Зоран Радисављевић - САНУ неће да шаље библиотекама „ Magnum Crimen”

Форум преноси

објављено: 17.03.2012

magnum-crimenИзвршни одбор САНУ није потврдио одлуку да се познато дело на енглеском, допуњено са два некада избачена поглавља, пошаље иностраним библиотекама

Први пут, познато дело академика проф. др Виктора Новака „Magnum Crimen”, објављено далеке 1948. године у Загребу – појављује се сада комплетно, са два поглавља, која су у претходним издањима избацивана. Та два спорна поглавља избачена су по налогу Владимира Бакарића. Књигу је, на енглеском, у два тома, објавила издавачка кућа „Гамбит” из Јагодине. Уводни текст написао је академик Василије Крестић, а поговор академик Милорад Екмечић.

Када се појавило прво издање, 1948. године у Загребу, књига је брзо нестала, па се сумња да је велики део тиража купила и уништила Римокатоличка црква. Због тога је ова књига била врло ретка у СФРЈ.

Издање које се појавило у Јагодини финансирао је један богати Србин (не жели да му се име појави), са 80.000 евра. Књига је штампана на енглеском, јер је његова идеја била да Библиотека САНУ, у својој редовној размени, „Magnum Crimen” пошаље библиотекама, институтима и универзитетима у свету. Одељење историјских наука, како сазнајемо, ову идеју прихватило је једногласно, али је читав посао застао јер је ту одлуку требало да потврди Извршни одбор САНУ.

„Magnum Crimen” – Пола вијека клерикализма у Хрватској” (magnum crimen – велики злочин), говори о развоју клерикализма у Хрватској од краја19. века до краја Другог светског рата. Аутор је Виктор Новак (1889–1977), хрватски римокатолички свештеник и професор Универзитета у Београду, шеф Историјског института САНУ и почасни члан Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. На 1.119 страница, у 18поглавља, представљен је развој клерикализма у Хрватској од почетка 20. века (од одржавања Свехрватског католичког конгреса у Загребу 1900. године) до краја Другог светског рата. Одмах по изласку из штампе, ватиканска курија је анатемисала књигу и ставила је на Index librorum prohibitorum (Списак забрањених књига).

У уводу књиге, Новак пише да је више од четрдесет година потрошио на скупљање грађе. Почео је још као ђак средње школе, наставио као универзитетски студент, па члан Аустријског историјског института и Ватиканске палеографске школе у Риму, затим као универзитетски професор у Загребу и Београду. Имао је идеју да напише трилогију, коју би још чинила и дела: „Magnum tempus”и „Magnum sacerdos” (први и други том). Међутим, 1941. године, одмах после распада Краљевине Југославије, Гестапо је ухапсио Новака. Због страха од новог хапшења и могућих последица, аутор је уништио сав сакупљени материјал. Замишљеној трилогији вратио се тек после ослобођења Београда, октобра 1944. године, тако што је почео да пише њен трећи део – „Magnum Crimen”.

Књига има две тематске целине. У првом делу описује се активностримокатоличког клера у Краљевини Југославији, који покушава да се постави изнад државе, да контролише државу и, што је могуће више, свакодневни живот њених грађана. Новак је оптужио клерикалисте у Хрватској (језуитски ред односно исусовце, фрањевачки ред, као и остале римокатоличке поглаваре и свештенике који су били заговорници потпуне послушности Ватикану) да су, под директивом папе и римске курије, од самог успостављања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца –активно радили на сузбијању реформистичког покрета у Римокатоличкој цркви на тлу нове државе, као и да су свесно радили на сузбијању сваког вида народног, верског и политичког приближавања Срба и Хрвата.

Новак, такође, пише о идејама Јосипа Јураја Штросмајера, од којих је најзначајнија она која каже да је служење Богу једнако служењу народу. Полазећи од те своје идеје, Штросмајер ради активно на зближавању Срба и Хрвата и уводи старословенски језик у литургију Римокатоличке цркве на Балкану чему се супротставља римокатоличко свештенство у Хрватској и Словенији. Ово свештенство ставља римску курију између Бога и народа, захтевајући беспоговорну покорност римокатолика римској курији и безусловну љубав према римском папи. Свештенство које је остало верно Штросмајеру потпуно је маргинализовано. Током Другог светског рата, Павелићеве политичке активности, усташки тероризам и фашизам, као усташка идеологија –добиле су отворену подршку римокатоличког клера у Краљевини Југославији.

Други део књиге говори о оснивању Независне државе Хрватске. Успостављањем НДХ клерикализам у Хрватској је ступио у својеврстан савез са усташким покретом и тако створио клерофашизам. Павелићеву НДХтадашње вођство Римокатоличке цркве у Хрватској прогласило је за Civitas Dei (Божју државу). Аутор доказује да је овим ставом Римокатоличка црква у Хрватској, не само отворено подржавала усташки режим и његове методе решавања „српског питања”, већ и активно учествовала у њиховом спровођењу. Књига је пуна ратних сведочанстава и докумената, чиме се доказује активно учешће хрватског римокатоличког клера у организовању, извршењу, истребљењу и присилном преобраћању Срба у католичанство, као и истребљењу Јевреја и Рома у Краљевини Југославији.Надбискуп Степинац, у овој књизи, приказан је као тврди римокатолички крсташ који је јавно подржао оснивање НДХ. Он признаје усташе –као хрватске патриоте, моли се за дуг живот Павелића и његове успехе и брани усташе пред римским папом.

------------------------------------

Где је настао проблем

САНУ, рекао нам је академик Никола Хајдин председник Српске академије наука и уметности није штампала „Magnum Crimen”, није његов издавач, и није у обавези да га шаље страним институцијама. У обавези су да дистрибуирају само књиге које је објавила САНУ. Ако неки члан САНУ буде заинтересован за ову књигу, додаје председник, они ће је обезбедити, али је неће дистрибуирати у иностранство.
Зоран Радисављевић

 

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zaustavljena-distribucija-Magnum-Crimen.sr.html