Београдски форум за свет равноправних традиционално је учествовао у обележавању годишњице злочина НАТО пакта у коме је срушен мост на обали Велике Мораве у Варварину. Поред Спомен обележја жртвама НАТО агресије 1999. године, одржан је комеморативни скуп у знак сећања на осамнаест година од НАТО бомбардовања варваринског моста када је погинуло 10 цивила, 17 тешко рањено, а 70 лакше.
Комеморацији су присуствовали представници Војске Републике Србије, Општине Варварин, града Крушевац, као и представници више десетина удружења, установа, политичких странака, предузећа и стотине грађана ове општине.

Напад на варварински мост догодио се 30. маја 1999, на Свету Тројицу, у 13.05 сати, у време када је у малом градићу био свети дан. Око цркве, у близини Велике Мораве, и на мосту било је на стотине грађана. Два НАТО бомбардера, са неколико пројектила, срушила су челични мост. Многи грађани и верници одмах су потрчали како би помогли онима који су имали снаге да запомажу. Али, пет минута после првог уследио је други напад. Морава је тога дана била црвена од крви убијених грађана Варварина.

Присутнима су се обратили Председник општине Варварин Војкан Павић и Председник Скупштине општине Варварин Драгољуб Станојевић истичући да овај трагичан злочин  Варварин никада неће и не може заборавити. “Једна мала и мирна варош, без икаквих војних циљева постала је мета која је подмукло, у два наврата, погођена тог мајског дана 1999. године. Овим речима господин Станојевић указао је апсурд злочина у Варварину, граду у чијој близини није било нити једног војног возила.

У организацији Светског савета за мир (World Peace Council), од 22-23 маја у Бриселу, одржана је серија активности под називом ,,ДА МИР, НЕ НАТО'', поводом одржавања Самита НАТО у овом граду.
Београдски форум представљала је Сандра Давидовић, члан Управног одбора и докторанткиња Факултета политичких наука у Београду.
На конференцији 24.5., излагала је о агресији НАТО на СРЈ (Србију и Црну Гору) 1999. године, као и о актуелним дешавањима на Балкану.
Београдски форум учествовао је и у анти-ратним протестима у Бриселу, којима је присуствовало преко 10000 људи.

Породици Амбасадора Оливера Потежице
Амбасади Републике Србије у Либији
Кварт Бен Ашур,  Абдал Бен Салам
P.O.Box 1087
Триполи, Либија

Молимо вас да примите најдубље искрено саучешће поводом смрти Вашег супруга и оца, Амбасадора Оливера Потежице.
Његов преран, трагичан одлазак изазвао је дубоку жалост код његових колега и пријатеља, укључујући и пријатеље и колеге из Београдског форума за свет равноправних.
Амбасадора Оливера Потежицу трајно ћемо памтити као врхунског југословенског и српског дипломату, једног од најбољих познаваоца историје и савремених кретања у муслиманском свету, као полиглоту и аутора бројних стручних радова и књига.
Био је Веома пажљив син родитељима, поносан на своју супругу и децу, чијем је образовању и васпитању посветио праву родитељску пажњу.
После октобра 2000., иако политички прогањан и више година протеран из службе спољних послова, Амбасадор Потежица није се одрицао својих професионалних, нити политичких ставова, остао је истински патриота и интелектуалац прогресивних погледа.
Београдски форум је изгубио једног од својих оснивача и истакнутог активисту.

У Српској академији наука и уметности промовисана је књига   ,,Привредни развој Кине - повезивање на кинески начин'' ,  аутора Алексндра Јанковића. Књигу је издао Центар за истраживање повезивања на Путу свиле (Silk Road Conectivity Research Center). О књизи су говорили рецензенти академик Часлав Оцић и професор др Благоје Бабић, Живадин Јовановић, у име издавача и аутор. Током представљања, истакнуто је да реч о првој свеобухватној анализи развоја и достигнућа кинеске привреде, на српском језику која се појављује у време убрзаног развоја српско-кинеске економске сарадње. Део књиге је посвећен кинеској иницијативи  ,, Појаса и Пута'' као и учешћу Србије у њеном остваривању у оквиру групе Кина + 16 земаља Централне и  Југоисточне Европе (1+16 CEE).

Наглашено је да Србија има важну улогу у поменутој групацији земаља што јој омогућава коришћење геополитичког положаја као фактора економског развоја.

 24. март 1999 - 24. март 2017.

• Убијено 1.008 припадника ВЈ и полицајаца и преко 2.500 цивила међу којима 78 деце
• 8000 људи је рањено
• 54 објекта путне инфраструктуре је уништено, као и 300 школа, болница и зграда државне управе
• 176 споменика културе, од којих 23 средњевековна манастира, теже и лакше је оштећено
• 54 објекта путне инфраструктуре је уништено, од чега 44 мостова
• 28 железничких мостова је оштећено
• 148 стамбених и пословних објеката је порушено
• 561 објекат ВЈ је уништен, 686 је оштећено
• НАТО је извео 2.300 ваздушних удара гађајући 995 објеката
• 1.150 борбених авиона НАТО лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона
• 59 база на територији 12 земаља биле су на располагању НАТО снагама
• 20.00 великих пројектила је лансирано, међу којима је 1.300 крстарећих ракета 37.000 ,,касетних бомби'' са 350.000 касетних пројектила бачено је на територију СРЈ
• Бачено је 10-15 тона пројектила са осиромашеним уранијумом (време распадања 4,5 милијарде година)
• Директна ратна штета процењена је 100 милијарди долара

На дан 24. марта  навршава се 18 година од почетка агресије НАТО пакта  на Србију и Црну Гору (СР Југославију), у којој је учествовало 19 земаља. Агресија је извршена грубим кршењем Повеље Уједињених нација и основних принципа међународног права, и представља злочин против мира и човечности. Она ће касније послужити као преседан и увод у многе друге агресије и насилна свргавања влада суверених држава. Током агресије настрадало је око 4.000, а рањено око 8.000. грађана. За време 78-дневног немилосрдног  бомбардовањ, агресори су разорили путеве, пруге, мостове, електро-мрежу, породичне домове, болнице, школе, обданишта, ТВ и радио станице, и многе друге цивилне објекте. Ратна штета је процењена на преко 100 милијарди долара. У тој злочиначкој акцији, НАТО је користио пројектиле са осиромашеним уранијумом, касетне бомбе и друга забрањена средства, која и данас настављају да узимају животе недужних грађана наше земље. Тим поводом, под геслом ,,ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ'', Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина, организују Конференцију, чија је тема:
,,Агресија НАТО 18 година после- где смо данас?''

Конференција ће се одржати у четвртак 23. марта 2017. године, са почетком у 11 часова, у Дому војске Србије, Браће Југовића 19, Београд.

У петак 24. марта 2017. године, у 11 часова, организовано је свечано полагање цвећа код Споменика деци – жртвама агресије НАТО, у парку Ташмајдан, Београд.
Истог дана у 12 часова, организовано је свечано полагање цвећа код Споменика жртвама агресије НАТО   ''Вечна ватра'', у парку ''Ушће'', Нови Београд.

Позивамо све заинтересоване да присуствује Конференцији 23. марта и да учествују у свечаном полагању цвећа 24. марта.
Очекујемо да ће, поред чланова и пријатеља  организатора,  наведеним догађајима присуствовати и представници студентских и других сродних организација из Србије, укључујући Покрајину Косово и Метохију, из Црне Горе, Републике Српске, Хрватске, Македоније и из српског расејања, као и гости из Русије и дипломатски представници пријатељских земаља.

Београдски форум за свет равноправних

Гост Београдског форума ове недеље био је Давид Стокингер, члан Главног одбора иницијативе Solidarwerkstatt - за слободну, неутралну и солидарну Аустрију и функционер Социјал-демократске партије Аустрије.

Том приликом, г. Стокингер урадио је интервју са др Невеном Цветићанином, научним сарадником Института за друштвене науке, на тему текућих дешавања на Балкану, као и утицаја који актуелне промене на међународном плану имају на овај део Европе.

Ова прилика искоришћена је и за дружење и јачање веза са Форумом.

У свечаној сали Војне академије, у присуству кадета и полазника Командно-штабног и Генерал-штабног усавршавања, као и бројних запослених у овој војнообразовној установи, промовисана је књига «Карактер ратова за разбијање Југославије», аутора генерала у пензији проф. др. Радована Радиновића. Генерала у пензији Радиновића и његове госте примио је начелник Војне академије генерал-мајор Горан Зековић, који је и присуствовао представљању овог научно-образовног штива.

Поред аутора књигу су представили и господин Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ и актуелни председник Београдског форума за свет равноправних, војни службеник Станислав Стојановић из Института за стратегијска истраживања, те пуковник Горан Жупац начелник Високих студија безбедности и одбране, као и потпуковник Слободан Ђукић, начелник Катедре друштвених наука у Војној академији.

Представљајући књигу, говорници су се сложили да је она у методолошком смислу веома добро конципирана, да обрађује тему са намером да јавности представи догађаје на начин на који су се заиста и збили, али и активности које су им претходиле. Лаконски приступ писању књиге учинио је да буде погодна за стручну, али и ширу јавност. У сваком случају, обрађујући ову тему, аутор је у знатној мери допринео научно-истраживачком раду и дао иницијативу историчарима да користећи наводе из књиге у првом лицу, дају оцену о историјско-политичким околностима у том периоду.

Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, упутио је телеграм саучешћа Њ.Е. Александру Чепурину, Амбасадору Руске Федерације у Србији, поводом смрти Виталија Чуркина, сталног представника Руске Федерације у Уједињеним нацијама. У телеграму је, између осталог, речено:
,,Амбасадор Виталиј Чуркин био је један од најистакнутијих руских и светских дипломата, који је својим радом на многим истакнутим дужностима руске дипломатије оставио неизбрисиви траг борца за праведни међународни поредак, равноправност и партнерство засновано на поштовању узајамних интереса.
Србија, српски народ и српска дипломатија памтиће трајно Виталија Чуркина, не само као врхунског професионалца у дипломатији, већ и као оданог пријатеља који је добро познавао и високо ценио Србију, њен допринос заједничкој победи над наци-фашизмом и њену посвећеност миру, безбедности у Европи и свету и равноправној сарадњи.
Српска јавност ће посебно памтити принципијелно ангажовање Виталија Чуркина као сталног представника Руске Федерације при Уједињеним нацијама, његову постојану подршку поштовању суверенитета и територијалног интегритета Србије, као и његово одлучно одбијање антисрпске иницијативе појединих сталних чланица Савета безбедности у вези са ратним догађањима у Сребреници.''

Живадин Јовановић
председник Београдског форума за свет равноправних

Обавештавамо чланове и пријатеље Београдског форума за свет равноправних да ће се редовна Годишња скупштина Форума одржати у галерији ,,Прогрес'', у суботу 28. јануара 2017. године, у Београду, улица Змај Јовина бр. 6 (Улаз из Кнез Михајлове), са почетком у 11 часова.

Скупштина ће размотрити Извештај о раду Форума у 2016. години, Извештај Надзорног одбора и усвојити Оквирни програм рада за 2017. годину.

У радном делу Скупштине, председник Београдског форума Живадин Јовановић ће у уводном излагању говорити о актуелним националним и спољнополитичким питањима и циљевима рада Форума, као независног, нестраначког и непрофитног удружења.

Отворено писмо историчара Др Дариа Видојковића, поводом недавне изјаве Валентина Инцка о Републици Српској

Herr Inzko,

Како са Ваше стране још увек нема примереног извињења због Ваше недавне срамне изјаве којом  Републику Српску и злогласну, усташку НДХ стављате у исти кош, осећам обавезу да Вам, као историчар, предочим неке чињенице с тим у вези.

Као прво, тврдите да сте погрешно схваћени. Према дискурсној теорији француског постмодернистичког филозофа Мишела Фукоа, у једном дискурсу битна ја изјава, дакле оно што се каже, а не оно што се евентуално можда мислило. Само на основу реченог, тј. изговореног, дискурс се развија и само речено, дакле изјава, се уопште у том дискурсу може узети у обзир, ништа друго. Према томе, Ви да сте хтели рећи нешто друго, Ви бисте то и учинили. Но, Ви, Herr Inzko, сте рекли баш оно што сте рекли, и тако је забележено и записано. Ту нема никакве дилеме нити изврдавања више! Ви се морате мерити према Вашим речима, које су у историјском контексту у најмању руку гнусне!

Београдски форум Вам жели срећну Нову годину и Божић. У новој 2017. обећавамо још много успешних пројеката, као и већу и истрајнију борбу за истину и равноправност!

Креативан тим Беофорума

Поводом смрти професора Велка Валканова, искреног и  великог пријатеља народа Србије, изражавамо најдубље саучешће чланова и пријатеља Београдског форума за свет равноправних.
Као истакнути и веома цењени универзитетски професор,  национални политичар, народни трибун  и хуманиста, професор Валканов се до краја свог живота борио за развој добросуседских односа, за разумевање и сарадњу  између Бугарске и Србије.  
Био је уз српски народ у најтежим моментима његове недавне историје и, као карактеран,  високо морални интелектуалац , научник широких и визионарских  погледа, храбро се борио за истину, против сатанизације Србије,  српског народа  и његовог државног руководства.

Осуђивао је агресију НАТО пакта 1999. године и насилну сецесију Косова и Метохије, као империјалистички пројекат и грубо кршење основних принципа межународног права. Био је један од иницијатора и оснивача Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића пред Муђународним судом  за бившу Југославију и несебично се борио  за заштиту права и достојанства  његове породице.
Професор Велко Валканов  је био и веома активан учесник  на више  међународних скупова  Београдског форума за свет равноправниху, због чега ће члановима и пријатељима Београдског форума   остати у трајној и незаборавној успомени  као неустрашиви борац за мир, слободу, социјалну правду и прогрес.

Београд, 2. 12. 2016.

Живадин Јовановић, Председник Београдског форума за свет равноправних 

Светски поредак је на прекретници - ка поштовању суверене равноправности свих земаља и народа, миру и развоју, или ка доминацији једног центра и глобалном сукобу. Јасно је опредељење мирољубивих снага света за мирно и праведно решавање свих проблема, за поштовање Повеље ОУН, против хаоса, доминације и интервенционизма. Неопходно је јачање јединства снага мира и прилагођавање метода њихове борбе новим условима и дубоким променама у распореду моћи на глобалном плану. Мултиполарни поредак укида доминацију једног центра и отвара просторе за демократизацију међународних односа. Те просторе треба да освоје и испуне снаге мира. Мултиполарни није замена доминације једног центра доминацијом више центара. То је почетак новог светског поретка заснованог на равноправности и достојанству свих народа а не на доминацији самопроглашених «изузетних» и вазалству «мање обдарених». Једино поштовање суверене равноправности ствара услове за трајни мир, стабилност и напредак свих земаља и народа.

Ово су неки од ставова које је председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић изложио на Светској конференцији о миру, одржаној 21. новембра 2016. године у бразилском граду Сао Луис-у, провинција Марињао. У раду конференције учествовале су делегације мировних организација и покрета из 50 земаља са свих континената. Организатор је био Бразилски центар за мир (Цебрапаз) а конференцијом је председседавала Сокоро Гомес, председница Светског савета за мир, афилиације УН. Конференцији су присуствовали и највиши представници Провинције Марињао која има око 10 милиона становника.

Најновије издање Београдског форума за свет равноправних, књига ,,Карактер ратова за разбијање Југославије'', аутора проф. др Радована Радиновића, генерала у пензији, промовисана је у четвртак 17. новембра 2016. године пред бројном публиком у Свечаној сали београдског Дома Војске.

Промоцију књиге водио је директор Београдског форума за свет равноправних, Драгутин Брчин, а о књизи су, поред аутора, говорили генерал у пензији проф. др Бранко Крга, некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, уредник издања др Станислав Стојановић и генерал у пензији Драган Паскаш, некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије и Црне Горе , док је директор Медија центра "Одбрана" пуковник Стевица Карапанџин поздравио све присутне и такође дао кратко виђење књиге.

У наставку је видео снимак говорника на одржаној промоцији.

Професор Др Радован Радиновић, генерал у пензији, добитник је престижне награде ,,СРЕБРНИ ВИТЕЗ'' за књигу ,,КАРАКТЕР РАТОВА ЗА РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ'', чији је издавач Београдски форум за свет равноправних. Ову награду генералу Радиновићу доделио је Међународни словенски књижевни форум. Награда је уручена на великој свечаности у Ставропољу (Руска Федерација) пред неколико хиљада присутних.
Међу 400 стотине предложених аутора, у различитим областима књижевног стваралаштва, додела ове награда је својеврстан преседан јер се награђују само дела објављена током године на руском језику. У обраћању на овој свечаности, генерал Радиновић захвалио је жирију и присутнима, и истакако да је ова награда велики подстицај и признање развоју руско-српских односа, посебно у области књижевности и науке. Она је признање и читавом српском народу, чију културу и историју, руски народ изузетно цени.

Подсећамо да је ова књига била и у најужем избору за награду недељника ,,Печат'' за 2016. годину у области науке. Ова студија на 400 страница аргументовано осветљава главне спољне и унутрашње узроке и факторе разбијања Југославије и разобличава бројне тезе и заблуде о српској кривици за разбијање Југославије', која је била искрени сан јужнословенских народа.

Центар за истраживање повезивања (Conectivity Research Center- COREC) и кинеска новинска агенција Синхуа настављају сарадњу. Споразум о сарадњи два удружења потписали су данас у седишту Беофорума г. Живадин Јовановић, председник Београдског форума и COREC-a и  г-ђа. Wang Huijuan, у име Представништа Синхуа у Београду. COREC ће, на основу споразума, бити у могућности да у свом раду користи новинску продукцију Синхуе, која има 180 представништва широм света.

Београдски форум је једно од 70 тинк-танк (think-thank) удружења из Европе, Азије и других делова света, који је фебруара 2016. године, учествовао у Оснивачкој скупштини Међународне тинк-танк асоцијације Пута свиле (Silk Road Think-thank association). Маја 2016. године Форум је основао Центар за истраживање повезивања на Путу свиле (Conectivity Research Center- COREC), које ће даље преузети активности у вези са пројектом Пута свиле.

 
Председнику Београдског форума Живадину Јовановићу додељено признање Општине Варварин

Скупштина Општине Варварин доделила је своје највише признање – Плакету са повељом, председнику Београдског форума за свет равноправних Живадину Јовановићу. Признање је уручио председник Општине Варварин инг. Војкан Павић на свечаној седници Скупштине Општине одржаној 23. септембра 2016. године., поводом Дана Општине.
Захваљујући се, у име награђених, Живадин Јовановић је истакао да грађани и руководство Општине Варварин чине велике напоре да унапреде привредни, културни и друштвени развој, како би Варварин изашао из круга неразвијених. Резултати тих напора су видљиви. То природно подстиче и друге чиниоце изван Општине да, у складу са својим могућностима, охрабре и подрже напоре локалне напоре. Он је посебно истакао солидарност и значајну помоћ српског расејања Општини Варварин, како у отклањању отклањању последица агресије НАТО 1999. године, тако и касније. О томе сведоче новоизграђени мост преко Велике Мораве, споменик погинулим грађанима Варварина, реконструисани хотел ,,Плажа'', обезбеђивање специјалног возила за Центар за децу са посебним потребама.

Пред одборницима СО Варварин, гостима из више других општина и градова, представницима Амбасаде Руске Федерације и окупљеним грађанима, Јовановић је рекао да Варваринско поље и обале Велике Мораве сведоче ко су протеклих векова били агресори и окупатори Србије, а ко њени савезници и пријатељи у најтежим временима. Нагласио је да се историјска искуства никад не смеју запостављати или заборављати, као и да их треба уважавати када се трасира садашњост и будућност Србије.

У четвртак, 21. јула 2016. године, Београдски форум за свет равноправних имао је прилику да угости Мери Марту Волш и Базила Хенрија, ирске хуманитарце и ауторе. Гости су се упознали са активностима Београдског форума и изразили интересовање да учествују у њима, нарочито када је реч о међународним конференцијама Форума.
Мери Марта Волш и Базила Хенри су аутори књиге под називом ,,Сакривени геноцид на Косову'', а припремили су и књигу под називом ,,Злочини у Великој хочи'', у којој су објавили податке о злочинима такозване Ослободилачке војске Косова, у којима је десетине Срба отето и убијено. Текст Мери Волш ,,Посматрач на суду врана: личне успомене са Косова, 1999.-2009.’’, постао је предмет великог интересовања због јавног истицања дискриминаторног става УНМИК-а према српском становништву на Косову и Метохији.

Београдски форум за свет равноправних,
Београд 21. јул 2016.

 

Слика бр. 1: Анти-НАТО демонстрације у Варшави

У организацији Светског савета за мир (World Peace Council), 8.-9. јула 2016. године у Варшави, одржана је конференција под називом ,,ДА МИР, НЕ НАТО!'', на којој је представника имао и Београдски форум за свет равноправних. Беофорум је представљао господин Станислав Гашпаровски, који је говорио на задату тему, а затим и учествовао у анти-НАТО демонстрацијама, које су одржане у центру Варшаве, одакле су се учесници, симболично упутили према згради амбасаде Сједињених америчких држава.

World Peace Council protests against NATO summit in Warsaw

У наставку можете прочитати говор господина Гашпаровског одржаног 8. јула у Варшави на тему ,,ДА МИР, НЕ НАТО!''

By destabilizing Balkans USA and NATO are destabilizing Europe

Ladies and Gentlemen, esteemed Comrades, protectors of the more peaceful, human and civilized tomorrow.
On my way to this event, that I am most privileged and honoured to take part in, I wondered what would have been my reaction if I was a wandering Alien and that I have stumbled upon this planet Earth of today?
As my ancestors most certainly would have been descendents of Irene, the goddess of Peace, I would doubtlessly be saddened  and  highly disillusioned by the world that I have discovered. This planet Earth that is bestowed to us with all her beauty, richness and abundance and able to provide peace and plenty to every single human and leaving creature, would look to me as the land of Ares, the nemesis. Dominated and run by brutal force and greed, by the lust for power, by wars and killings, by abuse and destruction, and by terror that is generating misery, famine, suffering and grief.
Dear friends, imagine if that confused and saddened creature has asked any one of us to help him to understand reasons for this appalling state of affairs in our world today, would you be able to explain it and what would be your response?
Mine would be quick, short and qualified: I will say NATO.
As someone coming from a country, ex Yugoslavia, that was destroyed by NATO, and from today's Serbia that is still occupied by NATO, I am a witness of how brutal and destructive, but unjustified that force is.  
Seventeen economically and militarily biggest countries have waged a relentless war and destruction on my country with the pretexts of protecting human lives and democracy. We all know that their reasons were bogus and highly cynical and that nothing is further from the truth than these lies.
I wouldn't be dwelling upon the physical and human destruction that NATO has inflicted on Yugoslavia at the time of war, as such are well documented facts about NATO crimes that no one has yet paid for. However one crime that even today is killing people of southern Europe and Balkans is depleted uranium. A legacy of NATO aggression for hundred years in the future.   
Rather, I would like to talk about the ongoing aggression and domination by the western allies that is inflicted upon my country and beyond.

 

Слика бр. 2: Господин Гашпаровски са генералним секретаром Светског савета за мир, Ираклисом Цавдардисом и другим учесницима скупа

Serbia today is an occupied land in every way, but formal. Following the NATO aggression historical part of Serbia, Kosovo i Metohija are annexed territory that is run via the terrorist organization UCK, by NATO and EU. Americans have there a military base of huge proportions. EU and NATO are doing nothing but turning blind eye to the ethnic cleansing of Serbs and others. They don't prosecute or punish the crimes, the trafficking of drugs, slaves and human organs that are main businesses of this new "government".
In the rest of the Serbia proper, after the new so called democratic government has taken power some 30,000 qualified and experienced civil servants were replaced by uneducated, inexperienced, but politically suitable people. I guess, that it is easier to indoctrinate, control and govern someone who doesn't know what he is doing.
Economically and financially the country was firstly destroyed through corrupt privatization. Domestic banks were replaced by foreign ones, that are depriving citizens and industry of any investment funds. Stripped of all industry, resources and finance, but simultaneously opened by liberalization and free market to unfair competition from multi nationals. Serbia today is poor, fully IMF dependent country with high unemployment and low income. Our history is rewritten and our losses and victims are denied justice. More than 70% of our school books are made and printed in Germany. My country is a dominion of the NATO and EU.
Unfortunately, situation is not better in the rest of the Balkans. Further to the artificially created State of Kosovo, NATO is encouraging creation of the greater Albania by destabilizing Macedonia, further threatening Serbia, Montenegro and northern Greece.
Bosnia i Herzegovina is intentionally divided, and Serbs from Republika Srpska are denied right to self determination and rapprochement with Serbia. Such politics have only one objective in mind and that is to divide and rule.
By destabilizing Balkans USA and NATO are destabilizing Europe. By waging global wars and aggression USA and NATO are crating refuges and more terrorism. Isn't this maybe a way to a divided and broken Europe that is collapsing under the sheer weight of destituted victims of such USA and NATO policies?   
Coming back to me and my wandering Alien, it is highly possible that after hearing all this he will conclude that I am as much confused and saddened as he is. However, between two of us ll still be a big difference. He would be free to return to his peaceful and more human world, where I would have no other choice, but to stay here with you and fight for a better tomorrow.
Thank you

 
Слика бр. 3: Анти НАТО демонстрације у Варшави

AMBASADA BOLIVARSKE REPUBLIKE VENECUELE U SRBIJI
B e o g r a d

Dragi prijatelji,

Beogradski forum za svet ravnopravnih osuđuje svaki pokušaj mešanja u unutrašnje poslove I destabilizacije Bolivarske Republike Venecuele, kao suverene I nezavisne zemlje, članice OUN i drugih međunarodnih organizacija.
Jedino narod Venecuele odlučuje o sistemu, karakteru unutrašnjeg uređenja, unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao I o suverenom raspolaganju ekonomskiim i prirodnim bogatstavima svoje zemlje.
Želimo prijateljskom narodu Venecuele mir, stabilnost i svestrani razvoj u slobodi, bez biločijeg mešanja sa strane.

Živadin Jovanović,
Predsednik Beogradskog Foruma za svet ravnoprvnih

Одлука грађана Велике Британије да ова земља напусти Европску унију последица је дугорочне системске кризе ове интеграције, неспособности и немоћи бриселског бирократског апарата да се прилагоди новим изазовима, отуђености и ароганције управљачке елите и превелике зависности Европске уније од САД. Та криза се испољава као и економска, финансијска, социјално-политичка, а њена је суштина у карактеру самог система неолибералног концепта.

БРЕГЗИТ даље продубљује кризу концепта ЕУ који је заснован на одузимању надлежности националних држава и концентрацији власти у бирократизованом центру  без контроле. Подручје ЕУ ушло је у дуги период политичке нестабилности и неизвесности. Сеоба корпоративног капитала из ЕУ је неизбежан процес са свим последицама на развојном, социјално економском и политичком плану. Како ће се, кад и по коју цену наћи излаз, остаје нејасно.

После илегалног отцепљења Косова и Метохије, сепаратизам у Европи овим је добио нови подстицај. Очигледно је да ће ЕУ у дужем периоду бити приморана да се бави собом, својим кризама, међу којима избегличка криза и даље остаје тешко решив проблем, као тежак изазов. Политика проширења објективно је доведена у питање, без обзира на изјаве челника, чији је искључив мотив смиривање тензија. Илузорна су очекивања прилива капитала и инвестиција са подручја које је у дубокој  кризи и дефициту.

Што се Србије тиче, тренутак је да се више окрене себи и концепту уравнотежене спољне политике. Реформе морају да уваже нове реалности и ослободе се досадашњих неолибералних илузија, уз ослонац на сопствене економске, природне, научне и људске ресурсе, на једној страни, и задржавање отворености за сарадњу са свима на реципрочној основи. Националне ресурсе, као што су пољопривредно земљиште, воде, привредне потенцијале, као што су Телеком, ЕПС, Дунав осигурање и сл. треба сачувати и унапредити као основу снажног јавног сектора. Притиске и условљавања, без обзира да ли долазе од међународних финансијских институција или од Влада појединих држава, морају се одлучније одбијати. Политику приватизације и развоја треба водити у складу са интересима Србије, одбијајући све притиске и условљавања, без обзира да ли долазе од међународних финансијских институција или држава.

У новим условима, расте значај сарадње Србије са партнерима као што су Русија, Кина и друге чланице БРИКС-а и све земље које сарадњу не условљавају никаквим политичким уступцима.

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
УДРУЖЕЊЕ ЧЛАНОВА И ПРИЈАТЕЉА МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗРЕЊАНИН и
ДРУШТВО СРПСКО­РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА ЗРЕЊАНИН

имају част да Вас позову на промоцију књиге
КАРАКТЕР РАТОВА ЗА РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
аутора генерала, проф. др Радована Радиновића

О књизи ће говорити:
ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ
председник Београдског форума

др СТАНИСЛАВ СТОЈАНОВИЋ
уредник

МИЛИЦА АРЕЖИНА
потпредседница Скупштине Београдског форума

МИЛАН БЈЕЛОГРЛИЋ
члан Управног одбора Београдског форума
и
АУТОР

Понедељак, 27. јун 2016. године у 19 часова
САЛОН НАРОДНОГ МУЗЕЈА У ЗРЕЊАНИНУ
Зрењанин, Суботићева 1.

Председник Београдског форума, Живадин Јовановић учествовао је у раду Шангајског форума одржаног 28-30. маја 2016. године. Тема овогодишњег 11. по реду овог великог међународног скупа била је „Повезивање, интеграција, иновације: Изградња заједнице заједничке судбине у Азији“. У раду Шангајског форума учествовало је седам стотина научника, стручњака, политичара и пословних људи из читавог света, а у току тродневног рада, на пленарним седницама и панелима, поднето је 100 реферата. Поред учесника из Кине и азијских земаља који су били најбројнији, највише представника дошло је из Европе, а затим из Америке, Африке и Аустралије. Приметно је било одсуство представника из бивших југословенских република, иако су на пример, Брисел и већина чланица Европске уније били видно заступљени.

Посебну пажњу учесника изазвала су излагања Сусила Бамбанг Јудајоно, бившег председника Индонезије, Дагфина Хајбратена, генералног секретара Нордијског савета министара, Енрика Лете, бившег премијера Италије, Розарије Марин, бивше министарке финансија САД-а, Франса Беркота, добитника Нобелове награде за економију 2007. године, Паула Ногуеира Батисте, потпредседника Нове развојне банке (БРИКС) и других.
Са високим представницима домаћина и организатора Фудан универзитета и Развојног института Фудан, Живадин Јовановић је водио разговоре о будућој сарадњи. Током тродневног боравка у Шангају, срео се са великим бројем представника кинеских и других страних научних и културних институција, привредних компанија и медија. У великом броју сусрета било је речи о остваривању Иницијативе „Један појас и један пут“ и резултатима Србије као важне учеснице у том пројекту. У разговорима са кинеским домаћинима изражено је велико задовољство брзим развојем пријатељских односа и сарадње две земље и уверење да ће предстојећа званична посета кинеског председника Си Ђинпинга Србији дати велики подстицај даљем унапређењу свестране сарадње.

Шангајски форум је основан 2005. године и убрзо је постао један од најпознатијих и најутицајнијих конференција у свету. Традиционално, суорганизатори су Фудан универзитет, један од најпрестижнијих универзитета у свету, и корејска Фондација за високе студије. Извршни организатор је Развојни институт Фудан универзитета. Форум је невладина, непрофитна академска организација која своје симпозијуме одржава сваког маја у Шангају.

-  Живадин Јовановић са високим представницима домаћина Шангајског форума - Фудан универзитета и Развојног института Фудан, проф. Чен Јинцанг и проф. Чен Југанг, са сарадницима
- Књига „Србија у великом рату 1914-1918“ проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића, у издању Београдског форума и Српске књижевне задруге, на енглеском, дар за библиотеку Фудан универзитета у Шангају

Као и сваке године, од завршетка агресије НАТО пакта на Србију (СРЈ) 1999. године, и овог 30. маја, делегација Београдског форума за свет равноправних и Фонда дијспора за матицу коју су чинили Милица Арежина, др Станислав Стојановић, проф. др Милан Недељковић и Никола Чубрић, били су у мирном и питомом поморавском граду Варварину који је преживео велике страхоте изазване разорним бомбардовањем и рушењем познатог варваринског моста.
Уз присуство председника Скупштине општине, делегација је положила цвеће на спомен-обележје на коме су имена жртава које су страдале у бомбардовању моста, међу којима је и име ученице Математичке гимназије из Београда, Сање Миленковић, родом из Варварина, и одали тужну пошту погинулима.

У ДОМУ КУЛТУРЕ ПРЕДСТАВЉЕН ЗБОРНИК "НОВИ ХЛАДНИ РАТ"

У градском Дому културе представљена је књига НОВИ ХЛАДНИ РАТ - зборник радова са међународног скупа који је у организацији Београдског форума одржан марта 2014. године у Београду, поводом 15. годишњице НАТО агресије. На самом почетку, скупу се обратио директор Дома културе у Варварину господин Горан Ћеличанин, а потом су о књизи, сажето и аналитички, говорили др Станислав Стојановић, уредник, Милица Арежина, потпредседница Скупштине Форума и проф. др Милан Недељковић из Крушевца. Учешће у разговору о књизи узео је и председник Скупштине општине Варварин, господин Братислав Ташић.
Након завршетка представљања ове књиге, учесници – међу којима је био и ранији председник општине Варварин, господин Зоран Миленковић, задржали су се са делегацијом у дужем разговору који се односио на многобројне активности Београдског форума и дугогодишњу успешну сарадњу са представницима општине Варварин. Том приликом предате су поклон књиге за библиотеку Дома културе, као и за учеснике који су били присутни.

Београд, 1. јун 2016.

Београдски форум наставља интензивне међународне активности. На позив Белоруског фонда за мир, делегација Београдског форума боравила је у Белорусији од 12-14 маја. Делегацију су чинили Милица Арежина потпредседница Скупштине Београдског форума и Драгутин Брчин, директор. Постигнут је договор о више конкретних пројеката сарадње. Делегација је посетила Амбасаду Републике Србије у Минску, где је примљена од стране амбасадора Вељка Ковачевића.

На позив Универзитета Нисантаси из Истанбула, Турска, проф. др Радош Смиљковић, председник Програмског савета Форума учествовао је 26-27. маја у раду Међународе конференције „Избеглице из перспективе међународних миграција“. Један од организатора ове конференције је и Фондација "Славјани" из Бугарске.
Представници Фонда дијаспора за матицу и Београдског форума, Станислав Гашпаровски, члан Управе и Драгутин Брчин учествоваће 3-4. јуна у Цириху на првом Сајму академске и привредне дијаспоре који се, под покровитељством Привредне коморе Србије и Министарства спољних послова Србије, а у организацији Удружења српских привредника у Швајцарској, одржава први пут.

Живадин Јовановић, председник Београдског форума учествује на великом међународном скупу "Шангајски форум 2016" који се од 28-31. маја одржава на Фудан универзитету у овом граду. Тема овогодишњег скупа је „Међуповезаност-интеграције-иновације".

У посети Београдском форуму била је делегација Фонда Светог Андреја Првозваног и Центра националне славе (Руска Федерација) на челу са потпредседницом З. Медојевом.

Београд, 30. мај, 2016.

На позив Белоруског фонда за мир делегација Београдског форума, који су чинили Милица Арежина, потпредседница Скупштине Форума и Драгутин Брчин, директор, била је од 12-16. маја 2016. године у посети Републици Белорусији. У оквиру посете Делегација је присуствовала централном догађају - Свечаној академији поводом обележавања 55. годишњице постојања и успешног рада Белоруског фонда за мир.

Свечаној академији, у велелепном здању Националне филхармоније у Минску присуствовало је више од 700 гостију из свих државних и друштвених структура Белорусије, представници свих конфесија, представници дипломатског кора: Русије, Казахстана, Монголије, Немачке, Италије, Кине и Србије, као и представници ОУН. Поздравни говор председника Републике Белорусије Александра Лукашенка прочитао је заменик шефа администрације председника Игор Бузовски.
Гостима се обратио Максим Владимирович Миско, председник Белоруског фонда за мир нагласивши традицију и успешан рад Фонда кроз нове форме, примерене садашњем времену. У трочасовном културно-уметничком програму, наступили су бројни врхунски уметници Белорусије. Посебну пажњу публике изазвао је наступ омладинске позоришне групе која је на упечатљив начин подсетила на годишњицу нуклеарне катастрофе у Чернобиљу.
На посебном пријему, белоруским домаћинима поруку Београдског форума и његовог председника Живадина Јовановића пренела је Милица Арежина, потпредседница Скупштине. У свом обраћању, она је нагласила значај Меморандума о сарадњи две мировне организације који је потписан у марту ове године, приликом посете делегације Фонда за мир на челу са председником Максимом Миском. Госпођа Арежина подсетила је и  на солидарност белоруског народа са Србијом, а посебно на значај посете председника Лукашенка Београду, за време бомбардовања 1999. године.
Предложени су облици даље сарадње: учешће на међународним конференцијама, студентска сарадња, размена информација и заједнички наступ у Светском савету за мир, чији је Београдски форум члан. Две организације подржавају постављање споменика у Минску, односно у Београду угледним личностима и ствараоцима који су обележили националну историју и културу Србије односно Белорусије.
Делегацију Београдског форума примио је амбасадор Републике Србије у Белорусији, господин Вељко Ковачевић, који је посебно истакао значај Београдског форума у остваривању ових идеја као и унапређењу укупне сарадње на друштвеном и културном плану између две државе.

Током посете, Делегација је имала прилику и да се упозна са богатом културом белоруског народа, као и са ослободилачком традицијом Великог отаџбинског рата, и доприносом белоруског народа победи над наци-фашизмом.

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ, СУБНОР СРБИЈЕ, КЛУБ ГЕНЕРАЛАИ АДМИРАЛА СРБИЈЕ И ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА ОРГАНИЗУЈУ ТРИБИНУ „АГРЕСИЈА НАТО 1999. ГОДИНЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМА“

Трибина ће се одржати у среду, 23. марта 2016. године у сали Градске општине Нови Београд, Булевар Михаила Пупина 167, са почетком у 10 часова.

На Трибини ће говорити: Живадин Јовановић, др Станислав Стојановић, проф. др Радован Радиновић, др Лука Кастратовић и проф. др Александар Растовић.

Почасни гости Трибине биће господин Максим Миско, председник Управе Белоруског Фонда за мир и проф. др Захарије Захариев, председник Фондације "Славјани", Бугарска.

ПОЛАГАЊЕ ЦВЕЋА КОД СПОМЕНИКА ЖРТВАМА АГРЕСИЈЕ

У четвртак, 24. марта 2016. године представници наведених организација,студената Београдског Универзитета, дипломатски представници пријатељских земаља и гости из иностранства положиће цвеће:
- у 11 часова на Споменик деци жртвама агресије, парк Ташмајдан
- у 12 часова на Споменик жртвама агресије у Парку пријатељства, Ушће, Нови Београд.

ПОЗИВАМО ВАС ДА УЧЕСТВУЈЕТЕ У ОВОМ ПРОГРАМУ.

ФОРУМ НЕЗАВИСНЕ МИСЛИ

Сеоба народа последица незајажљивости и интервенционизма богатих

Београдски форум има за собом 16 година рада на промовисању идеја мира и сарадње, равноправности људи, народа и држава. За то време објавио је близу 200 књига, организовао много међународних и националних конференција, учествовао на међународним скуповима и у мировним активностима широм света. Одржава контакте и сарадњу са великим бројем организација сличног усмерења, у земљи и иностранству, како у оквиру Светског савета за мир, чији је члан, тако и на билатералној основи. Недавне међународне конференције поводом 100-те годишњице Првог светског рата, као и поводом 40 година од оснивања ОЕБС-а, које је Форум организовао са партнерским удружењима из Русије, окупиле су интелектуалце, дипломате и друге стручњаке високих стваралчких домета из Србије, окружења и преко 40 земаља света, што илуструје ширину, ниво контаката и углед Форума.

Ово су неке од констатација изнетих на редовној годишњој Скупштини овог независног, нестраначког удружења одржаној у галерији «Прогрес», уз присуство великог броја чланова, пријатеља и представника других удружења, научних и културних институција и дипломатског кора.

Оцењено је такође, да се Форум афирмисао као место окупљања и дијалога слободних, независних мислилаца и истраживача о најважнијим националним, регионалним, европским и светским проблемима, као што су: развој у условима кризе, политика активне неутралности, глобални интервенционизам, позадина ревизије историје, тероризам. Форум се залаже за поштовање система Међународног права заснованог на Повељи УН и за јачање улоге Уједињених чије раноправне чланице представљају једину легитимну међународну заједницу. У складу са тим, Форум сматра да Дејтонски споразум и Резолуција СБ УН 1244 о Косову и Метохији, представљају интегрални део међународног права, имају трајни карактер. Притисци и манипулације страних фактора да се изврши њихова ревизија, или да Србија одустане од њих зарад обећања бржег кретања ка чланству у ЕУ, по оцени Форума, представљају опасност, воде дестабилизацији у региону и нису прихватљиви.

Форум је остварио значајне резултате у издаваштву. Издања Форума постала су референца за многе истраживаче, аналитичаре и научнике из разних делова света, којима је стало до чињеница и оцена најважнијих регионални и светских тема и проблема. Посебно охрабрује растуће интересовање за издања Форума који испољавају млади истраживачи из Русије, Европе, Америке. Књига „Србија у Великом рату 1914-1918“, аутора проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића, коју је Форум издао заједно са Српском књижевном задругом, и то два издања на српском и по једно на руском, енглеском и немачком језику, промовисана је у Европи, Азији, Америци и Аустралији где је побудила велико интересовање научника и шире читалачке публике.

Највише публикација Форума посвећено је проблему статуса Покрајине Косово и Метохија, циљевима и последицама агресије НАТО против Србије (СРЈ) и разбијању СФРЈ. И књига Проф Радована Радиновића, генерала у пензији, „Карактер ратова за разбијање Југославије“, која је управо изашла из штампе и представљена на Скупштини, показује тематску оријентацију и аналитичке домете Форума и његових чланова. О књизи је говорио др Станислав Стојановић, уредник и аутор предговора.

У излагањима је речено да је међународни тероризам дуготрајна и глобална опасност, која се може не искоренити само војним и репресивним средствима, већ координираном глобалном стратегијом, под окриљем Савета безбедности УН, која обухвата мере за бржи економски, социјални и образовно-културни развој делова света порекла тероризма. Обновљена је иницијатива за одржавање светског самита ради припрема и усвајања међународне конвенције о борби против тероризма. У овој фази, најважније је да се пресеку канали финансирања, наоружавања, инфилтрације и обуке терориста. Проблем избеглица и масовне економске миграције, резултат је дуготрајне политике експлоатације и глобалног интервенционизма према земљама у развоју која је довела до огромног социјално-економског јаза између богатих и сиромашних делова света. Суштински говорећи, егоизам, незајажљивост и расизам богатих довео је и до раста свих врста екстремизма, тероризма и масовних миграција становништва. Што је још горе, поједине богате силе злоупотребљавају тероризам за експанзију својих гоестратешких интереса стимулишући на тај начин његово ширење и бумеранг ефекте.

Избегличка и емигрантска криза претвара се у трајнин процес и стање савремене цивилизације. Велика је илузија да се то може решити палијативним, технократским или хладноратовским методима, као што су: подизање зидова, слање војске и полиције на границе, одређивање квота, подела на пожељене и непожељне, изградња мамутских сабирних центара, позивањем на одредбе о реадмисији и слично. Поједине европске земље понашају се тако као да би желела да Балкан постане нова Крајина из доба Аустроугарске: брана или сабиралиште емиграната да би оне и даље могле да уживају благодети акумулираног богатства! На њихову жалост, то данас није могуће! Неопходне су дугорочне, корените промене у глобалним прилазима најбогатијих и најодговорнјих: напуштање политике војног експанзионизма и глобалног интервенционизма, политике насилног обарања легално изабраних влада земља са независном политиком. Треба јасно рећи да ратови које покрећу најбогатије земље, неизвесност и пустош које изазивају главни су покретачи милиона безнадежних, а не њихова лењост или похлепа за лагодним животом!

У извештају за Скупштину и у излагањима је истакнуто да се Србија одлучније мора поставити у односу на прогон Срба са Косова и Метохије, као и у односу на обесправљеност делова српског народа у бившим југословенским републикама, посебно у Хрватској и Црној Гори. Реафирмисана је иницијатива Форума за оснивање Савета Срба у региону, који би се бавио њиховим заједничким проблемима, остваривањем људских и грађанских права, у складу са међународним стандардима.

Изражена је једнодушна солидарност са Оливером Ивановићем, као и свим другим жртвама политике, политичког прогона и политике двостуких стандарда који и даље преовлађују у институцијама Европске Уније. Српски национални и државни интереси, достојанство српског народа, морају бити изнад свих других вредности и краткорочних калкулација.

Београдски форум за свет равноправних

Београд, 23. јануар 2016.

24. - 25. новембра 2015. године у Београду (Србија) одржава се Међународна научна конференција „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у трагању за безбедним светским поретком“, посвећена актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи

Од 24. – 25. новембра 2015. године у београдском Сава Центру одржаће се Међународна научна конференција „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у трагању за безбедним светским поретком“, посвећена актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи и свету. Покровитељ Конференције је Председник Србије господин Томислав Николић.

Конференцијом се уједно обележавају три важне међународне годишњице: 70. годишњице Конференције савезничких земаља на Јалти, 70. годишњице Конференције у Потсдаму и 40. годишњице усвајања Хелсиншког завршног документа, односно,.оснивања Организације за безбедност и сарадњу у Европи (КЕБС-ОЕБС).

Организатори Конференције су Београдски форум за свет равноправних и две руске организације - „Центар националне славе“ и Фонд Светог Андреја Првозваног.

Регистрација учесника је од 9:30 сати а почетак Међународне конференције је 24. новембара у 10 сати у главној сали Сава Центра, улаз са Савске стране.

Следећи потребу за широким и равноправним међународним дијалогом, учесници Конференције ће анализирати како историјске тако и савремене аспекте безбедности и сарадње у Европи и свету. Дубоке промене у Европи и свету, настојања да се, на једној страни свет уређује хијарархијом и доминацијом војних и финансијских центара моћи, на другој страни, тенденција да се подржи поштовање принципа међународних односа и међународног права, да се поштује равноправност свих земаља и народа, да се спрече хаос и арбитрарност – представљају изазов за јачање одговорности, партнерства и организовног дијалога беѕ априорног наметања било чије воље или интереса. Један од главних циљева Конференције ће бити отворена дискусија о перспективама међународне сарадње за развој и безбедност у Европи и свету у 21 веку.

Очекује се да ће на Конфернцији учествовати: Председник Републике Србије Томислав Николић, Председник Организације за безбедност и сарадњу у Европи, Први потпредседник Владе Републике Србије, Министар спољних послова Србије, Ивица Дачић, Председник Управног савета Центра националне славе и Фонда Андреја Првозванога, Председник- оснивач Светског Друштвеног Форума "Дијалог цивилизација", Владимир Иванович Јакуњин, Заменик Министра спољних послова Руске Федерације, А.Ј. Мешков (Алексеј Јуревич Мешков), Председник Француске Републике (1974-1981), Валери Жискар д'Естен, Председник Републике Српске, Милорад Додик, ранији државни секретар у министарству одбране Немачке Вили Вимер, канадски научник светског реномеа Мишел Чосудовски, Индијски генерал, бивши командант УНПРОФОР-а Сатиш Намбијар, кинески научник Лин Јонглианг као и многи други светски, европски, српски и руски научници - историчари, дипломате, уметници и јавне личности.

Са одржавањем Конференције повезан је и низ других пратећих догађања. Тако ће 23. новембра, 11.00 ч. у холу Сва Центра бити отворена Српско – Руска изложба докумената о развоју система безбедности, потом, ће истог дана у 12.00 часова почети са радом Округли сто «Млади у процесу изгрдње нових простора безбедности и сарадње», у Хотелу «Краун Плаза», Нови Београд. На крају, 25. новембра у 15.30 часова, у дому Војске Србије биће отворена изложба докумената посвећених учешћу и доприносу Србије и Русије победи савезника у Првом светском рату. Том приликом, уједно биће представљена јавности и српско-руско издање саопштења са прошлогодишње Међународне конференције истих организатора, посвећене 100. годишњици од почетка Првог светског.

Конференција се завршава 25. новембра у Сава Центру (конференцијска сала), где ће се одржати Завршна Пленарна седница, на којој ће се усвојити Завршни документ Конференције. Почетак Завршне Пленарне седнице - у 10 часова.

Београд је право место за покретање демократског, равноправног дијалога о питањима безбедности и сарадње. Много чешће него друге престонице Европе био је жртва катастрофалних ратних разарања, укључујући и у недавној прошлости, што му даје морално право и што га обавезује да буде покретач дијалога, споразумевања и јачања поверења. С друге стране, Београд је родно место Покрета несврстаних земаља, најшире међународне групације после Уједињених нација, која има огромне заслуге за слободу колнијализованих народа, демократизацију система Уједињених нација и посебно – за јачање међународног дијалога и обнову поверења тешко нарушеног у ери хладноратовских заоштравања.

У изградњи хелсиншког процеса Београд је био лидер групације неутралних и несврстаних земаља Европе (Кипар, Малта, СФРЈ, Аустрија, Финска, Шведска, Швајцарска) које су биле покретачка снага за постизање консенсуса о Хелсиншком завршном документу. Тај докуменат, ослоњен на договоре у Јалти и Потсдаму, на резултате Другог светског рата и Повељу Уједињених нација, представља историјски значајно достигнуће и међаш за нове иницијативе усмерене ка осигурању једнаке безбедности за све земље без обзира на њихово пространство, број стновништва, економску или војну моћ. За свој допринос процесу европске безбедности и сарадње Београду је узвраћено тако што је 1977. био домаћин прве министарске Конференција КЕБС-а после Хелсинкија. Ове године Београд ће првих дана децембра поново бити домаћин министарске конференције ОЕБС-а. Поново са циљем да се заустави опасна деградација поверења, међународног права и улоге ОЕБС-а и Уједињених нација, да се покрену иницијативе у правцу смањивања неповерења и напетости, спречавања политике силе, мирног решавања свих спорова уважавањем партнерства и легитимних интерерса свих фактора. Овога пута, Београд је поново стециште европског и светског дијалога и као председавајући ОЕБС-а у години када се навршило 40 година од усвајања Хелсиншког завршног документа.

Радни језици Конференције: српски, руски, енглески.

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
Сремска 6, Београд, тел. 328 3778, Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Одбијање Генералне конференције да прими „Републику Косово“ у чланство УНЕСКО резултат је деловања српске дипломатије, принципијелне и пријатељске подршке Русије и Кине као сталних чланица СБ УН, као и опредељености растућег броја земаља чланица за поштовање основних принципа међународног права, Повеље УН и резолуције СБ УН 1244.То је уједно одговор праве међународне заједнице на све притиске, уцене, двоструке стандарде и груба кршења међународног права у периоду од почетка 90-тих година прошлог векаи илегалне агресије НАТО 1999. против Србије (СРЈ).

Трајна заштита српске културне, духовне и националне баштине биће могућа само уз трајно и праведно решење статуса Косова и Метохије као интегралног дела Републике Србије уз поштовање њеног важећег Устава и доследну примену Резолуције СБ УН 1244 као трајно важећег правног документа светске заједнице.

Београдски форум за свет равноправних

У великој сали Дома синдиката у Крушевцу, у оквиру Међународног православног филма у Србији који се такође одржао у овом граду, промовисана је књига „Србија у Великом рату 1914-1918“ аутора проф. Мире Радојевић и и академика Љубодрага Димића.

На промоцији су говорили поред аутора, Љубодраг Ристић, виши научни сарадник на Балканолошком институту САНУ и Живадин Јовановић, председник Београдског форума.

У јавности Србије дуже време присутно је питање продаје Телекома Србија. Оно има стварни и симболички значај. Стварни - отуда што се ради о једном од, највреднијих и најпрофитабилнијих предузећа у Србији и на Балкану, а симболички јер однос власти према судбини Телекома у великој мери открива однос према читавом јавном сектору, комуникацијама као привредној грани, индустрији телекомуникационе опреме, домаћој науци, кадровима, све до односа према важним аспекатима државне безбедности.
Влада је јасно опредељена за продају Телекома. Једини услов о коме говори је - да постигне «добру цену». Која је то «добра цена», ко и на који начин утврђује цену, није сасвим јасно. Председник Републике Томислав Николић каже да не би волео да се Телеком прода и у том делу, ближи је расположењу грађана који су га изабрали и стручњака из Србије. Интересантно је, међутим, да Председник у истој реченици изражава и сумњу у своју «мисао» истичићи да је потребна «објективна анализа» «квалитетне одиторске куће» и у том смислу, индиректно судбину Телекома, као и Премијер Вучић, везује само за цену. Према медијима, он је, пре пар дана, изјавио:
«Лично бих волео да не продамо Телеком, али увек (стварно?) постоје разлози који могу да разувере (кога?) да та мисао (чија?), без објективне анализе, није исправна, зато ће бити ангажована квалитетна одиторска кућа» (за кога?).
Пред јавношћу се отвора питање: Да ли је Србија спремна да (рас)прода све што има ако може добити евро, долар, поглавља, магични датум,«стратешког партнера», атест «реформатора»? Или другачије – постоји ли било шта вредно у Србији што Влада не би продала ни за какву цену или услугу, за што не би тражила нити прихватила процену ни најквалитетније одиторске куће, мисије, или комисије? На пример, због независности, суверенитета, дигнитета, самосталности, безбедности? Постоји ли црвена линија или листа имовине и вредности које нису за продају, или трговину?
Београдски форум за свет равноправних као независно, нестраначко и непрофитно удружење грађана придружује се јавним апелима грађана, удружења и независних стручњака из Србије да српске власти не продају Телеком већ да учине све што је у њиховој одговорности да се та моћна фирма која је и значајан ослонац привредног развоја, даље развија и јача у технолошком, организационом и профитабилном смислу. Ево наших разлога, који нису само наши:
Телеком је једна од најбољих и најпрофитабилнијих фирми у власништву Србије коју су развијли, којом и данас управљају, домаћи стручњаци и која обезбеђује значајне приходе буџета Србије. Телеком је ојачан куповином Телекома Републике Српске и Телекома Црне Горе што јача улогу Србије у регионалном саобраћају и развоју. Није упутно да државно руководство прихвата здраво за готово да су стране одиторске куће објективне, а страни власници и страни стручњаци боља и већа гаранција за напредак Телекома, него домаћи;
Телеком је до данашњих дана остао изузетно значајан фактор развоја домаће науке, технике, индустрије и кадрова који заједно баштине достигнућа српског и светског генија Николе Тесле. Такву улогу треба да има и у будуће, али као део јавног сектора Србије, а не било које стране државе чији привредни и други интереси нису идентични са интересима Србије.
Поред привредног и фискалног, Телеком има велики значај и за безбедност земље. Продаја таквог система странцима, па чак и његовог дела, значила би потцењивање и неразумевање ризика за државне интересе и заштиту важних људских права грађана;
Очување и развој јавног сектора привреде битан је услов демократског, социјалног и културног развоја друштва. Да није тако не би владе земаља најстаријих европских демократија чувале и развијале сопствене јавне секторе, посебно секторе телекомуникација.
Непокривене расходе буџета треба смањивати ликвидирањем партократије, повећањем производње и другим методама, а не ликвидирањем јавног сектора привреде!? Није искрено, нити одговорно говорити да би новац од продаје јавног сектора ишао у инвестиције. Зашто би Србија селила капитал из Телекома као доказано најпродуктивнијег и најперспективнијег системати у неке друге секторе?
Нико не спори начелни захтев да пословање Телекома буде још профитабилније, организација рационалнија а модернизација бржа, али то нису разлози да се иде линијом мањег отпора, да се предаје туђој државној компанији, страној држави, већ разлог да се Телеком задржи у власништву Србије уз предузимање одговарајућих мера?
Апсолутна приватизација је апсурд који не постоји ни у једној озбиљној држави. Да ли Влада има икакве црвене линије шта у Србији није на продају без обзира на цену, или нема? Ако би се приватизацији и даље прилазило као догми, божјој заповести, ако би се приватизовало све што у било којој области економије и надградње постоји у Србији - ко би нас и на који начин заштитио од приватизације националног и духовног идентитета, од приватизације људи, њихових личних живота, индивидуалности и слободе?!
Потребно је ослободити се од приватизације свега вредног као опсесије. Продати све и то што пре је срљање без компаса. Често чујемо - што обећамо то извршимо. Предвидиви смо! Коме – комесарима и генералним секретарија ЕУ, НАТО, мисијама ММФ? А народу, грађанима, домаћој стручној памети?! Или су сви они битни само када гласају? После тога - никаквих обавеза према њима, као да су поптписали бланко меницу! Уместо грађане, Влада више воли да консултује тзв.цивилни сектор који финансирају страни центри моћи, који је постао замена за уставне облике непосредне демократије, као што је референдум, на пример!
Замишљена ликвидација јавног сектора Србије није приватизација, већ подржављење. Ко још верује да је предаја најбољега што Србија има страном државном сектору - приватизација и државни интерес Србије?
Ако власт, како најављује, распрода све преостало - Телеком, ЕПС, ПКБ, Дунав осигурање, фабрике оружја и војне технике, руднике, шуме, бање, пољопривредно земљиште, посебно, ако под видом приватизације, српску јавну (државну) привреду, преда у руке страним државним или мултинационалним корпорацијама ПОСТАВЉА СЕ ПИТАЊЕ – чиме ће Србија, њене институције и грађани управљати, којим полугама ће чувати суверенитет, посебно економски, територијални интегритет и независност? Или су за српску власт, у светлости њених декларација о растућем број пријатеља (са одређене стране) и њихових признања реформама и реформаторима, све то превазиђене категорије? Али, откуда нам онда модрице по цеваницама, несаница, злослуте поруке и пљување пријатеља по нашем лицу?
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
Београд, јули 2015.

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић разговарао је данас са делегацијом руске невладине организације Центра националне славе и Фонда Светог Андреја Првозваног, на челу са замеником председника Заљином Медојевом.

Председнику Републике Србије Томиславу Николићу
Председнику Владе Републике Србије Александру Вучићу

Уверени да заступамо став већине српскога народа, овим писмом желимо да апелујемо на вас да не учествујете у актуелној демонизацији сопственог народа могућим одласком у Поточаре 11. јула. Ваш одлазак у Поточаре имао би далекосежне последице по српски народ: имплицитно признавање наводног геноцида; сврставање српских жртава Сребенице на нижи ранг вредности; давање оправдања британској резолуцији у Савету безбедности и проглашавње српског народа геноцидним; учествовање у директном удару на Републику Српску са крајњим циљем да се укине као творевина настала на наводном геноциду.

Нељудски је негирати злочин, но, нико поштен и истинољубив не може прихватити и рећи да је то био геноцид. Један од таквих јесте и Ефраим Зуроф, директор центра "Симон Визентал" у Јерусалиму, који је у интервјуу за "Политику" (18.06.2015) нагласио, поредећи са Руандом и Холокаустом, да се Сребреница не може окарактерисати као геноцид. Познате су вам контраверзе око овог злочина, које теорију геноцида доводе у питање од тога да ли су, и колико, убијени стрељани или погинули у пробоју ка Тузли у борби са Војском Републике Српске, преко тога да велики број "стрељаних" и данас живи широм света или су убијени пре ових догађаја и тога да је Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сребреници и ратни председник Извршног одбора у Скупштини општине Сребреница, тврдио да су сами, из својих разлога, убили 500-1000 људи, до последње пресуде генералу Толимиру у којој се тврдњом од 4700 убијених негира званична верзија од преко 8000 наводно стрељаних. Један убијен је много, али овде је и много недоследности да би се тек тако прихватила теорија о геноциду.

Оно што највише боли српски народ јесте да сви они који данас учествују у његовој демонизацији не виде или намерно не желе да виде преко 3000 српских жртава у Сребреници убијених у периоду од 1992. до 1995. Напомињемо да је од овог броја преко 70% цивила и то, већином, масакрираних хладним оружјем. Ове злочине признао је наредбодавац и извршилац Насер Орић на прослави двогодишњице оснивања муслиманске војске у Сребреници, када је набројао српска села која је разарао. Све жртве су једнаке, али данас видимо тенденцију да се српске жртве прикажу као неједнаке, безвредне помена, обележја и резолуције. Да не набрајамо друге злочине над Србима о којима се ћути, као што су у Сарајеву, Возући, Купресу, Сијековцу и другим местима.

Ми смо свесни, а верујемо и ви, да резолуција у Савету безбедности нема за циљ помирење на овим просторима, већ утемељење препреке ка могућем помирењу два народа. Геноцид у Сребреници је измишљен да се два народа никада не помире.
Резолуција у Савету безбедности је директан удар на српски народ са намером да се као такав прогласи геноцидним, као и на Републику Српску са крајњим циљем да се она укине као творевина наводног геноцида одузимањем надлежности и утапањем у унитарну државу, чиме би се додатно обезвредило преко 3000 српских жртава Сребенице, крвљу утканих у њену слободу и стварање. Ми, српски студенти овде потписани, не желимо да стојимо по страни док се одвијају перфидни напади на основе државности Републике Српске. Српски народ не жели да својим поступцима допринесе тим нападима. Стога вам се обраћамо са пуном моралном, материјалном и физичком подршком да следите политику државног разлога и одбраните интересе српске државотворне идеје, да одбраните интересе Републике Српске и српскога народа који тамо живи.

Ви се налазите у историјском тренутку у којем својим поступцима можете спречити да будућа поколења широм света о српском народу уче као о геноцидном, да се његове, такође велике, жртве у том рату забораве. Ви можете спречити давање легитимитета вишедеценијској демонизацији. Представници Србије већ су ишли у Поточаре и извињавали се за наводни геноцид. Да ли је српском народу узвраћено извињењем за његове жртве? Да ли су муслимански представници и представници западних земаља обележили српско страдање у Братунцу? Ви немате разлога, као представници Републике Србије, да поново идете тамо. Због свега наведеног ми вас позивамо да не идете у Поточаре 11. јула и да позовете Руску Федерацију да стави вето на резолуцију о Сребеници у Савету безбедности.

У Београду, 23.06.2015. г.

Српским студентима:

Желимо да позовемо све српске студенте где год да живе, а желе да стану иза овог писма и потпишу се да нам се јаве и пруже подршку, као и све грађане да пруже подршку.Такође, позивамо све организације, партије и људе који желе да подрже истину о Сребреници.

Потписници:
1. Тамара Гајић, Православни богословски факултет, Београд
2. Ненад Узелац, Факултет политичких наука, Београд
3. Марко Шукало, Правни факултет, Београд
4. Невен Ђенадија, Факултет политичких наука, Бања Лука
5. Алексић Јован, Филозофски факултет, Косовска Митровица
6. Марко Весић, Православни Богословски факултет, Београд
7. Мира Ђуричић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
8. Милош Иванишевић, Факултет политичких наука, Београд
9. Сања Војиновић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
10. Марко Сарић, Универзитет у Бечу, Институт за источноевропске студије
11. Божидар Мијаиловић, Православни богословски факултет, Београд
12. Стефан Јовановић, Православни богословски факултет, Београд
13. Марко Пејковић, Факултет политичких наука, Београд
14. Јовиша Ћировић, Факултет политичких наука, Београд
15. Милош Хркаловић, Факултет политичких наука, Београд
16. Небојша Ђогатовић, Православни богословски факултет, Београд
17. Марко Перишић ИТС, Београд
18. Милица Бабић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
19. Васо Божић, Факултет техничкин наука, Нови Сад
20. Биљана Моћевић, Економски факултет, Источно Сарајево
21. Весна Станковић, Филозофски Факултет, Источно Сарајево
22. Немања Бишевац, Филозофски факултет, Косовска Митровица
23. Драгана Поповић, Правни факултет Источно, Сарајево
24. Урош Николић, Факултет политичких наука, Београд
25. Милица Перић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
26. Никола Млађеновић, Висока школа за услужни бизнис, Источно Сарајево
27. Милан Божић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
28. Милош Скелеџија, Пољопривредни факултет, Нови Сад
29. Марко Зарић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
30. Јована Мишић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
31. Николина Васић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
32. Велемир Сурбат, Независни Универзитет Бања Лука, Бања Лука
33. Огњен Иваз, Педагошки факултет, Бијељина
34. Радмила Моћевич, Филозофски факултет, Источно Сарајево
35. Милош Јаковљевић, Православни богословски факултет, Београд
36. Миљана Тасовац, Пољопривредни факултет Нови Сад
37. Велемирка Мићић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
38. Јована Миличић, Правни факултет, Бања Лука
39. Немања Девић, Филозофски факултет, Београд
40. Милана Мариновић, Филозофски факултет, Бања Лука
41. Павле Агбаба, Правни факултет, Бања Лука
42. Весна Јовановић, Правни факултет, Добој
43. Соња Миливојевић, Економски факултет, Бања Лука
44. Љубомир Нишић, Економски факултет, Добој
45. Немања Деспић, Економски факултет, Бања Лука
46. Лука Мугоша, Факултет политичких наука, Подгорица
47. Дарко Крсмановић, Економски факултет, Источно Сарајево
48. Слађана Брљић, Економски факултет, Бања Лука
49. Милош Јокић, Факултет политичких наука, Београд
50. Јелена Петковић, Економски факултет, Бања Лука
51. Моника Човочковић, Природно математички факултет, Бања Лука
52. Ненад Лилић, Факултет политичких наука, Београд
53. Наташа Мијовић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
54. Бранко Поповић, Факултет политичких наука, Београд
55. Миљана Дробњак, Хемијски факулет, Београд
56. Кристина Стојановић, Филозофски факултет, Нови Сад
57. Дејан Којић, Прометеј, Бања Лука
58. Божо Ивановић, Прометеј, Бања Лука
59. Татјана Дудаш, Институт Polytechnique LaSalle Beauvais- MSc in Plant Breeding, Француска
60. Дарко Стјепановић, Независни Универзитет Бања Лука, Бања Лука
61. Игор Бирчаковић, Независни Универзитет Бања Лука, Бања Лука
62. Марко Таборин, Правни факултет, Источно Сарајево
63. Предраг Владисављевић, Православни богословски факултет, Београд
64. Милош Голијанин, Факултет политичких наука, Сарајево
65. Александра Којић, Фармацеутски факултет, Бијељина
66. Александар Марјановић, Факултет пословне економије, Бијељина
67. Стефан Стаменковић, Православни богословски факултет, Београд
68. Горан Лукић, Православни богословски факултет, Београд
69. Гвозден Ненадовић, Православни богословски факултет, Београд
70. Душа Никић, Православни богословски факултет, Београд
71. Сандра Еркић, Факултет пословне економије, Бијељина
72. Саша Еркић, Педагошки факултет, Бијељина
73. Наташа Гелић, Педагошки факултет, Бијељина
74. Вања Костић, Педагошки факултет, Бијељина
75. Александар Којић, Стоматолошки факултет, Фоча
76. Николина Мићић, Факултет за право, јавну управу и безбедност, Београд
77. Жељка Радовић, Медицински факултет, Бања Лука
78. Бојана Голубовић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
79. Николина Анђић, Пољопривредни факултет, Бијељина
80. Митар Захарић, Факултет пословне економије, Бијељина
81. Тамара Јовић, Факултет правних наука- Апеирон, Бања Лука
82. Маја Радић, Висока здравствена школа струковних студија, Београд
83. Тања Мирковић, Медицински факултет, Бања Лука
84. Драгица Драгичевић, Висока здравствена школа струковних студија, Београд
85. Татјана Рикић, Правни факултет, Нови Сад
86. Јадранко Јосиповић, Медицински факултет, Фоча
87. Катарина Бошњак, Факултет за међународну економију и финансије, Београд
88. Настасија Дакић, Факултет организационих наука, Београд
89. Стефан Цвијетић, Факултет пословне економије, Бијељина
90. Никола Манојловић, Пољопривредни факултет, Бијељина
91. Олга Тмушић, Факултет пословне економије, Бијељина
92. Никола Пашајлић, Факултет пословне економије, Бијељина
93. Немања Грачанин, Факултет пословне економије, Бијељина
94. Сања Тришић, Факултет пословне економије, Бијељина
95. Јелена Тадић, Факултет пословне економије, Бијељина
96. Никола Панић, Факултет техничких наука, Нови Сад
97. Никола Попов, Природно математички факултет, Нови Сад
98. Никола Шапоњић, Природно математички факултет, Нови Сад
99. Предраг Ћорић, Природно математички факултет, Нови Сад
100. Владимир Лаврњић, Природно математички факултет, Нови Сад
101. Немања Буквић, Природно математички факултет, Нови Сад
102. Милош Игњатовић, Природно математички факултет, Нови Сад
103. Никола Кривокућа, Природно математички факултет, Нови Сад
104. Владимир Радовановић, Филозофски факултет, Београд
105. Ненад Шушњар, Пољопривредни факултет, Нови Сад
106. Веселин Трипковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
107. Тодор Јелић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
108. Невена Рађеновић, Факултет техничких наука, Нови Сад
109. Радован Маринковић, Факултет техничких наука, Нови Сад
110. Милош Котур, Факултет политичких наука, Београд
111. Катарина Тошовић, Факултет техничких наука, Чачак
112. Милош Ковачевић, Факултет за пословну економију, Ваљево
113. Сања Вуковић, Филолошки факултет, Београд
114. Милица Стевић, Филолошки факултет, Београд
115. Милош Тешић, Филозофски факултет, Београд
116. Невена Таушан, Факултет политичких наука, Београд
117. Стефан Србљановић, Факултет политичких наука, Београд
118. Александра Белачић, Економски факултет, Београд
119. Милош Родић, Култура и медији, Универзитет Џон Незбит, Београд
120. Милан Благојевић, Факултет политичких наука, Београд
121. Маја Крстић, Филолошки факултет, Нови Сад
122. Никола Михајловић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
123. Јована Видовић, Филолошки факултет, Београд
124. Стефан Милошевић, Факултет политичких наука, Београд
125. Стефан Вуковић, ИТ Академија, Београд
126. Доситеј Тодоровски, Правни факултет, Нови Сад
127. Милош Бошковић, Економски факултет, Београд
128. Наталија Милетић, Факултет политичких наука, Бањалука
129. Александар Топић, Факултет политичких наука, Београд
130. Александар Богосавац, Факултет политичких наука, Бањалука
131. Дејана Кљајић, Факултет политичких наука, Београд
132. Маја Младеновић, Факултет политичких наука, Београд
133. Славко Мекињић, Факултет политичких наука, Бањалука
134. Никола Ковинић, Факултет политичких наука, Београд
135. Анамарија Марић, Факултет политичких наука, Београд
136. Сандић Ивана, Факултет политичких наука, Бањалука
137. Владимир Зец, Факултет политичких наука, Бањалука
138. Сузана Прелић, Факултет политичких наука, Београд
139. Милош Благојевић, Филозофски факултет, Београд
140. Наташа Јагодић, Факултет организационих наука, Београд
141. Дајана Дејановић, Факултет политичких наука, Београд
142. Дражана Ђурић, Факултет политичких наука, Бањалука
143. Марко Мирић, Факултет организационих наука, Београд
144. Ђурђина Турковић, Правни факултет, Подгорица
145. Лазар Лојанчић, Факултет политичких наука, Београд
146. Панче Денић, Правни факултет, Београд
147. Немања Војновић, Правни факултет, Београд
148. Стефан Пекић, Правни факултет, Нови Сад
149. Стефан Рудан, Правни факултет у Београду
150. Бушетић Станко, Правни факултет, Београд
151. Данијела Зец, факултет политичких наука, Бањалука
152. Јелена Бобић, Факултет политичких наука, Београд
153. Милена Оцокољић, Филозофски факултет, Нови Сад
154. Југослав Досеновић, Conestoga college in Kitchener, Ontario, Canada
155. Ивана Лешчен, Факултет политичких наука, Бањалука
156. Алекса Гудурић, Висока пословно-техничка школа, Ужице
157. Милош Гаврановић, Правни факултет, Бањалука
158. Михајло Звонар, Факултет политичких наука, Бањалука
159. Мирјана Бановић, Факултет политичких наука, Бањалука
160. Немања Шикман, Правни факултет, Београд
161. Горана Штрбац, Факултет политичких наука, Бањалука
162. Гордан Поповић, Правни факултет, Источно Сарајево
163. Јованка Лакић, Факултет политичких наука, Бањалука
164. Милан Јовановић, Факултет политичких наука, Београд
165. Никола Стајић, Факултет за пословну информатику, Београд
166. Милена Коривица, Правни факултет, Београд
167. Немања Шикман, Правни факултет, Београд
168. Алекса Тојчић, Правни факултет, Нови Сад
169. Његован Станичић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
170. Милош Марић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
171. Ивана Видојевић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
172. Радован Маринковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
173. Ристо Ресторовић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
174. Стефан Николић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
175. Марина Милинковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
176. Александар Ковачевић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
177. Мара Дрљача, Пољопривредни факултет, Нови Сад
178. Божана Крчмар, Пољопривредни факултет, Нови Сад
179. Драгомир Димић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
180. Надежда Тешин, Пољопривредни факултет, Нови Сад
181. Немања Бијелић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
182. Александар Лукић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
183. Кристина Колаковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
184. Марија Драговић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
185. Милица Видић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
186. Бојан Бугарски, Пољопривредни факултет, Нови Сад
187. Бојан Келеман, Пољопривредни факултет, Нови Сад
188. Бојана Андрић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
189. Михаило Бошковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
190. Немања Брзаковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
191. Антоније Жунић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
192. Младимирка Шукурма, Пољопривредни факултет, Нови Сад
193. Зорица Стефановић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
194. Борислав Јовић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
195. Радован Марковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
196. Стефан Станојев, Пољопривредни факултет, Нови Сад
197. Дуња Вукотић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
198. Ивана Симић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
199. Милош Свилокос, Пољопривредни факултет, Нови Сад
200. Милан Наранчић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
201. Томислав Томић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
202. Јован Топаловић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
203. Ивана Срећковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
204. Владимир Живојнов , Пољопривредни факултет, Нови Сад
205. Владимир Прокић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
206. Милош Казановић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
207. Теодора Митровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
208. Ђорђе Арсеновић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
209. Филип Штрбац, Пољопривредни факултет, Нови Сад
210. Оља Срећковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
211. Ивана Силађи, Пољопривредни факултет, Нови Сад
212. Бранислав Ерцег, Пољопривредни факултет, Нови Сад
213. Немања Бишевац, Филозофски факултет, Косовска Митровица
214. Милица Сташић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
215. Стојан Ивковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
216. Ивана Милетић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
217. Милан Рајек, Филозофски факултет, Косовска Митровица
218. Никола Михајловић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
219. Никола Богдановић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
220. Јована Алексић, Медицински факултет, Косовска Митровица
221. Ивана Илић, Учитељски факултет, Лепосавић
222. Исидора Митровић, Медицински факултет, Косовска Митровица
223. Катарина Максимовић, Правни факултет, Косовска Митровица
224. Анђела Недељковић, Природно математички факултет, Косовска Митровица
225. Марија Милосављевић, Медицински факултет, Косовска Митровица
226. Милица Марковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
227. Тијана Гуснић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
228. Радмила Костић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
229. Борис Радаковић, Филозофски факултет, Бања Лука
230. Предраг Клајић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
231. Петар Рашић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
232. Предраг Лозо, Филозофски факултет, Бања Лука
233. Стефан Стојковић, Медицински факултет, Косовска Митровица
234. Милош Дамјановић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
235. Александар Крстић, Медицински факултет, Косовска Митровица
236. Радивоје Крга, Филозофски факултет, Косовска Митровица
237. Милован Толић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
238. Матеја Лалић, Факултет уметности, Звечан-Косовска Митровица
239. Стефан Павловић, IBCM, Косовска Митровица
240. Никола Благојевић, Факултет техничких наука, Чачак
241. Коста Тодоровић, Електротехнички факултет, Београд
242. Игор Брозбић, Технички факултет, Бор
243. Лазар Милић, Правни факултет, Косовска Митровица
244. Ана Стошевски, Медицински факултет, Косовска Митровица
245. Богдан Тодоровић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
246. Милош Тимотијевић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
247. Немања Компировић, Правни факултет, Косовска Митровица
248. Драгана Марковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
249. Слободан Стошић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
250. Александар Ђурић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
251. Стефан Сташић, Економски факултет, Косовска Митровица
252. Живко Бишевац, Филозофски факултет, Косовска Митровица
253. Теодора Илић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
254. Лука Јовановић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
255. Страхиња Арсић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
256. Маша Делијованис, Правни факултет, Београд
257. Иван Виријевић, Правни факултет, Косовска Митровица
258. Јагода Јанковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
259. Ивана Пантић, Медицински факултет, Београд
260. Вања Јовић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
261. Лазар Живић, Правни факултет, Косовска Митровица
262. Тања Живић, Правни факултет, Косовска Митровица
263. Тамара Митић, Факултет уметности, Звечан-Косовска Митровица
264. Милош Влаовић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
265. Милан Краговић, Природно математички факултет, Косовска Митровица
266. Вељко Пајовић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
267. Данило Зечевић, Правни факултет, Косовска Митровица
268. Филип Ројевић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
269. Јована Мурганић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
270. Љубица Косовац, Висока здравствена школа струковних студија, Београд
271. Светлана Јевтић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
272. Немања Алексић, Филозофски факултет, Нови Сад
273. Немања Цвитковац, Филозофски факултет, Нови Сад
274. Снежана Хаџи-Ристић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
275. Филип Фићовић, Правни факултет, Косовска Митровица
276. Јован Стојановић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
277. Борис Мандић, Филозофски факултет, Нови Сад
278. Стефан Лапчевић, Филозофски факултет, Нови Сад
279. Стефан Дурлевић, Правни факултет, Београд
280. Стефан Радовановић , Правни факултет, Београд
281. Лазар Ступар, Саобраћајни факултет, Нови Сад
282. Душан Ристић, Правни факултет, Бања Лука
283. Никола Петровић, Правни факултет, Београд
284. Ратко Савић, Правни факултет, Бања Лука
285. Срђан Матаруга, Правни факултет, Нови Сад
286. Срђан Божић, Правни факултет, Београд
287. Дарио Дринић, Православни богословски факултет, Београд
288. Боро Керезовић, Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад
289. Александра Милошевић, Правни факултет, Београд
290. Милош Дамњановић , Правни факултет, Београд
291. Немања Вуковић, Паневропски факултет Апеирон, Бања Лука
292. Ђорђе Шекуларац, Правни факултет, Београд
293. Марко Бухач, Електротехнички факултет, Београд
294. Ђорђе Сушић, Економски факултет, Београд
295. Наташа Ђорђић, Филолошки факултет, Бања Лука
296. Весна Благић, Филозофски факултет, Бања Лука
297. Милош Гаврановић, Правни факултет, Бања Лука
298. Милан Бајкић, Филозофски факултет, Београд
299. Владана Качавенда, Паневропски факултет Апеирон, Бања Лука
300. Сузана Качавенда, Факултет политичких наука, Бања Лука
301. Милица Штрбац, Стоматолошки факултет, Панчево
302. Стефан Стефановић, Правни факултет, Београд
303. Дејана Петровић, Филолошки факултет, Бања Лука
304. Драго Анђелић, Правни факултет, Београд
305. Невена Ракић, Факултет политичких наука, Бања Лука
306. Јован Пушкар, ДИФ Грац, Аустрија
307. Радмила Живковић, Филолошки факултет, Бања Лука
308. Александар Војновић, Православни богословски факултет, Београд
309. Борис Бенцуз, Православни богословски факултет, Србиње
310. Оља Дабић, Природно математички факултет, Бања Лука
311. Наташа Топић, Филолошки факултет, Бања Лука
312. Тамара Цветановић, Географски факултет, Београд
313. Милица Калабић, Технолошки факултет, Бања Лука
314. Перо Трнинић, Шумарски факултет, Бања Лука
315. Радмила Живковић, Филолошки факултет, Бања Лука
316. Игор Мајкић, Хемијски факултет, Београд
317. Светислав Арежина, Пољопривредни факултет, Бања Лука
318. Тамара Стаменчић, Музичка академија, Источно Сарајево
319. Марко Нинковић, Правни факултет, Београд
320. Војислав Пајтић, Правни факултет, Београд
321. Немања Шмитран, Технолошки факултет, Нови Сад
322. Бојан Мијатовић, Технолошки факултет, Нови Сад
323. Стефан Лазић , Технолошки факултет, Нови Сад
324. Никола Шавија, Технолошки факултет, Нови Сад
325. Миодраг Билбија, Технолошки факултет, Нови Сад
326. Александар Добрић, Факултет техничких наука, Нови Сад
327. Лазар Вркатић, Саобраћајни факултет, Нови Сад
328. Јанко Ратковић, Правни факултет, Београд
329. Тара Красић, Правни факултет, Београд
330. Јована Новаковић, Политичке науке, Бања Лука
331. Дејан Микић, Грађевински факултет, Суботица
332. Стефан Тулемија, Саобраћајни факултет, Бања Лука
333. Раденко Јованчевић, Машински факултет, Бања Лука
334. Саша Ковачевић, Саобраћајни факултет, Бања Лука
335. Александар Ковачевић, Санитарни инжењеринг, Бања Лука
336. Синиша Поповић, Пољопривредни факултет, Бања Лука
337. Бранислав Јокић, Машински факултет, Бања Лука
338. Станислав Мисимовић, Машински факултет, Бања Лука
339. Жељко Ољача, Машински факултет, Бања Лука
340. Бојан Дринић , Санитарни инжељеринг, Бања Лука
341. Драго Матић, Политичке науке, Бања Лука
342. Драган Усорац, Машински факултет, Бања Лука
343. Борис Лукић, Политичке науке, Бања Лука
344. Владимир Ивановић, Факултет ветеринарске медицине, Београд
345. Александар Кољибабић, Факултет ветеринарске медицине, Београд
346. Вук Петровић, Правни факултет, Београд
347. Саво Малешић, Правни факултет, Београд
348. Лазар Цаковић, Електротехнички факултет, Београд
349. Марко Ћоровић, Електротехнички факултет, Београд
350. Марко Белић, Правни факултет, Београд
351. Милан Вукајловић, Факултет организационих наука, Београд
352. Ђорђе Радовановић, Факултет организационих наука, Београд
353. Милија Кијановић, Рударско-геолошки факултет, Београд
354. Александар Моневски, Рударско-геолошки факултет, Београд
355. Иван Лазаревић, Природно математичкки факултет, Београд
356. Урош Бошковић, Природно математички факултет, Београд
357. Бобан Радовановић, Природно математички факултет, Крагујевац
358. Дубравка Богосављевић, Природно математички факултет, Крагујевац
359. Предраг Ковачевић, Саобраћајни факултет, Београд
360. Мина Зарић, Филолошки факултет, Београд
361. Кристина Каровић, Правни факултет, Београд
362. Драгана Тодоровић, Филолошки факултет, Бања Лука
363. Срђан Тодоров, Електротехнички факултет, Београд
364. Љиљана Ђекић, Филолошки факултет, Бања Лука
365. Љиљана Живковић, Факултет ветеринарске медицине, Београд
366. Божена Шево, Економски факултет, Београд
367. Сања Стеванчевић, Правни факултет, Београд
368. Сања Лакић, Правни факултет, Београд
369. Дајана Палачковић, Филозофски факултет, Бања Лука
370. Милица Мушић, Економски факултет, Бања Лука
371. Вања Мушић, Правни факултет, Бања Лука
372. Бојана Јанковић, Економски факултет, Бања Лука
373. Данимир Ћулибрк, Економски факултет, Бања Лука
374. Тина Бркљач, Економски факултет, Бања Лука
375. Саша Ристић, Економски факултет, Бања Лука
376. Ивана Стојичић, Економски факултет, Бања Лука
377. Милован Шкрбо, Економски факултет, Бања Лука
378. Јована Турањанин, Економски факултет, Бања Лука
379. Милана Аћимовић, Економски факултет, Бања Лука
380. Ања Скендерија, Економски факултет, Бања Лука
381. Дајана Кукрић, Економски факултет, Бања Лука
382. Милош Вучић, Правни факултет, Крагујевац
383. Исидора Ћуповић, Правни факултет, Београд
384. Зорана Стевановић, Природно математички факултет, Ниш
385. Александар Трнинић, Саобраћајни факултет, Нови Сад
386. Синиша Ритан, Пољопривредни факултет, Бања Лука
387. Немања Стојнић, Пољопривредни факултет, Бања Лука
388. Љиљана Ђекић, Филолошки факултет, Бања Лука
389. Дајана Гајић, Филолошки факултет, Бања Лука
390. Дејан Цвекић, Природно математички факултет, Београд
391. Триво Липовац, Филозофски факултет, Бања Лука
392. Милош Хинић, Православни богословски факултет, Београд
393. Ивана Андрић, Православни богословски факултет, Београд
394. Саша Кљајић, Православни богословски факултет, Београд
395. Ивана Тркајла, Правни факултет, Нови Сад
396. Марко Вуковић, Филозофски факултет, Пале
397. Вук Ковачевић, филолошки факултет, Београд
398. Стојана Драгутиновић, Филолошки факултет, Нови Сад
399. Лазар Шаулић, Факултет организационих наука, Београд
400. Дејан Вуковић, Православни богословски факултет, Београд

У оквиру своје посете Србији, председник Одбора за спољну политику Руске Државне Думе Aлексеј Пушков, одржао је предавање у „Карић фондацији“ у Београду о савременим процесима и проблемима у Европи и свету, односима Србије и Русије и спољној политици Руске Федерације. Предавању су, поред осталих, присуствовали председница делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе, Александра Ђуровић, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију, Милован Дрецун и велики број личности из јавног и културног живота Србије.

У име организатора предавања, добродошлицу господину Пушкову изразили су народни посланик, Драгомир Карић, и председник Београдског форума за свет равноправних, Живадин Јовановић. Високом госту из Русије, уручена је књига „Србија у Великом рату 1914-1918“ на руском језику, аутора проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића, у издању Београдског форума и Српске књижевне задруге.

Београд, 17. јун 2015.

Београдски форум за свет равноправних

Проф. Јелена Гускова из Москве, инострани члан САНУ, посетила је Београдски форум за свет равноправних, где су је домаћини упознали са планом активности за 2015. и 2016. годину. Проф. Јелена Гускова је аутор већег броја књига о Србији, разбијању Југославије, агресији НАТО 1999. године и српско-руским односима. Позната је као најбољи руски познавалац историје и савремених токова на Балкану.

Београд, 17. јун 2015.

Београдски форум за свет равноправних

Познати белоруски лингвиста и велики познавалац српског језика и књижевности, Универзитетски професор Иван Чарота, посетио је Београдски форум.

Професор Чарота је превео на руски језик више дела српских аутора, као и више књига руских и белоруских аутора на српски језик.

Почетком ове године, превео је на руски језик књигу „Србија у Великом рату 1914-1918“, аутора Мире Радојевић и Љубодрага Димића, у издању Београдског форума и Српске књижевне задруге.

Београд, 03. јун 2015.
Београдски форум за свет равноправних

СРБИЈИ НИЈЕ МЕСТО У АГРЕСОРСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ

Поводом 16-годишњице НАТО бомбардовања моста на Великој Морави код Варварина, када је погинуло десет грађана овог града, представници Београдског форума за свет равноправних, Фонда дијаспора за матицу и Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука «Сања Миленковић» положили су цвеће код споменика жртвама. У делегацији су били Живадин Јовановић, проф. Др Радован Радиновић, генерал у пензији, Славко Вејиновић, Управитељ Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука „Сања Миленковић“, Гојко Слијепчевић, члан Управног Одбора, из Шведске, и Невена Ергић, сарадница-волонтер Фонда дијаспора за матицу.

Након тога, у Народној библиотеци у Варварину, промовисане су две нове књиге Београдског форума – „Србија и НАТО“ и „Мостови“. У излагањима говорника је наглашено да се злочини и разарања НАТО током агресије 1999. против Србије (СРЈ) никада не смеју заборавити, нити се одговорност лидера НАТО чланица може умањити. Оцењено је да Србији као мирољубивој земљи и жртви агресије није место у НАТО-у као агресивној, интервенционистичкој организацији која свуда по свету оставља хаос, беду, људске жртве и милионе избеглица. Поред гостију из Београда и српског расејања, на промоцији је говорио и проф. Зоран Миленковић, председник Општине Варварин, отац Сање Миленковић, који је уједно председник Управног Одбора Фондације.

Промоцији је присуствовала и немачка новинарка и публициста Габријела Сенфт,  која је управо објавила своју спомен-књигу посвећену жртвама погинулим током бомбардовања моста преко Велике Мораве од стране НАТО. Она је уједно аутор изложбе  фотографија о истој теми која је приказивана у преко 70 градова у Немачкој и другим земљама Европе.

Славко Вејиновић је обавестио присутне да је, после блокаде дуге 15 година, обновљен рад Фондације „Сања Миленковић“, којој је у међувремену, враћен део финансијских средстава, сакупљен 1999. и 2000. прилозима српске дијаспоре. Ради се о износу од 30.000 евра који се током протеклог периода налазио у депозитима српских амбасада и конзулата а недавно је положен на банковни рачун Фондације. Он је указао да су у току напори Управе Фондације, да надлежни државни органи врате Фондацији још 130.000 евра, колико се на банковном рачуну Фондације налазило у тренутку блокаде 2001. године, плус камата.

Београд, 02. јун 2015.

Београдски форум за свет равнопноправност
Фонд дијаспора за матицу
Фондација «Сања Миленковић»

Познати активиста бразилског мировног покрета и аналитичар, Раул К. М. Карион, посетио је 14. маја 2015. године Београдски форум за свет равноправних.
У разговору са Живадином Јовановићем размењене су информације о актуелним кретањима на Балкану и у Латинској Америци.
Гост је упознат са радом Београдског форума.

Београд, 14. мај 2015.
Информативна служба
Београдског форума

Руководство и чланство Београдског форума за свет равноправних најоштрије осуђују вандалски напад на породичну кућу Милорада Вучелића, директора, главног и одговорног уредника недељног листа „Печат“.
Овај криминални акт је очигледно уперен против широко прихваћене и веома цењене стваралачке, слободне и патриотски оријентисане уређивачке политике, коју „Печат“, његов уредник и редакција доследно следе од оснивања.
Изражавамо очекивање да ће полиција открити починиоце овог гнусног акта и разјаснити његове мотиве.

Београд, 9. април 2015.

Живадин Јовановић
Председник Београдског форума за свет равноправних

Обележавајући 16 годишњицу агресије НАТО против Србије (СРЈ), Београдски форум, Клуб генерала и адмирала, СУБНОР и друге нестраначке, независне организације, положиле су венце и цвеће код Споменика Деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан, Београд и код Споменика „Вечна ватра“, Парк пријатељства, Нови Београд.

Код споменика Деци жртвама НАТО бомбардовања, први су цвеће положили родитељи и чланови породице Драгане Димић, девојчице која је погинула на Косову и Метохији, затим представници организатора, Српског националног вијећа из Црне Горе, студентске омладине Београда, млади из Подгорице, Бања Луке и Косовске Митровице, затим Александар Чепурин - амбасадор Русије, Владимир Чушев - амбасадор Белорусије, Адела Мајра Руиз Гарсија - амбасадорка Кубе, Диа Надер де ел Андари - отправница послова амбасаде Венецуеле, дипломатски представници других земаља и велики број грађана.

Потом су представници истих организација положили венце и цвеће код споменика свим жртвама агресије НАТО пакта у Парку пријатељства, где је церемонија почела тачно у 12 сати.

Ове активности пратио је велики број грађана међу којима је запажено учешће омладине, као и велики број домаћих и страних медија.

Представници медија су показали посебно интересовање за оцене карактера документа „Индивидуални акциони план партнерства Србије са НАТОм“ и да ли потписивање тог документа значи напуштање политике војне неутралности Србије коју је утврдила Народна скупштина.

Београд, 24.3.2015.
Информативни сектор Београдског форума
Невена Таушан Ергић, портпарол

16 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО

Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије, Клуб генерала и адмирала Србије и друге независне, нестраначке организације,
организују Округли сто поводом 16 година од почетка агресије НАТО против Србије (СРЈ)
под слоганом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – НЕ У НАТО“.

Скуп ће се одржати у понедељак, 23. марта 2015. у Сава Центру са почетком у 11 часова.

Говориће Живадин Јовановић, генерал Јово Милановић, Алексеј Чагин, председник Асоцијације хероја Русије, проф. Радош Смиљковић, Милица Арежина, Ненад Узелац, др Станислав Стојановић, Невен Ђенадија (Бања Лука), генерал Радован Радиновић, Др Момчило Вуксановић.

Биће представљене књиге „Србија и НАТО“, у издању Београдског форума и „Војска Југославије у одбрани од НАТО агресије 1999. сведочанства, књига IV“, у издању Клуба генерала и адмирала Србије.

Претходно ће у холу Сава Центра бити отворена изложба фотографија и књига, у издању Београдског форума за свет равноправних, посвећена 15-годишњици рада овог удружења.

Наредног дана, у уторак, 24. марта, удружења, институције и поједицни, положиће цвеће код споменика Деци, жртвама агресије НАТО, у парку Ташмајдан, у 10:00 часова, а после тога, код споменика „Вечна ватра“, Парк пријатељства, Ушће, Нови Београд, у 11:00 часова. Поред удружења из Србије, очекује се да ће цвеће и венце положити представници више страних амбасада у Београду, делегација Хероја Русије, представници српског расејања.

Београдски форум за свет равноправних
Београд, 19.03.2015.

Невена Таушан Ергић, портпарол

Потпредеседница Центра националне славе и Фонда Св. Андреја Првозваног З.Г. Медојева, упутила је Београдском форуму честитку поводом Данадржавности, Данауставности Србије, и Дана Војске Србије! У честитки се каже:

“Историја односа између српског и руског народа, броји неколико векова: нас одавно повезују снажне везе братске љубави,једнаправославна вера и заједничкедуховно- моралне вредности.

Постоје многи докази о том пријатељству, ако погледамо кроз историју 15. фебруара, 1804. године, када је почео први устанак Срба против петстогодишњег Турског јарма, раме уз раме са српским побуњеницима, борио сеодред од хиљаду и пет стотина руских добровољаца.

Данас, у тешком међународном окружењу је посебно важно развијање и јачање веза између наша два народа.Чврст темељ тих односа - није само јединство наше историје и културе, већ и својствено нашим народимау општем погледуна многе проблеме и изазове нашег времена, у општем погледу на свет.

Захваљујем Вам се на сарадњи и помоћи у нашим активностима. Захваљујући заједничким напорима,омогућени су многи пројекти који имају за циљ јачање интеркултуралне сарадње између наших земаља, подршку хуманитарнимодносима између Србије и Русије, развој контаката међу младима.”

С поштовањем,
З.Г. Медоева
Потпредседник Центра националне славе и Фонда Андреја Првозваног

Београдски форум за свет равноправних, његово руководство, бројни чланови и пријатељи, најоштрије осуђују криминалне радње, субверзивне акције, поступке и планове појединих спољних центара моћи, да уз подршку домаћих и страних плаћеника, посебно уз подршку од стране Администрације Сједињених америчких држава, дестабилизују Боливарску Републику Венецуелу у циљу насилног обарања демократски изабране Владе.

Политика спољног мешања у унтрашње ствари суверених држава, обарање легално изабраних руководстава и наметање модела друштвеног уређења, постали су, крајем прошлог и почетком овог века, начин понашања САД и њихових западних савезника, у настојањима да свет уређују по сопственим мерилима и у складу са својим империјалним интересима. Саставни део такве политике, чија је жртва у последње време и Боливарска Република Венецуеле, представља свргавање легално изабраних власти и довођење марионетских режима, који одговарају интересима спољних ментора, а не демократски израженој вољи сопствених грађана. Целокупно досадашње искуство показује да таква политика, осим што представља насиље над реалношћу и грубо нарушавање суверенитета и независности земаља, увек доводи до унутрашњих немира и трагичних сукоба, до дубоких подела у друштву и разбијања државних територија, са опасним последицама које угрожавају мир и безбедност у свету.

Београдски форум за свет равноправних, чији се циљеви темеље на универзалним вредностима и Повељи Уједињених нација, овим путем изражава искрену солидарност и подршку пријатељском народу Венецуеле и његовим легалним органима власти, у њиховој праведној борби за одбрану слободе, независности и сувереног права да односе у својој земљи уређују у складу са својим уставом и законима, без икаквих спољних притисака, претњи и мешања у унутрашње послове.

Живадин Јовановић
Председник Београдског форума за свет равноправних
Београд, 19. 02. 2015.

Годишњом Скупштином одржаном 24.јануара 2015.године у Галерији Компаније „Прогрес“, почело је обележавање 15-е годишњице рада Београдског форума за свет равноправних, независног, нестраначког и непрофитног удружења. Међу више од 150 присутних било је запажено присуство академика САНУ, универзитетских професора из Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Јагодине, Крушевца, Краљева, Косовске Митровице, Бања Луке, Подгорице. Делегација града Крушевца уручила је Повељу мира професору Момиру Булатовићу, бившем председнику савезне Владе СРЈ. Запажено је било и присуство великог броја студената из Београда и других већих универзитетских центара у Србији и региону.

Извештај о раду и план рада за наредну годину поднео је Живадин Јовановић, председник Београдског форума.

Проф. Радован Радиновић, генерал у пензији, представио је најновију књигу Београдског форума „Нови хладни рат“, зборник радова са Међународне конференције одржане прошле године поводом 15-е годишњице агресије НАТО пакта против Србије (СРЈ).

На Скупштини су, поред чланова Форума, говорили представници низа организација и удружења са којима Београдски форум сарађује – генерал Видоје Пантелић, председник Клуба генерала и адмирала Србије, Душан Чукић, заменик председника СУБНОР-а, Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно“, из Бања Луке, Проф. Драган Станић, председник Матице српске, Нови Сад, Др Миодраг Матицки, председник Вукове задужбине, Невен Ђенадија, политолог из Бања Луке и други.

ФОТО АЛБУМ СА ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ

Драгутин Брчин
Директор Београдског форума

Драгомир Вучићевић
Председник Скупштине Београдског форума

Београд, 27.јануар 2015.

Rukovodstvo i članovi Beogradskog foruma za svet ravnopravnih najoštrije osudjuju sve pritiske i subverzivne aktivnosti Vlade Sjedinjenih američkih država i Evropske unije protiv Bolivarske republike Venecuele. Kao osnova za takvu nečasnu politiku služe: Zakon o zaštiti ljudskih prava i civilnog društva u Venecueli, nedavno usvojen u SAD, odluka Evropskog parlamenta i uvredljive izjave visoke predstavnice Evropske unije, Frederike Mogerini.

Navodna briga američke administracije za ljudska prava i sudbinu civilnog društva u Venecueli, uz podaničku podršku Evropske unije, zvuči krajnje nemoralno i licemerno posle nedavnih primera brutalnog nasilja, represije i ubistava nevinih Afro-Amerikanaca u Fergusonu, Misuriju i Sent Luisu i u vreme kada je ceo svet obavešten o sramnim metodima torture i ponižavanja, koje CIA koristi prema osumnjčenim licima u nelegalnim američkim zatvorima širom sveta.

Bolna i veoma tragična iskustva pojednih zemalja poslednjih decenija, uključujući i Srbiju, pokazuju da Sjedinjene američke države i njihovi saveznici, koristeći NATO kao zajedničku ratnu mašinu, stvaraju i izmišljaju razne povode sa ciljem da izazovu nasilnu promenu režima u pojedinim zemljama. Jedan od najčešćih preteksta u toj strategiji jeste ocena o navodnoj ugroženosti ljudskih prava i civilnog društva u zemlji koja je izabrana kao objekat za intervenciju i nasilnu promenu režima u formi ''Obojene revolucije''.

Godinama smo svedoci nastojanja administracije SAD i njihovih saveznika da demonizuju svaku suverenu zemlju i svaki režim koji se nadje na putu njihove težnje za dominacijom u svetu i zaštite njihovih imperijalnih interesa, uz podršku mejnstrim medija koji su verni propagatori u službi te strategije. Takva nemoralna politika je prvo primenjena protiv Srbije (odnosno, SR Jugoslavije), na koju je, protivno svim normama medjunarodnog prava, 1999. godine izvršena agresija NATO-a. Nakon toga su usledile agresije na: Irak, Afganistan, Somaliju, Libiju i Siriju, što je dovelo do kolapsa tih zemalja, lokalnih pobuna i egzodusa izbeglica.

Iskreno se nadamo da će bratski narod Venecule i njihovo mudro državno rukovodastvo uspeti da se odupre svim spoljnim pritiscima i opasnostima, koje se kriju iza cinične "brige" o navodnoj ''ugroženosti'' ljudskih prava i civilnog sektora. Uvereni u ispravnost i pravednost te borbei, rukovodstvo i članovi Beogradskog foruma za svet ravnopravnih izražavaju snažnu podršku i solidarnost sa bratskim narodom Bolivarske Republike Venecuela u harojskim naporima da se odupru pritiscima, ucenama i mešanju administracije SAD i Evropske unije u unutrašnje stvari Venecuele.

Beograd, 23. 12. 2014.
Beogradski forum za svet ravnopravnih

Представљање књиге «Србија у Великом рату 1914. – 1918» Мире Радојевић и Љубодрага Димића

Књига "Србија у Великом рату 1914-1918" проф. др Мире Радојевић, професор и проф. др Љубодрага Димића, дописног члана САНУ, за шест месеци доживела је пет издања: два на српском и по једно на руском, енглеском и немачком језику. Књигу су издали Београдски форум за свет равноправних и Српска књижевна задруга, најстарија издавачка кућа у Србији.
После великог броја промоција књиге по свим већим градовима Србије, Црне Горе и Републике Српске, она је свој "живот" наставила и широм света промоцијама у Канбери, Братислави, Бечу, Минску, док се нове промоције планирају у Москви, Петрограду, градовима Немачке и Швајцарске.
Прву међународну промоцију књига је имала у Меморијалном војном музеју у Канбери, 25. октобра 2014.године, где је организовано вече сведочанстава о Великом рату. На промоцији су говорили проминентни аустралијски историчари, укључујући и историчаре српског порекла. Промоцији је пшрисуствовало око 180 представника јавног и културног живота Аустралије, дипломатског кора, као и српске заједницеу Аустралији. Успешној промоцији допринос су дали Амбсада Србије у Камбери и амбасадор Мирољуб Петровић, лично, Генерални конзулат Србије у Сиднеју, као и Еперхија СПЦ за Аустралију и Нови Зеланд. Промоција у Аустралији изазвала је значајну пажњу аустралијских медијa, посебно Српски радио у Камбери.

БОЉЕ ПОЗНАВАЊЕ – БОЉА САРАДЊА

Живадин Јовановић за говорницом у Москви

Председник Београдског форума за свет равноправности Живадин Јовановић учествовао је на Међународној конференцији „О јавној дипломатији“ која је одржана 3. децембра 2014. у Москви. Организатор конференције била је руска агенција „Руска сарадња“ (Россотруничество), а домаћин је био њен директор Константин Косачов. У завршном делу Конференције одржан је Форум младих.

Млади о јавној дипломатији

У краћем обраћању учесницима Конференције Јовановић је истакао да се Београдски форум, као нестраначка, независна организација, већ пуних 15 година залаже за мир, сарадњу и равноправност свих држава и народа, за поштовање Повеље ОУН и међународног права, а против политике силе, интервенционизма, трке у наоружању и милитаризације међународних односа. Он је подсетио да је СРЈ (Србија и Црна Гора) пре 15 година била жртва оружане агресије НАТО након чега је отпочело његово ширење на Исток и глобализација интервенционизма.

Живадин Јовановић - Константин Косачов

Оцењујући да је досадашња сарадња Београдског форума и невладиних организација из Русије била добра и обострано корисна, он је указао на потребу ширења и обогаћивања те сарадње новим иницијативама. Истичући да јавна дипломатија може дати значајан допринос још бољем упознавању народа, он се посебно заложио за ширење сарадње у култури, издаваштву, образовању, науци и медијима за масовно информисање. Значајне подстицаје тој сарадњи дала су и даваће у будуће заједничка обележавања значајних годишњица из историје нашег савезништва, као што је ове године било обележавање 100-те годишњице почетка Првог светског рата и као што ће идуће године бити обележавање 70-те годишњице победе над фашизмом и нацизмом – рекао је Јовановић.

Председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић изразио је добродошлицу Надежди Кушченковој, новој директорки Руског дома у Београду и зажелео јој много успеха у развијању културне, просветне и научне сарадње између Србије и Русије, као и у јачању контаката између друштвених организација две земље.

Позитивно је оцењена досадашња сарадња Београдског форума за свет равноправних са друштвеним организацијама из Русије, како у разматрању актуелних тема из области европских и светских кретања, тако и на обележавању значајних годишњица из историје заједничке борбе две земље за слободу.

Било је речи и о месту народне дипломатије у јачању разумевања и традиционалног пријатељства између наших народа, о сарадњи младих и њихових организација.

Оцењено је да постоје повољни услови за ширење и продубљивање сарадње.

Јовановић је новој директорки Руског дома, госпођи Кушченковој уручио књигу „Србија у Великом рату 1914.-1918“, аутора Мире Радојевић и Љубодрага Димића, на руском, у издању Београдског Форума и Српске књижевне заједнице.

Београд, 28. новембар 2014.

У крипти Храма Светог Преображења у Подгорици 26. новембра 2014. године одржана је свечана академија којом је обележена 100-та годишњица почетка Првог светског рата и 96. годишњица одржавања велике Подгоричке скупштине на којој је 26. новембра 1918-те године донета одлука о уједињењу Црне Горе и Србије.

У име организатора Српског савјета Црне Горе, Друштва српских домаћина и Српске иницијативе присутне је поздравио Др Момчило Вуксановић, председник Савјета. Прочитана су имена свих народних посланика који су учествовали у доношењу одлуке о уједињењу Црне Горе и Србије. Беседио је Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних. Своје песме је казивао Рајко Петров Ного, песник из Београда.

У пригодном музичко-сценском програму су учествовали Велики хор Црногорско-Приморске митрополије Српске православне цркве, проминентни солисти и музички састави из Црне Горе.

(интегрални текст беседе Живадина Јовановића)

Београдски форум за свет равноправних и Универзитетска омладина Београда
позива све заинтересоване студенте али и остало грађанство на:

Промоцију књиге, " Србија у Великом рату 1914-1918".

Промоција се организује у оквиру обележавања стогодишњице од почетка
Великог рата.

На промоцији ће говорити:

• Проф. др Мира Радојевић, аутор
• Академик проф. др Љубодраг Димић, аутор
• Госпођа Милица Арежина, Београдски форум за свет равноправних
• Проф. др Александар Животић, Филозофски факултет УБ
• Господин Драган Лакићевић, главни и одговорни уредник Српске књижевне
• задруге.

Догађај ће се одржати у Сали за конференције, Правног факултета
Универзитета у Београду са почетком у 19 часова.

Улаз слободан.
Добродошли!

Проф. Мира Радојевић, ко-аутор књиге "Србија у Великом рату 1914.-1918", Проф. Иван Чарота, инострани члан САНУ, преводилац књиге и Живадин Јовановић, са амбасадором Србије у Белорусији Вељком Ковачевићем и особљем Амбасаде у Минску

Књига „Србија у Великом рату 1914 -1914“, проф. Мире Радојевић и проф. Љубодрага Димића је промовисана у Аустралији и више европских земаља. После промоције крајем октобра у Канбери, Аустралија, уследиле су промоције ове књиге у Братислави (14. новембра), у Бечу (15. новембра) и у Минску (18. новембра) 2014. године.
(О промоцијама у Братислави и Бечу видети прилог РТС-а у наставку ове вести).

Проф Мира Радојевић, ко-аутор књиге и г. Вељко Ковачевић, амбасадор Србије у Белорусији, на промоцији књиге "Србија у Великом рату 1914.-1918.", 18. Фебруара 2014. у Минску

Промоција књиге у Минску обављена је у Клубу штапме „Звезда“, на којој су говорили коаутор проф. Мира Радојевић, амбасадор Србије у Белорусији Вељко Ковачевић, инострани члан САНУ, књижевник и преводилац проф. Иван Чарота и Живадин Јовановић, у име Београдског форума, као једног од издавача. Промоција је побудила значајно интересовање научне и културне јавности Белорусије, чему је допринос дао запажен публицитет у белоруским медијима.

Академик Љубодраг Димић, коаутор књиге "Србија у Великом рату 1914.-1918." говори на промоцији у клубу штампе "Конкордија" у Бечу, 15. Новембра 2014.

У сали Градске скупштине Новог Сада одржана је 6. Новембра 2014. Године промоција књиге „Србија у Велчиком рату 1914.-1918“, аутора Проф. Мире Радојевић и Проф. Љубодрага Димића, дописног члана САНУ. Поред аутора на промоцији су говорили Др Љубодраг Ристић, историчар, САНУ и Живадин Јовановић, у име Београдског форума за свет равноправних, као су-издавача. У излагањима учесника је подвучен значај чињенице да је ово дело за само неколико месеци преведено на руски, енглески и немачки језик што је јединствен случај у српском издаваштву. То је значајно како са становишта афирмације српске историографије и Европи и свету, тако и за супротстављање тенденцији систематске ревизије оцена о узроцима и одговорностима за избијање Првог светског рата и покушајима сваљивања одговорности са агресорских сила – Аустро-Угарске и Немачке на Србију и Русију које су поднеле највеће жртве за победу Антанте, односно, савезника.

Госте је поздравио Мирослав Илић, потпредседник Скупштине града Новог Сада.

Након промоције развила се дискусија коју су покренула питања присутних. Највише интересовања било је о могућим побудама аутора ревизионистичке литературе.

Писмо В. И. Јакуњина

Међурегионални друштвени Фонд сарадње за јачање националне самосвести и народа
„Центар Националне славе“

105062, г. Москва, ул. Покровска , д. 42, стр. 5-5а
Санкт-Петербург, 191187, ул. Шпалерная 2/4
www.cnsr.ru

Председнику – оснивачу
Београдског форума за свет равноправних
Господину Живадину Јовановићу

Београд, 7. октобар 2014.
Бр. 720/14

Поштовани господине Јовановићу,

У име Међурегионалног друштвеног фонда „Центар националне славе“ и Међународног друштвеног Фонда Андреја Првозваног, захваљујем Вам за помоћ и подршку иницијативи заодржавање у Београду, септембра 2014.године,свечаних догађаја, посвећених стогодишњици од почетка Првог светског рата.
По нашем уверењу, Међународна научно-друштвена конференција „Велики рат и почетак новог света –Акутуелна агенда за човечанство“ и Свечани догађаји који су је пратили, постали су светао и значајан допринос савременом друштву у очувању историјског памћења о Првом светском рату у Русији и Србији, јачању културних и друштвених веза између наших земаља и народа.
У садашњем времену, може се са уверењемтврдити да су Свечанидогађаји изазвали велико интересовање средстава масовног информисања и да су били високо оцењени у Србији и Русији.
Искрено се надам да ће се наша сарадња наставити и да ће постати пример позитивног међународног заједничког деловањаусмереног на јачање и развијање добросуседских веза руског и српског друштва.

С поштовањем,

Председник Управног Савета В. И. Јакуњин
Центра Националне славе
и Фонда Андреја Првозваног

Писмо на руском језику можете преузети овде:
vladimir-jakunjin-pismo.pdf

На Међународном сајму књига одржана је промоција књиге "Србија у Великом
рату 1914.-1918." Аутора Проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића.

У препуној сали штанда Министарства за рад, запошљавање, борачку и социјалну
заштиту, представљена су издања на српском, руском, енглеском и немачком
језику. Поред аутора о књизи су говорили историчар Проф. Александар Животић,
а у име издавача Драган Лакићевић (Српска књижевна задруга) и Живадин
Јовановић (Београдски форум за свет равноправних).

Током промоције могло се, поред осталога, чути да је ово вредно
научно-популарно дело, за мање пет месеци доживело пет издања, међу којима
су издања на руском, енглеском и немачком језику која се истовремено успешно
промовишу у Србији, Европи, Аустралији, Америци и Азији. Промоција енглеског
издања одржана је 25. Октобра у престижном Краљевском војном меморијалу у Камбери где
је стално изложена и униформа српског војника из Првог светског рата. Нове
промоције су заказане у Бечу (14. и 15. новембра), Минску (18. и 19.
новембра), затим следе промоције у Москви, Петерсбургу и другим европским и
светским центрима.

Српско расејање је помогло штампање и превођење ове књиге а сада активно
учествује у њеној промоцији подстичући тако афирмацију српске историографије
и њених научних сазнања изван граница Србије.
Међу присутнима на промоцији су били амбасадор Белорусије Владимир Чушев,
научници, дипломате, народни посланици.

У аустралијском Ратном меморијалу у Камбери одржана је комеморативна академија под насловом «Србија у Великом рату - аустралијска сведочења» у оквиру које је промовисана књига «Србија у Великом рату 1914 -1918» , аутора проф. Мире Радојевић и проф. Љубодрага Димића, на енглеском језику. Пред 180 гостију из научно-културног живота Аустралије и српског расејања, о књизи је говорио историчар Младен Спасић. Присутни су показали велико интересовање за књигу, о чему говори и чињеница да је први контигент од 100 примерака ове књиге практично разграбљен.
На овој свечаности представљена је и публикација о Стели Мајлс Франклин и њеним записима са Солунског фронта, под насловом «Шест месеци са Србима». Изложена је и униформа српског војника из Првог светског рата која ће остати као стални експонат у Ратном меморијалу.

Издавачи књиге «Србија у Великом рату 1914- 1918» су Београдски форум за свет равноправних и Српска књижевна задруга, а покровитељ је Фонд дијаспора за матицу. За мање од шест месеци књига је доживела два издања на српском језику и по једно издање на енглеском, руском и немачком језику, што представља јединствен издавачки подухват. Сва издања биће представљена у суботу, 1.новембра 2014.године, на Међународном сајму књига, штанд Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Хала 1А.

Информативна служба Београдског форума
Београд, 27. октобар 2014.

Поводом усвојених прописа о смањењима пензија и плата данашња „Политика“ преноси изјаву министра финансија Душана Вујовића:
„Молим грађане да поднесу ову једнократну жртву како бисмо имали бољу будућност“.

Каква је „боља будућност“ људи уморених бедом,
глађу и нелечењем, господине Министре?!

У Скупштини града Сомбора одржана је 9. oктобра 2014. промоција књиге „Србија у Великом рату 1914.-1918.“, аутора Мире Радојевић и Љубодрага Димића, у издању Београдског форума за свет равноправних и Српске књижевне задруге. О књизи су говорили Проф. Александар Животић, Проф. Мира Радојевић, ко-аутор и Живадин Јовановић.

На промоцији чији је покровитељ била Скупштина града, речено је да је књига у року од само неколико месеци објављена на српском (два издања) и енглеском а да ће се на Међународном сајму књига у Београду (26. октобар – 2. новембар), појавити и издања на руском и немачком језику. Идеја за књигу потекла је од српских интелектуалаца из Западне Европе, а помоћ за штампање обезбедио је Фонд дијаспора за матицу. Тако су се у остваривању овог јединственог издавачког подухвата посвећеног 100-ој годишњици Првог светског рата нашли заједно афирмисани српски историчари, српско расејање и издавачи. У Србији је до сада одржано двадесетак промоција, а у току је представљање књиге у већим градовима у Аустралији. Поред промоција у Србији, Републици Српској и Црној Гори које се настављају, до краја године књига ће, према договореном календару, бити представљена у Бечу, Берлину, Цириху, Минску, Торонту и другим светским центрима.

На промоцији у Сомбору је истакнуто да настајање и досадашње кретање ове научно-популарне књиге представља значајан допринос међународној афирмацији српске историографије, шрењу научних сазнања и сузбијању кривотворења историје као науке у политичке сврхе. Ова књига је пример спајања свих којима је стало до историјске истине и охрабрење за сличне подухвате у будућности – речено је на промоцији у здању Градске скупштине Сомбора.

Током предстојећег Међународног сајма књига књига ће бити поредстављена на штандовима издавача као и на штанду Министарства за рад и социјалну политику (1. новембар, 17.00 ч. хала 1).

У дому синдиката у Београду, отворена је изложба фотографија о „Хуманитарној катастрофи на Југо-Истоку Украјине“.

У присуству представника јавног, културног, пословног и научног живота, изложбу је отворио Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних. Наводећи да је управо стигла вест о разарању школе у Доњецку и убиству деветоро ђака, Јовановић је рекао да Београд и Србија саосећајуса породицама више хиљада цивила који су изгубили животе у грађанском рату на Југо-Истоку Украјине, са патњама стотина хиљада избеглица и расељених лица. Он је истакао да се на Југо-Истоку Украјине већ неколико месеци одвија највећа хуманитарна катастрофа у Европи од времена грађанских ратова на простору бивше Југославије и агресије НАТО пакта 1999.

Подсетио је да још нису расветљени масовни злочини у Одеси, као ни обарање малезијског путничког авиона при чему је живот изгубило око 300 путника.

Прошлог месеца у Доњецку су откривене масовне гробнице са око 400 тела усмрћених цивила – подсетио је Јовановић – и поставио питање зашто се о свему томе ћути у медијима на Западу, зашто нема иницијатива у европским институцијама попут ОЕБС-а, Савета Европе, ЕУ, да се ови злочини расветле, да се извршиоци и налогодавци приведу правди.

Са отварања изложбе упућен је апел да се настави и појача сакупљање добровољних прилога за ублажавање последица хуманитарне катастрофе на Југо-Истоку Украјине, као и да се активирају сви механизми за мирно, политичко решење кризе у Украјини уз уважавање легитимних интереса свих инволвираних страна.

Изложба је отоврена сваког дана од 9-19 часова и трајаће до 6. октобра 2014. године.

ФОТОГРАФИЈЕ СА ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ: 
https://www.facebook.com/

Дводневно заседање Скупштине и извршних органа Фонда дијаспора за матицу завршено је одлуком да се, поред већ додељених 125.000 евра, одвоји још милион евра за санирање последица мајских и септембарских поплава у Србији и Републици Српској.

Фонд дијаспора за матицу постоји већ 15 година, а редовно заседање скупштине била је прилика да се поново сретну чланови фонда из Европских земаља, Северне Америке и Аустралије.

Погледајте видео прилог овде:
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2014/09/29/5268078/Satelit%20fond%20290914.mp4

Годишњица је обележена изложбом фотографија и илустративним прегледом досадашњих активности уз сажете информације.

„фонд је у протеклом периоду уложила више од 5 милиона у разне инфраструктурне објекте широм земље. Ако ме питате шта су највећи резултати, ја бих прво рекао мостови. То је мост преко Варварина, мораве, мост Вараждинска дуга у Новом Саду, мост код села Врбе код Крушевца. Затим, да поменем дечју болницу у Тиршовој, неколико школа, касарни, путеви по Шумадији и Поморављу", Милоје Милићевић, председник УО Фонда дијаспора за матицу, Берлин.

Фонд је уложио и средства за трајно збрињавање избеглица и расељених лица, за обнову српских светиња, отклањање последица земљотреса у Краљеву и актуелних поплава у Србији, за које је у мају ове године, интервентно издвојио 125 хиљада евра.

„Ми смо увек били ту када се нека невоља јавила и кад је било потребно помоћи отаџбини. На овом скупу нашли смо се поново да помогнемо у поплавама и у овој несрећи која је задесила нашу Србију", каже Михајло Мајк Милићевић из Канаде, члан УО Фонда дијаспора за матицу.

Присуствовали су и председници општина из подручја Србије која су претрпела највеће штете од поплава.

Одлучено је да Фонд дијаспора за матицу издвоји један милион евра, који ће, у односу на обим штете, бити пропорционално подељен између Србије и Републике Српске.

Скупштина фонда усвојил је и документ - апел свим Србима и пријатељима Срба у свету, да се акције сакупљања добровољне помоћи наставе јер су последице поплављених подручја несагледиво велике.

Више хиљада евра биће издвојено за помоћ народним кухињама на Косову и Метохији.

Фонд којим управља 9 чланова, од којих су 3 из матице и 6 из расејања, поставио је на упражњено, али предвиђено место за представника из Аустралије у Управном одбору афирмисаног добротвора.

„Јесте Аустралија далеко, а четврти, пети смо по броју припадника дијаспоре. Ми сви учествујемо у раду Фонда дијаспоре за матицу. Сви помажемо финансијски, морално, и сматрам да је то организација коју стварно треба подржавати", каже Ратко Роберт Милићевић, новоизабрани члан УО Фонда из Аустралије.

Фонд Дијаспора за матицу броји око 100 сталних чланова, али је отворен за све представнике српске дијаспоре у свету, који су спремни да идејним пројектима, морално и финансијски помажу матицу Србију.

Патријарх Иринеј подржава рад Фонда:
Отклањање последица катастрофалних поплава ће још дуго трајати и зато активности на прикупљању помоћи треба наставити и појачати, рекао је патријарх Иринеј, истичући да подржава хуманитарну активност Фонда дијаспора за матицу.
Патријарх је благословио и рад удружења на обједињавању националне и духовне енергије матице и расејања и нагласио значај јачања слоге и јединства свеколиког српског народа.
Патријарх је посебно нагласио важност одлуке о хуманитарној помоћи Фонда народним кухињама у покрајини Косово и Метохија и позвао Србе у матици и расејању да се не уморе у акцијама које чувају и унапређују народно јединство, језик и веру.

Фонд још чека повраћај новца:
а скупу је изражена спремност да се унапреди сарадња са државним институцијама као и очекивање да се Фонду врате одређена средства која су блокирана 2000. године и надокнади приход изгубљен због осмогодишње блокаде.
Посебно је затражено да се врате средства Фонда за стипендирање талената из математике и техничких наука Сања Миленковић, која су у тренутку блокаде 2000., износила око 150.000 евра и још нису враћена.
Фонд носи име ученице београдске Математичке гимназије, носиоца многих признања са европских и других такмичења младих математиццара, а која је погинула 30. маја 1999. на мосту преко Велике Мораве код Варварина, од НАТО бомби.

Чувајте јединство, језик и веру!

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је данас, 29. септембра 2014. године, делегацију Фонда ''Дијаспора за матицу'' поводом 15-годишњице од оснивања ове нациналне хуманитарне организације. У саставу делегације су били г. Живадин Јовановић, директор Фонда, г. Ратко Милићевић (Аустралија), г. Михаило Милићевић (Канада), проф. др Миливоје Павловић, чланови Управног одбора, као и г. Мирослав Млинар, члан Савета, г. Звонко Јовановић (Швајцарска), потпредседник Скупштине дијаспоре (Швајцарска) и г. Десимир Стевановић, члан Надзорног одбора Фонда.

Делегација је Патријарху Иринеју уручила Апел са одлукама Скупштине Фонда. 

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј благословио је рад Удружења на обједињавању националне и духовне енергије матице и расејања и нагласио значај јачања слоге и јединства свеколиког српског народа. Патријарх је благословио одлуке Скупштине Фонда о издвајању помоћи од милион и сто двадест пет хиљада евра народу у поплављеним подручјима Србије и Републике Српске. Његова Светост је посебно нагласио важност одлуке о хуманитарној помоћи Фонда народим кухињама у покрајини Косово и Метохија.

Поводом 100-те годишњице од почетка Првог светског рата, Београд је ове седмице домаћин више међународних догађања и активности. У оквиру ширег програма обележавања ове годишњице и одавања поште херојима и великим људским жртвама, сутра (уторак, 16.септембар) у Руском дому се одржава «Српско – руски научни округли сто о Првом светском рату». Међународна Конференција под насловом „Велики рат и актуелне поруке човечанству“ почиње у среду, 17. и завршава се усвајањем посебне декларације у четвртак, 18. септембра, у београдском Сава Центру.

Организатори ових скупова су Београдски форум за свет равноправних и две руске друштвене организације - „Центар националне славе“ и „Фонд Светог Андреја Првозваног“.

Тема Првог светског рата, познатог и као Велики рат, биће размотрена са геополитичког, цивилизацијског, системског и пројектног аспекта. У раду Конференције узеће учешће проминентни научници, историчари, војни стручњаци, диполомате и јавне личности из Србије, Русије, Републике Српске, Црне Горе, Француске, Велике Британије, САД, Грчке, Белгије, Пољске, Италије, Кипра, Немачке, Аустрије, Индије, Чешке и других земаља. Очекује се да ће на Конференцији, поред других учесника из иностранства, говорити Владимир И. Јакуњин, председник Управних савета руских организатора, оснивач и председник Светског друштвеног форума „Дијалог цивилизација“ и председник Руских железница, заменик руског Министра иностраних послова Алексеј Ј. Мешков, затим, Клаус Вацлав, ранији председник Чешке, Валтер Швимер, ранији генерални секретар Савета Европе и други.

Током свечаних манифестација посвећених обележавању 100-те годишњице од почетка Првог светског рата, у оквиру Добротворног програма „Велики рат у историјском памћењу генерација“, 18. септембра 2014. одржаће се свечано отварање и освећење споменика на Калемегдану, у част српских и руских војника и официра палих у одбрани Београда у Првом светском рату. Организатори и учесници Конференције положиће венце не Руском Некропољу, на Новом гробљу и пред споменик деци жртвама агресије НАТО у Ташмајданском парку.

Велики меморијални концерт српских и руских уметника, у режији Иване Жигон, глумице Народног позоришта, одржаће се 17. септембра 2014. увече, у Великој дворани Сава Центра.

Београдски форум за свет равноправних

Београд, 15. септембар 2014.

Проф. Мa Ћипу, Живадин Јовановић, Др Јован Чавошки

Руководилац Департмана за Европу кинеског државног Центра за развој Проф. Мa Ћипу, посетио је Београдски форум за свет равноправних где је упознат са радом овог независног и нестраначког удружења.

Гост из Кине се интересовао за оцене Форума о актуелним кретањима на Балкану, у Европи и посебно о виђењима узрока и последица сукоба у Украјини. Изражено је уверење да се сукоб у Украјини може решити само мирним, дипломатским средствима уз уважавање легитимних интереса инволвираних страна. Мешање, притисци и прејудицирање одговорности за обарање малезијског путничког авиона док траје међународна истрага, нису у интересу мирног решења, констатовано је током разговора.

Проф. Мa Ћипу, Др Јован Чавошки, проф. Љубодраг Димић, Живадин Јовановић

Изражено је обострано задовољство позитивним развојем политичке, економске и других видова сарадње између Србије и Кине на основама заједничких интереса. Подвучен је значај чињенице да Кина, од свих земаља Југоисточне Европе једино са Србијом има споразум о стратешком партнерству што говори о поверењу и пријатељству. Све то отвара широки простор и за сарадњу друштвених, научних и организација у области културе.

Поред председника Форума, Живадина Јовановића, у разговору су учествовали проф. Љубодраг Димић, дописни члан САНУ и Др Јован Чавошки, истраживач-сарадник Института за новију историју Србије, предавач на школи за међународне студије Пекиншког Универзитета.

У галерији "Прогрес" (Змај Јовина 10 у Београду), отворена је изложба под називом "Злочин у Одеси", поводом ужасног злочина који се десио у Дому синдиката у Одеси (Украјина), 2. маја ове године. Изложбу, коју ће грађани моћи да погледају до 15. јуна, а која садржи 57 фотографија, организовали су Београдски форум за свет равноправних, Друштво српских домаћина, Клуб генерала и адмирала и Покрет за Косово и Метохију.

Пред око 150 истинољубивих и праводљубивих посетилаца, на отварању су се обратили Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и Олег Музика, један од преживелих злочина, чији се брат и даље води међу несталима.

Напомињући да су организовали изложбу са жељом да се чује истина о злочину и омогући њено ширење, Живадин Јовановић је рекао да српски народ не само да има дужност већ га и проживљена иста судбина води саосећању и солидарности према свим жртвама и осуди сваког злочина. Зато ни овај злочин не може бити изузетак, те допринос правди и истрајавње на проналажењу и осуди злочинаца представља обавезу свакога човека.

Наглашавајући да је злочин у Одеси резултат исте политике коју је на својој кожи осетио српски народ деведестих година, он је истакао да је тиме морална обавеза српскога народа о ширењу истине већа. Аналогија са злочином у Одеси види се у злочинима какви су деведесетих били улица Васе Мишкина, Маркале 1, Маркале 2, Јеврејско гробље, злочини током НАТО агресије на СР Југославију и други. Медијске блокаде и манипулације при којима се жртва проглашава за виновника представљају исти метод деловања који је примењен и овде.

Примаран узрок и овом злочину, као најмонструознијем у грађанском рату у Украјини, јесте империјално кретање НАТО-а на Исток и рушење међународног правног система започето агресијом на СР Југославију. Доживљавајући свој почетак у Југославији, империјално кретање НАТО-а доводи до поништавања свих цивилизацијских вредности, што злочин у Дому синдиката и показује. Последице су грађански рат и насиље над недужним цивилима. Једино су непосредни актери овог пута другачији. Како објашњава председник Беофорума, сукобе у Украјини изазвале су профашистичке и пронацистичке снаге, бандеровске групације подржане и финансиране од стране Запада. Он је подсетио да је најчешће цитирана цифра финансирања демократије у Украјини пет милијарди америчких долара.

Уместо мешања са стране и заговарања радикалних и војних метода, он истиче да решење кризе могу бити само дијалог и равноправност међу народима. Демократски принципи и поштовање узајамних права, посебно права мањина, услов су за конструктиван дијалог сукобљених страна и доласка до мирног решења. Тако би се онемогућиле радикалне групе, следбеници нацистичке идеологије, не само у Украјини, него и читавој Европи. На крају, господин Јовановић, представио је и најавио госта из Украјине, Олега Музику.

Олег Музика, становник Одесе и један од преживелих злочина, на почетку је објаснио да је циљ грађана на југоистоку федерализација Украјине, очување руског језика као другог званичног језика и да југоисточни региони имају право да сами бирају органе локалне самоуправе. Не желећи да разговарају о жељама југоисточних региона нове власти у Кијеву послале су војску и довеле до грађанског сукоба у којем се као последица десио и злочин у Одеси. Као један од мирних демонстраната, Олег Музика се нашао заточен на другом спрату Дома синдиката у тренуцима када је запаљен и када су профашистичке групе почеле да чине масакр над грађанима који су се сакрили у Дому.

Узалудно се надајући да ће полиција спречити масакр, како је објаснио, одлучили су да траже излаз и побегну у чему су многи, па и он, успели, али други, међу којима и његов брат, нису па су убијени или се воде као нестали. Објашњавајући да је ситуација у Одеси након злочина веома напета и прети да ескалира, грађани су и пре пар дана пуштали црне балоне и беле голубове, прве као симбол жалости, а друге као симбол мира, желећи да се злочини више не понављају и да се мир врати у Одесу.

Оно што највише брине грађане Одесе, напоменуо је Олег Музика, јесте да полиција више не хапси, али извештава где се демонстранти налазе, те ти људи, касније, нестају у тишини. Пошто се његов брат води као нестао након злочина у Одеси 2. маја, његова мисија да се бори за истину о страдалима довела га је и у Србију да проговори о својој судбини.

Поруке изложбе су да се злочинци морају пронаћи и осудити; да оживаљавање нацизма и фашизма представља велику опасност по читаву Европу; да експанзија НАТО на Исток, ка руским границама, и милитаризација Европе треба да се зауставе. Да је Украјини и Европи потребно мирно политичко решење. Оно је могуће дипломатијом и договором у којем ће учествовати и разговарати власт и опозиција, САД, ЕУ и Русија.

Изложба је оставила утисак и на посетиоце који су у Књигу утисака, у коју ће грађани моћи да се упишу током њеног трајања, оставили поруке захвалности организаторима, подршке страдалном народу Украјине и осуде злочина, као и поруке које осликавају сврху изложбе међу којима можемо издвојити следеће: „Ко год је починио ове злочине, мора бити кажњен. Просто је невероватно да се у XXI веку, на континенту који је колевка демократије, дешавају овакви злочини. Ово доказује да човек може и јесте највећа звер. Нацизам мора бити заустављен. Заувек. Желећи да сви виде ову изложбу и из ње извуку поуке, један посетилац је поручио:"Мржњо, стани! Човече љуби човека, то је највећи овоземаљски дар!“

Изложба ће бити отворена од 10. до 15. јуна, у времену од 11:00 до 21:00 час.

(Ненад Узелац – Београдски форум за свет равноправних/РТ)

Примите изразе нашег најдубљег саучешћа.

Генерал Љубиша Стојимировић остаће трајно у сећању као командант одбране од НАТО агресије, врхунски професионалац, патриота и личност одана миру, истини и правди.

Слике Генерала Стојимировића код споменика Вечна ватра 24.3.2014
(слике можете преузети овде:http://www.sendspace.com/file/uvpv32 )

Београдски форум за свет равноправних
СУБНОР Србије
Клуб генерала и адмирала Србије

Протекло је 15 година од почетка агресије НАТО пакта против Србије и Црне Горе (24. марта 1999.). Током агресије животе је изгубило око 4.000 грађана наше земље, међу којима 88-оро деце, а тешко је рањено око 10.000 грађана. Преко две трећине људских жртава су цивили. Колико је живота изгубљено од последица оружја са осиромашеним уранијумом, као и од заосталих касетних бомби после оружане агресије, тешко да ће икада бити утврђено.

Кршећи основне норме међународног права, НАТО је током 78 дана непрекидног бомбардовања разорио економију, инфраструктуру, јавне службе, радио и ТВ центре и предајнике, вредна културна и историјска добра. Трајно је загадио природну околину и угрозио здравље будућих генерација. Економска штета од агресије процењује се на преко 120 милијарди САД долара. Одштета још није затражена, а пресуде нашег суда о осуди лидера агресорских земаља су поништене после пуча 2000. године.

Владе земаља агресора отеле су, окупирале покрајину Косово и Метохију, а потом је предале на формално управљање врхушки бивших терориста, сепаратиста и шефова организованог међународног криминала. У Покрајини је успостављена америчка војна база– „Бондстил“, највећа изван територије САД.

Након агресије, из покрајине Косово и Метохија, застрашивањем и силом, протерано је преко 250.000 Срба и других неалбанаца, којима ни после 15 година од прогона није дозвољено да се слободно и безбедно врате на своја огњишта. Етничко чишћење и драстична промена етничке структуре се толеришу од стране тзв. међународне заједнице, када се спроводе против Срба. Преостало српско становништво у Покрајини које броји око 120.000 људи, наставља да живи незаштићено у страху и неизвесности. Напади на Србе, притвори и убиства, укључујући и убиства њихових политичких лидера, настављају се и данас, а да за то нико не одговара.

Агресија НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ) 1999. године представља злочин против мира и човечности. То је преседан и прекретница ка глобалном интервенционизму, самовољном кршењу међународног правног поретка и негирању улоге УН. База „Бондстил“ је прва и кључна карика у ланцу нових америчких војних база, које служе ширењу НАТО на исток, ка Каспијском басену, Блиском истоку и, коначно, ка границама Русије и региону Сибира, богатом стратешким ресурсима енергената и минерала. Тако је већ увелико милитаризована Европа добила ново издање стратегије „Drang nach Osten“, иако је њено прво издање крахирало током Другог светског рата. Дестабилизација и трагични развој у Украјини предсттављају најновије последице САД/НАТО/ЕУ стратегије експанзије на Исток.

Петнаест година после, остваривање циљева оружане агресије САД/НАТО наставља се другим средствима и методама. Србија је уцењена да фактички призна илегалну сецесију своје Покрајине Косово и Метохија преко тзв. Бриселског споразума. Већина луткастих државица створених разбијањем бивше СФРЈ, постале су директно зависне и презадужене према водећим земљама чланицама НАТО/ЕУ, њиховим финансијским институцијама и корпорацијама, због чега се пре могу сматрати новим колонијама, него независним земљама. На Балкану нема стабилности, прекрајање граница није завршено, доминирају урушена економија, незапосленост, сиромаштво и социјалне напетости. Европа, посебно њени јужни и југоисточни делови, пролази кроз најдубљу економску, социјалну и општу кризу.

Припреме и извођење оружане агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ), искоришћене су у међувремену као образац за агресије и окупације низа других земаља – Авганистана, Ирака, Либије, Малија и других. Свуда гдегод је НАТО интервенисао по обрасцу „хуманитарних интервенција“, за собом је остављао десетине хиљада убијених и трајно осакаћених, милионе избеглица и расељених лица, етничке и верске поделе и сукобе, тероризам и сепаратизам, економску пропаст и социјалну беду. Експанзионистичка стратегија НАТО довела је до милитаризације Европе, порасту тензија и неповерења и нове трке у наоружавању. Данас се на европском тлу налази више америчких и НАТО база, него у време када је хладни рат био на врхунцу. Шта су разлози? Коме је данас потребна војна организација која својом експанзионистичком стратегијом представља опасност по међународни мир и стабилност?

Током и након агресије, на Косову и Метохији је порушено 150 средњевековних српских манастира и цркава. Убијено је или киднаповано око 3.500 Срба и других неалбанаца, од којих судбине многих ни до данас нису разјашњене. Ни за један злочин почињен против Срба на Косову и Метохији нико до сада није одговарао, па чак ни за такве терористичке злочине као што су дизање аутобуса „Ниш експреса“ у ваздух, 16. фебруара 2001. године, када је погинуло 12, а рањено 43 путника, као ни за убиство 14 српских жетелаца у Старом Градском, 23. јула 2009. године, и др.

Швајцарски сенатор Дик Марти обелоданио је исказе о трговини људским органима отетих Срба на Косову и Метохији. Његов Извештај усвојила је, као званичан документ, Парламентарна Скупштина Савета Европе, најстарије европске институције. Иако се сви фактори на речима залажу за ефикаснију истрагу и привођење злочинаца правди, годинама нема никаквих резултата. Да је реч о опструкцији, говори и чињеница да је документација достављена Хашком трибуналу – уништена!

Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије, Клуб генерала и адмирала Србије и Друштво српских домаћина, као покровитељ, у сарадњи са низом других независних, нестраначких удружења, како из земље и окружења, тако и из српског расејања, организују низ активности под заједничким насловом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“. Циљ је да се домаћа и међународна јавност подсете на људске жртве, разарања и друге тешке последице агресије НАТО-а, како се сличне агресије не би понављале.

У петак, 21. марта 2014. у 18.00, у Центру „Сава“, Нови Београд, Милентија Поповића број 1, одржаће се свечано отварање фото-изложбе о последицама агресије НАТО-а.

У суботу, 22. марта и у недељу 23. марта 2014. у Центру „Сава“ одржаће се Међународна конференција „Глобалним миром против глобалног интервенционизма и империјализма“. Оба дана Конференција почиње у 10.00 часова. Поред домаћих научника и стручњака, у раду Конференције узеће учешћа око 100 проминентних научника, стручњака и јавних личности из свих делова света.

У понедељак, 24. марта 2014. у 09.30 стартоваће Међународни меморијални маратон са платоа исдпред Храма Светог Саве до Хиландара.
Истог дана у 11.00 часова удружења грађана и студената, представници српског расејања, дипломатски представници пријатељских земаља, гости из иностранства и појединци, положиће цвеће код споменика деци-жртвама агресије, Парк „Ташмајдан“, Београд.

Истог дана у 12.00 часова биће положено цвеће код Споменика жртвама агресије, Парк пријатељства, Ушће, Нови Београд.

Сличне активности независних, нестраначких удружења грађана одржаће се у већем броју градова и универзитета у Србији, Републици Српској и Црној Гори, као и у српском расејању у свету.

Српска историографија баштини богато и поуздано знање о историји Првог светског рата и месту Србије у том великом светском обрачуну. За историчаре који су о Великом рату писали непосредно по његовом окончању, попут В. Ћоровића, Ј.М. Јовановића или Ж. Павловића, изучавање те значајне теме истовремено је значило аргументовано укључивање у исполитизовану расправу европских политичара, војника и научника о одговорности за рат и прилику да се на изазове времена одговори поузданим знањем до кога се дошло истраживањима изворне грађе похрањене у фондовима и колекцијама домаћих и страних архива. У деценијама које су следиле знање о историји Првог светског рата је неслућено увећано. Уз изучавање војних операција пажња историчара је посвећена ратним циљевима, политичким процесима, страним утицајима, привредним темама, значајним актерима рата, жртвама. Ту мозаичну слику Великог рата умногоме су својим трудом „попунили“ и историчари који су истраживали и писали у нашој средини, попут А. Митровића, М. Екмечића, Д. Живојиновића, М. Војводића, С. Скока, П. Опачића, Ђ. Станковића. Посвећујући велики део свог стручног живота теми Великог рата та се генерација историчара- научника супротставила идеолошкој слици прошлости и настојањима да изучавање и стицање знања о Првом светском рату буде потиснуто и обезвређено новим ваннаучним тумачењима која је после Другог светског рата наметала партија на власти. Страсвена истраживања и критичка мисао у основи су историографског резултата до кога је та генерација историчара досегла и тако будућим истраживачима завештала богато историографско дело и огромно знање.

Данас, уочи обележавања стогодишњице од почетка Великог рата, суочени смо са новим „ударом“ ревизионистичке историографије, која под утицајем политике и њених интереса поништава постојеће знање о прошлости, врши промену историографске перспективе, на анализи суженог броја историјских извора пристрасно намеће нову слику епохе Првог светског рата, његових узрока и повода, виновника и жртава, пораза и победа, последица и резултата. Ревизионистички удар „брише“ друштвено сећање, оспорава чињенице, а преко њих и минуле догађаје, појаве и процесе, поништава метод историјске науке, обесмишљава улогу коју историчар има у друштву. Таквим тенденцијама, увек присутним када постоји политичка воља да се манипулише истином о прошлости, друштво се једино може супротставити ослоном на знање, које никада није коначно. Књига Србија у Великом рату 1914-1918. Кратка историја, чији су аутори М. Радојевић и Љ. Димић, на том је трагу. У питању је синтеза прибраних знања која баштини превасходно српска, али и савремена европска историографија о Првом светском рату и улози коју је Србија играла у годинама 1914-1918.

О интересовањима аутора речито сведочи композициони рељеф монографије који поред предговора чини шест маркантних поглавља и закључак. У првом поглављу, насловљеном Од Берлинског конреса до Сарајевског атентата, представљен је историјски контекст унутар кога је Србија остварила свој државни, политички, војни, економски, културни успон. Такође, указано је на сложени однос младе балканске земље, каква је била Србија, са европским царевинама, Немачком и Аустроугарском, које су у настојању да посегну за светском моћи и досегну статус империјалних сила тежиле рату, планирале га и биле његови виновници. У другом поглављу монографије Србија у Великом рату 1914-1918. Кратка историја, обрађен је почетак Великог рата. Посебну пажњу у том делу текста аутори су посветили Сарајевском атентату и Јулској кризи, стању на европским фронтовима, великим биткама и победама које је Србија остварила у 1914. години, односу са савезницима, сазревању државног програма Србије. Наредна два поглавља књиге посвећена су ратним 1915. и 1916. годинама. Пратећи општи контекст ратних дешавања на европским фронтовима аутори су у наведеним поглављима темељно обрадили месеце мира и рата у 1915. години, повлачење преко Албаније и опоравак српске војске на Крфу, прилике и свакодневни живот у окупираној Србији, успостављање Солунског фронта и прве операције на том ратишту, државно-правни континуитет Србије. У петом и шестом поглављу указано је на велике ратне преломнице из 1917. и 1918. године, „проговорено“ је о Србији „с обе стране фронта“, југословенском компромису српске државе, оствареном учинку политике и дипломатије, унутрашњим политичким приликама и спољнополитичкој позицији земље, улози војске и пробоју Солунског фронта. У закључном делу текста обрађено је југословенско уједињење и рад Конференције мира у Паризу чијим је одлукама Велики рат завршен.

На страницама киге Србија у Великом рату 1914-1918. Кратка историја могу се пратити ослободилачки напор и херојски подвизи путем којих је српски народ сачувао своју државу и на крају Првог светског рата учинио да она прерасте у нову југословнску краљевину. Проблеми са којима се у тим годинама српски народ суочавао, како показује и ова студија, најчешће су по обиму и својој сложености премашивали његову објективну снагу, претили пропашћу, тражили непримерене жртве, али му и омогућили да обезбеди часно место у историји савремене Европе.

Напомене:
У припреми су издања књиге на енглеском, немачком и руском.
Издавачи су Београдски форум за свет равноправних и Српска књижевна задруга, Београд. Покровотељ издања је Фонд дијаспора за матицу.

У среду, 12. фебруара 2014. године, група насилних протестаната напала је ватреним оружјем више седишта националне владе у Каракасу и другим градовима земље, уз вандалско понашање и уништавање јавних добара. Током ових догађања усмрћено је троје људи, а више од шездесет је рањено. Иста група људи организовала је сличне насилне акције и у априлу 2013. године, у време када је за предсеника изабран Николас Мадуро, у којима је изгубљено 11 људских живота.
Имајући у виду искуства из Србије, Либије, Сирије, Малија, као и онога што се тренутно дешава у Украјини, јасно је да ови догађаји у Венецуели нису никакав спонтани израз незадовољства, већ покушај насилне промене легитимно изабране власти у земљи и довођење на власт људи који ће спроводити интересе оних сила чији је циљ успостављање контроле над природним богатствима Венецуеле.
Београдски форум за свет равноправних осуђује покушаје дестабилизације Венецуеле и изражава пуну подршку Влади и председнику Венецуеле Николасу Мадуру у напорима за очувањен уставног поретка, суверенитета и националне независности, који се покушавају урушити уз помоћ фактора изван Венецуеле.
Уверени смо да покушаји дестабилизације неће успети да угрозе пут Уга Чавеза који следи садашња Влада, пут социјалне правде, слободе, једнакости људи и пут свеопштег проспертитета пријатељског народа Венецуеле.

Београдски форум за свет равноправних

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је данас у Патријаршијиј српској у Београду ауторе и издаваче књиге „Србија у Великом рату 1914-1918“ која је недавно изашла из штампе поводом 100. годишњице од почетка Првог светског рата.

Аутори књиге су др Мира Радојевић, доцент на одсеку за историју Филозофског факултета, и академик Љубодраг Димић, професор историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Издавачи су Београдски форум за свет равноправних и Српска књижевна задруга, а издавање књиге је помогао Фонд дијаспора за матицу. Пријему су присуствовали и г. Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, и г. Драган Лакићевић, уредник Српске књижевне задруге.

Дана 6. фебруара на Факултету је одржана свечаност поводом отварања Форума за дипломатију И међународне односе. Тим поводом обратили су се Декан Правног факултета проф. др Сима Аврамовић, Координатор Форума доц. др Бојан Милисављевић, председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић као и директор америчког Националног демократског института (The National Democratic Institute) Томас Кели (Thomas Kelly). Предвиђено је да Форум траје два семестра, а похађају га студенти завршних година Правног факултета, студенти мастер студија, студенти Факултета политичких наука, Полицијске академје.

Форум је намењен стицању практичних знања из области дипломатије и међународних односа, у том смислу организоваће се посете институцијама, предавања амбасадора, званичника, симулације...

Живадин Јовановић
уторак, 28. јануар 2014.

- Борислав Бора Милошевић је рођен 8. јула 1936. године у Никшићу.
- Завршио је Правни факултет Универзитета у Београду.
- 1970 - 1975 - министар саветник Амбасаде СФРЈ у Москви.
- 1985 -1989 - амбасадор СФРЈ у Алжиру.
- 1998 - 2001 - амбасадор СФРЈ у Москви.
- Умро је 24. јануара 2013. у Београду, сахрањен 2. фебруара 2013. У Љеворечким Тузима, Црна Гора.

Борислава Бору Милошевића познајем из студентских дана 50-их година прошлог века, из времена када је био један од истакнутих руководилаца Савеза студената Југославије. Касније, почетком 60-их случај је хтео да будемо у истој класи питомаца Школе резервних официра у Билећи, а 70-их година нашли смо се у истој служби, у југословенској дипломатији.
Бора је у дипломатији провео деценију и по. Најпре је био на дужности министра саветника Амбасаде СФРЈ у Москви, затим амбасадора СФРЈ у Алжиру и коначно, крајем 90-их и почетком 2000-их, био је амбасадор СРЈ у Москви. Као човек одликовао се марљивошћу, ширином погледа и високим моралним назорима. Много је читао и радио на проширивању својих знања. У животу и професији пажљиво је слушао саговорнике и често изненађивао новим, свежим погледима на феномене у друштву, култури, међународним односима. Био је ненаметљив, духовит, гостољубив, добар домаћин. У послу, ни себи ни сарадницима није допуштао импровизације. За сваки посао или задатак се стрпљиво припремао, било тако што је читао, или што је тражио мишљења компетентних људи. Са таквим квалитетима природно је пленио околину и имао много пријатеља, познаника и поштовалаца, што је велика предност у животу и у сваком послу, поготову у дипломатији. Врло често је иступао јавно, а за сва јавна иступања припремао се студиозно. Аргументовано и уверљиво је заступао и бранио интересе своје земље.

Бору је одликовала способност да стечена пријатљства негује, да стицањем нових никада не запоставља старе пријатеље. Зато, свуда тамо где је дуже, или краће време радио – од Београда до Москве и од Алжира до Париза, има многобројне поштоваоце и пријатеље.
Бора је био дипломата врхунског домета. Могао је то бити, пре свега, зато што је, као правник и аналитичар, добро познавао суштину дрштвених и политичких процеса, зато што је познавао циљеве и могућности како своје земље, тако и земље службовања и што је био у стању да реално сагледа могућности за сарадњу. Био је рационалан и критичан. Као дипломата никада није упадао у грешку да извештава шта је он саговорнику пренео, већ шта је саговорник њему изложио дајући на крају своју кратку оцену, или предлоге. Угађао је чињеницама, а не читаоцима својих извештаја. Волео је земље у којима је службовао, посебно Русију, са чијом духовношћу и културом се саживео. Разуме се, увек и највише је волео своју земљу и свој народ које је представљао. Али, ако је икада био пристрастан, ако је ичему икада угађао, увек су то биле само чињенице, биле оне пријатне или непријатне.
Амбасадор у Москви био је у најтежем периоду историје своје земље (1998–2001). У то време је припремана и извршена агресија НАТО. Знао је за велика очекивања руководства и народа своје земље од Русије, као истинског, вековног савезника и пријатеља. Ипак, никада није у Београду подгревао нереална очекивања. Извештавао је објективно, а радио неуморно и даноноћно на добијању политичке, моралне, хуманитарне и сваке друге помоћи. И било је резултата какви су у датим условима у Русији и на међународном плану били реални.

Борина је велика лична заслуга постизање историјски значајног споразума о бесцаринској трговини између СР Југославије и Русије (2000). Јединог таквог споразума који Русија има са било којом земљом изван ЗНД. Тај споразум, потписан пре 14 година, и данас омогућава неограничен бесцарински извоз Србије на огромно руско тржиште.
Савршено је говорио и писао руски, француски и енглески језик. Много пута је био преводилац у разговорима „у четири ока“ председника Тита и Брежњева, а касније и других југословенских и руских државника.
И када је завршио своју службу званичног амбасадора Југославије у Русији, Бора је наставио неуморно да ради на очувању узајамних односа, пријатељства и сарадње. Није могао мирно да посматра да било ко, због избора нових пријатеља, преко ноћи почне да запоставља или вређа вековно пријатељство и савезништво две земље и два братска народа. Бора је имао високо развијен осећај утицаја медија и народне дипломатије за односе између земаља. Настављајући да са својом породицом – супругом Миланком и сином Светозаром - живи у Москви, Бора неуморно олакшава размену посета посланика, странака, пословних људи, новинара, уметника у оба смера. Умног резона и бритког духа, непрекидно је иступао у програмима најутицајнијих телевизија, давао интервјуе свим утицајнијим медијима на свету од CNN у Атланти, преко ТF-1 у Паризу, до BBC у Лондону. Увек бранећи истину и интересе Југославије, Србије и Црне Горе.
Разуме се, трагична смрт Бориног брата, бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића у Хашком затвору, оставила је неизлечиву рану у Бориној души. Писаном и усменом речи, књигама и трибинама, неуморно се борио за правду, за частан однос и поступање према Слободану Милошевићу, за право на адекватно лечење, али ни то, ни ангажовање пријатеља из Русије и других земаља, нису дали резултате. Сила је била изнад људског права, изнад части и морала.

Био је члан Београдског форума. Септембра 2012, када је Форум приредио промоцију књиге „Агресија НАТО – сумрак Запада“, Бора, један од коаутора тог писаног сведочанства, допутовао је из Москве и говорио на промоцији у Руском дому културе. Препуна сала га је више пута прекидала спонатаним дуготрајним аплаузима какви се давно у Србији нису чули.
Бора је био друг, колега, дипломата врхунског кова и пријатељ. Таквог Бору ћемо увек памтити са осећањем ретке привилегије што смо га познавали и са њим сарађивали. Нека му је вечна слава и хвала.
(Ове године, 24. јануара, навршило се годину дана од смрти Борислава Боре Милошевића)

Београд, јануар 2014.

Београдски форум за свет равноправних најоштрије осуђује одређивање притвора Оливеру Ивановићу, једном од дугогодишњих политичких лидера Срба у Аутономној Покрајини Косово и Метохијалидеру. Околности у којима је дошло до хапшења господина Ивановића евидентно указују на то да није реч о деловању правосуђа, већ о политички мотивисаној акцији, која је уперена против неподобних Срба на Косову и Метохији, што потврђује привођење и саслушање и другог политичког лидера Србиа у Покрајини, Крстимира Пантића.

На то указује, пре свега, датум одабран за акцију Еулекс-ових органа, 27. јануар, односно свега два дана пре истека рока за пријављивање кандидата за изборе за градоначелника северног дела Косовске Митровице, који истиче у среду 29. јануара 2014. године. Без обзира на то да ли је господин Ивановић планирао да се лично кандидује за ту функцију, или је унутар његове странке постигнут договор о другом кандидату, овим је директно онемогућено кандидовање једном од истакнутих политичара новије генерације Срба у Покрејини који је и после 1999. године непрекидно, са двојом породицом, живи у Косовској Митровици.
Порука која се најновијим акцијама Еулекса шаље Србима јесте да нико од Срба на Косову и Метохији није сигуран и да се увек могу наћи „сведоци“ да сведоче против сваког Србина који није послушан снагама које теже признавању једностране сецесије супротне принципима Повеље УН, ОЕБС-а, Устава Србије и резолуције СБ УН 1244.

Београдски форум позива Еулекс да неодложно ослободи Оливера Ивановића из притвора и да му омогући одбрану са слободе, као и да прекине са свим сличним политички мотивисаним акцијама у будуће које уносе несигурност међу преостало српско становништво у Покрајини. Београдски форум сматра да Еулекса може далеко боље изразити свој допринос правди и владавини права уколико истражи и саопшти резултате истраге о злочинима почињеним против Срба у Клечки, Старограцком, Пећи и многим другим местима широм Покрајине. Јавност већ дуго очекује резултате истраге о трговини људским органима убијених и киднапованих Срба у складу са Извештајем и одлукама Пралементарне скупштине савета Европе. Време је да Еулекс упозна јавност о томе какви су његова улога и резултати у стварању услова за слободан, безбедан и достојанствен повратак 220.000 Срба и других не-Албанаца протераних са својих вековних огњишта на Косову и Метохији.

Београдски форум за свет равноправних

Ж. Јовановић, К. Хартман, 11.1.2014.

На позив редакције берлинских дневних новина „Јунге Велт“, председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић учествовао је 11. јануара 2014. године у раду традиционалне међународне конференције Роза Луксембург.

У дворани конференцијског центра „Ураниа“ Јовановић је говорио о теми „Од Београда до Дамаска – од рата до рата“. Други говорници на конференцији су били Сокоро Гомеш, председница Светског савета за мир, из Бразила, Проф. Мишел Чосудовски, уредник „Глобал ресерч“ (Global Research), из Канаде, Денис Голдберг, саборац Нелсона Манделе, из ЈАР и Андeрс Каергаард, бивши официр армије Данске, у мисији НАТО у Авганистану. Аудиторијум од 2.000 чинили су претежно млади људи из Немачке и других земаља Европе, укључујући и већи број Срба који живе и раде у Немачкој.

Каранфил за Розу Луксембург, 12.1.2014

Наредног дана, 12. јануара, преко 20.000 младих је прошетало улицама Берлина до Меморијала Розе Луксембург где су положили цвеће и црвене каранфиле одајући почаст немачкој револуционарки коју је полиција најпре мучила а потом убила јануара 1919. године и њеним следбеницима сличне судбине.

Андреас Шмит, Сокоро, Живадин, Чошудовски

Роза Луксембург (1871-1919) је била представница демократског социјализма у Европи. Свим снагама је настојала да се спречи избијање Првог светског рата. Када је СПД одлучила да подржи немачку ратну политику, Роза Луксембург и Карл Либкнехт су били искључени из партије.

Активно је учествовала у неуспешној револуцији у Немачкој 1918-1919.У јануару 1919. Роза Луксембург, Карл Либкнехт и хиљаде других били су ухапшени, мучени и брутално убијени. Одлучбно се борила против рата и диктатуре, увек инсистирајући на повезаности политичке слободе и социјалне једнакости.

Навршила се година дана од смрти Борислава Боре Милошевића,
бившегамбасадора СФРЈ у Алжиру (1985. – 1989.) и амбасадора СРЈ у Москви(1998. – 2001.).

У знак сећања на Борислава Бору Милошевића 27. јануара 2014. године у
Руској државној думи одржаће се округли сто на тему «Стање и
перспективе српско-руских односа». У раду овог скупа учествоваће
депутати Државне Думе, научници и представници српских и руских
удружења.

Ж. Јовановић

 Живадин Јовановић

Борислав Бора Милошевић је рођен 8. јула 1936. године у Никшићу.
Завршио је Правни факултет Универзитета у Београду.
1970. – 1975. министар саветник Амбасаде СФРЈ у Москви.
1985. - 1989. амбасадор СФРЈ у Алжиру.
1998. - 2001. амбасадор СФРЈ у Москви.
Умро је 25. јануара 2013. у Београду, сахрањен 1. фебруара 2013. У Љеворечким Тузима, Црна Гора.

Борислава Бору Милошевића познајем из студентских дана 50-их година прошлог века, из времена када је био један од истакнутих руководилаца Савеза студената Југославије. Касније, почетком 60-тих случај је хтео да будемо у истој класи питомаца Школе резервних официра у Билећи, а 70-тих година нашли смо се у истој служби, у југословенској дипломатији.
Бора је у дипломатији провео деценију и по. Најпре је био на дужности министра саветника Амбасаде СФРЈ у Москви, затим амбасадора СФРЈ у Алжиру и коначно, крајем 90-тих и почетком 2000-тих био је амбасадор СРЈ у Москви. Као чеовек одликовао се марљивошћу, ширином погледа и високим моралним назорима. Много је читао и радио на проширивању својих знања. У животу и професији пажљиво је слушао саговорнике и често изненађивао новим, свежим погледима на феномене у друштву, култури, међународним односима. Био је ненаметљив, духовит, гостољубив, добар домаћин. У послу, ни себи ни сарадницима није допуштао импровизације. За сваки посао или задатак се стрпљиво се припремао, било тако што је читао, или што је тражио мишљења компетентних људи. Са таквим квалитетима природно је пленио околину и имао много пријатеља, познаника и поштовалаца што је велика предност у животу и у сваком послу, поготову у дипломатији. Врло често је иступао јавно а за сва јавна иступања припремао се студиозно. Аргументовано и уверљиво је заступао и бранио интересе своје земље.
Бору је одликовала способност да стечена пријатљства негује, да стицањем нових никада не запоставља старе пријатеље. Зато, свуда тамо где је дуже, или краће време радио – од Београда до Москве и од Алжира до Париза, има многобројне поштоваоце и пријатеље.
Бора је био дипломата врхунског домета. Могао је то бити, пре свега, зато што је, као правник и аналитичар, добро прознавао суштину дрштвених и политичких процеса, зато што је познавао циљеве и могућности како своје земље тако и земље слуижбовања и што је био у стању да реално сагледа могућности за сарадњу. Био је рационалан и критичан. Као дипломата никада није упадао у грешку да извештава шта је он саговорнику пренео, већ шта је саговорник њему изложио дајући на крају своју кратку оцену, или предлоге. Угађао је чињеницама а не читаоцима својих извештаја. Волео је земље у којима је службовао, посебно, Русију, са чијом духовношћу и културом се саживео. Разуме се, увек и највише је волео своју земљу и свој народ које је пшредстављао. Али, ако је икада био пристрастан, ако је ичему икада угађао , увек су то биле само чињенице, биле оне пријатне или непријатне.
Амбасадор у Москви био је у најтежем периоду историје своје земље (1998. – 2001.). У то време је припремана и извршена агресија НАТО. Знао је за велика очекивања руководства и народа своје земље од Русије, као истинског, вековног савезника и пријатеља. Ипак, никада није у Београду подгрејавао нереална очекивања. Извештавао је објективно а радио неуморно и даноноћно на добијању политичке, моралне, хуманитарне и сваке друге помоћи. И било је резултата какви су у датим условима у Русији и на међународном плану били реални. Борина је велика лична заслуга постизање историјски значајног споразума о бесцаринској трговини између СР Југославије и Русије (2000.). Јединог таквог споразума који Русија има са било којом земљом изван ЗНД. Тај споразума потписан пре 14 година и данас омогућава неограничен бесцарински извоза Србије на огромно руско тржиште.
Савршено је говорио и писао руски, француски и енглески језик. Много пута је био преводилац у разговорима „у четири ока“ Председника Тита и Брежњева а касније и других југословенских у руских државника.
И када је завршио своју службу званичног амбасадора Југославије у Русији, Бора је наставио неуморно да ради на очувању узајамних односа, пријатељства и сарадње. Није могао мирно да посматра да било ко, ѕбог избора нових пријатеља, преко ноћи почне да запоставља или вређа вековно пријатељство и савезништво две земље и два братска народа. Бора је имао је високо развијен осећај утицаја медија и народне дипломатије за односе између земаља. Настављајући да са својом породицом – супругом Миланком и сином Светозаром - живи у Москви, Бора неуморно олакшава размену посета посланика, странака, пословних људи, новинара, уметника у оба смера. Умног резона и бритког духа непрекидно је иступао у програмима најутицајнијих телевизија, давао интервјуе свим утицајнијим медијима на свету од CNN у Атланти, преко ТF-1 у Паризу, до BBC у Лондону. Увек бранећи истину и интересе Југославије, Србије и Црне Горе.
Разуме се, трагична смрт Бориног брата, бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића у Хашком затвору, оставила је неизлечиву рану у Бориној души. Писаном и усменом речју, књигама и трибинама, неуморно се борио за правду, за частан однос и поступање према Слободану Милошевићу, за право на адекватно лечење, али ни то, ни ангажовање пријатеља из Русије и других земаља, нису дали резултате. Сила је била изнад људског права, изнад части и морала.
Био је члан Београдског форума. Септембра 2012. Када је Форум приредио промоцију књиге „Агресија НАТО – сумрак Запада“, Бора, један од ко-аутора тог писаног сведочанства, допутовао је из Москве и говорио на промоцији у Руском дому културе. Препуна сала га је више пута прекидала спонатаним дуготрајним аплаузима какви се давно у Србији нису чули.
Бора је био друг, колега, дипломата врхунског кова и пријатељ. Таквог Бору ћемо увек памтити са осећањем ретке привилегије што смо га познавали и са њим сарађивали. Нека му је вечна слава и хвала.

ИРАКЛИС ТСАВДАРИДИС, ИЗВРШНИ СЕКРЕТАР СВЕТСКОГ САВЕТА ЗА МИР ПОСЕТИО ЈЕ БЕОФОРУМ

Београд, 14. децембар 2013.

 Активности и ствавови Београдског форума за свет равноправних све више су присутни у домаћој и међународној јавности. У протеклој години Форум је организовао више конференција, трибина и округлих столова о актуелним домаћим и међународним темама. Његови представници учествовали су на међународним конференцијама у Турској, Кини, Швајцарској, Немачкој и Кипру. Ово удружење наставило је са богатом издавачком активношћу о чему сведочи око стотину наслова књига и публикација. Циљеви Београдског форума – мир, солидарност, поштовање међународног права и заштита људских права у складу са Универзалном декларацијом о људским правима УН – све су присутнији и у срединама младих, посебно међу студентском омладином.

Ово су само неки акценти из Извештаја који је поднет на годишњој Скупштини Београдског форума.

Скупштини, која је одржана у Галерији „Прогрес“ присуствовало је око 250 чланова и пријатеља Форума, међу којима су били Владика бачки Др Иринеј Буловић, извршни секретар светског Савета за мир, Ираклис Тсавдаридис, Др Братислав Поповић, генерал, потпредседник СУБНОР-а Србије, представник Клуба генерала и адмирала Златан Терзић, Милан Јовичић, председник УО Друштва српских домаћина, Слободан Аћимовић, председник Фонда за младе пољопривреднике „Борка Вучић“, више удружења Срба са Косова и Метохије, Невен Ђенадија, представник студената Универзитета у Бања Луци и многи други.

 Запажено је присуство више страних амбасадора и дипломатских представника пријатељских земаља, међу којима су били амбасадор Ирана, Мајид Фахир Поур, високи представници амбасаде Кине и Белорусије.

У Извештају о раду, поред осталог је истакнуто да је Форум издао више књига међу којима су најзначајније „Од агресије до сецесије 2“, „Од Нирнберга до Хага - поуке историје“ и друге, да су представници Форума учествовали на конференцијама у Истанбулу, Сирнаху, Пекингу, Шангају, Никозији и другим.

Говорећи о актуелним друштвеним и политичким питањима Живадин Јовановић је, између осталог, истакао:

Ревизија историје Европе у XX веку није сама себи циљ. То је део стратегије ревизије граница у Европи. Он не верује у дуготрајност решења наметнутих агресијом и силом НАТО-а, било где, па ни на Балкану. Свуда где је НАТО интервенисао, за собом је остављао хаос, етничке и верске сукобе и фрагментацију државних територија, економску и социјалну беду. Србији као мирољубивој земљи није место у НАТО-у.

Имајући у виду нове изазове и искушења у Европи и свету, Јовановић је истакао потребу да мировни покрети и удружења удвоструче своје напоре у борби за очување мира и стабилности, за поштовање међународног права, посебно принципа неповредивости суверенитета и територијалног интегритета;

Основни и најприоритетнији задатак Форума у 2014. години је обележавање 15. годишњице агресије НАТО на Србији (СРЈ) под слоганом „Да се не заборави“. Централни догађај тог програма предствља Међународна Конференција на тему „Глобални мир v.s. глобални интервенционизам и империјализам“, од 21.-23. марта 2014. године у Београду. Конференцији ће присуствовати велики број научника и јавних личности из свих делова света, укључујући Русију, Кину, САД, Индију, Немачку, Бразил.

Проф. др Радован Радиновић представио је и говорио о најновијој књизи Београдског форума „Од агресије до сецесије 2“, апострофирајући најзначајнија питања и указујући на њихове дугорочне последице, отимање 15 % територије Србије на којој се успоставља друга албанска држава на Балкану и припрема стварање Велике Албаније.

О међународним активностима Београдског форума у протеклом периоду, говорила је Сандра Давидовић, апсолвент Факултета политичких наука у Београду и члан УО Београдског форума.

Скупштина је усвојила годишњи Извештај Управног одбора о раду Београдског форума, Извештај Надзорног одбора и Оквирни план рада за 2014. годину. Скупштином је председавао Драгомир Вучићевић, амбасадор у пензији, а у раду Скупштине су учествовали и други чланови Скупштине, као и гости.

Управни одбор Београдског форума
За Управни одбор
Слободан Поповац, ср.

Поштовани чланови и Пријатељи Београдског форума,

Част нам је да Вас позовемо да присуствујете редовној Годишњој скупштини Београдског форума за свет равноправних, која ће се одржати у суботу, 14 децембра 2013. године, у Галерији “ПРОГРЕС-а“, Београд, улица Змај Јовина бр. 6 (улаз из Кнез Михаилове), са почетком у 11 часова.

Предлажемо следећи Дневни ред :

• Рад Форума, припреме за Међународну Конференију - 15 година од агресије НАТО (Реч председника Београдског форума, господина Живадина Јовановића);
• Извештај Управног одбора о раду Београдског форума у 2013. години
• (Реч Сандре Давидовић, члана Управног одбора Форума);
• Представљање књиге «Од агресије до сецесије» (Реч проф. др Радована Радиновића, генерала у пензији);
• Извештај Надзорног одбора о финансијском пословању Форума у 2013. години
• Дискусија и предлози
• Оквирни план рада Форума за 2014. годину
• Друга питања.

По завршетку рада Скупштине – коктел и пријатељско дружење.

Користимо ову прилику да најлепше захвалимо свим члановима Форума који редовно уплаћују своју чланарину и посебно пријатељима Форума на подршци и помоћи.

За чланове који, до сада, нису уплатили чланарину (1.200 дин.), прилажемо уплатнице.

Све донације су добродошле, које ће, овог пута, бити од посебне користи за што успешнију припрему Међународне конференције поводом 15. годишњице од агресије НАТО. Текући рачун Форума је 160-19534-62 код Банке Интеса.

С поштовањем,

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ БЕОГРАДСКОГ ФОРУМА
Драгомир Вучићевић, ср

ПРЕДСЕДНИК БЕОГРАДСКОГ ФОРУМА
Живадин Јовановић, ср.

ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА БЕОГРАДСКОГ ФОРУМА ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ И ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ БЕОГРАДСКОГ ФОРУМА, АМБАСАДОР ДРАГОМИР ВУЧИЋЕВИЋ, ОБЕЛЕЖИО 80. РОЂЕНДАН

Рођендански поклон, књига Метохија, поклон Беофорума амбасадору Вучићевићу

Београдски форум је упутио честитке амбасадору Вучићевићу поводом јубиларног 80. рођендана. Амбасадор Вучићевић је провео свој радни век у југословенској и српској дипломатији. 

Био је министар саветник наших амбасада у Бриселу и Паризу, потом амбасадор у Алжиру, а до 2001. године амбасадор СРЈ у Атини.
У земљи је био на различитим дужностима у дипломатији, у Министарству иностраних послова: Директор дирекције за суседне земље, политички директор Савезног министарства иностраних послова.
Остаће забележено да је 1997. године напустио министарску конференцију Савета за примену мира БиХ у Бону, на којој су усвојени познати „Бонски принципи“, чији је смисао одузимање надлежности Републици Српској и њихово пребацивање на Сарајево, одакле дувају ветрови унитаризације БиХ.
Тим поводом је у Београдском форуму за свет равноправних уприличена скромна свечаност на којој су присуствовали чланови Форума, затим Клуба генерала и адмирала, СУБНОР- а Србије и Удружења грађана са Косова и Метохије.

Проф. Радош Смиљковић, југословенски амбасадор у Бугарској, потом у Аустрији, говори поводом рођендана

Генерал Лука Кастратовић уручује своју књигу амбасадору Вучићевићу

Гости

Београдски форум за свет равноправних
Београд, 1. октобар 2013.

УДРУЖЕЊЕ ФОНД ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ

07.09. 2013

У Канцеларији Владе Србије ѕа дијаспору и сарадњу са Србима у региону одржана је редовна скупштина Удружења Фонд дијаспора за матицу. У раду су учествовали чланови скупштине из више земаља Европе, Северне Америке и Аустралије. Скупштину су поздравили изасланик Председника Републике проф. Оливер Антић, Владика бачки господин Иринеј, директор владине канцеларије за верске заједнице Милета Радојевић, заменик директора за дијаспору Александар Влајковић, председник скупштине града Краљева Сведтозар Јовановић, председник Општине Варварин Зоран Миленковић и други. У раду Скупштине учествовао је и потпредседник Српске академије наука и уметности Проф. Љубиша Ракић.
Проф. Оливер Антић је рекао да Председник Републике Томислав Николић прати и снажно подржава хуманитарне активности Фонда дијаспоре и да одаје признање Фонду за досадашње велике резултате у решавању хуманитарних проблема.
Владика бачки Иринеј, један од оснивача и чланова Управног одбора Фонда је нагласио да Фонд представља пример добровољног хуманитарног рада какав у условима кризе заслужује далеко већу и ширу подршку. Владика Иринеј је указао да поверење расејања има огроман значај за развој Србије и да зато треба праведно решити све нерешене захтеве Фонда дијаспоре јер ће то отклонити све резерве и охрабрити веће учешће расејања у развој Србије . Он се заложио за враћање преосталих средстава Фонда дијаспоре и Фонда за стипендирење талената из математике и техничких наука „Сања Миленковић“.

Милета Радојевић је похвалио учешће Фонда у збрињавању породица избеглица и расељених лица, као и у обнови порушених и оштећених црквених објеката. Уверен је да ће Фонд убудуће наићи на још веће разумевање и подршку институција Владе.
Председник Скупштине града Краљева Сретен Јовановић се захвалио на помоћи Фонда у износу од 150.000 евра за отклањљање последица катастрофалног земљотреса 2010. Нагласио је да су средства Фонда дијаспоре искоришћена савесно и да су грађани, здравствене и образовне установе захвални на помоћи својих сународника из расејања.
На иницијативу представника Срба из Швајцарске прихваћено је учешће Фонда у финансирању обнове спомен парка жртвама немачког терора у Краљеву, октобра 1941. године.
Председник Општине Варварин проф. Зоран Миленковић захвалико је Фонду и посебно Србима који живе у Швајцарској и њиховим пријатељима који су својим средствима обновили мост на Великој морави порушен у нападу НАТО 30. маја 1999. Године током којег је погинуло 10 људи, међу којима и његова ћерка 16-годишња Сања Миленковић, ученица Математичке гимназије у Београду.
Извештаје о раду Фонда и иницијативама према државним органима поднели су Др Милоје Милићевић, председник Управног одбора Фонда, из Берлина, Љиљана Скарамела Пантић, председница Надзорног одбора, из Швајцарске и Живадин Јовановић , извршни директор.

У расправи је истакнут апел државним органима да Фонд ослободе пореза који месечно износи 240.000,00 динара, јер хуманитарна удружења такве врсте нигде у Европи и на свету не плаћају порез. Указано је да је Фонд од обнављања свог рада септембра 2008. када је Влада Србије вратила Фонду блокирана средства, на име пореза плаћено преко 100.000,00 евра што је износ довољан да обезбеди сеоске куће и окућнице за око 15 избеглички породица од којих многе још увек живе у тзв. центрима за колективни смештај. Специфичност Фонда огледа се и у томе што од свог оснивања 1999. до данас, никада није имао ни једно запослено, или плаћено лице, што сви његови чланови сами сносе све трошкове свог учешћа у раду, укључујући и трошкове међународног превоза за чланове управе из иностранства. 

Утврђени су приоритети рада Фонда за наредних годину дана међу којима су трајно збрињавање породица избеглица и расељених лица, покретање рада на изградњи српског меморијала жртвама палим у ослободилачким ратовима, Србослов, Српски дом.

ФОНД ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ
Ж. Јовановић, извршни директор

СУБНОР Србије и Београдски форум за свет равноправних најоштрије осуђују ратне планове Сједињених америчких држава, њихових НАТО савезника и савезника на Блиском истоку, за оружани напад на Сирију, под изговором да је војска Сирије наводно употребила хемијско оружје у борби против побуњеника. Та нова њихова ратна авантура против једне независне и суверене земље се најављује као још једна ''хуманитарна интервенција'', уз лицемерно уверавање светске јавности у то да војним нападом желе само да народ Сирије ''заштите'' од евентуалне нове употребе хемијског оружја од стране његове владе.

Припреме за агресију на Сирију су врло интензивне последњих дана, при чему њени актери не желе да сачекају ни извештај експерата Уједињених нација о њиховом налазу на терену. С друге стране, војну интервенцију најављују и без сагласности Савета безбедности УН, по моделу који је примењен у агресији на Србију (СР Југославију) 1999. што би значило још једно грубо кршење међународног права и Повеље Уједињених нација.
Претекст за агресију употребљен овог пута од стране САД и њихових савезника нас грађане Србије болно потсећа на монструозне и лажне оптужбе које су претходиле агресији НАТО на Србију, под називом ''Милосрдни Анђео''. Ради се о моделу који је касније примењен у агресији на Афганистан, Ирак и Либију, са трагичним и далекосежним последицама за народе свих тих земаља.

Сви ти примери ратних похода САД и њихових савезника, праћени тешким злочинима против човечности и најгрубљим кршењем међународног права, недвосмислено показују да иза декларисаних ''добрих намера'' и ''хуманитарних интервенција'', стоје њихови себични империјалистички интереси и циљеви за доминацијом над другим земљама и народима.

Са запрепашћењем констатујемо да је, упоредо са разрадом ратних планова од стране западних командних центара, у току бесомучна медијска пропаганда против Владе Сирије и њеног Председника. Ради се о моделу демонизације циљаног противника, који је свестрано разрађен и примењен пре и у току агресије НАТО на Србију, затим на Ирак и Либију. Искуство показује да дијаболизација противника, комбинована са војном интервенцијом и другим репресивним мерама, представља константу свих ''хуманитарних интервенција'' САД и њихових савезника после престанка хладног рата.

СУБНОР Србије и Београдскуи форум очекују да Савет безбедности Уједињених нација уложи максималне напоре како би се зауставили претећи ''бубњеви рата'' и отворио пут за решавање драматичне кризе у Сирији дијалогом и преговорима, уз пуно поштовање сувереног права народа Сирије да о својој судбини одлучује сам, без страногт мешања. Да би се у томе успело, неопходно је да земље које, од почетка кризе у Сирији, обилато подржавају и помажу опозицију и побуњенике, охрабрујући их да наставе оружану борбу и насиље, обуставе сваку подршку и прихвате преговоре, као једини пут за окончање грађанског рата и на тај начин спрече катастрофалне последице могућег ратног сукоба ширих размера.

Београд, 30. 08. 2013.
СУБНОР Србије
Београдски форум за свет равноправних

Представник Београдског форума за свет равноправних у Пекингу и Шангају

Сандра Давидовић, члан УО Форума позвала представнике Кине на Конференцију поводом 15 година од агресије НАТО пакта на СРЈ

На позив Кинеског центра за савремене светске студије из Пекинга, Београдски форум за свет равноправних имао је свог представника у осмочланој српској делегацији на Семинару ,,Транзиција централних и источних европских земаља, ситуација на Балкану и односи Кине и централне и источне Европе'' који је одржан у Пекингу и Шангају од 23.-29. јуна 2013 године. Делегацију су сачињавали директор Института за међународну политику и привреду, др Душко Димитријевић и др Добрица Весић, члан института. Затим представник Института за политичке студије, др Зоран Петровић. Поред института, делегацију су сачињавали представници појединих политичких странака, Донка Бановић, члан посланичке групе Демократске странке Србије у Народној скупштини, Драган Тодоровић, народни посланик Покрета социјалиста, као и представници Српске напредне странке и Социјалистиче партије Србије, Драгомир Петронијевић и Катарина Ђоковић. Представник Беофорума била је Сандра Давидовић, члан УО Форума и апсолвент Факултета политичких наука у Београду.

У оквиру првог дела посете у Пекингу, централни догађај био је радионица на тему ,,Кинеско-европски односи, улога великих сила у Источној Европи''. Наш домаћин је том приликом био заменик министра Одељења за међународне односе Комунистичке партије Кине и директор Кинеског центра за савремене светске студије др Ју Хонгјун. Чланови српске делегације, говорили су о тренутним политичким процесима на Балкану и у Србији, о питању Космета, европских интеграција и другим друштвено-политичким питањима. У име делегације и наше земље више пута је захваљено на принципијелној подршци НР Кине Србији у међународним организацијама, пре свега у УН по питању територијалног интегритета и суверенитета. Господин Хао је подржао посвећеност кинеске државе миру и принципима на којима почива систем УН, те подршци коју Србија у том погледу ужива. Уз заједничко констатовање да две земље имају историјски веома добре и пријатељске односе, програм је започео у одличној атмосфери.
У оквиру радионице, представници Института упознати су са радом Беофорума и позвани на Конференцију поводом петнаестогодишњице агресије НАТО-пакта над СРЈ, која ће се одржати 21. и 22. марта. 2014. године. Званичан позив као и једну од најзначајнијих књига Форума ,,Сумрак Запада'' уручен је директору Института господину Хонгјуу, који је показао велико интересовање и усмено обећање да ће Институт учествовати на Конференцији.

Члан УО Беофорума Сандра Давидовић уручује званичан позив на Конференцију директору Института за светске студије у Пекингу др Ју Хонгјуу

Други део радне посете настављен је у највећем граду НР Кине, Шангају, где су домаћини из Шангајског института за светске студије организовали радионицу на тему ,,Ситуација на Балкану 20 година након транзиције и кинеско-европски односи.'' Представници српских и кинеских Института говорили су о актуелним темама из међународних односа, о политичкој и економској ситуацији на Балкану после транзиције и о односима Кине и балканских држава. Српски и кинески институти остварили су добру сарадњу, а директор Института Је Јианг и остали чланови су такође упознати са радом Форума и уручен им је позив за Конференцију коју организујемо.

Представници  Шангајског  института замеђународне студије у разговору са делегацијом

Гостопримство нам је у Шангају уприличио и заменик градоначелника ове метрополе Схао Хуихианг. После радног састанка у којима смо представљени од стране вође наше делегације др. Душка Димитријевића, уприличена нам је вечера са градоначелником где смо имали прилику да га упознамо са Србијом, са одређеним пројектима у циљу приближавања кинеске културе грађанима Србије као и потреби сарадње младих две земље.

Др Душко Димитријевић, вођа српске делегације са замеником градоначелника Шангаја Схао Хуихианг-ом

Поред ових активности, имали смо прилику и да се кроз посете упознамо са организацијом и радом Комунистичке партије Кине и њеним организационим јединицама. Домаћини су се потрудили да нам омогуће и обиласке најзначајних места, попут посете Кинеском зиду, Забрањеном граду, као и Шангајском торњу, где смо вечерали на 254 метара надморске висине. Целокупна организација пута протекла је на највишем могућем нивоу и то схватамо као показатељ традиционално пријатељских односа наших двају земаља, али пре свега као одраз гостопримства наших кинеских доамаћина.
Београдски форума за свет равноправних ће дати све од себе да настави традицију добре сарадње са кинеским пријатељима и узвратити гостопримство на предстојећој конференцији.

Делегација Републике Србије са кинеским пријатељима у Шангају

Промоција књиге-спева Добрице Ерића

У присуству великог броја пријатеља књиге, у Српској књижевној задрузи одржана је 27. јуна 2013. године промоција књиге-спева песника Добрице Ерића „Бројанице из Грачанице“.

Спев од 1333 строфе спаја древно и дневно, налик је старинским еповима. Напоредо су: универзална трагика српске судбине и хроника-сликовница историјско-политичких догађаја и имена са симболичним обележјима. Симетралу књиге те повеснице чине Косово и Метохија.
Издавачи књиге су Српска књижевна задруга и Друштво српских домаћина
О књизи су говорили уредник Драган Лакићевић, рецензент Петар Пајић и аутор Добрица Ерић.

Представник Фонда дијаспора за матицу, Живадин Јовановић, уручио је 50 књига „Даница за младе“, са правописом српског језика, господину Бехадину Ахметовићу из Горе на Косову и Метохији, као поклон средњој школи у Гори.

Ово капитално издање на више од 600 страница, у издању Вукове Задужбине, садржи правопис српског језика. Штампање овог издања помогао је Фонд дијаспора за матицу.

Књиге су намењене за библиотеке средњих и основних школа у Гори, за наставнике и за најбоље ученике.

У Гори и околини живи око 7.000 Горанаца, исламске вероисповести, који говоре српски језик и негују вековну припадност држави Србији.

Београд, 26. јун 2013.

Поводом Бриселског споразума

У Галерији „Прогрес“-а одржан је Округли сто са темом „Бриселски споразум“. Организатор је Покрет за Косово и Метохију у Србији. Говорници су били

Воја Јевтимијевић, председник Покрета,

Владислав Јовановић и Живадин Јовановић, бивши министри иностраних послова,

Ђорђе Вукадиновић, главни и одговорни уредник „Нове српске политичке мисли“

и Бехадин Ахметовић, представник Горанаца са Косова и Метохије

Оцењено је да досадашња политика повезивања решавања питања статуса Косова и Метохије са добијањем датума за почетак преговора у чланство ЕУ није дала очекиване разултате и да је неопходно преиспитати такву политику. Политика диктата, непрекидних уцена коју према Србији воде САД, Немачка и Велика Британија нанела је велику штету легитимним националним државним интересима Србије и зато такву политику треба одбацити. Циљ притисака Запада и Приштине је тзв. реинтреграција Севера Косова и Метохије да би се смањила Србија и заокружило независно Косово, као база НАТО и одскочна даска према Истоку.

Истакнуто је да је српски народ на Косову и Метохији и неалбанско становништво у целини дубоко забринуто за своју судбину и будућност због извлачења из државно-уставног и правног система Републике Србије и предаје у надлежност Приштини.

Учесници су оценили да Бриселски споразум представља дикатат а не компромис, да је резултат кршења Устава Републике Србије и Резолуције СБ УН 1244. Истакнуто је да је он потписан у ненормалним условима притисака, претњи и уцена чланова српске делегације, да су предстваници ЕУ током преговарања цепали делегацију Србије, како би изнудили прихватање ултиматума. Такође је подвучено да тзв. споразум из Брисела никада, од потписивања до данас, није постао део уставно-правног система Србије и да нема правне основе за његову разраду и примену.
Затражено је преиспитивање досадашње политике подређивања свих националних и државних интереса добијању датума за почетак преговора са ЕУ, јер је таква политика нанела велику штету Србији.
Затражено је враћање процеса на колосек УН и Резолуције СБ 1244 и поштовање Устава Републике Србије. Задржавање отворености са сарадњу са ЕУ, али без икаквих уступака и без повезивања са статусом Косова и Метохије и територијалних смањивања Србије.

Попуштање Србије, одступање од Резолуције СБ 1244 већ је охрабрило више чланица ЕУ, укључујући и неке суседне земље, да Србији постављају нове неприхватљиве услове и уцене. Ако се то ради у вези са датумом, питање је које нове уцене и захтеве треба очекивати када и ако икада, на дневни ред дође само чланство. Изнета је сугестија за „исландизацију“ политике Србије према ЕУ – да ту политику треба охладити, Европској унији захвалити и поручити да ће се Србија сама јавити по питању чланства онда када буде прихваћена као равноправна европска земља.

Учесници су изразили солидарност и подршку српском и неалбанском становништву у легитимним настојањима да остану у Србији, јединој држави коју признају за своју.
Позвани представници државних органа нису се одазвали позиву.

Београд, 26. јун 2013.

П Р Е Д С Е Д Н И К П О К Р Е Т А
Војислав Јевтимијевић

Višeslav Simić je napisao je danas ovaj divni tekst o ženi koja se do poslednjeg daha borila za Srbe.
Stela je preminula sinoć. Vječnaja pamjat.

"Zemljom još gmižu i Medlinka i Hilari, i Nataša i Sonje, za sobom ostavljajući tragove nepočinstava i plač i bedu.
Ali, uznela se jedna duša, čista i neporočna, telesno iznemogla da nastavi otpor onima koji veruju da su vladari ovog sveta.
Nekada je moć baš u telesnom nepostojanju, u bivstvovanju večnom u sećanju, u istrajnom treperenju u visinama, kao zračak nade onima koji po mraku tumaraju, pokoreni, porobljeni, nemoćni da zažare baklju vodilju...
Izgubili smo angela hranitelja zemaljskog, plemenitu, utešujuću, praštajuću majku, koja nikada nije tražila zahvalnost i pohvale (a veoma malo ih je i dobila od današnjih ostrvljenih Srba), koja nas je hrabrila, bodrila, ne dopuštajući nam da posustanemo pred napadima Laži, Zla i Nepravde, koja je, braneći naš narod, naš obraz i našu budućnost, izdržala, stameno i dostojanstveno, najprljavije udare, uvrede i optužbe.
Jedno veliko, hrabro, div-srce, utihnulo je od tuge i bola, u neverici, neprihvatanju vesti da od cilja i smisla odustaju upravo oni za koje je to srce bilo, tuklo i snagom punilo i najkrhkije i najtananije ratnike i mučenike za Slobodu, Istinu i Pravdu.
Možda je i blagoslov ne doživeti ukidanje, smenu, opoganjivanje Vidovdana.
Možda je bolje pridružiti se silama angelskim još za doba srpskog čojstva i junaštva, neokaljanog sopstvenim, dobrovoljnim okončanjem Srpstva, bez otpora, nebranjeno ga, u poniznom šapatu, preobratiti u njegovu suprotnost...
Provela je trećinu svog života dajući širokogrudo svoja blaga za nas–priloge u novcu, celu svoju porodicu uključivši u borbu za nas, svoje ovozemaljsko bivstvovanje, svaki svesni trenutak, i, što je i najvrednije, svoju Reč, Čast, Ugled i Dušu položivši pred ceo svet kao žrtvu, nevinu i najčistiju, za nas danas, gotovo nedostojne, za one koji su naše srpsko ime stvorili vrednim da se za njega žrtvuje, i za one buduće, kojima ostaje najsvetije predanje i dug da ga od nas, pregordih i samoljubnih, slaboumnih i gotovo bezdušnih, preuzmu, povrate, ožive i uveličaju i ukrase, i da nikada ne zaborave veliku ženu, majku i našu plemenitu sestru Grkinju Stelu Džatras.
Vječnaja pamjat!"

Višeslav Simić, profesor
16. jun 2013. Meksiko Siti

Драги пријатељи и другови,

Руководство и чланство Београдског форума за свет равноправних са великом интересом и пажњом прате масовна и мирна јавна окупљања и протесте народа Турске и његове оправдане захтеве за заштиту економских, социјалних и политичких права. Ове протесте видимо као демократско изражавање оправданог незадовољства и показатељ да ,,огољена'' демократија, која се тиче обичних, животних питања, живи и у свести људи и на улици.
Најтоплије се захваљујемо Мировном покрету Турске на редовном и детаљном информисању о узроцима и току ових масовних протеста, што нам је омогућило да се објективно упознамо са карактером тог широког народног бунта и са оправданошћу његових захтева.
Руководство Београдског форума за свет равноправних, у име својих чланова, бројних пријатеља и симпатизера, изражава искрену солидарност и подршку са народом Турске у његовој демократској борби за заштиту својих права, са жељом да његови напори буду крунисани успехом у остваривању циљева које жели.
Изражавајући најоштрију осуду употребе насилних репресивних мера полиције према учесницима народних протеста, користимо ову прилику да изразимо наше наљјдубље жаљење због трагичних жртава учесника масовних протеста и да упутимо искрено саучешће њуиховим породицама, као и симпатије бројним продицама рањених учесника мирних демонстрација, уз жеље за њихов брзи опоравак.

Искрено Ваши, Београдски фоорум
Београд, 17. 06. 2013. за свет равноправних

Београдски форум за свет равноправних и сродна независна, нестраначка удружења након саветовања одржаног 23. априла 2013. године оцењују да текст Споразума Београда и Приштине уводи на север Косова и Метохије правни систем илегалне „Републике Косово“ чиме се крши Устав Републике Србије и Резолуција Савета безбедности УН 1244. То угрожава виталне државне и националне интересе Републике Србије и неотуђива права српског народа у покрајини Косово и Метохија. Накнадним тумачењима или правним актима ова решења не могу се легализовати. То уједно значи признавање независности самопроглашене „Републике Косово“ што ће, поред осталог, подстаћи признавање и од земаља које су до сада одбијале да то учине. To je превисока и неприхватљива цена за датум или било какво друго обећање.

Учесници саветовања истичу да се територија Косова и Метохије и даље налази под мандатом СБ УН. У складу са Резолуцијом 1244, Савет безбедности и даље сноси пуну одговорност за безбедност и поштовање основних људских права свих припадника српског народа у Покрајини, за њихову заштиту од терористичких аката и било каквог угрожавања њихове физичке безбедности и имовине.

Влада Србије има обавезу да својим сталним деловањем и иницијативама према СБ УН, обезбеди извршавање мандата у погледу пуне заштите безбедности Срба и свих других грађана на Косову и Метохији.

Заштита виталних државних и националних интереса на Косову и Метохији налаже да се државни органи и сви њихови представници изричито позивају на Резолуцију СБ УН 1244, да у свим приликама захтевају поштовање свих њених одредби и оквира.

Београдски форум за свет равноправних и сродна нестраначка, независна удружења изражавају пуну солидардност и подршку српском народу на Косову и Метохији у њиховим мирним настојањима и решености да заштите своја људска и грађанска права као грађани Републике Србије, као и подршку ставовима израженим у Декларацији усвојеној на народном Сабору у Косовској Митровици од 22. априла 2013. године.

Београдски форум за свет равноправних
Београд, 23. април 2013.

Ствари ми изгледају тако да можете у Брислу, данас, сутра, или прекосутра потписати било шта, можете дати, одрећи се, зарећи се, обећати, али тамо Србија за догледно време нема шта, нити од кога, да добије. Датум је уобразиља преговарача и мамиконцесија Брисла. Берлин се спрема за изборе, бриселски комесари и институције су на дужи рок пребукирани темама неизвесне судбине монетарне уније, Шпаније, Португалије, Грчке, Кипра, Словеније... а Вашингтон и Лондон су преокупирани Сиријом, Ираном, Северном Корејом, Пацификом, АФРИКОМ-ом...
Док се у Брислу питају Меркелова и Камерон, чији су ставови према Србији јасно ултимативни, а према Тачију, родитељски заштитнички, Србија нема шта тамо да тражи, нема шта да добије, већ само да предаје, испоручује, да се понижава и да прихвата да је понижавају. Као што, уосталом, непрекидно то чине, не само у Брислу, већ и усред Београда.
Британија и Немачка су, уз подршку САД, подгревале сепаратизме бивших југословенских република, финансирале, па чак их и наоружавале. СФРЈ је разбијена на њиховом - колосеку Европске уније, тадашње Европске економске заједнице. Сетићете се да је тадашњи министар за иностране посолове СФРЈ Будимир Лончар тврдио да је ЕЗ - једини пут за решавање југословенске кризе. Шта би са Југославијом, шта би са Државном заједницом Србије и Црне Горе? Јесмо ли тако брзо заборавили ондашње претече садашњих комесара? Те и неке друге земље су деценијама охрабривале, финансирале, наоружавале и тренирале албанске терористе ОВК. Тачно пре 14 година оне су извршиле оружану агресију (НАТО) против Србије (СРЈ). Био је то, дакако, освајачки рат чији је непосредни циљ био насилно одузимање Косова и Метохије како би служило стратегији покоравања Балкана и продора на Исток. Циљ није у потпуности остварен. А што се стратегије тиче, не зна се ни да ли ће.
Зато оне све време, од тада до садашњих бриселских тзв. преговора, настоје да легализују и агресију као злочин и отимање дела државне територије. Током 2008. оне су међу првима признале илегално проглашено отцепљење Приштине. Током тзв. преговора у Брислу, оне су, уз САД, главни адвокати и заштитници Тачија. Он ни у Брислу не преговара. Са искуствима из Рамбујеа 1999. и Беча 2006/7, Тачи чека да му Београд, као на тацни, све преда, укључујући север Покрајине.
Тражити данас некакве гаранције од Велике Британије и Немачке, исто је што и Тачију вероватни на реч. Уосталом, они су савезници у рату против Србије па не треба ни да изненађује што су уиграни. Иза Ердутског споразума 1995. којим је предвиђена Заједница српских општина у Славонији стајале су својим гаранцијама многе земље и организације. Шта је са применом свега тога у пракси? Не стоји ли читава ЕУ иза «статусно неутралног» ЕУЛЕКС-а, па ипак, чиме је ЕУЛЕКС испољио своју «статусну неутралност»? Тиме што је у читавом периоду, од свог илегалног инсталирања и накнадне легализације, до данас, изграђивао «независно Косово»!?
Вратите се, молим вас, гаранцијама СБ УН и резолуцији 1244. Оне нису идеалне, али ништа боље не постоји. Засад. То је далеко више и боље, од гаранција које сте јавно затражили од поменутих земаља-заштитница Тачија и независног Косова и Метохије. А и шта би вам министри те две земље гарантовали – то да је Косово и Метохија независна држава у којој су Срби припадници националне мањине!? Па они су ту гаранцију дали још 2008.
Жао ми је што из дана у дан засипате народ катастрофичним изјавама, од оних да је Србије све изгубила и да нема више шта да изгуби, да је свака варијанта лоша за Србију, да Србија мора постићи споразум на предстојећим тзв. преговорима, да ће остати без плата и пензија, да нема варијанте за заштиту српских интереса и сл. На страну што такве изјаве шире дефетизам и безнађе, треба знати бар толико, да оне само охрабрују ултимативно постављање друге стране или других страна и да преговарачку позицију Србије, разарају.
Такође вас молим, ако вам је икако могуће, немојте се више позивати на то да вас је Тадић обавезао резолуцијом Генералне скупштине УН о посредничкој улози ЕУ, или Борковим договорима о успостављању границе према Србији. Та резолуција је техничког карактера, а Боркови договори нису засновани ни на међународном ни на националном праву Србије и не представљају међународно-правне обавезе Србије. Ваше позивање на то, за озбиљне државнике, није прикладан аргумент. Пред историјом, поготову.
Јесте непријатно, тешко, чак можда и драматично мењати прилаз, нарочито с обзиром на све концесије које су до сада учињене, али тренутак, услови и актери су дати, не могу се ни бирати, ни избећи. Ако је за било кога дилема шта је значајније и према чему се оцењује државна и државничка озбиљност – у односу на техничку резолуцију Генералне скупштине, или у односу на правно обавезујућу резолуцију Савета безбедности 1244, онда је то знак да нешто озбиљно није у реду. Једина меродавна међународно-правна основа и обавеза за све чланице светске организације, је резолуција Савета безбедности 1244. Неодговорно је резолуцију СБ УН 1244 гурати у страну, а још горе, позивати се на њу само када Приштини треба учинити неку концесију, када Немачкој или другој великој сили треба потврдити да «ми поштујемо територијални интегритет Косова».
Народ се не штити конфронтацијом, али ни непрекидним узмицањем, поготову не прихватањем укидања државних институција Србије на северу Косова и Метохије. Када се јавно саопштава да се прихватањем Тачијевих захтева и непрекидним концесијама штите грађани у Покрајини, Срби и други, да ли то значи да је Србија уцењена безбедношћу и животима својих суграђана и да зато мора прихватити све што се од ње тражи? Да ли је Србија, иначе, уцењена било чиме од било кога?. Ако су Србија и њени преговарачи у Брислу уцењени, онда је ред да се то јавно саопшти – ко, на који начин и чиме уцењује Србију, или њене преговараче – безбедношћу грађана, новим санкцијама, заустављањем инвестиција... или било чиме другим? У том случају, то више није ствар преговарача већ институција, у првом реду Народне скупштине. Ако није уцењена тим боље и лакше вратити се праву и СБ УН.
Често се у јавности барата реализом и реалном ситуацијом. Не каже се изричито, али је контекст, да зато «што смо све изгубили», зато што смо се годинама само-обмањивали, зато што имамо лош устав , као и због много сличних «аргумената» - морамо да попуштамо, узмичемо, прихватамо и неприхватљиво, понижавајуће, да називамо компромисом чисте губитке, једностране уступке и слично. Чини ми се да има доста, ако не и превише, разлога да се каже - није реализам, или реално само оно што тврде представници Немачке, Велике Британије и САД, а за њима и Тачи. Реалност је и постојање српских државних институција на Косову и Метохији, реалност је и да 250.000 Срба и других неалбанаца, уздајући се у принципе хуманизма, владавине права и европских стандарда, већ 15 година чека да се слободно и безбедно врати у своје домове на Косову и Метохији, реалност су резолуција СБ 1244 и Устав Србије ма колико, по нечијим оценама, био лош, реалност је да су и Европа и ЕУ данас нешто другачији него 90-тих година прошлог века, а свет поготову. Реалност, дакле, није једнозначна, поготову када је одсликавају чиниоци и личности које Србији нису познате баш као објективне и непристрасне. Хоће ли ВБ, Немачка, САД поштовати одлуке СБ УН за које су и саме гласале, или неће, то је ствар њиховог односа према принципима светских односа, према светској организацији, према основним вредностима савремене цивилизације. Али, Србија треба да тражи оно што јој по међународним законима припада, а не да преузима готове оцене оних који никако да се ослободе вековног манира диктата и ултиматума. Иронија је да се оцене противника Србије јавности у Србији пласирају као оцене одговорних државника који ништа не крију од својих грађана!
У јавности се јављају поређења данашње ситуације са оном у време Дејтона и Рамбујеа. У Дејтону се преговарало под санкцијама и под суспензијом наше тадашње државе у ОУН, ОЕБС-у и другим међународним организацијама. Ипак, сачувана је и призната Република Српска. Тамо су захтевани и преговори о Косову и Метохији. Југословенско-српска делегација то није прихватила. Тражила је да домаћини испоштују позив и дневни ред на коме је била само једна тачка – окончати грађански рат и постићи мир у Босни и Херцеговини. Домаћин је то прихватио, а споразум о миру у БиХ је потписан.
У Рамбујеу није било никаквих преговора јер то САД-у, ВБ и ЕУ није одговарало. Њима је била потребна још једна представа уверавања јавности да је оружани напад једино што им је преостало. «У Рамбујеу смо лествицу подигли тако високо да је Милошевић не може прескочити» - њихово је признање. Представа из Рамбујеа одвијала се након што је Савет НАТО претхнодно донео одлуку о оружаној агресији. Ултиматум да се прихвати безусловна капитулација и окупација читаве Србије и Црне Горе (СРЈ) од стране НАТО, била је тежа од ултиматума Аустро-угарске 1914. Ултиматум није прихваћен, јер то што је тамо нуђено не би прихватила ни једна суверена држава. И то је њихово признање, такође. Ултиматум који САД и Немачка сада, преко Ештонове, испостављају Бриселу – треба одбити.
Зна се какви су односи и трендови данас, а какви су били 1995. и 1999. Зашто не рећи и то, да у време Дејтона и Рамбујеа нису постојали ни БРИКС, ни Г-20, ни Шангајски савез, ни кредитне линије из Русије и Кине, друге земље, да не помињем.
Не плашите народ, народ је огуглао на застрашивање, али је, упркос свему, изоштрио критичку моћ расуђивања. Јесте у земљи беда, незапосленост и глад, али све то не значи да се здраво за готово примају понуде бољег живота за одрицање од себе, своје историје и Косова и Метохије.
Покажите храброст окретањем себи, Србији и правим пријатељима. Није то ни аутархија, ни изолационизам, ни «пуцање себи у ногу» - то је враћање самопоштовању и припрема за истинско партнерство са сваким другим. Само тако можемо рачунати да нас боље разумеју, поштују и са Србијом равноправно сарађују и Берлин, Лондон, Вашингтон и Брисел. Уз ону већину, која је Србију увек поштовала.

Поводом 14. годишњице од почетка агресије НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ), синоћ је, на Правном факултету Универзитета у Београду одржана јавна трибина „Кад оружје проговори, право заћути“. Пред скупом коме је присуствовало више стотина студента Правног и Факултета политичких наука, као и већи број грађана, говорили су Живадин Јовановић, Генерал Божидар Делић, професори Правног факултета Владан Јончић и Бранко Ракић.

Србији је потребна елита која ће је представљати као пуноправну европску државу, а не као парију

Живадин Јовановић је подсетио на људске жртве, економска разарања, последице употребе пројектила са осиромашеним уранијумом и хемијског оружја. Цитирао је британског војног аташеа у Београду, пуковника Џона Кросланда, да је ондашњи председник САД, Бил Клинтон, још почетком јуна 1998. године, донео одлуку о збацивању са власти тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића и у томе предвидео и улогу терористичке ОВК која је требало да изазове веће сукобе на Косову и Метохији. Од тог часа, сведочи пуковник Кросланд, било је ирелевантно шта је он, или било ко други мислио о ОВК. Јовановић је, такође, подсетио и на писмо Дитмара Хартвига, шефа посматрачке мисије ЕУ на Косову и Метохији (ЕЦММ), немачкој канцеларки Ангели Меркел, од 17. октобра 2007. године, у коме тврди да су југословенске и српске снаге безбедности стриктно поштовале све тачке договора Милошевић- Холбрук из октобра 1998. године и да није било никаквих разлога за оружани напад НАТО на Србију (СРЈ). Хартвиг је написао да је Европска Унија имала нечасну улогу јер су њене чланице учествовале у психолошко-политичким припремама агресије НАТО. На реторичко питање, шта даље – Јовановић је одговорио да је Србији потребна елита која ће је представљати и водити као пуноправну европску државу, а не као парију. Србији сте потребни ви – поручио је студентима.

Генерал Божидар Делић је , поред осталог, рекао да је у Рачку изведена легитимна акција српских снага безбедности против албанских терориста, али да то није сметало Вокеру и западној пропаганди да је прогласи за „масакр албанских цивила“. Тај догађај је искоришћен за оправдавање агресије НАТО и унет је као крунска тачка оптужнице против тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића. Током Хашког процеса, тужилац је повукао ту тачку из оптужнице, свестан да би се у поступку доказало да се ради о конструкцији, а не о истини.
Професор Владан Јончић је нагласио да напад НАТО на Србију и Црну Гору 1999. године представља агресију са свим битним обележјима агресије према Међународном јавном праву. Зато се успротивио свим другим терминима као што су „хуманитарна интервенција“, „бомбардовање“, „ваздушна кампања“, „ракетирање“ и други, чији је основни смисао умањивање одговорности агресије као злочина против мира и човечности.Он је нагласио да је агресорима свакако било познато да ће бомбардовањем рафинерија у Новом Саду и Панчеву изазвати ефекте хемијског оружја, али су ипак такве нападе масовно користили. Први пут су за онеспособљавање електро-постројења коришћене графитне бомбе које такође имају ефекте хемијског оружја.
У дискусији после излагања говорника, учествовао је већи број универзитетских професора, студената и грађана.

Београд, 26. март 2013. Београдски форум за свет равноправних

Независна, нестраначка удружења, студентске, спортске и друге организације, страни дипломатски представници у Србији, представници Срба у региону и српског расејања, као и грађани појединци положили су цвеће на споменике херојима одбране и жртвама агресије НАТО пакта извршене на Србију и Црну Гору пре 14 година. Поред споменика деци – жртвама агресије у парку Ташмајдан и споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“, Нови Београд, цвеће су положиле делегације Београдског форума за свет равноправних, СУБНОР-а Србије, Клуба генерала и адмирала Србије, Српског националног савјета Црне Горе, Удружења ратних војних инвалида, Покрет ветерана, студентских организација Универзитета у Београду, атлетског клуба „Племенито срце“ и многих других.

Цвеће су положили високи дипломатски представници Русије, Белорусије и других земаља. У име гостију из иностранства, цвеће је положио професор Рудолф Хенсел из Немачке.
Поводом 14. годишњице од агресије НАТО, Београдском форуму за свет равноправних стигао је велики број изјава солидарности и осуда агресије НАТО пакта, од организација и појединаца из Русије (Москва, Казањ), Белорусије (Минск), Венецуеле (Каракас), Кине (Пекинг), Француске (Париз), Италије (Рим, Торино), Немачке (Берлин, Хановер, Штутгарт, Минхен), САД (Чикаго), Канаде (Торонто), Хрватске (Ријека), Швајцарске (Лугано, Цирих), Грчке (Атина, Солун) и Кипра (Никозија).
Студенти Београдског универзитета, њих 89, присуствовало је полагању цвећа у белим мајицама, подсећајући да је током агресије НАТО страдало и 89 деце узраста од неколико месеци до 16 година. На њиховим мајицама је писало „МИ ПАМТИМО, А ВИ?“

У Београдском Сава центру одржан је Округли сто „Од агресије до сецесије“. Повод је 14. годишњица од почетка агресије НАТО на Србију и Црну Гору (СРЈ). Присутни, међу којима су били представници Срба из Црне Горе и Републике Српске и више страних дипломата акредитованих у Београду, минутом ћутања одали су пошту жртвама 78-деневне агресије НАТО. Потом су о агресији НАТО, једностраној сецесији Приштине, проблемима на Балкану, Европи и свету говорили Живадин Јовановић, председник Београедског форума, Проф. Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије, генерали Љубиша Станимировић, председник, др Видоје Пантелић и Спасоје Смиљанић, чланови Клуба генерала и адмирала Србије, адмирал Бошко Антић, др Момчило Вуксановић, председник Српског националног вијећа Црне Горе, Др Рудолф Хансел, професор из Немачке, Др Станислав Стојановић, амбасадор у пензији и Др Мирјана Анђелковић Лукић, научни истраживач и публициста.

У излагањима учесника, поред осталог, истакнуто је да су владе агресорских земаља одговорне за смрт око 4.000 и рањавање око 8.000 грађана, за ратну штету од 130 милијарди америчких долара, за коришћење пројектила са осиромашеним уранијумом, хемијског оружја и касетних бомби од чега је за протеклих 14 година страдао далеко већи број грађана Србије и Црне Горе. Оцењено је да је агресија заснована на лажним премисама, да је имала освајачки, окупаторски карактер, да је представљала важан корак у остваривању стратегије продирања САД и НАТО на Исток, према границама Русије, Каспијском басену, Блиском Истоку и Централној Азији. „Ако је рат настављање политике другим средствима, онда је мир после агресије НАТО настављање циљева рата другим средствима“, речено је. Агресија НАТО против Србије и Црне Горе представља почетак серије других ратова без сагласности Савета безбедности УН – од Авганистана, преко Ирака и Либије, до Малија и Сирије. Сви ти ратови имају исту стратешку основу – успостављање апсолутне контроле над изворима енергије и стратешких минерала, над великим тржиштима и стратешким комуникацијама. Зато се може рећи да је у току трећи светски рат „ниског интензитета“ чији је циљ прерасподела природних и економских ресурса на Планети – речено је на Округлом столу.

Преговори – да, Ахтисари – не. Не удаљавати се од резолуције СБ 1244, јер она има трајни значај као правни основ за одбрану интереса Србије. Одбрана Косова и Метохије, је одбрана Србије од других територијалних апетита. Листа захтева Србији није, нити ће бити откривена. Устав није добар. Уставне промене при садашњим трендовима, биле би горе. Од Србије се очекује само да распакује свој Устав. Нови би спаковали комесари и изасланици ЕУ. Ово су само неки од акцената из врло садржајних саопштења и дискусија на Округлом столу „Од агресије до сецесије“

Гост из Мемачке, Др Рудолф Хенсел је рекао да је агресија НАТО против Југославије била незаконита а да је тадашња немачка влада паролама о „хуманитарној интервенцији“ и „никад више Аушвиц“, обманула немачку јавност и прекршила свој Устав. Он је рекао: „Као Немац рођен пред крај Другог светског рата, данас желим да искористим прилику и замолим – такође и у име велике већине мога народа – да прихватите моје дубоко жаљење и моје извињење за патње које су немачки војници, по налогу влада у прошлом веку , причинили вашем народу – у Првом и Другом светском рату и за време агресије НАТО-а 1999. године“.
Учесници су се заложили за поименични попис свих цивилних жртава агресије, за формирање државне комисије за утврђивање последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом, за легализацију и реновирање споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“ на Новом Београду и за подизање Меморијала „Слобода“ у знак сећања на жртве свих ратова за слободу. Тај меморијал би требало да буде сличан Музеју „Јад Вашем“ у Израелу и „Арарат“ у Јерменији.
Договорено је да се интензивирају припрема за Међународну конференцију и друге тачке програма обележавања 15. годишњице од агресије идуће године.

ФОТО АЛБУМ: https://www.facebook.com/media/

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
СУБНОР СРБИЈЕ
КЛУБ ГЕНЕРАЛА И АДМИРАЛА СРБИЈЕ

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - 14 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО

Разноврсним активностима у земљи и иностранству наставља се обележавање 14. годишњице од агресије НАТО пакта на Србију и Црну Гору (СРЈ). Као и свих протеклих година, покретачи и организатори ових активности су независна, нестраначка удружења Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије и Клуб генерала и адмирала Србије, којима су се придружиле многе друге организације студената, спортиста, српског расејања и мировних покрета у Европи и свету. Све активности одвијају се под заједничким слоганом „Да се не заборави“.

У складу са програмом током марта месеца одржано је више промоција књига Београдског форума са темама о узроцима и последицама агресије НАТО, или издања сродне тематике. Тако су у Београду одржане промоције књига „Од агресије до сецесије“, „Од Нирнберга до Хага – поуке историје“, док је књига „Агресија НАТО – Сумрак Запада“ промовисана, како у Београду, тако у Сомбору, Чајетини, Суботици, Брислу и Сао Паолу. Наредних седмица одржаће се заказане промоције ове књиге у Зрењанину, Никозији и Линдау (Немачка).

На Правном факултету Универзитета у Београду, студентске организације су одржале свечану академију поводом девете годишњице погрома Срба са Косова и Метохије, којој је, поред осталих, присуствовао и Патријарх Српски Господин Иринеј. На овом факултету је отворена и вишенедељна изложба фотографија о агресији НАТО-а и њеним последицама. Идуће седмице одржаће се трибина под насловом „Кад оружје проговори - право заћути“.

У препуној сали свечане дворане српског-културног друштва „Свети Сава“ у Суботици, одржана је (21. марта) промоција књиге „Агресија НАТО – Сумрак Запада“. Присутни су на почетку минутом ћутања одали пошту жртвама агресије. О књизи и поводом књиге говорили су Живадин Јовановић, Ген. Радован Радиновић, Ген. Јово Милановић, Сандра Давидовић и Ген. Слободан Петковић. Они су подсетили да је током агресије животе изгубило око 4.000, а рањено око 8.000 грађана од којих су две трећине били цивили. Указано је да је међу жртвама било и 78 деце, узраста од неколико месеци до 16 година. Није утврђен тачан број жртава од тешког рањавања, од заосталих касетних бомби, нити од одложеног дејства пројектила са осиромашеним уранијумом. Истакнуто је да су током агресије порушене десетине мостова, многа стратешки значајна индустријска постројења као што су рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, фабрика аутомобила Црвена застава у Крагујевцу и многа друга. Указано је да директна економска штета од агресије износи преко 100 милијарди долара. Говорници су указали да је агресија имала освајачки карактер и да се њене тешке последице на економском, хуманитарном, политичком и безбедносном плану и данас осећају и да ће сезати далеко у будућност. Балкан задуго тешко може бити стабилизован. „То није био рат само против Србије (СРЈ), већ уједно и рат против Европе у коме је и сама Европа учествовала и чије ће последице задуго осећати“ – изнео је Живадин Јовановић, један од говорника на промоцији.

Политика – што слабија Србија, то јача Југославија - карактеристична за период од краја Другог светског рата до пада Берлинског зида, трансформисана је у политику - што мања Србија, то јачи интереси Вашингтона, Лондона и Берлина на Балкану. Оружана агресија 1999. године представља кулминацију такве стратегије. Ма колико опасна, апсурдна и дугорочно неодржива, та стратегија се наставља и данас и представља основу прилаза ових центара такозваним преговорима Београда и Приштине у Брислу – изнели су учесници промоције у Суботици.

ФОТО ГАЛЕРИЈА: https://www.facebook.com/

У суботу, 23. марта, одржаће се у Сава центру у Београду, Округли сто са темом „Од агресије до сецесије“ на коме ће учествовати: Проф. др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а; Адмирал Бошко Антић, члан Клуба генерала и адмирала Србије; Др Рудолф Хенсел, професор из Немачке; Др Момчило Вуксановић, председник Српског националног Савјета Црне Горе; Др Станислав Стојановић, члан Управног одбора Београдског форума; Генерал Видоје Пантелић, председник Извршног одбора Клуба генереала и адмирала; Др Мирјана Анђелковић-Лукић, публициста и научни истраживач; Генерал Спасоје Смињанић, бивши командант ратног ваздухопловства ПВО ВЈ и Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних.

У недељу, 24. марта, делегације удружења, студената, спортиста, као и страни пријатељи и грађани, положиће цвеће на споменик Деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан (у 10:30 часова). Потом је предвиђено полагање цвећа истих организација и појединаца код споменика „Вечна ватра“ у парку „Ушће“ (12:00 часова).

Промоција књиге “Од Нирнберга до Хага – поуке историје“ одржана је јуче, 12. марта 2013. године у пуној сали Руског дома културе, у улици Краљице Наталије број 33 у Београду. На промоцији су говорили Проф. др Јелена Гускова, инострани члан САНУ, Проф. др Оливер Антић, саветник Председника Републике и главни правни саветник МСП, Проф. др Борис Кривокапић, господин Милан Вујин, адвокат, Проф. др Јелена Лопичић-Јанчић, уредница Зборника „Од Нирнберга до Хага – поуке историје“ и господин Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних.
Представљање овог значајног Зборника једна је у низу активности у оквиру обележавања 14. годишњице НАТО агресије на СРЈ (Србију), коју заједнички организују Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије и СУБНОР Србије.

Појединачна излагања са промоције:

1. Проф. др Јелена Гускова- „Да ли је Међународни Хашки Трибунал за бившу Југославију Нирнберг број два?“

2. Проф. др Оливер Антић – „Политички суд“

3. Проф. др Борис Кривокапић – „Путеви и странпутице Међународних кривичних судова“

4. Адвокат Милан Вујин – „МКСЈ погазио је све максиме кривичног права“

5. Живадин Јовановић - „Ко је одговоран за злочине против Срба?“

6. Проф. др Јелена Лопичић-Јанчић – „Нирнбершка пресуда и Југославија“

Aмбaсaдa Вeнeцуeлe
Гoспoђa Диa НAДEР ДE EЛAНДAРИ
Oтпрaвницa пoслoвa
Симe Лукинa Лaзићa 10
11 000 Б e o г р a д

Вeст o прeрaнoj смрти гoспoдинa Хугa Чaвeзa, прeдсeдникa Бoливaрскe Рeпубликe Вeнeцуeлe и искрeнoг приjaтeљa нaрoдa Србиje, примљeнa je сa вeликoм жaлoшћу oд стрaнe хиљaдa члaнoвa и приjaтeљa Београдског фoрумa зa свeт рaвнoпрaвних.
Jaвнoст Србиje увeк ћe пaмтити принципиjeлну пoзициjу, сoлидaрнoст и пoдршку прeдсeдникa Чaвeзa сувeрeнитeту и тeритoриjaлнoм интeгритeту Србиje и њeгoву jaсну oсуду jeднoстрaнe, илeгaлнe сeцeсиje српскe прoвинциje Кoсoвa и Meтoхиje.
Прeрaни oдлaзaк Прeдсeдникa Хугa Чaвeзa je вeлики, нeнaдoкнaдиви губитaк, нe сaмo зa приjaтeљски нaрoд Вeнeцуeлe, вeћ и зa свe нaрoдe Лaтинскe Aмeрикe и свeтa. Oтишao je вeлики лидeр зa слoбoду и визиoнaр рaвнoпрaвнoсти, мирa и нaпрeткa.
Упућуjeмo Вaм изрaзe искрeнoг сaучeшћa и дубoкoг увeрeњa дa ћe приjaтeљскa Вeнeцуeлa нaстaвити пут слoбoдe, нeзaвиснoсти и свeстрaнoг нaпрeткa.

Живaдин Joвaнoвић
Прeдсeдник Бeoгрaдскoг фoрумa зa свeт рaвнoпрaвних

Бeoгрaд, 6. мaрт 2013.

У организацији Београдског форума за свет равноправних, данас је у 14 часова у Дому синдиката одржана комеморација у част недавно преминулог Борислава Милошевића, амбасадора СФРЈ (Алжир) и СРЈ (Русија), у пензији.

На скупу су се присутнима обратили председник Београдског форума, бивши министар иностраних послова, Живадин Јовановић, истичући улогу овог врхунског дипломате у југословенској спољној политици, јачању пријатељских односа са Руском федерацијом, залагање за очување територијалног интегритета и суверенитета СРЈ, нарочито током НАТО агресије. Преседник Скупштине Беофорума, господин Вучићевић, прочитао је поруку алжирског амбасадора у Србији, у којој је његова екселенција , господин Абделкалдер Месдоуа изразио дубоко жаљење поводом смрти пријатеља алжирског народа. Такође је прочитано писмо руског министра одбране, господина Сергеја Шојгуа. Његова екселенција, амбасадор Руске федерације, господин Александар Чепурин, се обратио присутнима, поновивши уверење господина Шојгуа, да нас је напустио велики Србин. Његова екселенција се обратила и на српском језику, указујући на улогу преминулог Боре Милошевића у одржавању братских односа са Руском федерацијом. Поред поменутих, комеморативном скупу су присуствовали његова екселенција, амбасадор Белорусије, господин Владимир Чушев, народни посланици Скупштине Србије, бројни интелектуалци, дипломате, политичари, као и пријатељи и родбина преминулог и његове породице. 

Иако је дуже време боловао, данашња вест о смрти Борислава Боре Милошевића све нас је затекла и потресла наносећи бол у дубини душе. Отишао је врхунски југословенски дипломата, интелектуалац, патриота и друг. Бору познајем из студентских дана 50-их година прошлог века, из времена када је био један од истакнутих активиста Савеза студената Југославије. Касније, почетком 60-тих година, случај је хтео да будемо у истој класи питомаца школе резервних официра ЈНА, у Билећи, а 70-тих година нашли смо се у истој служби, у југословенској дипломатији.

Не рачунајући његов дугогодишњи рад на праћењу међународних односа у земљи, Бора је у југословенској дипломатији у иностранству провео деценију и по. Најпре је био на дужности министра-саветника Амбасаде СФРЈ у Москви, затим амбасадора СФРЈ у Алжиру и коначно, крајем 90-тих и почетком 2000-тих, био је амбасадор СРЈ у Москви. Као чеовек одликовао се марљивошћу, ширином погледа и високим моралним назорима. Био је гостољубив домаћин. Много је читао и радио на проширивању свог знања. У животу и професији пажљиво је слушао саговорнике и често изненађивао новим, свежим погледима на феномене у друштву, култури, међународним односима. Био је ненаметљиво духовит. Био је веома одговоран у извршавању својих дужности. Сматрао је да човек вреди онолико колико ствара, колико доприноси друштву. Није себи, а ни сарадницима, допуштао импровизације. За сваки посао или задатак стрпљиво се припремао, било тако што је читао, или што је тражио мишљења људи компетентних за опдређена питања. Радио је на свом усавршавању, али се никада није устручавао да другога пита за мишљење.

Са таквим квалитетима, природно је пленио околину и имао много пријатеља, познаника и поштовалаца, што је велика предност у животу, у сваком послу, а поготово у дипломатији. Бору је одликовала способност да стечена пријатљства одржава и негује, да стицањем нових никада не запоставља старе пријатеље. Зато, свуда тамо где је дуже, или краће време радио – од Београда до Москве и од Алжира до Париза, има пријатеља са којима је, такорећи до јуче, одржавао редовне контакте.

Бора је био професионални дипломата врхунског домета. Могао је то бити, пре свега, зато што је, као правник и аналитичар, добро познавао суштину дрштвених и политичких процеса, зато што је познавао циљеве и могућности како своје земље, тако и земље службовања и што је био у стању да реално препозна могућности за сарадњу. Био је рационалан и критичан у посматрању света око себе. Као дипломата, никада није упадао у грешку да извештава о ономе шта је он саговорнику говорио, већ шта је саговорник њему изложио, дајући на крају свој осврт. Угађао је само чињеницама, а не читаоцима депеша и анализа које је писао. Волео је земље у којима је службовао, посебно, Русију, са чијом духовношћу и културом се саживео. Разуме се, увек и највише је волео своју земљу и свој народ које је представљао одговорно, часно и достојанствено. Али, ако је икада био пристрастан, ако је ичему икада угађао, увек су то биле само чињенице, биле оне пријатне или непријатне. Био је поносит на земљу и народ које је представљао. Имао је прилике да прати разговоре великих државника, али никада није био разметљив, нити је сматрао да је изван, или изнад колега.

Амбасадор у Москви био је у најтежем периоду историје своје земље. У то време је припремана и извршена агресија НАТО. Знао је за велика очекивања од Русије, као истинског, вековног савезника и пријатеља. Ипак, никада није у Београду подгрејавао нереална очекивања. Извештавао је објективно, а радио неуморно и даноноћно на добијању политичке, моралне, хуманитарне и сваке друге помоћи. И било је резултата какви су у датим условима у Русији и на међународном плану били могући. Борина је велика лична заслуга -постизање историјски значајног споразума о бесцаринској трговини између СР Југославије и Русије. Јединог таквог споразума који Русија има са било којом земљом изван ЗНД. Тај споразум, потписан пре 13 година и данас омогућава неограничен бесцарински извоз Србије на огромно руско тржиште. Није му било све једно што наша земља није имала толико роба колико да се та јединствена могућност потпуније искористи. Бора је савршено говорио руски, француски и енглески језик. Много пута је био преводилац и сведок у разговорима „у четири ока“ председника Тита и Брежњева, а касније и других високих југословенских у руских државника.

И када је завршио своју службу амбасадора Југославије у Русији, Бора је наставио неуморно да ради на очувању узајамних односа, пријатељства и сарадње. Није могао мирно да посматра да било ко, због избора нових пријатеља, преко ноћи почне да запоставља или омаловажава вековно пријатељство и савезништво две земље и два братска народа. Бора је имао високо развијен осећај утицаја медија и народне дипломатије за односе између земаља. Настављајући да са својом породицом – супругом Миланком и сином Светозаром - живи у Москви, Бора неуморно олакшава размену посета посланика, странака, пословних људи, новинара, уметника, у оба смера. Умног резона и бритког духа, непрекидно је иступао у програмима најутицајнијих телевизија, давао интервјуе свим утицајнијим медијима на свету од CNN у Атланти, преко ТF-1 у Паризу, до BBC у Лондону. Увек бранећи истину и интересе Југославије, Србије и Црне Горе.

Разуме се, трагична смрт Бориног брата, бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића у Хашком затвору, оставила је неизлечиву рану у Бориној души. Писаном и усменом речју, књигама и трибинама, неуморно се борио за правду, за частан однос и поступање према Слободану Милошевићу, за право на његово лечење, али ни то, ни ангажовање пријатеља из Русије и других земаља, нису дали резултате. Сила је изнад части и морала.

Прошлог септембра приредили смо промоцију књиге „Агресија НАТО – сумрак Запада“. Бора, један од ко-аутора тог писаног сведочанства, прихватио је позив Београдског форума, допутовао је из Москве и говорио на промоцији у Руском дому културе. Препуна сала га је више пута прекидала спонатаним дуготрајним аплаузима, какви се давно у Србији не чују.

Бора је био друг, колега, дипломата врхунског кова и пријатељ. Таквог Бору ћемо уцек памтити, са осећањем привилегије што смо га познавали и са њим сарађивали. Нека му је вечна слава и хвала.

Живадин Јовановић

25. 01. 2013.
Београд

Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије, Београдски форум за свет равнорпавних и Клуб генерала и адмирала Србије, са индигнацијом и гнушањем су примили вест о рушењу споменика, 21. јануара 2013. године, у месту Витина на Косову и Метохији, од стране групе албанских екстремиста.

Ради се о споменику који је подигнут у славу бораца који су, као припадници Народно-ослободилачке војске Србије, дали своје животе у току четворогодишње борбе против фашизма у Дргом светском рату.

Најоштрије осуђујемо овај нецивилизацијски и вандалски акт уништавања споменика који симболише борбу за слободу од фашизма и угњетавања. Вишегодишње рушење, уништавање и скрнављење споменика српске верске и културне баштине на Косову и Метохији постало је још агресивније после доласка међународних снага 1999. године. Иако је покрајина Косово и Метохија од тог момента до данас под мандатом Уједињених нација, ниједан виновник оваквих и сличних аката није приведен правди, што поставља питање односа УНМИК-а, КФОР-а и ЕУЛЕКС-а према мандату који им је поверен.

Најодлучније захтевамо од органа међународне заједнице на Косову и Метохији да организаторе и починиоце најновијег и свих ранијих злочина, приведу правди и предузму енергичне мере заштите, у интересу стварања трајних услова за безбедан и миран живот и националну толеранцију свих који живе на Косову и Метохији.

Позивамо сва удружења слободарске и антифашистичке оријентације да најоштрије осуде вандалско рушење споменика борцима за слободу у Витини, као и уништавање верских објеката, културно-историјских споменика и српских гробаља.

СУБНОР Србије
Београдски форум за свет равноправних
Клуб генерала и адмирала Србије

Због новогодишњих и божићних празника, Беофорум неће радити у периоду

од 31 децембра до 9. јануара 2013

СРЕЋНИ ПРЕДСТОЈЕЋИ ПРАЗНИЦИ

Историјска одговорност  – не подлећи уценама Запада

У Галерији Компаније „Прогрес“, у Београду, одржана је годишња скупштина Београдског форума за свет равноправних којој је присуствовало око 200 чланова и пријатеља овог независног, нестраначког удружења.
Међу присутнима били су бројни представници других  удружења са којима Форум годинама сарађује, као што су Проф. Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије, Генерал Љубиша Стојимировић, председник Клуба генерала и адмирала Србије, Милета Бабовић, генерални секретар Друштва српских домаћина, Јелена Киш, председница Матице исељеника Србије, Десанка  Топличевић, председница Удружења жена са Косова и Метохије, представници студентске организације Правног факултета у беопграду „Номокланон“, представници Дипломатског форума студената Факултета политичких наука, и многи други.

Енрико Виња, новинар и хуманиста из Торина, представник Београдског форума за Италију, добитник је овогодишњег признања „Најплеменитији подвиг „Вечерњих новости“.
Више од 15 година Енрико Виња обезбеђује хуманитарну помоћ за избеглице и расељена лица у Србији, посебно оне са Косова и Метохије. Новчану и другу помоћ током 2012. године Виња је обезбеђивао и за стотине српских породица у енклавама на Косову и Метохији.
Ово традиционално  признање „Вечерњих новости“ Енрику Вињи уручио је директор и главни и одговорни уредник Манојло Вукотић, на свечаности одржаној 17. децембра 2012. године у Градској скупштини Београда. На челу жирија за доделу овог признања је Академик Матија Бећковић.
Свечаности у Градској скупштини присуствовао је Патријарх српски господин Иринеј, представници државних институција, као и велики број јавних личности и хуманитарних радника.

После свечаности у Градској скупштини Енрико Виња је посетио Београдски форум, где су му представници Форума изразили честитке на овом високом признању и жеље за његов успешан рад на хуманитарном плану и у јавном животу. Вињи је такође одато признање за успешно уређивање web странице Београдског форума на италијансом језику „Belgrade Forum- Italia“. Посебно је разговарано о будућим активностима Београдског форума, сардњи са сличним удружењима у Италији и Европи, као и о плановима за обележавање 15. годишњице агресије НАТО на Србију (СРЈ).

ФОТО ГАЛЕРИЈА

Универзитетски професор и аутор више књига о Југословенској кризи , Емил Влајки, потпредседник Републике Српске, посетио је Београдски форум за свет равноправних. У дужем разговору са члановима Форума професор Влајки је изложио своје оцене о актуелним кретањима у Босни  и Херцеговини, стању у Републици Српској, кретањима на Балкану и посебно о проблему статуса Косова и Метохије. Професор Влајки је указао на реперкусије кризе у Европској Унији и на политику ширења војног интервенционизма и подстицање сепаратизама ради очувања доминантне позиције.

Професору Влакију уручена су најновија издања Београдског форума – „Од Нирнберга до Хага“, „Како је говорио Михаило Марковић“ и од „Агресије до сецесије“.

Београд, 11. децембар 2012.

Фото галерија

Деда Ђоле, баба Рада, унуци Петар, Милан и Јелена и гости у новом дому у Чајетини

Делегација Фонда дијаспора за матицу и Скупштине општине Чајетина посетила је породицу Марјановић у Чајетини са троје деце без родитеља и уручила им поклоне међу којима зимску одећу и обућу и три дечја бицикла. Јелена (11), Петар (7) и Милан (6)  којима је отац прошле године погинуо несрећним случајем возећи трактор, живели су донедавно у забитом златиборском селу Доброселица са дедом Ђорђем и бабом Радом. Јелена и Петар су свакодневно одлазили у школу удаљену 12 километара од Доброселице, пешачећи планинским путем дневно по 6 километара, а користећи школски превоз 18 километара. О овом случају јавност је обавештена преко медија. Реаговали су Скупштина општине Чајетина и дародавци из Србије и српског расејања.
Општина Чајетина поклонила је плац и уз помоћ донатора саградила кућу (220 м2), а Фонд дијаспора за матицу обезбедио намештај и опрему у вредности од 5.000 евра.  Од почетка ове школске године Марјановићи живе у свом новом дому у Чајетини удаљеном од школе и обданишта само пар стотина метара. Јелена и Петар су одлични ђаци док њихов брат Милан похађа обданиште и припрема се за полазак у школу следеће године. Деда и баба су задовољни и захвални на помоћи доброчинитеља иако им, очигледно, није лако издржавати троје деце у варошици без икаквих сталних прихода.

Београд, 30. новембар 2012.

ФОТО АЛБУМ: http://www.facebook.com/media/set/?set=a.389184997828714.92218.237292086351340&type=1

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
29. новембар 2012. године

Ослобађање команданта албанске терористичке „ОВК“ Рамуша Харадинаја за злочине против Срба на Косову и Метохији, након ослобађања хрватских команданата „Олује“ Готовине и  Маркача за етничко чишћење 200.000 и убиство 2.000 Срба,  су најновији показатељи вишедеценијске антисрпске стратегије водећих чланица НАТО и ЕУ.  Те земље користе све полуге да смањују и слабе Себију као политичког и економског фактора на Балкану истовремено награђујући Хрватску, Бошњаке и Албанце. Зато је основно питање да ли ће Србија прихватити стратегијски одговор на такву дугорочну политику, или ће наставити поводљиву политику самопонижавања, самообмањивања и бесконачних уступака на рачун животних националних и државних интереса.

Његова Светост Патријарх Српски Господин Иринеј примио је данас, 26. новембра 2012. у Српској Патријаршији г. Живадина Јовановића, Председника Београдског форума за свет равноправних.
Господин Јовановић је упознао Патријарха са планом активности већег броја независних, нестраначких удружења на обележавању значајних годишњица из ближе и даље историје Србије и српског народа.

Његова Светост Патријарх Иринеј је нагласио да чување и поштовање историје и достојанства нису само морални дуг према великим људским жртвама за слободу, већ су истовремено путоказ и темељ извесније будућности. Он је такође нагласио значај слоге и узајамног поштовања како унутар нашег народа, тако и уопште међу пријатељима.

Било је речи о историјском доприносу и улози Српске православне цркве у очувању и заштити националног, духовног и културног идентитета српског народа.

Инфо-служба СПЦ

Драги господине Хандке,
Београдски форум за свет равноправних жели да Вам најискреније честита на Вашем избору за иностраног члана Српске академије наука и уметности (САНУ). То је заиста једно дуго очекивано признање Србије, не само за Ваша изванредна достигнућа у литератури, већ исто тако за Вашу огромну интелектуалну храброст, спремност за жртвовање и за допринос, без преседана, откривању истине о коренима југословенске кризе, хуманитгарним последицама агресије НАТО 1999. Године и отимању Косова и Метохије, срца Србије. Ви сте, заиста, један од највећих пријатеља Србије и српског народа на размеђу 20. и 21. века.
Желимо Вам нова достигнућа у Вашој мисији великог европског писца, независног мислиоца и хуманисте,
Искрено Ваш,
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
Живадин Јовановић, председник

Највновије издање Београдског форума

Управо је изашла из штампе књига текстова најпознатијег српског филозофа и социјалисте друге половине 20. и почетка 21. века, академика Михајла Марковића.
Уредник књиге је Др Станислав Стојановић.

Овом књигом Београдски форум за свет равноправних одаје омаж свом најпознатојем оснивачу и председнику Програмског савета који је дао изузетан допринос издавачкој делатности и афирмацији Форума као истински независног, нестраначког и непрофитног удружења. Сабрана су његова саопштења на трибинама и округлим столовима Београдског форума, изабрани интервјуи београдским медијима и неки до сада непознати текстови и изјаве и све то објављено на 260 страница у тврдом повeзу, у боји.

Међу објављеним радовима посебну пажњу привлачи студија Михајла Марковића „Проблем Косова“ коју је написао 2006. године уочи свог последљег боравка у САД са Жељом да је објави у неком америчком часопису и да на тај начин допринесе поимању сложености тог проблема и легитимних интереса Србиј у америчкој јавности. Нажалост, ту жељу није остварио због неспремности америчких издавача да текст објаве. Поред Косова и Метохије, теме текстова и начин на који им је Михајло Марковић прилазио, чине ову књигу врло актуелном данас, а верујемо да ће тако још за дуго бити.
О томе речито говоре и наслови појединих прилога: о циљевима друштвеног развоја, националним и државним приоритетима, интелектуалцима у време кризе, незапослености и сиромаштву, левици у свету и код нас и о другим савременим темама и проблемима.

Завршни део књиге чине опроштајне беседе академика Добрице Ћосића, академика Косте Чавошког, проф. Петра Шкундрића, проф. Зорана Јевтовића и Живадина Јовановића.

Књига се може купити у Београдском форуму, Сремска 6, четврти спрат, или наручити телефоном Број 011 3283778, или e-mail-om Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели , по цени од 600 динара (плус поштански трошкови). За иностранство: цена 15 евра, плус трошкови паковања и слања.

Споменик херојима за слободу старе Србије

Удружење српских домаћина и Општина Пријепоље организовали су 12. и 13. октобра свечано обележавање 100. годишњице ослобађања Старе Србије од турске окупације током Првог балканског рата.  Током свечаности у центру Пријепоља откривен је обновљени споменика борцима српске војске палим у борбама за ослобађање Старе Србије. Окупљеним грађанима Пријепоља и околине, великом броју гостију из свих крајева Србије, Македоније, Црне Горе и Републике Српске обратили су се председник Друштва српских домаћина Нићифор Аничић и председник Општине Пријепоље Емир Хашимбеговић. После полагања венаца, на платоу испред споменика, изведен је пригодан културно-уметнички програм.

Ген. Ј. Марјановиц, Ген. Р. радиновић, Ж. Јовановић, С. Бербер

У препуној свечаној сали Градске скупштине (Жупанија) Сомбора одржана је 16. октобра 2012. промоција капиталног дела Београдског форума за свет равноправних „Агресија НАТО – Сумрак Запада“. Добродишлицу гостима и публици пожелео је Др Стојан Бербер, председник Удружења Раванградско пролеће, а о књизи су говорили Проф. Радован Радиновић, генерал у пензији, Јово Милановић, генерл у пензији, Сандра Давидовић, апсолвент Факултета политичких наука и Живадин Јовановић, дугогодишњи југословенски и српски дипломата.

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА РАВАНГРАДСКО ПРОЛЕЋЕ, С О М Б О Р
И БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
Организују промоцију књиге:

Учествују:

ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума
РАДОВАН РАДИНОВИЋ Проф. др ,  генерал у пензији
ЈОВО МИЛАНОВИЋ, генерал у пензији
МИЛОШ МИТРОВИЋ, председник "Миленијум групе"
САНДРА ДАВИДОВИЋ, члан Београдског форума

Место и време одржавања:

Уторак, 16. 10. 2012, Свечана сала скупштине општине Сомбор у 18 сати.
Добродошли

Заменик градоначелника Крушевца Синиша Максимовић, Градоначелник Крушевца Братислав Гашић и Председник Београдског форума Живадин Јовановић

Председнику Београдског форума уручена Повеља мира и толеранције
Поводом Међународног дана мира (21. септембар), у здању Задужбине Милића од Мачве „Косово први праг Србије“ у Крушевцу, уручена је Повеља мира и толераниције председнику Београдског форума за свет равноправних Живадину Јовановићу. Истим поводом Професор Павле Бубања промовисан је за члана Академије мира. Одлуке о додели ових високих признања донела је Скупштина Асоцијације за културу мира и толеранцију и Музеј мира. Одлуке је образложио  председник Скупштине Синиша Максимовић, а признање је лауреатима уручио градоначелник Крушевца Братислав Гашић.

У препуној дворани Руског дома Београдски форум за свет равноправних представио је 18. септембра 2012. године своју књигу «Агресија НАТО – сумрак Запада». О књизи и поводом књиге говорили су Др Момир Булатовић, ратни председник Савезне владе СРЈ, Живадин Јовановић, бивши Савезни министар за иностране послове СРЈ, Борислав Милошевић, бивши југословенски амбасадор у Руској Федерацији, Проф. Др Радован Радиновић, генерал у пензији, Михаил Денисов, саветник Руске амбасаде и директор Руског дома и Јован Митровић, директор «Милениум Групе». Песник Добрица Ерић рецитовао је своје песме посвећене народу и борцима за слободу.

Борислав Милошевић, Момир Булатовић, Михаил Денисов

Ово јединствено издање илустровано са око 120 фотографија, неизбрисивих призора разарања цивилних објеката, представља до сада најсвеобухватније сведочанство и најдубљу анализу карактера, узрока и последица агресије НАТО које ће се још дуго осећати не само у Србији, на Балкану и у Европи, већ и у целокупном систему међународних правних, политичких, економских и безбедносних односа у свету. Напад највећег војног савеза најбогатијих земаља на свету, на једну малу европску земљу, био је, по оцени говорника, освајачки рат са глобалниим циљевима.

Познати активиста мировног покрета у Немачкој и члан интелектуалног круга окупљеног око недељника „Текућа питања“ (Current Concerns) где је са председником Форума Живадином Јовановићем и председником Скупштине Форума Драгомиром Вућићевићем водио разговор о сарадњи.
Недељник „Текућа питања“ окупља независне научнике и аналитичаре унутрашњих и међународних питања из Швајцарске, Немачке, Француске, Италије и других земаља Европе.
Штампа  се на немачком, француском, енглеском и италијанском језику и дистрибуира у преко 60 земаља на свим континентима.
Повремено објављује и текстове аутора из Србије, укључујући чланове Београдског форума.

Београдски форум за свет равноправних неће радити у периоду од 25. јула до 25. августа 2012.

Више чланова Београдског форума за свет равноправних, бивших дипломата, одржало
је серију предавања ползницима семинара о међународним односима и дипломатији
који је одржан у оквиру Фракултета политичких наука, Универзитета у Бања Луци.
На слици, председник Београдског форума Живадин Јовановић са групом полазника
семинара.

ФОТО АЛБУМ:
https://picasaweb.google.com/110726448310205699773/jeiMkK

Његова Светост Патријарх Српски, Господин Иринеј, примио је данас представника Фонда дијаспора за матицу, господина Живадина Јовановића, који га је упознао са резултатима недавно одржане Скупштине ове хумнитарне организације расејања и матице. Јовановић је Његовој Светости уручио књиге о односима матице и расејања „Мостови“ I и II.

У току разговора истакнути су разни видови активности Фонда на хуманитарном плану, од којих су најзначајнији: помоћ грађанима Краљева у отклањању последица земљотреса, Аранђеловцу - за реконструкцију Опште болнице, изградња дечјег обданишта „Ђурђевак“,  код Грачанице,  стално збрињавање најугроженијих избеглица и расељених лица, помоћ студентима и ђацима са Косова и Метохије итд.

Његова Светост Патријарх Српски Господин Иринеј је благословио хуманитарни рад Фонда и нагласио значај велике помоћи коју српско расејање пружа матици у разним областима.

Реномирани белоруски научник, члан Српске академије наука и уметности Чарота Иван Аљаксјејевич, посетио је Београдски форум за свет равноправних где су му уручена симболична признања за полувековно научно изучавање и ширење српског језика и културе, као и за велики допринос културном и духовном зближавању српског и белоруског народа.  Академик Чарота који ових дана, као гост Удружења књижевника Србије, борави у Београду поводом представљања антологије белоруске поезије у Народној библиотеци Србије, написао је и објавио 80 научних радова о српском језику и култури. По свом научном опусу и дометима, академик Чарота представља једног од најзначајнијих научника о српском језику и културу, изван граница Србије.

Током разговора са академиком Чаротом у Београдском форуму констатовано је да су језик и култура сваког народа најпостојанији стубови битисања нација и држава који не попуштају ни онда када други ослонци слабе или, стицајем историјских дешавања, отказују.  Зто чување и развој језичке и културне баштине увек, па и у условима економске и финансијске кризе, заслужују прворазредну бригу и подршку.

У разговору су учествовали Живадин Јовановић, председник Београдског форума, Мирјана Булатовић, секретар Удружења књижевника Србије и Виктор Лазић, путописац.

На Новом гробљу у Београду је сахрањен потпредседник Покрета за Србију др Ђорђе Благојевић, „отац српске ракетне технике“, редовни професор Машинског факултета у Београду.

Велики српски конструктор ракета светског гласа, рођен је 1950. у Београду, где је завршио 12. гимназију и дипломирао на Машинском факултету. Докторирао је у Центру војнотехничких школа у Загребу. Његова решења су била кључна за реализацију великог броја стратешки важних пројеката који су унапредили наоружање Југославије, Србије и низа земаља у развоју. Био је члан Америчког института за аеронаутику и астронаутику. Преминуо је 4. јуна 2012. у Београду.

Комеморација поводом смрти професора Благојевића одржаће се у четвртак, 21. јуна 2012. у 11 часова на Машинском факултету у Београду.

На данашњем испраћају, после опела, пред породицом, неколико стотина родољуба, поштовалаца личности и дела професора Благојевића и његових студената, последње слово опроштаја од истакнутог научног и јавног радника изрекли су декан Машинског факултета проф. др Милорад Милованчевић и председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин.

УДРУЖЕЊЕ ФОНД ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ
Београд, 9. Јуни 2012.

Фонд дијаспора за матицу уложио је у мостове, путеве, болнице, обданишта око четири милиона евра. Прилозима српског расејања и пријатеља Србије из иностранства, преко овог Фонда саграђени су, поред осталог, мост на Великој Морави код Варварина, мост на Западној Морави код Крушевца, мост „Варадинска дуга“ преко Дунава, код Новог Сада, продилиште болнице „Драгиша Мишовић“ у Београду.
У обнову Краљева после катастрофалног земљотреса Фонд је уложио 150.000 евра што пшредставља највећу појединачну донацију у Србији. Фонд је током 2011. Уложио 100.000 евра у санирање Опште болнице у Аранђеловцу, око 100.000 евра у куповину сеоских кућа за трајно збрињавање породица избеглица са три и више деце,  70.000 евра у изградњу обданишта за 100 српске деце у Брњици код Грачанице, на Косову и Метохији, око 60.000 евра за реконструкцију српскиох средњевековних манастира, 20.000 евра за помоћ ђациома и студентима из тзв. центара за колективни смештај са Косова и Метохије.
Ово су само неке од цињеница и констатација изнетих у извештајима који су поднети и усвојени на данашњој скупштини Фонда. Скупштини су присуствовали представници Срба из Швајцарске који су за овај Фонд прикупили близу четири милиона швајцарских франака, из Немачке, Шведске, Аустгрије, САД, Канаде и низа других земаља.

Сепаратизам и у појединим земљама Јужне Америке

Др Диа Надер де Ел Андари, министар саветник, отправница посолова Амбасаде Боливарске Републике Венецуеле посетила је Београдски форум за свет равноправних и водила разговор са председником Форума Живадином Јовановићем и председником Скупштине Форума  Драгомиром Вучићевићем.  Домаћини су упознали гошћу о програмским циљевима и резултатима рада Форума  и својим погледима на актуелна кретања у региону и Европи.

Госпођа Диа Надер де Ел Андари је истакла да је недавно отварање Амбасаде Венецуеле у Београду  израз обостране заинтересованости за развој и унапређење пријатељских односа и сарадње две земље на билатералном и међународном плану. Гошћа је упознала домаћине са основним циљевима унутрашње и спољне политике Венецуеле, као и са актуелним кретањима у Јужној Америци која карактеришу процеси интеграције, борба за економско-социјални напредак и равноправну међународну сарадњу.  Указала је и на опасности од сепаратизма у појединим земљама богатим нафтом и стратешким сировинама, који се подстиче из иностраних центара моћи.

У разговору је истакнуто да су мешање у унутрашње послове, политика силе и интервенционизма неприхватљиви. Пракса извоза и наметања политичких уређења силом , по обостраној оцени, наставља да угрожава мир и стабилност у свету и зато је нужно да се таква пракса прекине, а светски односи врате на колосек принципа Повеље УН.  Посебну опасност представљају покушаји центара моћи да се последице светске економске кризе изазване превазиђеним системима развијених превале на леђа земаља у развоју и да се на тај начин отежа њихов излазак из сиромаштва.

Оцењено је да се глобални односи у свету развијају у правцу мултиполаризма што отвара могућности за јачање улоге међународног права и демократизацију међународних односа.  Тај процес неће тећи по аутоматизму и зато је неопходно веће ангажовање свих земаља и организација којима је стало до мира, стабилнопсти и равноправне сарадње, посебно Покрета несврстаних.
Гошћи је уручена књига Београдског Форума о агресији НАТО на Србију (СРЈ) 1999.

Данас се навршава 13 година од убиства десеторо и рањавања више десетина грађана  Варварина током бомбардовања моста, од авијације НАТО на Великој Морави у том шумадијском граду. Међу погинулима је била и Сања Миленковић, ученица Математичке гимназије у Београду, победница многих регионалних и европских такмичара младих математичара.  По њеном имену 1999. Године, основан је Фонд за стипендирање талената из математике и техничких наука за који су средства обезбедили припадници српског расејања.

Поводом ове годишњице, синоћ је у Дому културе у Варварину одржана промоција књиге – зборника „СРБИЈА И НАТО“, у издању Београдског форума за свет равноправних. Присутне грађане и учеснике промоције поздравио је председник Општине Варварин, Професор Зоран Миленковић, отац покојне Сање Миленковић. О књизи су говорили предсеник Београдског форума Живадин Јовановић, генерал у пензији Радован Радиновић и бивши амбасадори Др Станислав Стојановић и Драгомир  Вучићевић.

Основне поруке свих учесника промоције су да се злочини као што је бомбардовање Варварина и убиство његових грађана, не смеју заборавити и да за агресију НАТО на Србију (СРЈ) нема оправдања. Књига „СРБИЈА И НАТО“ , оцењено је, представља велики допринос разумевању правих узрока и циљева агресије који се виде у стварању преседана, одузимању Косова и Метохије од Србије и ширењу НАТО на Исток. Учесници промоције су подсетили на чињеницу да се око 70 одсто грађана Србије противи чланству у НАТО и истакли да Србији, као мирољубивој европској земљи, није место у НАТО – у као офанзивној, интервенциoнистичкој војној организацији.

У програму су учествовали књижевници, песници и ученици који су читали своје радове о  злочинима НАТО – а.

(Дугометражни документарни филм о Скоту Тејлору у новом светском поретку)

Погледајте зашто су се за овај филм интересовали у Москви и Техерану

Проверите зашто је овај филм напунио салу Исабел Бадер Тхеатре у Торонту

Погледајте видео интервју са режисером Р.Огњеновићем на сајту Урбана Србија

Погледајте интервју са Скотом Тејлором о Косову за Торонто Новине

Редак поглед у право лице историје; погледајте филм

Шта нам се стварно догађало у последњој деценији !

Режија: Радослав Огњеновић, филмски режисер из Србије, који живи у Торонту

24. Мај 2012, у 20:00 часова (четвртак), Дом Омладине Македонска 22/ИВ 11000 БЕОГРАД

* Улазнице 150.00 динара, на благајни Дома Омладине; телефон: 011.3248.202  

*Трејлер филма:

http://www.youtube.com/watch?v=5FtM4hfOSE8&;feature=player_embedded

* Филмски режисер Радослав Огњеновић – Најновији интервју:

http://www.torontonovosti.com/home/2012/03/03/500/

* Novinar Skot Tejlor – Intervju o Kosovu:

http://www.novine.ca/intervju/2011/i-13081_Skot_Tejlor.asp

* Filmski režiser Radoslav Ognjenović – Intervju o filmu “Od Beograda do Bagdada”:

http://www.novine.ca/intervju/2011/i-1277-Radoslac_Ognjenovic_Beograd_Bagdad.asp

* Skot Tejlor & Radoslav Ognjenovic - Intervju posle premijere filma u Torontu:

http://www.novine.ca/arhiva/2011/1279/zajednica.asp

* Filmski režiser Radoslav Ognjenović - Video Intervju:

http://www.youtube.com/watch?v=7c98Kv4xWck

*Još o filmu “Od Beograda do Bagdada”:

 http://www.urbanasrbija.com/vest24.html

Радослав Огњеновић ће присуствовати премијери филма у Београду !

У Ларнаки, на Кипру, од 6. до 8. априла 2012. Године, одржан је Регионални састанак Светског савета за мир за Европу и Блиски исток.  Састанак је организован на иницијативу Представништва Светског савета за мир (WPC), са седиштем у Атини и Мировног покрет Португалије, координатора  за Европу. У раду састанка су учествовали: генерални секретар Светског савета за мир, Танасис Пафилис (Thanassis Pafilis), извршни секретар WPC, Ираклис Цавдаридис (Iraklis Tsavdaridis),  представници мировних покрета: Кипра, Грчке, Србије, Бугарске, Турске, Португалије, Белгије, Норвешке, Немачке и Швајцарске, а са Блиског истока,  представници: Ирана, Палестине, Израела, Либана и Јордана. У име Београдског форума за свет равноправних, у раду састанка је учествовао Драгомир Вучићевић, члан Управног одбора Форума.

Амбасадор Белорусије у Србији Њ.Е. господин Владимир Чушев, у пратњи саветника Амбасаде господина Андреја Метелица, посетио је 4. априла 2012. године Београдски форум за свет равноправних.
У разговору са председником Форума Живадином Јовановићем, размењене су информације и мишљења о раду Форума, могућностима успостављања сарадње са сличним удружењима у Белорусији, као и о питањима билатералних односа и сарадње Србије и Белорусије.
Амбасадор Чушев је позитивно оценио развој економске сарадње две земље истичући да је обим размене у прошлој години достигао вредност од 160 милиона долара са тенденцијом даљег раста. Он је истакао да је Белорусија постала један од највећих снабдевача српског тржишта трактора, тролејбуса и камиона носивости изнад 20 тона терета.
Разговарано је и о резултатима Округлог стола о трговини људима, женама, децом и људским органима, који је на иницијативу 20-так земаља, међу којима је и Белорусија, недавно одржан у седишту Уједињених нација у Њујорку. Поред око 400 представника земаља чланица, у раду стола учествовали су Председник Генералне скупштине и Генерални секретар УН.
Изражено је заједничко уверење да бржи развој сарадње у свим областима представља заједнички интерес Србије и Белорусије као традиционално пријатељских, блиских и савезничких земаља.

Београд, 27. март 2012.

Коференција „Да се не заборави – агресија НАТО – Косово и Метохија 13 година после“ одржана у београдском Центру Сава 23. марта 2012. почела је државном химном „Боже правде“ и минутом ћутања у знак сећања на преко 3.500 жртава агресије НАТО против Србије (СРЈ) 1999. године. Конференцији, коју су заједнички организовали Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР и Клуб генерала и адмирала Србије, присуствовало је око 350 гостију из земље и иностранства. Међу гостима су били Државни секретар у Министарству за рад и социјалну политику Негован Станковић, амбасадор Русије Александар Конузин, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, високи дипломатски представници Кине, Ирана и других земаља, председник чешког удружења Војници против рата Јуриј Буреш, председница немачког Форума за мир у Европи (Касел) Биргит Малзен, представници српске дијаспоре из САД, Велике Британије и Немачке.
Међу представницима бројних удружења присуствовале су делегације Друштва српских домаћина, Фонда за младе пољопривреднике „Борка Вучић“, Удружења жена са Косова и Метохије, Удружења породица несталих и убијених, Покрета за Косово и Метохију, студената и професора са Универзитета у Лепосавићу и други.

Остварени програми Округлог стола „Косово и Метохија – 13 година после агресије НАТО“, одржаном 23-ћег марта 2012., у Београду и полагање цвећа у спомен жртвама НАТО агресије 24-ог марта 2012 на месту Ташмајдански парк споменик погинулој деци и на Ушћу, споменик вечна ватра.

ostvareni-programi-obelezavanja-nato-agresije-23-i-24-og-marta-2012-te.doc

Представници институција, удружења грађана, омладинске и спортске организације, страни дипломатски представници и појединци данас су положили цвеће и венце испред споменика жртвама агресије НАТО на Србију (СРЈ) која је отпочела пре 13 година. Пред спомеником деци-жртвама агресије венце и цвеће, поред осталих, положиле су делегације Београдског форума за свет равноправних , СУБНОР-а  Србије, Клуба гебнерала и адмирала Србије, Амбасадор Русије Александар Конузин, Aмбасадор Белорусије Владимир Чушев, Амбасадорка Кубе Мерцедес Мартинес Валдес, делегације српског расејања, студената Правног факултета у Београду, Удружења жена са Косова и Метохије, Покрета за Косово и Метохију, Форума за мир у Европи из Немачке, Удружења „Војници против рата“ из Прага и моноги други.

Венци и цвеће такође су положени и испред споменика жртвама агресије НАТО пакта у Парку пријатељства на Новом Београду где се окупљенима обратио Љубиша Стојимировић, генерал у пензији, председник Клуба генерала и адмирала Србије.

16. фебруар 2012.
Господин
Драгиша МИЛОВИЋ
Председник Општине Звечан

Поштовани господине Миловићу,

Вама, једнако као и председницима других општина на Северу Косова и Метохије, као и свим грађанима тог дела Републиике Србије, упућујем искрене честитке, пре свега, на јединству и непоколобљивости у борби демократским средствима за слободу, суверенитет и територијални интегритет Србије. Резултати легалног, легитимног и демократског референдума којима се одбијају илегалне институције илегалне творевине технолога вишедеценијског дробљења Србије и српског народа, не могу се ничим умањити нити избрисати какве год омаловажавајуће или претеће изјаве и декларације стизале из Приштине, Београда, или других места.

Ако неко жели да разуме, схватиће да референдум на северу Косова и Метохије, није ни конфронтација ни слабљење Србије, већ позив на разум, мир, прекид обмана, насиља и неморала према Србији и српском народу. Грађани севера Косова и Метохије јасно су рекли на референдуму да су им домовина, слобода и достојанство трајније и веће вредности од сваке друге. Нека то буде пример и другима.

С најдубљим поштовањем,

Живадин Јовановић
Председник Београдског форума за свет равноправних

Као и протеклих дванаест година, тако ће  и ове године почетак агресије НАТО на Србију (Србију и Црну Гору), бити обележен низом активности, у сарадњи Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала Србије и Савеза удружења бораца Народно-ослободилачког рата Србије.

Основни мото свих тих активности биће, као и ранијих година, садржан у поруци   – Да се не заборави!

Активности  на обележавању  биће  концентрисане око 24. марта, дана када је, пре тринаест година, без икаквог повода,  отпочела злочиначка агресија НАТО на нашу земљу. Све те активности су планиране у циљу:

(a) Одавања поштовања свим жртвама народа Србије, које су страдале од напада  агресора;

(б) потсећања на велике патње и страдања грађана Србије током 78-осмодневног бомбардовања НАТО авијације;

(ц) потсећања на огромна разарања цивилних и јавних  објеката, инфраструктуре, националних и културних добара, и на дугорочне  штетне последице на здравље људи и животну околину, услед коришћења оружја са осиромашеним уранијумом од стране агресора.

То је, такође,  прилика да се, и ове године, укаже на неморалан и нелегалан карактер агресије, на чињеницу да је она предузета без икаквог повода од стране Србије (СР Југославије), без претходног  одобрења Савета безбедности Уједињених нација, уз грубо кршење Повеље УН и основних принципа међународног права.

Поред потсећања  на све те трагичне аспекте агресије НАТО на Србију (СР Југославију), неопходно је указати  и на чињеницу да је она представљала опасан преседан  у међународним односима, који је потом, исто тако безобзирно, примењен у агресији на Авганистан, Ирак и Либију.  Планираним активностима се, посебно, жели и ове године указати на одговорност главних протагониста и носилаца агресије, посебно лидера земаља које су у њој учествовале, за злочине против народа Србије, за његове неизмерне патње и страдања током агресије, за причињену материјалну штету и за трајне  последице  на здравље народа Србије и његову животну околину.

У  програму планираних активности ће учествовати истакнути представници из редова организатора и представници мировних покрета неких пријатељских земаља Европе, са којима Београдски успешно сарађује.

Учесници прошлогодишње комеморације жртава агресије НАТО

У дворани Дечјег културног центра у Београду подељене су светосавске награде за 225-оро ученика основних и средњих школа који живе у центрима за колективни смештај прогнаних са Косова и Метохије. Фонд за награде у износу од 900.000,00 динара обезбедио је Фонд дијаспора за матицу. Сваки ђак је добио по једну књигу „Данице за младе“ која, поред осталог, садржи и граматику српског језика, као и по 3.000,00 динара у готовом. У културно-уметничком програму учествовали су уметници са Косова и Метохије и из Београда, међу којима је био и песник Љубивоје Ршумовић.

У присуству родитеља, представника државних институција, Српске православне цркве и више хуманитарних организација награде су урчили представнице Удружења жена са Косова и Метохије и Станислав Гашпаровски, члан управе Фонда дијаспора за матицу, из Лондона.

ФОНД ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ
28. децембар 2011.
Београд

Фонд дијаспора за матицу обезбедио је и испоручио током децембра 2011. године хуманитарну помоћ за Србе на Косову и Метохији у вредности од 300.000,00 (тристахиљада) динара. Помоћ се састоји у храни (пиринач, шећер, тестенине, уље).

Помоћ се реализује у оквиру ширих хуманитарних активности покренутих на Сабору подршке српском народу на Косову и Метохији који је одржан 27. септембра 2011. године у Београду. Хуманитарне активности спроводе се у сарадњи Фонда дијаспора за матицу, Друштва Српских домаћина, Удружрења жена са Косова и Метохије, Београдског форума за свет равноправних и других независних, нестраначких удружења. До сада су реализоване три испоруке помоћи у укупној вредности од милион динара.

Почетком децембра свечано је предато на коришћење ново обданиште за децу „Ђурђевак“у Брњици, код Грачанице, које похађа 90-торо предшколске деце. Обданиште у чију је изградњу инвестирано 140.000,00 евра, по пола су финансирали Фонд дијаспора за матицу и Министарство за Косово и Метохију.

Ове хуманитарне активности се настављају и отворене су за учешће других удружења и људе добре воље.

Др Инж. Милоје Ж. Милићевић, Берлин, председник Управног одбора Фонда

 Будућност је у равноправности и партнерству не у хијерархији

Уласком у другу деценију свог постојања, Београдски форум је наставио садржајну и разноврсну активност. Економска криза и нагомилани социјално-економски и политички проблеми у друштву, међународни положај и проблеми у спољној политици Србије, нерешен статус Косова и Метохије опредељивали су теме којима се Форум бавио, а материјално-финансијска ограничења обим издавачке делатности и друге активности Форума. Упркос свим ограничењима, Београдски форум је наставио да делује на јавној друштвеној сцени као независно, нестраначко и непрофитно удружење. Ингтензивирао је повезивање и сарадњу са сличним независном удружењима из Србије, непосредног окружења и на ширем међународном плану.
Прудубљене су активности под окриљем Светског савета за мир (World Peace Council), придруженим чланом ECOSOC-a.

« Ce qu’on a jamais mis en question n’a point  été prouvé. » - Denis Diderot

Мисао великог француског философа епохе Просветитељства, Денија Дидероа, „Оно што никада није било доведено у питање, уопште није ни доказано,“ у потпуности је применљива на контроверзно питање Сребренице. Ако би се руководили жељама поборника званичног наратива о Сребреници, ми га никада не би доводили у питање. Дозвољена „расправа“ сводила би се на ритуално понављање излизаних мантри о „највећем геноциду у Европи после Другог светског рата“ и о „осам хиљада стрељаних мушкараца и дечака,“ зачињено цитатима из дубиозних „пресуда“ Хашког трибунала. Са тиме би се, по замисли политички коректних кругова, на ово питање коначно и за сва времена ставила тачка, али без критичког претресања иједног доказа и без могућности оспоравања иједне тезе. Те кругове и њихове истомишљенике такав би приступ оргазмички задовољио. Међутим, Просветитеља Дидероа и нас – свакако да не. Дидеро би им једноставно узвратио, а ми би му се придружили: да забраном критичког испитивања Сребренице они постижу само једно, а то је – јавно признају чињеницу да нису способни ништа да докажу.

На дводневној конференцији европских покрета за мир и Секретаријата Светског савета за мир (World Peace Council) одржаној 17. и 18. октобра 2011. у здању Европског парламента у Брислу, потврђена је принципијелна осуда илегалне сецесије српске покрајине Косово и Метохија. Оцењено је да тај акт који су, нажалост, подржале најутицајније чланице Европске уније и НАТО, представља акт грубог кршења Повеље ОУН и Завршног документа ОЕБС-а (КЕБС-а), без преседана, и извор сталне опасности по мир и стабилност. Осуђен тероризам, систематско насиље и свакодневно угрожавање основних људских права незаштићеног српског становништва коме прети нови вал етничког чишћења. Изражена је дубока забринутост што за етничко чишћење, масовне погроме, трговину људским органима и друге тешке злочине против Срба, још увек нико није одговарао.

Декларацијом Сабора подршке српском народу на Косову и Метохији  најоштрије се осуђује оружани напад припадника НАTО (КФОР) снага против српских цивила у Јарињу који су мирно протествовали против блокаде алтернативних комуникација и насилног инсталирања албанске полиције и царине на административној линији. Уједно се захтева истрага под окриљем Уједињених нација, као и акција Међународног црвеног крста и других независних хуманитарних организација, како би се утврдиле околности рањавања већег броја српских цивила и третман српских затвореника затворених протеклих дана и седмица у акцијама КФОР-а, УНМИК-а и албанске полиције.
Сабор, коме је присуствовало око хиљаду људи из свих делова Србије, гости из Републике српске и Црне Горе, као и представници српског расејања, изразио је ѕахвалност владама пријатељских земаља које дају подршку суведренитету и територијалном интегритету Србије и осудио политику центара моћи који кандидатуром за цланство у ЕУ и другим средствима уцењују Србију да би се, корак по корак, сагласила са насилним одузимањем Косова и Метохије.

Посланик Парламента Швајцарске и руководилац Комисије Парламентарне скупштине Савета Европе за утврђивање истине о трговини људским органима отетих и убијених Срба на Косову И Метохији, Дик Марти упутио је телеграм учесницима Сабора подршке српском народу на Косову и Метохији изражавајући жељу за успех Сабора. “Желим много успеха вашем данашњем Сабору”, каже се, поред осталог, у телеграму Дика Мартија. С друге стране, учесници Сабора у тексту данас усвојене Декларације одају посебно признање Дику Мартију на његовој политичкој и интелектуалној храбрости коју је испољио покретањем истраге о трговини људским органима отетих и убијених Срба и доприносу усвајању званичног документа Парламентарне скупстине Савета Европе.

Учесници Сабора захтевају да се даљи ток истраге одвија уз мандат Савета безбедности УН, јер једино то улива наду да ће истина бити утврђена и правда задовољена.

Бивши председник Владе и министар инострних послова Руске федерације Јевгениј Примаков боравио је почетком септембра 2011. године у Београду. У препуној сали Руског дома 8. септембра 2011. говорио је на промоцији српског издања своје књиге „Свет без Русије“. Примаков је такође присуствовао манифестацијама српско-руског пријатељства, имао врло запажена иступања у српским медијима и водио низ разговора о актуелним кретањима у свету, Европи и на Балкану. Примаков је подржао напоре за мирно и праведно решење питања статуса Косова и Метохије уз поштовање резолуције Савета безбедности УН 1244 и основних принципа међународних односа. Што се тиче БиХ Примаков је истакао неопходност поштовања Дејтонског споразума као трајне основе мира и стабилности. Он се изјаснио против покушаја ревизије Дејтона и притисака чији је циљ стварање унитарне државе укидањем Републике српске и њеним утапањем у  федерацију БиХ.
Током боравка у Београду, Примаков се срео са Председником Београдског форума за свет равноправних и бившим министром за иностране послове СРЈ Живадином Јовановићем као и са делегацијом Друштва српских домаћина. Вук Бојовић, члан Управе Друштва српских домаћина, уручио је Примакову Диплому и Златну значку Друштва у знак признања за подршку српском народу и велики лични допринос развоју сарадње и јачању традиционалног савезништва и пријатељства Србије и  Русије.

Mladi Ukrajinski naučnik istraživač Sergei Belous posetio je Beogradski forum gde se upoznao sa izdavačkom produkcijomovog udruženja. Bjelous duži niz godina proučava probleme razbijanja SFRJ i separatizma i terorizma na Kosovu i Metohiji. Objavio je više radova na ove teme, a upravo priprema knjigu o problemu Kosova i Metohije. Na slici je Živadin Jovanović sa Sergejom Belousovim u Beogradskom forumu 16 avgusta 2011.godine.

У организацији Грчког покрета за мир и уз подршку Светског савета за мир, 19. И 20. марта 2011. године је,  у граду Ханија, на Криту, одржан састанак мировних покрета Балкана и Блиског Истока. На састанку су учествовали представници мировних покрета: Бугарске, Хрватске, Кипра, Египта, Ирана, Израела, Либана, Палестине, Сирије,Србије, Турске, Грчке и Светског савета за мир. У име Београдског форума за свет равноправних,на састанку је учествовао Драгомир Вучићевић, члан Управног одбора Београдског форума.

Очувати војну неутралност. О чланству у НАТО само на референдуму!

У трајном је интересу Србије да задржи и учврсти војну неутралност утврђену одлуком Народне скупштине – порука је учесника округлог стола „ Србија и НАТО“ одржаног поводом 12. годишњице почетка агресије НАТО-а на Србију (СРЈ). НАТО се не може игнорисати, са НАТО-м треба сарађивати, али водећи рачуна о искуствима током протекле две деценије и чињеници да НАТО почев од 1999. године није дефанзивни већ офанзивни војни савез. Нова стратегија НАТО има за циљ доминацију, а не демократизацију међународних односа. Заштита људских права, како су показале све агресије и окупације од 1999. на Србију (СРЈ), преко Авганистана, Ирака до Либије данас, само су параван за овладавање изворима енергената и стратешких сировина. НАТО је оруђе униполарног поретка, док се односи на глобалном плану незадрживо развијају у правцу мултиполарности. Ово су само неки од ставова и оцена изнетих у рефератима учесника округлог стола.
Партнерство за мир (ПЗМ) које је Србија прихватила 2006. на самиту у Риги довољан је оквир за међусобне односе. Тај оквир треба користити у мери и на начин који одговара интесима Србије не користећи га за тактику „пузећег“ уласка у Алијансу. Чланство у НАТО би донело далеко више штете и ризика него користи. Концепт уравнотежене спољне политике захтева уравнотежену безбедносну политику, односно, уравнотежену војну међународну сарадњу која сада не постоји  –  оцене су референата и учесника у вишечасовној расправи.
Односи Србије и НАТО-а су стратешко питање од највећег значаја. О томе сведочи испитивања јавног мнења која показују да је преко 70% грађана Србије против чланства Србије у тој Алијанси. Обавеза је државног руководства да испоштује став да о питању чланства, ако се и када се, оно постави коначну одлуку могу донети само грађани Србије на референдуму.
Округлом столу одржаном у великој сали Скупштине општине Нови Београд присуствовало је више стотина гостију из земље и иностранства. У холу испред дворане уприличена је изложба фотографија о последицама агресије НАТО.
Округли сто су заједнички организовали Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије и СУБНОР Србије.

Округли сто је почео одавањем поште жртвама агресије и подсећањем да је током 78-дневног непрекидног бомбардовања. Поновљене су чињенице да је од агресије НАТО страдало 3.500, а рањено преко 12.000 грађана Србије, да је међу погинулима било 89-оро деце, да штета од разарања инфра-структуре, привреде, електропривреде и јавних служби износи 100 милијарди долара. НАТО је разорио многе школе, обданишта, болнице а коришћењем пројектила са осиромашеним уранијумом и изазивањем хемијских катастрофа угрозио здравље грађана Србије (СРЈ) и нанео  дуготрајну  штету природној околини. Указано је да агресијом НАТО ништа није решено, нити је могло да се реши. Једнострана сецесија Косова и Метохије уз подршку НАТО и њених чланица узрок је продужене дестабилизације, јачања сепаратистичких тенденција, исламског екстремизма и организованог међународног криминала. Агресија НАТО означила је, поред осталог, интензивирање његове експанзије на Исток, отварање нових војних база и убрзавање милитаризације Европе.

Учесници у дебати и сви присутни дали су пуну подршку Извештају Дика Матртија и резолуцији Парламентарне скупштине Савета Европе за утврђивању истине о трговини људским органима киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији. Затражен је активнији однос и пуни допринос надлежних органа Србије тим напорима. По оцени учесника скупа, Србија и српски медији имају моралну обавезу да се супротставе свим покушајима разводњавања ове иницијативе Савета Европе као најстарије демократске институције Европе.

О односима Србије и НАТО-а говорили су, поред осталих, Проф. Др Радован Радиновић, Владислав Јовановић, Зоран Вујић, помоћник министра за иностране послове Србије, Др Станислав Стојановић, начелник одељења за стратегију Управе за стратегијско планирање у Министарству одбране Србије, Јово Милановић, генерал у пензији,
Проф. Др Бранко Крга, Проф. Др Петер Струтински (Немачка),
Проф. др Ђорђе Вукадиновић („Нова српска политичка мисао”),
Др Срђан Трифковић („Кроникл“, САД), Живадин Јовановић, Проф. Миодраг Зечевић, Милован Дрецун и други.
Округли сто је пратио већи број страних дипломата акредитованих у Србији.
Реферати учесника биће објављени као зборник радова и постављени на сајту Београдског форума за свет равноправних (www.beoforum.rs).

{artsexylightbox picasaUser="beoforum" picasaAlbum="OkrugliStoSrbijaINATO"}{/artsexylightbox}

Амбасадор Исламске Републике Иран, његова екселенција господин Аболгхассем Делфи, са сарадницима, посетио је Београдски форум за свет равноправних 16.марта 2011. Током разговора, у ком су учествовали Живадин Јовановић,председник Београдског форума и Драгомир Вучићевић,председник скупштине Београдског форума, размењене су информације и оцене о актуелним збивањима на Блиском истоку и арапским земљама Магреба. Такође је било речи и о покрету несврстаности у савременим условима.

{artsexylightbox picasaUser="beoforum" picasaAlbum="PosetaAmbasadoraIslamskeRepublikeIranBeogradskomForumu"}{/artsexylightbox}

У организацији Удружења студената Правног факултета “Номоканон“, у петак 18. фебруара 2011. године, је на Правном факултету Универзитета у Београду одржана трибина на тему “Страдање Срба на Косову и Метохији“ на којој су представљене књиге “Вучје срце“ аутора Марине Лине Веке, и књиге “Српско срце Јоханово“ аутора Веселина Џелетовића. Поред аутора, присутнима су се обратили и Владислав Јовановић, дипломата и бивши министар и амбасадор СР Југославије у УН, као и Милица Јефтимијевић-Лилић, потпредседник Удружења књижевника Србије и књижевница са Косова и Метохије. Свесрдну помоћ  како у организацији тако и у превођењу пружила је Вукица Ђурђевац-Грујић, којој овом приликом захваљујемо. Нажалост, публици није могла да се обрати проф. др Смиља Аврамов из здравствених разлога.

Присутнима се прво обратио Никола Цветановић испред Удружења студената “Номоканон“ који је представио уважене госте и нагласио значај ове теме по српски народ, истакавши да је срамотно да данашња власт не показује ни најмању дозу интересовања за стравичне жртве које је српски народ претрпео на Косову и Метохији пре, током и након ратних збивања. "На жалост, нама, групи ентузијаста из Номоканона, као и осталим људим добре воље, чија су средства ограничена остављено је да радимо нешто, што се у најмању руку може оквалификовати као посао и обавеза државе, за коју она ни мало не хаје" нагласио је Цветановић .

Потом се обратио публици Владислав Јовановић. Он је у свом излагању пре свега указао на велики значај разоткривања многобројних злочина почињених над српским народом на Косову и Метохији као и на лицемерну ћутњу дела међународне заједнице која се често приказује као врховни арбитар и ауторитет по питањима хуманости. "То је исти онај део међународне заједнице који пошто више није могао да игнорише независну светску јавност и изношење доказа о најмонструознијим од свих злочина, трговини органима, одређује ЕУЛЕКС да истражи те злочине. Исти онај ЕУЛЕКС је послат да помогне осумњиченим за злочине да направе тзв. државу Косово." између осталог, истакао је у свом излагању г-дин Јовановић.

Милица Јефтимијевић-Лилић је указала на велики значај књига г-ђе Марије Лине Веке и г. Веселина Џелетовића по српски народ. Кроз потресне приче које су представљене у њиховим књигама, обичан српски читалац, најчешће са намером онемогућен да дође до истине, добија сведочанство о страхотама које његови сународници свакодневно преживљавају на Косову и Метохији. На крају су се обратили и аутори књига “Вучје срце“ и “Српско срце Јоханово“,Марија Лина Века и Веселин Џелетовић. Њихов заједнички став је био да су се они пре свега одлучили из моралних побуда на истраживачки рад, а потом и на својеврсно документовање страдања српског народа кроз писање својих књига. Нагласили су да су често наилазили на потешкоће, па и отворену опструкцију током свог рада. Али, као што је г-ђа Марија Лина Века сликовито рекла послуживши се речима Иве Андрића "да је страшно када неко пати, али је још страшније када то нико не чује", њихова одлучност да се макар и кроз неравноправну борбу дође до истине, је превагнула.

Да њихову одлучност у борби за истину и правду деле и многи други, видело се и у амфитеатру “Радомир Лукић“ где се окупило преко 600 људи упркос већ уобичајеној медијској блокади.

Информативна служба
Удружења студената Правног факултета
НОМОКАНОН

www.zakonik.blogspot.com/2011/02/blog-post_19.html

Амбасадор Руске федерације у Србији Александар Конузин уручио је 7. фебруара 2011. председнику Београдског форума за свет равноправних Живадину Јовановићу Почасну медаљу установљену поводом 65. годишњице победе над фашизмом и диплому  Председника Русије Дмитрија Медведева. Пријему који је тим поводом уприличен у Руском дому у Београду присуствовало је више стотина званица из Београда и унутрашњости Србије.
Амбасадор Конузин је нагласио да Живадин Јовановић и Београдски форум, имају значајне заслуге за ширење идеја мира, равноправности и сарадње, да се речју и књигама боре против сваке дискриминације и фалсификовања историје. Оваква улога и допринос наилазе на широка признања и подршку у Србији и на  међународном плану, истакао је амбасадор Конузин. Он је подсетио на значајне међународне конференције које је Београдски форум успешно организовао.
- Тековине Другог светског рата, ближу и даљу историју и истину треба заштитити од учесталих покушаја прекрајања и извртања јер се на тај начин штити слобода и достојанство народа који су за те вредности положили десетине милиона људских живота – рекао је, поред осталог, Живадин Јовановић. Он је нагласио да односи савезништва, поверења и пријатељства који су између Србије и Русије каљени у најдраматичнијим периодима историје, имају  стабилну основу и изванредну перспективу.

{artsexylightbox picasaUser="beoforum" picasaAlbum="DodelaMedaljeIDiplomeZivadinuJovanovicuPovodom65teGodisnjicePobedeNadFasizmom02"}{/artsexylightbox}

Рођен је у питомом Левчу, у селу Кавадар 1934. године. Тамо је завршио основну, а у Београду средњу и Вишу медицинску школу. Као асистент анастезије, првих 19 година радног века радио је на Онколошком институту, у Београду, а онда, далеке 1972.године, попут многих других, упутио се у Швајцарску. Тамо ће „привремено“ радити пуних 30 година, све до пензије 2002.године. А отад, до данашњих дана проводи више у аутобусима, ређе у аутомобилима, на релацији Тићино – Рековац, пратећи транспорт хуманитарне помоћи коју је сам, или уз помоћ других сународника у Швајцарској, обезбедио за установе и људе у матици Србији.

У богатој, али захтевној средини каква је Швајцарска, није заборавио тешкоће и потребе људи свога краја и своје земље. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века помагао младима из Србије да пронађу запослење у Швајцарској. Запослио је, каже, ни броја се не зна, вероватно више стотина људи, било оних који су се како тако обрели у Швајцарској, било оних који су га салетали у родном Кавадару током повремених боравака, да би им помогао у потрази за послом. Сваком и у свакој прилици налазио је начина да помогне. Реч је реч, каже Десимир и додаје: Ако некоме обећам, то не заборављам док не испуним.

У кантону Тићино, касније у Цириху, укључио се у рад клубова и удружења - од  Југословенског клуба „Иво Лола Рибар“, до Српског културног савеза, у коме је и данас активан. Последњих десетак година ради у хуманитарном удружењу „Свети Сава“, чије је седиште у Белинцони, у коме је последње четири године председник.

Највише напора уложио је прикупљајући помоћ током југословенске кризе, а посебно током и после агресије НАТО на Србију (СРЈ). Када данас разговарате са Десимиром, каже да му је, уз памћење које га добро служи, тешко да се сети шта је све урадио, и коме пружио помоћ. И као појединац који је изванредан стручњак и дисциплинован радник са великим угледом у Швајцарским установама, и као члан и руководилац хуманитарних организација Срба у Швајцарској, успевао је да сакупи помоћ у материјалу, опреми, лековима или новцу и да је допреми тамо где је најпотребнија. Најчешће је лично пратио транспорт помоћи од Швајцарске до места коме је намењена. Радан, поштован, али и помало и неповерљив, није препуштао ништа  случају. Током 1999. и 2000. ангажовао се на прикупљању помоћи за изградњу новог моста преко Велике Мораве код Варварина који је срушен бомбама НАТО 30. маја 1999. Срби из Швајцарске су наменски сакупили око два милиона швајцарских франака  за тај мост и уплатили преко Фонда дијаспора за матицу. Обнављали су и друге разорене објекте, давали прилоге за Фонд „Сања Миленковић“ за стипендирање талената из математике и техничких наука. Чуо је, каже, да се у Амбасади у Берну још увек налази новац који су Срби из Швајцарске наменили том Фонду.

А помоћ коју је Десимир обезбеђивао неуморним радом, долазила је најчешће до болница и здравствених установа у Јагодини, Ћуприји, Рибарској Бањи, до Старачког дома у Суботици, Неуролошке клинике у Београду, Дечије клинике, на Врачару, Онколошког института, у Београду, ВМА, Болнице „Драгиша Мишовић“, Градске болнице Земун, Болнице Бежанијска коса, болница у Зворнику, Бијељини, Лозници, домова здравља у Рековцу, Деспотовцу... Испоручио је Десимир хиљаде болничких кревета, респираторе, апарате за анстезију, ЕКГ апарате, дефибрилаторе, апарате за гликемију, рендген апарате, стоматолошке столице и опрему, скенер за Болницу „Бежанијска Коса“, стотине кубних метара санитетског материјала. Током и након агресије НАТО, организовао је конвоје шлепера са храном, средствима за хигијену, десетине хиљада постељина и ћебади, униформе за медицинско особље.

Ко би се сада, 12 година после, сетио свега?!

Десимир је добро познавао своју земљу, свој народ, његове тешкоће и потребе. Осећајан, са високим моралним и хуманитарним схватањима. Патриота. С друге стране вредан радник, који је стекао благонаклоност и поверење средине у Швајцарској. Тамо где се он појавио са молбом за помоћ тешко га је било одбити. Свакоме је било јасно да Десимир ништа не тражи за себе, већ за људе у нужди. И у Швајцарској и у Србији људи су једнако веровали у Десимирову реч. Ипак, није пропуштао да од примаоца помоћи, увек затражи потписану потврду пријема и да је потом преда дародавцу у Швајцарској.

Интересујемо се да ли је као хуманитарац добио нека признања. Добио је, одговара, висока признања, како од Швајцараца тако и од српских удружења и клубова, у Швајцарској. Једно тавко признање недавно је примио од Српског културног савеза у Швајцарској у присуству српског амбасадора, из Берна и генералног конзула, из Цириха. А у матици, у Србији? Људи су захвални, каже, по мало са сетом, примају га, јављају се телефоном. Нека званична признања из Србије досад није примио.

Десимира такође добро знају и цене  писци, сликари, певачи, предавачи – ствараоци из многих области стваралаштва, којима је организовао промоције књига, изложбе, приредбе, предавања широм Швајцарске. Десимир их је дочекивао, обезбеђивао смештај и испраћао назад.

Готово редовно када се враћа у Швајцарску са собом увек носи велики пртљаг књига, које ће дистрибуирати било лично, било преко пријатеља, удружења и клубова. А када отуда полази, носи бар по један компјутер, неку другу електронику, или болнички инструмент да поклони, да обрадује ђаке, волонтере, болеснике у отаџбини.

А када се задржи коју седмицу више, било у Швајцарској, било у Србији, пошиљке прима или отпрема аутобусима „Богојевић“, који одржавају директну линију  Цирих – Ћуприја. И возачи и дирекција, добро познају Десимира. И помажу га, јер он помаже друге.

И тако,  40 година...

Фонд  дијаспоре за матицу, Удружење жена са Косова и Метохије, Вукова задужбина:

У Вуковој задужбини у Београду одржана је свечаност на којој су, поводом школске славе Светог Саве, студентима са Косова и Метохије који живе у центрима за колективни смештај у околини Београда уручене новчане награде и књиге.

Награде од пет хиљада динара и књига Даница за младе“ и „Граматика српског језика“, у издању Вукове задужбине, примило четрдесет двоје студената. Средства за награде укупне вредности од три хиљаде евра обезбедио је Фонд дијаспора за матицу.
На свечаности су говорили Десанка Топричевић, председница Удружења жена са Косова и Метохије, Живадин Јовановић, представник Фонда дијаспора за матицу и др Миодраг Матицки, председник Вукове задужбине.
Прави смисао ове награде је, пре свега, да подсети на децу, ђаке и студенте са Косова и Метохије који пуних 11 година живе у центрима за колективни смештај надомак главног града Србије, на тешкоће са којима се свакодневно суочавају, да подстакне солидарности и охрабри ове младе академаце да учењем и радом савладају све тешкоће и оспособе се за самосталан живот – речено је на свечаности.
Свечаности су присуствовали представници Удружења киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије, представници завичајних удружења расељених лица, као и представници српског расејања.

Свечаност је завршена спонтаним певањем химне Светом Сави.