НАТО ЈЕ РАЗБИО ЈУГОСЛАВИЈУ

Форум преноси

(Извод из књиге Волфганга Ефенбергера и Вилија Вимера "ПОВРАТАК ХАЗАРДЕРА", стр. 295-299.„Wiederkehr der Hasardeure: Schattenstrategen, Kriegstreiber, stille Profiteure 1914 und heute” - by Wolfgang Effenberger and Willy Wimmer © 1st Ed. 2014, Verlag zeitgeist Print & Online, Hermann-Geisen-Straße 18, 56203 Höhr-Grenzhausen)

Волфганг Ефенбергер:

w-hazardiГенерални секретар НАТО Хавиер Солана и командант НАТО снага амерички генерал Весли Кларк објавили су 24. Марта 1999. увече почетак ваздушног напада на Савезну Републику Југославију. Припреме овог напада биле су у пуном јеку још у лето 1998. иако је ситуација била стабилна. На овај дан, вредан озбиљног размишљања, ваздушне снаге НАТО су, противно међународном праву, у 20 часова отпочеле ваздушне ударе на циљеве српске ваздушне одбране у Панчеву, Београду, Приштини, Новом Саду и Подгорици. Ове нападе су подупрлибомбардери Б-52 и крстареће ракете, лансиране са подморница, стационираних у Јадранском мору.

Непуна 24 часа пре тога председник САД Бил Клинтон разјаснио је представницима синдиката позадину овог рата: ”Ако хоћемо да имамо јаке привредне везе, које ће укључивати и нашу способност пласирања робе широм света, Европа ће бити кључ. И, ако хоћемо да неки са нама деле терет вођства и све оне проблеме који ће нужно искрсавати, Европа мора да буде наш партнер. И то је смисао приче о Косову.”

Крајем прве ратне недеље бивши канцелар Хелмут Шмит је неувијено изјавио: ” Зауздани одстране САД, ми нисмо поштовали међународно право и Повељу Уједињених Нација” и предвиђајући будућностнаставио:”Безобзирност, у највећој мери мотивисана унутрашњом политиком, којом је Вашингтон спровео своје интересе, ићи ће Европљанима све више на нерве.”

Аамерички политолог Данијел Колко писао је у листу Berliner Tegesspiegel: ”Специјална ситуација на Косову имала је другостепени значај у одлуци Американаца да поведу рат. Америци је било далеко важније да демонстрира војну моћ и да изгради своју превласт у НАТО.”

И док је НАТО бомбардовао српску телевизијску станицу и индустријску зону у Нишу у Вашингтону се срела водећа елита западног света да обележи 50-годишњи јубилеј оснивања НАТО.

Након медијски ефектног пријема у НАТО три чланице Источног блока председник Клинтон је представио нову стратегију НАТО: улога НАТО у интервенцијама у кризама треба да буде трајно устоличена, а мандат УН више не мора да буде предуслов. Тако је НАТО савез напустио своју историјску самодефиницију као строго дефанзивне коалиције.Од тада НАТО брани изван територијалних граница својих чланица непрецизно дефинисане безбедносне интересе свих врста у које, гле!, сасвим експлицитно спада и ”приступ сировинама”.

Ови ”интереси” се сада офанзивно бране од Каспијског мора, преко Персијског залива, Северне Африке до Атлантика. При томе, НАТО је, као и у случају Косова, приграбио право да сам себи да мандат за војне интервенције. По америчком председнику Клинтону НАТО којим доминирају САД надаље треба да утврђује критеријуме по којима ће УН доносити одлуке, а не обрнуто.

Тиме је Клинтон остварио стратешке циљеве које је зацртала америчка влада 30. октобра 1998.: јачање безбедности САД, подизање благостања и ширење демократије и мира диљем света. Даље је зацртано да се ”ови циљеви могу остварити само америчким ангажовањем и водећом улогом САД у светској политици.” А амерички сенатор Ричадр Лугар је открио још један мотив: ”НАТО су неопходни задаци изван његовог дефинисаног поља деловања, иначе је излишан. Out of area or out of business. ”

Имајући у виду историју Балкана Хелмут Шмит је био скептичан према овом покушају ”да ће се тамо успоставити стабилан мир иједном формом војне интервенције”. Он је слутио да неки утицајни политичари и њихови саветници у НАТО виде у рату користан инструмент да се ”обезбеде дугорочни глобални интереси Америке.”

Рат, изнуђен једном лажи, сменио је ”силу права” ”правом силе”. Зато је овај рат нанео огроману штету међународном праву. ”Ваздушни удари” – реч рат су стриктно избегавли – били су фактички генерална проба нове НАТО стратегије, односно, били су копирани план на пауспапиру будућих ратова.

Југославија је 78 дана бомбардована у складу са стратегијом ескалације америчког генерала Џона Вордна (John. A. Worden). Ова и данас важећа доктрина следи стратешки циљ да што брже сломи отпор противника. Том циљу служи превасходно напад на инфраструктуру од виталног значаја и на становништво. Управо овиме се изврће и крши важеће међународно право. Међународно право забрањује нападе на цивиле и разарање електрана, рафинерија, мостова и болница. Масивно коришћење 30 тона пројктила са осиромашеним ураном од стране НАТО довело је до несагледивих последица по животну средину и пораста обољевања од канцера.

82 године након Крфске декларацијеЕнглеска је уз помоћ НАТО и САД разбила Југославију коју је сама подигла из крстионице. Шта је био њен мотив? Да ли је крња Југославија била на путу ширења НАТО ка Истоку? Или се исувише везала за Кину на шта указује бомбардовање кинеске амбасаде?

Према Кристоферу Кларку НАТО је у пролеће 1999. вршио много већи притисак на Србију него што је то чинила Аустроугарска јула 1914. Он се пита: ”Није ли то због тога што је Русија као велика сила била избачена из игре?” Према Кларку постоји колерација између фаза руске слабости и времена бржих промена у Европи: ”Када је мачка ван куће, мишеви играју на столу! Спрега клијентела и политичке везе су 1991. биле потпуно исте као 1914. Руси су још увек подржавали Београд ротив НАТО. Али, они нису учинили нешто друго: нису послали авионе МИГ, нити су лансирали своје ракете.”

9. јуна 1999. потписан је прекид ратних дејстава. Овај документ послужио је као подлога за Резолуцију УН 1244 коју је Савет безбедности усвојио 10. јуна. Следећег дана је председник САД Клинтон прилагодио мотиве свог деловања току рата. За разлику од његове изјаве синдикалцима сада је изјавио: ”Када сам заповедио нашим оружаним снагама борбу имали смо три циља:

1. повратак у сигурност свих народа Косова и њихову самоуправу;

2. повлачење српских снага са Косова;

3. заштиту и Срба и Албанаца.”

Данас знамо да су ови циљеви темељно изневерени. Пред очима заштитнихснага НАТО нови властодршци Косова спровели су свеобухватно етничко чишћење Срба, Рома и Јевреја. Допуштање једностраног проглашења независности Косовапре више од годину дана довели су Клинтонове ратне циљеве ad absurdum. Скоро десет година западне владе и косовско-албански политичари су успешно радили на одвајању ове провинције од Србије.Сада је ”суверено” Косово на јаслама Запада и њиме се управља као међународним протекторатом.

9. априла 2008. је у Приштини ратификован незнатно измењен Ахтисријев план као устав Косова. То се десило иако је овај план одбила Русије. Заобиђено је и гласање у Савету безбедности УН. Пример Косова могао би да охрабри тежње ка независности у самој Европској Унији и НАТО и да се развије у експлозивну направу. Интересантно је да је након годину дана 60 земаља признало Косово. Притиску да признају Косово одупрле су се Шпанија, Грчка, Румунија, Кипар и Словачка. То даје наду да би се дух саморазарајућег уситњавања државa могао вратити у флашу.

17. априла 2009. Србија је пред Међнародним судом правде у Хагу изнела своје аргументе против једностраног проглашења независности Косова. Пре него што је петнаест судија најважнијег суда УН могло да створи јасну представу о томе који статус Косово у ствари има и да ли има право да прогласи независност, заменик председника Америке Бајден је 21. Маја 2009. приликом посете Косову изјавио да је независност Косова ”неповратна”. Најкасније овог тренутка требало је свакомеда постане јасно да је рат на Косову представљао одлучујући историјски обрт. Постало је очигледно да УН немају никакву важност за Вашингтон!

Америчка база ”Бондстил” на Косову се може упоредити са две групе носача борбених авиона и све се више дограђује као истурена тачка за операције на Блиском Истоку. ”Бондстил” теба да добије писту за слетање борбених авиона, укључујући и бомбардере Б-52. Не постоји конкретан датум повлачења америчких трупа. Чак постоји намера закупа на 99 година.

У лето 2001. председник Буш је приликом посете бази Бондстил нагласио њене задатке : ”Тежимо ка свету толеранције и слободе. Од Косова до Кашмира, од Блиског Истока до Северне Ирске слобода и толераницја са дефинисани циљ нашег света. А ваша служба овом циљу је за пример целом свету.”

---

1 Royal Air Forces, Hitory Operation Allied Force 1999
2 Упореди CNN. 30. Mart 1999, Go along on a B/52 mission
3 Helmut Schmidt у Frankfurter Rundschau од 3./4. априла 1999
4 Helmut Schmidt у Die Zeit od 22. Aprila 1000
5 Daniel Kolko у Berliner Tagesspiegel od 8. маја 1999
6 Helut Schmidt у Die Zeit од 22. априла 1999
7 На једној од свечаних седница поводом 50-годишњице оснивања НАТО председници држава и влада НАТО чланица потписали су ”Нове стратешке концепте” за НАТО.
8 Monitor, WDR, 22. април 1999
9 исто
10 Der Spiegel, Nr. 17/1999, s. 199
11 Helmut Schmidt, цитирно према Die Zeit, Nr. 17, 1999
12 Frankfurter Allgemeine Zeitung од 29.септембра 2013
13 исто
14 Bil Clinton, http://millercenter.org/president/clinton/speeches/speech-3933
15 Од 1995. до 2000 влада САД платила је фирмама Kellogg, Brown&Root 2,2 милијарди долара за логистичку подршку на Косову што је најскупљи уговор у исотрији САД. Трошкови чине скоро једну шестину укупних издатака за операције на Балкану.
16 www://whitehouse.gov/news/releases/2001/07/20010724-1.html од 23. јула 2008

Превод са немачког: Бранка Јовановић.