, јер  је Немачка снажнија. И на овом примеру показују своју дволичност.
3.    На основу свих сазнања тачна је оцена и процена:  ако се мери руски утицај у Србији са утицајем Америке и њихових савезника и организација, онда је то отприлике 1:100.
4.    У Србији се више зна о томе шта су интереси САД, америчких демократа  у Сенату, британског Дома лордова,  Европске уније или Русије и Владимира Путина у Србији, него што нам је познато и јасно који су и какви дугорочни интереси државе Србије и њене Владе у кључним националним и државним  питањима.  Србија не чини скоро ништа да се супростави хистеричној антируској кампањи коју овде спроводе САД, земље ЕУ и њихови трабанти, лобисти, НВО...Као да јој то одговара.
5.    Америчка политика на Балкану, а посебно према Србији, се  деценијама уназад није поклопила са српским интересима, државним, националним или општим и по правилу се поклапала са интересима који су своју егзистенцију обезбедили науштрб остваривања српских интереса. Америка зато чак и своје савезника хушка против Србије, а многе земље притисцима и уценама приморава да донесе одлуке супротне интересима Србије.  САД су нанеле огромну штету целом Балкану у свим областима од привреде и економије до међусобних веза суседа и покварили су те односе,  унаказили их, затровали, посејали мржњу и уназадили цео регион  за пола века. И то чине и данас. Њихово понашање је крајње себично и штетно по све остале што се види из садашњег стања у коме они имају главну улогу.
6.    Владе САД и Запада прозападним медијима и НВО који сатанизују руски утицај у Србији  помажу давањем новца да би водили неспутану агресивну антируску кампању. И у том пропагандном рату налогодавци и извршитељи сматрају да им је све дозвољено. Тако се и понашају, чак објављују вести о догађајима који се нису догодили...
7.    Из доступних докумената  САД , ЕУ и В. Британија предлажу  знатно већа улагања у медије и НВО у Србији, јер су незадовољни својим тренутним утицајем у Србији  На основу њихових оцена може се закључити да су грађани Србије незрели, несвесни опасности, тачније малолетни па им треба тутор да им каже: “Ово је добро, а ово није добро.“
САД и ЕУ сметају и курсеви руског језика!
8.     Главни циљ је да се Србији вежу руке и да се, ако је икако могуће, потпуно истера и онемогући сваки облик утицаја Русије у Србији, а тиме и на Балкану. План је усисавање  држава  Западног Балкана (Македонија Србија, БиХ) у НАТО. У питању је и поробљавање у Србији и у Бих (Република Српска), јер већина грађана не жели у НАТО. Иако је расположење грађана према НАТО углавном негативно, кампања за НАТО у Србији је невероватно снажна, гледа НАТО своје интересе.
9.    Показује се да ЕУ поставља стално нове и нове услове и уцене Србији ка путу у ЕУ, са намером да у недоглед одлажу приближавање ЕУ . Однос је понижавајући. Да Србију тамо чекају златне куле и градови ( а не чекају је)  свака држава која имало држи до себе би одавно одустала.  То да нам се плански и свесно постављају и измишљају препреке потврђују чак и западни аналитичари и дипломате. Овако Србији се заправо показује фатаморгана, као да се магарцу показује фотографија шаргарепе за којом он трчи јер би је појео, а чак и да је стигне неће моћи да је поједе...И српска власт пристаје да буде магарац – у томе јесте највећи проблем!                    
10.  Еу и САД траже од Србије да дозволи да Косово хитно уђе у УН. Да би Србија ушла у ЕУ – ко зна кад, а највероватније никад!  Тај захтев је супротан свим виталним српским интересима.
11.    Уз то, Запад  вешто и снажно користи интересовање Србије за европске интеграције како би натерао Србију да следи антируску позицију. Па се тражи од Србије увођење санкција Русији, ако се жели напред у евроинтеграције. Дакле, користи се принцип уцене тако што Американци и ЕУ треба да добију нешто одмах од Србије, а Србији обећавају да ће јој нешто дати заузврат у далекој будућности, а највероватније никад!
12.    Евроатлантистима смета чак и тренд повећања броја курсева руског језика и оснивања руских уметничких друштава, јер и то, по њеним аршинима, може малигно да делује на Србе!
13.    Члановима америчког Сената сметају чак и киосци у центру града који су пуни мајица, шоља и других сувенира са ликом руског председника Владимира Путина и Русије. И то им је један од најјачих доказа огромног руског утицаја у Републици Српској!
......................

1. Radio slobodna Evropa | Rusija i Zapadni Balkan: Preko gasa do političkog uticaja
2. Jutarnji list | Ukrajina će plin dobivati s Krka!
3. The Balkans Chronicles | Rusija i Putin su stali na put američkom osvajanju sveta!
4. Спутњик Србија | Америка покушава да изгура Русију са европског тржишта гаса
5. Спутњик Србија | Позив на јуриш: Америка борбу против Русије почиње у - Београду
6.  Espreso | Izašao veliki izveštaj američke administracije o uticaju Rusije na Balkanu!
7. https://standard.rs/2018/02/16/dzonatan-kac-vasington-mora-preuzeti-vodecu-ulogu-na-zapadnom-balkanu/
8. http://www.dw.com/sr/najverniji-vazal-rusa-na-balkanu-je-srbija/a-41388801
9. http://www.ceopom-istina.rs/nekategorizovano/milo-lompar-o-ratsionalnom-opredelen-u-srbije/?lang=lat
10.  https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201801121114136369-odvojiti-srbiju-od-rusije-/
11. http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2906980-eu-ce-razmotriti-predlog-za-suzbijanje-ruskog-uticaja-u-srbiji
12. http://www.dw.com/sr/eu-zanemaruje-problem-ruske-propagande/a-41369164
13. http://www.vesti-gazeta.com/srbija-info/2649-stratcom-bbc-i-irex-upadaju-u-srbiju-protiv-rusije.html
14. https://croative.net/glavni-sorosev-covjek-za-obojene-revolucije-u-svijetu-je-srbin/
15. http://www.emins.org/srpski/news/article/grubjesic-strategija-razvodnjena-ali-dobro-je-da-je-stigla
16. https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201802081114468246-eu-srbija-rusija-investicije-analiza-/
17. https://www.glasamerike.net/a/remetilacka-pozicija-rusije-na-balkanu/3823324.html
18. исто