Дубоко нас је потресла вест о одласку нашег драгог друга, колеге и пријатеља Радомира Радета Богдановића, који је преминуо 17. октобра 2021. године од последица инфекције KОВИД - 19.
Био је пример преданог југословенског и српског дипломате, неуморног борца за српске државне и националне интересе. Као човек пленио је својом отвореношћу, високим моралом и спремношћу да помогне другима. Био је доследан борац за истину и правду.

Плодоносан радни век провео је на различитим одговорним дужностима у Републици Србији и СР Југославији. Био је заменик Републичког секретара за међународне односе Србије а потом и помоћник савезног министра за иностране послове СРЈ. Као дипломата службовао је у више дипломатско - конзуларних представништава, као отправник послова у амбасади СРЈ у Тирани, а затим и као амбасадор у Либији од 1998. до 2001. године. Председавао је Комисијом за разграничење са северном Македонијом.

Дао је велики допринос оснивању и раду Београдског форума за свет равноправних и својим несебичним залагањем допринео је његовој афирмацији.

Сахрана ће бити одржана у среду 20. октобра у 13:15 часова на београдском гробљу Лешће.

Београдски форум за свет равноправних

Дубоко смо потрешени прераним одласком нашег друга, пријатеља и друштвено-политичког радника, политиколога, Томе Бушетића.

Памтићемо га по његовој преданости националним и државним интересима Србије и српског народа, слободарским идејама и циљевима социјалне правде, као и према његовом хуманом односу према другим људима и безграничној спремности да буде од помоћи.

Остаће трајна инспирација младим људима.

Београдски форум за свет равноправних

Легенда грчке и светске музике, и осведочени пријатељ Србије и нашег народа,  Микис Теодоракис, преминуо је 2. септембра.

Тим поводом, Београдски форум за свет равноправних  упутио је телеграме саучешћа његовој породици,  грчком Министарству за културу и спорт и Светском савету за мир.

Поштована породицо Ћурчић,

Са најдубљом жалошћу примили смо вест да је преминуо Вељко Ћурчић, првоборац Народноослободилачког рата, амбасадор у пензији, један од оснивача и дугогодишњи члан Управе Београдског форума за свет равноправних. Вељко је био човек надахнут левичарским идејама, јасан у ставовима и чврст у опредељењима, чија се реч са пажњом слушала и поштовала.

Међу члановима и пријатељима Београдског форума Вељко ће остати упамћен као човек велике енергије, вредних иницијатива и преданог активизма. И када је прогањан и непараведно оптуживан остао је привржен идеалима правде, слободе и људског достојанства. Остаће упамћен као дипломата и амбасадор Југославије (Србије), који је на најбољи начин бранио националне, државне интересе своје земље и народа.

Нека је вечна слава нашем другу Вељку Ћурчићу.

Београдски форум за свет равноправних
Београд, 12. 07. 2021.

У Дому Војске Србије, 09. јуна 2021. одржан је округли сто на тему „АГРЕСИЈА НАТО НА СРЈ 1999. И НОВИ ХЛАДНИ РАТ“. Организатори скупа су Клуб адмирала и генерала Србије и Београдски форум за свет равноправних.

На округлом столу је поред осталог речено да, ако је Резолуција 1244 СБ УН 1999. године док је земља била под бомбама НАТО представљао максимум могућег – Резолуција 1244 данас предстаља минимум испод кога не сме да се иде у дијалогу о решењу статуса КиМ.

На скупу су говорили: Владика мохачки Исихије, др Момчило Вуксановић (председник Српског националног савјета ЦГ), Константин Затулин (посланик Државне думе Русије,који се онлајн јавио из Крима), проф. др Даница Грујичић, генерал Миломир Миладиновић (председник Клуба адмирала и генерала Србије), Никола Шаиновић, генерал Обрад Стевановић, проф. Слободан Рељић, др Небојша Вуковић (Институт за међународну политику и привреду), проф. Душан Пророковић (Институт за међународну политику и привреду), генерал Лука Кастратовић (председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије), Раде Дробац (потпредседник Београдског форума) и Живадин Јовановић (председник Београдског форума). Скупу су присуствовали и представници Амбасаде Русије и Амбасаде Палестине.

Такође је речено да ничим не треба умањивати одговорност НАТО-а за људске жртве, разарања и за коришћење забрањеног оружја, као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе. Речено је да је то био нуклерни рат ниског интезитета.

Изнесено је мишљење да се Нови хладни рат огледа у наметнутим поделама на алијансу демократских земаља и земаља које Запад назива „ауторитарним системима“. Нови хладни рат је довео до порасти неповерења и конфронтације на глобалном плану, трке у наоружању, економског рата санкцијама и ратно-хушкачке пропаганде. Таква ситуација неминовно рађа и непредвидиве инциденте и развоје. У том смислу је наведено да НАТО лансира масовне војне вежбе, највеће по обиму од краја Другог светског рата, попут Defender Euro 21 и Defender Indo-Pacific 21, које обухватају три континента истовремено - Европу, Африку и Азију. Чини се као да неко жели да постави челични обруч око Русије и Кине.

Изражено је мишљење да Бриселски дијалог о Косову и Метохији има конструкциону грешку јер почива на фикцији о статусној неутралности ЕУ, односно Немачке. Зато су изостали резултати и изневерени интереси Србије.

На округлом столу одато је признање председнику Чешке, Милошу Земану, који се извинио због учешћа Чешке у агресији НАТО и изражено је уверење да ће то пробудити савест лидера других земаља да следе Земанов пример. Ако не сада, то се у будућности мора десити зато што није само у интересу Балкана, него и у интересу Европе како би она почела да води аутономну политику. Признање је одато и судији Приске Матимба Ијамбе из Замбије на изводеном мишљењу на пресуду Хашког трибунала генералу Ратку Младићу.

Живадин Јовановић
Председник Београдског форума за свет равноправних

Владика мохачки Исихије

Др Момчило Вуксановић
предсједник Српског националног савјета Црне Горе

Генерал Миломир Миладиновић
Председник Клуба адмирала и генерала Србије

Никола Шаиновић
Потпредседник Владе СР Југославије у време агресије НАТО

Генерал Обрад Стевановић

Проф. др Даница Грујичић
Директорка Института за онкологију КЦС

Др Небојша Вуковић
Институт за међународну политику и привреду

Проф. др Душан Пророковић
Институт за међународну политику и привреду

Генерал Лука Кастратовић
Председник Извршног одбора Клуба адмирала и генерала Србије

Раде Дробац
Потпредседник Београдског форума за свет равноправних
Бранислава Митровић
Преводилац и уредник књиге „Агресија САД и НАТО на Југославију“

Драгомир Вучићевић
Рецезент књиге „Агресија САД и НАТО на Југославију“

Народни посланик др мед. Дарко Лакетић из Прокупља и проф. др Даница Грујичић, директорка Института за онкологију и радиологију КЦС, посетили су Београдски форум 09. јуна 2021.

Том приликом др Лакетић је поклонио Форуму репродукцију ратне заставе Гвозденог пука из Првог светског рата.

У сали велике новобеоградске месне заједнице Центар (Блок 45), 08. маја 2021. пред бројном и пажљивом публиком одржана је прва промоција Зборника „Михаило Марковић: хуманиста, научник и друштвени радник“.

О грандиозном научном и животном делу академика Михаила Марковића говорили су аутори прилога у Зборнику: проф. Др Зоран Аврамовић, Ранко Спалевић и уредник Марина Чолић.

О Михаилу Марковићу као истакнутом левичару, социјалисти и човеку идеје, говорио је Александар Вулин, министар унутрашњих послова и председник Покрета социјалиста, који је изнео и занимљива лична сећања на академика.

На промоцији су подржане иницијативе Беофорума да  једна улица у Београду понесе име по познатом академику, да се постави спомен плоча на кући у којој је Михаило живео и стварао и да се постави његова биста у Академском парку у Београду.

Преминуо је професор Уставног права на  Правном факултету УБ, Ратко Марковић. Аутор је више књига Уставног права, студија и огледа. Био је уредник часописа Правни живот, коаутор и уредник је књиге „Критичка анализа Устава Србије“ (Устава Србије који је на снази). Дугогодишњи члан Београдског форума за свет равноправних и уредник и коаутор многих издања Форума. Обајвио је много чланака из области права у домаћим и страним стручним часописима, као и у српским медијима. Последњих година објављивао је ауторске прилоге  у дневном листу „Политика“, „Вечерње новости“ и „Данас“, као и у недељнику „Печат“.

Као професор и педагог био је високо цењен, како међу колегама, тако и међу студентима.

Током свог плодоносног живота, био је судија Уставног суда, један од аутора закона о универзитету, оснивач Полицијске академије у Београду и потпредседник Владе Р. Србије и у том својству шеф српско-југословенске државне делегације у Рамбујеу.

Београдски форум ће га памтит као као скромног, тихог, а великог српског интелектуалца, ствараоца и борца за социјалну равноправност.

Више телевизиских и медијски кућа у Србији објавило је видео-запис који показује сцену уклањања венаца и цвећа положених пре подне 24. марта, поред Споменика деци жртвама агресије НАТО-а , у београдском Парку Ташмајдан, да би на њихово место венац положила госпођа Дарија Кисић–Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у пратњи г. Горана Весића, заменика градоначелника Београда. Запис бележи да службена лица из пратње ових званичника односе уклоњене венце и цвеће на другу страну парка. Снимак је, потом, широко циркулисан на друштвеним мрежама у Србији, региону и српској дијаспори.

Са дубоком жалошћу и огорчењем осуђујемо уклањање цвећа код Споменика деци жртвама агресије НАТО-а као израз непоштовања према споменику и палој деци, као вређање осећања њихове родбине, грађана главног града, Републике Србије и најшире јавности и непоштовања основних норми гостопримства дипломатских представника пријатељских земаља.

Одстрањене венце и цвеће поставиле су делегације великог броја независних, нестраначких, борачких, ветеранских, инвалидских и организација војних пензионера, студентских и извиђачких организација, а и дипломатских представника из више пријатељских земаља.

Захтевамо да се хитно утврди ко су налогодавци, а ко извршиоци овог недопустивог и некултурног чина, да се предузму одговарајуће мере, изрази јавно извињење и о свему обавести јавност.

Београдски форум за свет равноправних - Живадин Јовановић

Клуб генерала и адмирала Србије - Миломир Миладиновић генерал-п.пуковник у пензији

СУБНОР Србије – Видосав Ковачевић генерал-пуковник у пензији

Удружење војних пензионера Србије – Љубомир Драгањац генерал - потпуковник

Клуб генерала и адмирала Србије доделио је спомен – медаље Живадину Јовановићу,
Драгутину Брчину и Марини Чолић, функционерима Београдског форума. Ово високо
признање установљено је поводом 75 година победе над фашизмом и 15 година Клуба
генерала и адмирала. Ово признање уручили су: генерал-потпуковник у пензији Миломир
Миладиновић, председник Скупштине и генерал – мајор у пензији Лука Кастратовић.

Генерал-потпуковник Миломир Миладиновић, председник Скупштине и генерал – мајор
Лука Кастратовић, председник Извршног одбора Клуба са добитницима признања

У знак признања за допринос успешној сарадњи две независне, непрофитне и нестраначке организације у одбрани виталних националних и државних интереса Србије и српског народа, афирмацији слободарских вредности и традиције, као и за промоцију мира и равноправности.

Клуб генерала и амдирала Србије има у свом саставу 220 генерала и адмирала, и од свог оснивања 2005. године развија свестрану сарадњу са Београдским форумом и другим патриотским организацијама.

Београд, 24. 02. 2021.

Др Момчило ВУКСАНОВИЋ
Председник Српског националног савјета                          
Црна Гора

Поштовани г. Вуксановићу,
У име Београдског форума за свет равноправних, Фонда дијаспора за матицу, као и у моје лично име упућујем Вам искрене честитке поводом Сретeњског ордена којим Вас је одликовао председник Републике Србије г. Александар Вучић.
Желимо Вам нове успеха у Вашим друштвеним напорима  за остваривање националних, културних, духовних и цивилизацијских људских права српског народа у Црној Гори.
У тим напорима у будуће можете рачунати на нашу подршку, размевање и сарадњу.

Живадин Јовановић с.р.
Београд, 22. 02. 2021.

Представници Фонда дијаспора за матицу разговарали са Арно Гујоном, новим директором Управе за дијаспору и Србе у региону

Директор Управе Министарства за иностране послове за сарадњу с дијаспором и Србима у региону г. Арно Гујон примио је делегацију Фонда дијаспора за матицу и Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука «Сања Миленковић», коју је предводио Живадин Јовановић, заменик председника УО Фонда. У име ових удружења делегација је честитала Арно Гујону на избору на место директора Управе које је неоправдано дуго било упражњено и пренела најбоље жеље за успех у раду на продубљивању поверења и свестраног повезивања матице и дијаспоре.
Обострано је констатовано да  добри односи, поверење и свестрано повезивање матице и дијаспоре имају стратешки значај за напредак, углед и утицај Србије.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић примио је 29. јануара Живадин Јовановића ранијег савезног министра за иностране послове СРЈ и председника Београдског форума за свет равноправних.

Вођен је разговор о дипломатији и односима матице и дијаспоре.

Пише: Станислав СТОЈАНОВИЋ

Пре неколико дана (12. јануара 2021.),  на самом крају деведесет прве године  његовог живота, умро је истакнути члан Београдског форума Сава Живанов. Умро је један племенити човек, истакнути научни радник и универзитетски професор.  Умро је човек који  је живео скромно, мирно и поштено, посвећен  пре свега пуној  бризи о својој  породици (супруга и двоје деце, унучад).  А  умро је како је и живео –  такође  тихо:  у сну.

Од самог почетка своје професорске и научне каријере, око педесет година, Сава Живанов био је (често и по цену не малих  личних одрицања) веома посвећен   научним истраживањима  врло сложене  и контроверзне тематике, којом се као научник бавио. А бавио се научним истраживањем историјског и социјалног развоја Совјетског Савеза, односно  Русије.  И, оставио  врло студиозно и  неуобичајено обимно научно дело.  Његов одлазак је повод да се још једном, с поносом што смо га познавали, осврнемо на то дело.

И одмах да кажем, на самом почетку  овог осврта, када је реч о научном изучавању ове руске тематике и импозантним резултатима које је остварио, иако појединац, професор др Сава Живанов постао је уствари институција.

ОСУДА БЕЗУМЉА

Београдски форум за свет равноправних дубоко узнемирен најоштрије осуђује безумни антицивилизацијски акт скрнављења споменика ослободиоцима Београда. Реч је о злослутом нападу на достојанство и слободу Града Хероја, на антифашистичке традиције Србије и њено стратешко партнерство, пријатељство и савезнишштво са Русијом.

Позивамо надлежне органе да спроведу ефикасну истрагу и одговорне приведу правди.

Поштовани пријатељи,

Желим да на овај начин у своје име и у име Управе Београдског форума да Вам честитам предстојећу Нову 2021. годину и божићне празнике. Пред нама су нови изазови да одржимо висок ниво активности и афирмишемо циљеве и вредности за које се Београдски форум бори већ 20 године: слободу и равноправност, мир и сарадњу, разумевање и толеранцију. У томе ћемо, као и до сада, бити упорни, доследни и активни.

Као и до сада, рачунамо на Вашу несебичну помоћ, знање и енергију.

Желимо Вам личну срећу и добро здравље,

Живадин Јовановић
Председник 

Данас нас је оставио Амфилохије Радовић, Митрополит црногорско-приморски. Оставио нас је дугогодишњи велечасник Српске православне цркве који ће остати у трајном сећању данашњих и будућих генерација као изузетан интелектуалац, човек дубоког, широког и надасве јасног и храброг ума. Ширио  је  веру  у  Бога  и  православљеслужећи  јединству  православља,  СПЦ  и  српског народа. 

Борио  се  против  извртања  историје,  новотарија,  напуштања  традиционалних вредности, слугерањске психологије и сваког покушаја понижавања српског народа као недвојивог  дела  европске  цивилизације.  Ценио  је  и  бранио  српску  историју,  није дозвољаваоскоројевићка  обезвређивања  јединственог  и  часног  места  српског  народа  у европској и светској историји.

Поштовао је све српске великане, без обзира да ли су били духовни великодостојанственици, научници, филозофи или државници, без обзира да ли су потицалииз  Србије,  Црне  Горе  или  других  српских  земаља. Увек  се  дичио  и  поносно истицао непролазну величину Петра Петровића Његоша, као српског духовног, државног, филозофског и књижевног великана европског гласа. Никада се није мирио са неправдом, или неистином. Увек се држао принципа да је одбрана истине, правде и достојанства најсветија дужност сваког човека.

Сагорео је истрајавајући над вредностима слободе, правде, истине и јединства српског народа. Речју и делом се борио се за српско Косово и Метохију, јавно осуђујући агресију НАТО 1999.  године  окупацију  те  свете  српске  земље  и  све  покушаје,  притиске  и  подметања усмерена на то да се Србија понизи, застраши и примора да се сагласи са отимачином.Био је један од највећих српских говорника. Говорио је јасно, бритко и директно о многим судбоносним питањима о којима су други ћутали. То је изазивало противнике, али од тога је много важније, да је будило успаване савести, чувало здрав разум, снажило слободарску, патриотску и незвисну мисао. И јавно је признавао да није непогрешив, али је имао храбрости да то искаже и да своје ставове исправи, и зато су га људи поштовали и следили. О томе говоре и дуготрајне литије  народа у Црној Гори које су, захваљујући њему и његови следбеницима, постале европски и светски феномен и о чијем учинку ће историја тек дати своју праву оцену. За  сваког  је  била  велика  част  познавати,  слушати  његове  мисли  и  сарађивати  са Митрополитом  Амфилохијем  Радовићем.  За Београдски  форум за  свет  равноправних је велика част што је Митрополит Амфилохије Радовић, увек када је могао, учествовао на Форумовим конференцијама, округлим столовима, као и на промоцијама нових књига. Били су то празници и надахнућа за учеснике и слушаоце. Амфилохија Радовића нема више међу нама, али остаје велико и богато наслеђе његових дела, мисли и порука, како да останемо своји, достојанствени и јединствени.

У  наставку  су  излагања  Митрополита  Амфилохија  Радовића  на  Међународној конференцији одржаној 22-23. марта 2019. године поводом дведесете годишњице агресије НАТО,  као  и  фонографски  снимак  опроштајног  говора  на  испраћају  Борислава Милошевића, бившег амбасадора СРЈ у Руској Федерацији. Оба прилога илуструју мисао и ретке особине Амфилохија Радовића, као Митрополита СПЦ, мислиоца и великог патриоте.Београдски форум за свет равноправних-Излагање Амфилохија Радовића на Међународној конференцији „Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва“, Београд, март 2019. године.:Конференција  која  погађа  у  срце  насушних  потреба  савремене  Европе  и  савременога свијета. Ја сам се ту нашао, тако да кажем, донекле и случајно. Али нема ничега случајног што се догађа у људском животу. Као што ми је говорио један наш угледни научник и философ Жарко Видовић кад сам га негде срео. Кажем: «Професоре, случајно се сретосмо». А он мени каже: «Нема ничега случајног. Сваки сусрет је сусрет за вјечност». Тако да и овај сусрет није случајан и ова ваша конференција много важна и много битна, не само за Србију
3a њене проблеме, него уопште за овај простор древне Европе. Јер Балкан није неки прилепак Европе, никада био, него је Балкан родитељ Европе и ове модерне, западне и он треба то да остане. Сам је назив Европа, јелински назив хеленске богиње, оне видовите богиње која гледа од Урала до Гибралтара и обједињује својим очима људе и земаљске народе. Оно што бих хтио овде кратко да кажем то је да се посебно радујем учешћу људи из Западне Европе на овој конференцији. Дакле, колико знам има учесника драгоцених из Њемачке, из Француске и других европских држава који су трезвени. Као што је у своје вријеме рекао знаменити генерал Галоа у Француској Њеоговој светости патријарху Павлу кад смо били за време конференције у Рамбујеу, у Паризу: «Ваша Светости, ви се не борите на Балкану само за себе и на Косову и Метохији. Ви се борите за образ часне Европе». Бог да упокоји генерала Галоа који је рекао једну знамениту и значајну ријеч. Оно што  сам хтио да поменем је да сам у вријеме бомбардовања Србије и Црне Горе, посебно Косова и Метохије, по благослову Његове светости био на Косову и Метохији и тамо сам сахрањивао оне који су побијени у то вријеме. Био у Пећкој патријаршији и шире, у Пећи, око Пећи. Видео оне који су затварани све до Савиних вода, Белог поља и до Гораждевца и на другим местима до Приштине. Тако да сам у то вријеме био живо присутан у свим тим збивањима  и знам какво је то стање било, несрећно стање на Косову и Метохији које се завршило са овим, тако да кажемо, међународним злочином. Да се жила куцавица српске државе и српског народа сада прогласи за независну државу уз признање једне групе разбојника, који су стид и срам часног и честитог албанског народа, патријархалног, они који данас управљају Косовом и Метохијом. Гледајући то бомбардовање, онда и Београда и читаве Србије и Црне Горе, где су прве бомбе пале на Даниловград (где је убијен младић, војник, а после су, такође, убијена и дјеца на Мурину, у врјеме када је бомбардована и Луштица), схватио сам једну ствар. Нисам историчар, нисам ни војно лице али осећање моје историјско јесте да оно што се данас догађа са Европом на челу са НАТО пактом, није ништа ново. То је наставак крсташких ратова до 13-ог и 14-ог вијека. То је наставак Наполеоновог покушаја освајања свијета и Европе. То је наставак нацифашистичког устројства свијета и Европе. Оно што се данас догађа. Жила куцавица свега тога је управо Косово и Метохија, као што је било у судбинама Европе и свијета Косово од 1389. године, када су звона звонила на храму Нотрдам у Паризу у нади да су хришћани победили Мурата, освајача и императора турскога. Нажалост, он јесте погинуо и пострадао од Милоша Обилића али је чињеница да данашња  политика  званичника,  није  ништа  друго  него  наставак  муратовске  политике, муратовске  тоталитарне  идеологије  која  је  онда  долазила  са  истока,  сада  као  таква  се појављује са запада. Није то политика Европе, по мом схватању, то је политика појединих људи које је вријеме избацило на површину у Европи. Моје осећање као човека, као хришћанина, да је НАТО пакт наставак те и такве Европе која негира ону изворну, исконску Европу, Европу великих римских отаца Цркве Божије, Европе Фрање Асишког, Европе Де Гола, Вили Бранта и других великих, знаменитих људи. Дакле, то је негирање те и такве Европе ониме што сам пронашао и на Косову и, ја бих доставио томе  и  у  Украјини  данас  што  се  догађа  и  што  се  догађа  на  Блиском  Истоку.  За  време мартовског  погрома  2004.  године  био  сам  у  Бриселу  да  разговарам  тамо  са  угледним људима у вези свегатога, па сам се срео и са Венингером, бившим амбасадором овде из Аустрије, теологом, који је сада при Ватикану. Онда сам му рекао: «Не чуди ме то што се догађа на Косову али ме чуди да Европа, хришћанска Европа, у овом тренутку она учествује у уништавању једне хришћанске, православне културе. Да не говоримо о 150 храмова који су тамо рушени, који су уништени, а поготову је то четврте године. Без икакве казне икога убијено је толико људи, 4000 поново протерано, 35 храмова срушено, око 1000 домова уништено само четврте године. Па ме чуди од Европе хришћанске». Он мени каже: «Која је то  хришћанска  Европа?  Оне  који  сада  управљају  Европом,  не  интересује  ни  Пећка патријаршија,  ни  Дечани.  У  питању  су  интереси  политичара  либералних  који  тиме руководе». Ако интерес господари судбинама свијета, онда ту нема будућности свијету. Овом свијету заиста треба мир и треба напредак. Треба заједништво, изворно, исконско заједништво свих народа, првенствено Европе и Америке а онда преко њих и читавога свијета. Надамо се да ће Бог помоћи свима нама и свим људима да се заиста вратимо истинском миру. Овај пост кога ми сада овде празнујемо и упражњавамо је позив на мир, позив да се ослободимо од лењости, од тугоморе, од властољубља и празнословља. И да нам Бог подари здравоумље, смиреноумље, трпљење и љубав. И да не осуђујемо ближње своје, брата свога, да молимо за то Бога. То је и моја молитва, жеља и наше Цркве Божије. Да управо то загосподари срцима свију нас и свих људи и свих земаљских народа. Амин, Боже дај!

Говор  Митрополита  Амфилохија Радовића  на  испраћају  Борислава  Милошевића, бившег  амбасадора  СРЈ  у  Руској  Федерацији, Црна  Гора,  фебруар  2013.  год.

У Београду је 10. октобра 2020. године преминуо Милоје Поповић Каваја, познати српски публициста, књижевник и дипломата. Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, упутио је његвовој породици телеграм саучешћа, у којем је речено:

„У име руководства и чланова Београдског форума за свет равноправних, молим Вас да  примите најдубље саучешће поводом смрти Милоја Поповића Каваје, нашег драгог пријатеља  и дугогодишњег члана  Београдског форума, који је својим активним ангажовањем и великим личним угледом дао немерљив допринос раду и  афирмацији нашег Удружења.“

Милоје Поповић Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Био је новинар листа „Студент“, „Младост“, а касније и листа „Политика“, где су његови чланци наилазили на посебну пажњу и интерес читалаца. Веома је значајна његова активност у својству директора Културно – информативног центра Југославије у Њујорку. Био је први генерални директор „Сава центра“, затим секретар за инострани туризам Савезне владе Југославије, председник Културно-просветне заједнице Београда, саветник Удружења књижевника Србије, председник Југословенског удружења за Уједињење нације и члан Удружења за културу уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, у којем се налази и његов легат. Остаће посебно упамћен као писац стихова на познату мелодију Станислава Биничког „Марш на Дрину“, која се и данас изводи као незванична српска химна.

Његово име се налази на спомен плочи постављеној на Споменику Николи Тесли на Нијагари, као вид признања за допринос подизању овог споменика 1976. године. Носилац је многих признања: Орден заслуга за народ, два Златна беочуга Београда, две Повеље Скупштине Београда поводом годишњице ослобођења, Вукове награде, Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије. Добио је Орден народног хероја Алжира 1959. године, као признање за допринос Алжирској револуцији.

Као члан Београдског форума за свет равноправних од његовог оснивања, остаће у трајном сећању свих чланова и пријатеља Форума. Неуморно и доследно био је ангажован на афирмацији мира, слободе, равноправности и сарадње међу народима, као и за очување угледа и достојанства своје земље Његов друштвени активизам и јавни став остаће трајан пример залагања за одбрану и заштиту назависности, интегритета, државних и националних интереса Србије.

У Београдском форуму за свет равноправних, 09. септембра 2020. године конституисан је Издавачки савет за монографију „ЕПС под агресијом НАТО 1999. године“, именована је Редакција и усвојен план припрема.

Изадавч монографије је Београдско форум за свет равноправних, а чланови Савета и Редакције, као и аутори су познати стручњаци за области електропривреде. Главни уредник редакције је Слободан Бабић.

Беофорум су посетили инж. Новак Бјелић, бивши ген.директор комбината „Трепча“, Др. Милан Барап и Милорад Радивојевић.

Заједничко је мишљење да је мирно и одрживо решење за Косово и Метохију могуће једино уз поштовање суверенитета и територијалног интегитета Србије, Устава Србије и Резолуције СБ УН 1244. Нису прихватљиви никакви притисци са стране, трговина територије у замену за обећања инвестицијама, поготову увлачење Србије у глобалну геоплитику заоштравања преко уношења у дневни ред питања која немају никакве везе са Србијом.

Домаћин, Живадин Јовановић, председник Беофорума, је упознао госте са радом Форума и поклонио им примерак књиге „1244 кључ мира у Европи“.

Поводом текућих догађаја у Белорусији, Београдски форум за свет равноправних сматра да је реч о унутрашњим питањима и да било какво мешање из иностранства није у складу са међународним правом. И према Резолуцији Генералне скупштине УН, забрањено је мешање у изборне процесе било које земље. Сва питања унутрашњих политичких процеса су ствар институција и грађана Белорусије, као независне и суверене земље и треба да се решавају унутрашњим дијалогом.

Недопустиви су, недобронамерни и контрапродуктивни геополитички мотивисани притисци и уцене из иностранства, а поготову једностране санкције које ће бити на штету свих грађана Белорусије.

Београд, 20. 08. 2020. године

Пре годину дана опростили смо се од Момира Бултовића државника, друга, пријатеља,
оснивача и члана Беофорума, човека изузетних људских квалитета. За живота, могао је бити
у Београду, Подгорици, Кучима, Москви или било где у свету, али смо увек имали осећај
да је Момир ту међу нама, да га можемо срести, слушати или читати његове књиге, чланке,
интервјуе или коментаре, увек одмерене а јасне. Сада се суочавамо са великом празнином
која неумољиво опомиње да је отишао бољи део нас самих.

Руско историјски друштво Државног централног музеја савремене уметности Фондације "Историја Отаџбине" је позвало представнике Беофорума на онлајн Округли сто о Покрету отпора, људи, историја и сећање. У име Беофорума учествује заменик председника амбасадор Раде Дробац.

Округли сто
Покрет отпора: људи, историја, сећање
Москва, 11. јун 2020.

Излагање амбасадора у пензији Радета Дропца,
заменика директора Београдског форума за свет равноправних

Даме и господо,
Драге колеге,

Пошто сам представљен као амбасадор, сматрам да би било опортуно да кажем да сам учесник  овог Округлог стола у име Београдског форума за свет равноправних, као и да сам амбасадор у пензији. Београдски форум постоји већ 20 година, залаже се за мир, једнакост и поштовање међународног права, за одбрану интереса Србије и српског народа. У том циљу сарађује са многим међународним организацијама сличне орјентације. Када је тема која нас је овде окупила у питању желео бих да се организаторима Округлог стола  захвалим што су на њега позвали представника Београдског форума, и да изразим задовољство што је овакво окупљање уприличено поводом 75. годишњице завршетка Другог светског рата.

Прави је тренутак да се поново поведе разговор о борби против фашизма зато јер смо већ извесно време суочени са покушајима широм света, а нарочито у западним државама, да се историјске чињенице измене и да се историја изнова напише, у покушају да се очисти прошлост агресорских сила које су у рату биле поражене и које су у том рату починиле починиле злочине против човечности. Истовремено се ради на умањивању и занемаривању  улоге и победа сила које су успеле, у прво реду да се одбране, а потом и да добију рат, униште фашистичку пошаст и помогну у ослобођењу многих окупираних земаља.

Данас, након 75 година, морамо да понављамо чињенице за које се веровало да су општепознате и историјски доказане, не само да би био потврђен њихов неоспорни значај, него и да би се спречило рађење неког новог фашизма и да би се заштитио интегритет и достојанство држава које су највише допринеле у борби против злочина и за то платиле велику цену у људским животима и разарањима.

Многи су допринели борби против фашизма, али је победи највише допринео Совјетски Савез и за то је платио страдањем огромног броја својих становника. Са поносом могу рећи да је Југославија, у Европи, била међу наистакнутијим државама у регионалном отпору против фашизма и значајно допринела победи Савезника, а на првом месту Совјетског Савеза.
Морам истаћи да је југословенски покрет отпора, Титови партизани, покренут у јулу 1941. године, био током целог рата толико снажан да је Хитлерова Немачка била приморана да током целог рата у Југославији држи преко десет дивизија. Титови партизани су у највећем проценту били Срби и управо су они били најјача сила покрета отпора у Југославији. Зашто? Зато што је ситуација у Југославији била нешто компликованија од оних у другим европским државама. Југославија је била не само под немачком окупацијом, него су неке делове територије окупирле и Италија, Мађарска и Бугарска. При томе је на њеној територији основана послушничка држава, НДХ - Независна Држава Хрватска, која не само што је била верни савезник нацистичке Немачке, него још горе, починила је ужасан геноцид, у првом реду, над Србима, али и у нешто мањој мери и над јеврејским и ромским становништвом. Само у концентрационом логору Јасеновац убијено је преко 700.000 Срба, око 33.000 Јевреја и 80.000 Рома. Сви су били цивили, а међу њима је било и много жена и што је најстрашније, деце. Део муслиманског становништва придружио се хрватским фашистичким војним снагама, „усташама“, и помогао им у борби против Срба, који су били предводници антифашистичке борбе. Југословенски Срби били су на удару са више страна и претрпели су тешке губитке. Током Другог светског рата убијено је око 1.700.000 грађана Југославије, а од око 1.200.000 Срба.

Борбе у Југославији биле су веома жестоке, како против окупатора, тако и између различитих заверених страна унутар земље. Као што се Совјетски Савез може поносити храброшћу својих војника и цивила борбом код Стаљинграда, Лењинграда и Курска, југословенски партизани увек ће памтити  и битку на Сутјесци, Неретви, Козари и другим местима.

Други светски рат је збратимио ослободилачке војске читавог напредног света, уливајући наду да се такве страхоте више неће поновити. Немамо право да то данас   заборавимо, нити да занемаримо обавезу да бранимо истину о тим временима, догађајима, чињеницама и учесницима, нити да прекинемо борбу против историјског ревизионизма.
Уверен сам да ће данашњи округли сто томе дати свој допринос.

Пре тачно 21 годину НАТО је, без одобрења Савета безбедности, извршио оружану агресију на Србију грубо кршећи Повељу ОУН, Завршни документ ОЕБС-а из Хелсинкија, низ других међународних конвенција, као и сопствени Оснивачки акт  1949. Био је то и остао злочин против мира и човечности. Агресија је почела некон лажне и бесомучне медијске капање западних медија и није имала никакав лгитимитет у институцијама које треба да бране међународно право.

У агресији изведеној у савезу са терористичком ОВК, погинуло је између 3500 и 4000 људи укључујући 89 деце, а рањено је преко 12.500 људи. Причињена је огромна економска и материјална штета, а коришћењем пројектила са осиромашеним уранијумом и других забрањених средстава трајно угрожено здравље људи, као и природна околина.

Агресија НАТО на СРЈ је представила преседан и за нападе НАТО на друге земље, као што су Авганистан, Ирак и друге. Српске жртве злочиначке агресије НАТО, а посебно јунаци са Паштрика и Кошара су наша обавеза да Косово и Метохију никада и ни по коју цену не смемо преспустити никоме.

Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерал и адмирала Србије су 10. јуна 2020. уз присуство чланова удружења и други активисти, положили цвеће свим жртвама НАТО агресије у Парку Ташмајдан на Споменик Деци жртвама агресије.

Да се не заборави! 1999-2020

Поштовани господине Министре,

У име Београдског форума за свет равноправних и у моје лично име, упућујем Вам искрене честитке и најбоље жеље поводом Дана српске дипломатије.

Српска дипломатија се калила, јачала и развијала кроз вековну борбу за слободу, независност и достојанство српског и других народа, као најважнијих и трајних вредности, одлучно одбијајући све притиске, уценене и мешања са стране. Зато је Србија у огромној већини светске заједнице и данас препазната као поуздан партнер, ослонац мира, разумевања и равноправне сарадње.

Уверен сам  да ће интензивне и динамичне активности српске дипломатије, под Вашим руководством, и у ово време дубоких промена у Европи и свету, знати да сачува трајне вредности, доприносећи даљој афирмацији Србије као суверене, независне и неутралне земље, ефикаснијој заштити легитимних права српског народа у региону и одбрани суверенитета и територијалног интегритета Србије, у складу са основним принципима међународног права, резолуцијом СБ УН 1244 и Уставом.

Живадин Јовановић,
Председник Београдског форума за свет равноправних

Прогноза
ТРКА

Уз часне изузетке, човечанство није показало завидну висину солидарности у сузбијању пандемије Ковид 19. Посебно, није његов западни део.
Сада је време грозоморне трке ко ће први пронаћи вакцину, што значи, ко ће бити успешнији у убеђивању збуњене јавности да је његова вакцина најбоља и да није усмерена на контролу људи.

Може се десити да пропагирање, а не квалитет вакцине, одлучи о проценту  акција у глобалном управљању  Планетом.

Ако је до генетике епохалних изумитеља и Срби би и у овој трци имали шансе, бар да подмире сопствене потребе, али ако је до пропаганде она се и даље батрга безнадежној препандемијској „јединој алтернативи“.

Београдски форум за свет равноправних
Београд, 29. април 2020.

Николас Мадуро Морос
председник
Боливарске Републике Венецуеле
Каракас, 29. март 2020. године

Српском народу

Најпре бих желео да поздравим, уз дубоку наклоност, све припаднике
слободарског српског народа, а потом и да вам се обратим поводом озбиљних
дешавања усмерених против мира и стабилности у Венецуели, у тренутку када би
брига држава и влада требало да буде усредсређена на заштиту живота и
здравља њихових становника, узевши у обзир убрзани развој пандемије Ковида-
19.

Као што је опште познато, 26. марта текуће године Влада Сједињених
Америчких Држава је најавила изузетно озбиљну акцију против групе високих
званичника венецуеланске државе, укључујући и мене лично као председника
Боливарске Републике Венецуеле изабраног у складу са Уставом.
Поменута акција подразумева изношење званичне оптужбе пред
правосудним системом Сједињених Америчких Држава, што, не само да је само по
себи незаконито, већ такође тежи да подржи лажну оптужбу за трговину дрогом и
тероризам, с јединим циљем да произведе наводну јудицијализацију
венецуеланских власти.

Ова америчка фарса укључује нечувено нуђење међународне награде
ономе ко пружи информацију о председнику и високим званичницима Венецуеле,
што доводи до опасне напетости на континенту. Због свега наведеног сматрам да
је неопходно да се поново осврнемо на ова дешавања која отркивају
извитоперени заплет иза оптужби Министарства правде.
Само један дан раније, 25. марта ове године, Боливарска Република
Венецуела је известила домаћу и међународну јавност о развоју операције на
територији Колумбије, која је за циљ имала да угрози живот председника
Републике, чланова његове породице и високих званичника венецуеланске
државе, као и напад на цивилне и војне објекте у нашој земљи. Вођа поменуте
војне операције је господин Кливер Алкала (шп. Clíver Alcalá), пензионисани
генерал венецуеланских оружаних снага.
Поменути приговори изнети су од стране Венецуеле са пуном
одговорношћу, дан након што су венецуеланске полицијске снаге 24.марта
откриле контролну операцију на аутопуту на северу Колумбије, у близини границе
са Венецуелом, и заплениле велику количину ратног оружја у једном цивилном
возилу.

Истрага је показала да се ради о софистицираном арсеналу који је био
намењен једној групи бивших припадника венецуеланских и колумбијских војних и
паравојних снага који се обучавају у камповима смештеним на колумбијској
територији.

Дана 26. марта, поменути Кливер Алкала је из свог дома у граду Баранкиљи
(шп. Barranquilla) дао изјаву једном колумбијском медију, којом је потврдио своје
учешће у раније наведеним дешавањима, признавши да је био вођа поменуте
војне операције и откривши да је наоуружање било набављено на захтев
господина Хуана Гваида (шп. Juan Guaidó), народног посланика, који себе назива
привременим председником Венецуеле и служи као оперативац Вашингтона у
нашој земљи. Он је такође потрвдио да је оружје било намењено спровођењу
војне операције која је за циљ имала убиство високих званичника венецуеланске
државе и владе, и изазивање државног удара у Венецуели.
Господин Алкала је објаснио да је оружје било прибављено посредством
уговора који су потписали он лично, господин Хуан Гваидо (шп. Juan Guaidó),
амерички саветници и господин Хуан Хосе Рендон (шп. Juan José Rendón),
политички саветник председника Ивана Дукеа (шп. Iván Duque), а који је
спроведен у дело уз сазнање званичника колумбијске владе.

Невероватан одговор Владе САД на ово признање било је изношење
оптужби поменутих на почетку овог писма, уз неумесно укључивање имена
господина Алкале као наводног припадника венецуеланских власти, а не као
плаћеника кога су унајмиле Сједињене Америчке Државе да спроведе
терористичку операцију усмерену против Владе Венецуеле.
У прилог валидности ових тврдњи не треба поменути ништа више од
наводног привођења господина Алкале од стране колумбијских снага безбедности
и његовог непосредног изручења властима америчке Управе за сузбијање
наркотика (енг.DEA). При спровођењу овог необичног чина, заточеник без лисица
се руковањем опростио од оних који су га заробили, баш испред степеница авиона
који ће га специјалним летом одвести до Сједињених Америчких Држава. Све ово
указује на то да је реч о намештаљци која за циљ има спашавање некога кога
сматрају америчким агентом.

Мора се истаћи да је првобитно било замишљено да се ова осујећена
оружана операција изведе крајем текућег месеца, баш у тренутку када се
Венецуела бори да сузбије пандемију Ковида-19, што је управо и главна битка
читавог човечанства.

Наш народ ту борбу води веома успешно. Појачавањем здравствених мера,
као и увођењем масовног карантина у целој држави, успели смо да зауставимо
криву заразе и одржимо мали број позитивних на Ковид-19, као и преминулих од
последица истог.

Због свега наведеног, Влада Боливарске Републике Венецуеле упозорава
нашу браћу и сестре из политичких организација и друштвених покрета Републике
Србије на кораке које предузима администрација Доналда Трампа. Чини се да је
Доналд Трамп, и поред забрињавајуће убрзаног ширења Ковида-19 међу
америчким народом, одлучио да заоштри своју агресивну политику уперену
против суверених држава у региону, а посебно против венецуеланског народа.

У јеку пандемије, уместо да се усредсреди на глобалну политичку сарадњу
на пољу здравља и сузбијања вируса, влада Сједињених Држава је, напротив,
само појачала једностране принудне мере и одбацила захтеве међународне
заједнице да се укину или умање незаконите санкције које онемогућавају
Венецуели да набавља лекове, медицинску опрему и намирнице.
Истовремено су забрањени и хуманитарни летови из Сједињених Држава за
Венецуелу који би на стотине Венецуеланаца заробљених у економској и
здравственој кризи која је затекла Сједињене Државе могли да врате у њихову
отаџбину.

Изношењем овако озбиљних чињеница, Венецуела потврђује своју
непоколебљиву вољу да одржи односе засноване на поштовању и сарадњи са
свим народима, утолико више због новонастале ситуације након избијања
епидемије вируса Ковида-19, која приморава одговорне владе да раде удруженим
снагама, остављајући све различитости по страни.
Под овако озбиљним околностима, молим за вашу драгоцену подршку у
овом несвакидашњем и произвољном прогону који се спроводи кроз нову верзију
разјареног макартизма ослобођеног након Другог светског рата. Док су у том
периоду произвољно етикетирали своје непријатеље као комунисте да би их
прогонили, данас то раде тако што их каприциозно сврставају у категорије
терориста или наркодилера, а да за то немају баш никаквих доказа.
Осуда и неутралисање ових неоправданих напада на Венецуелу било би од
великог значаја за спречавање Вашингтона да сутра спроведе сличне кампање
против других народа и влада света. Сви се морамо придржавати начела Повеље
Уједињених нација како бисмо спречили да прекомерни унилатерализам доведе
до међународног хаоса.

Браћо и сестре, будите у потпуности уверени да је Венецуела
непоколебљива у својој борби за мир, и да ће истрајати у томе под било којим
оклностима. Ниједна империјалистичка агресија, ма колико жестока била, неће
учинити да скренемо са пута суверености и независности који градимо већ две
стотине година, нити ће нас одвратити од свете одговорности да сачувамо животе
и здравље нашег народа, суочавајући се са страшном светском пандемијом
вируса Ковида-19.

Користим ову прилику да изразим своју солидарност и солидарност народа
Венецуеле са свим људима који данас трпе озбиљне последице ове пандемије.
Ако морамо да научимо неку лекцију из овог тешког искуства, то је да само заједно
можемо пребродити све ово и наставити даље. Политички и економски модели
који заговарају себичлук и индивидуализам показали су се као потпуни промашај у
суочавању са овом ситуацијом. Хајде да заједно чврстим кораком кренемо ка
новом свету у којем ће владати правда и социјална једнакост, и у којем ће срећа и
испуњеност самог људског бића бити крајњи циљ наших дела.

Изузетно ценим солидарност коју српски народ непрекидно изражава мојој
земљи и мом народу осуђујући криминалну блокаду која нам је наметнута, као и
многим другим земљама света. Користим и ову прилику да вам поновим изразе
свог најдубљег поштовања и наклоности, и да вас позовем да уједињени
наставимо да градимо будућност испуњену надом и достојанством.

Николас Мадуро Морос

Проф. АЛДО БЕРНАРДИНИ

 
Данас је у Риму преминуо универзитетски професор Алдо Бернардини, велики итлијански и европски научник у области међународног јавног права, члан Међународног комитета за одбарну Слободана Милошевића, аутор великог броја научних дела.  Биоје редовни професор универзитета у Риму, Барију и другим универзитеетским центрима у Италији а гостујући предавач на многим универзитетима у Европи и свету, међу којима и на Правном факултету Универзитета у Београду. Носилац је многих италијанских и међународних награда и одликовања за допринос науци међународног јавног права.

У италијанским, европским, светским и српским стручним публикацијама и медијима објавио је велики број ауторских текстова и интервјуа борећи се храбро и аргументовано за истину о разбијању Југославије, неправдама према Србији и српском народу и последицама насилног разбијања Југославије по будућност Европе и светских односа. Заступао је оцену да је Југославија разбијена на низ државица да би велике силе лакше управљале тим важним геополитичким простором, а да је Хашки ad hoc трибунал био антисрпска творевина носилаца политике доминације и неоколонијализма, односно, кључних чланица НАТО-а.

Посетио је Слободана Милошевића у Хагу и о својим разговорима са њим објавио више чланака и интервјуа. Сматрао је да је Милошевићева смрт наступила због тога што му је била ускраћена могућност правилног лечења.
Често је посећивао Београд и Србију и учествовао на многим међународним конференцијама о циљевима и последицама илегалне агресије НАТО на СРЈ (Србију) 1999.

У српској јавности, поред осталог,  познат је и као аутор књиге књиге "Како је убијена Југославија".

Београдски форум за свет равноправних, друга независна и стручна удружења, као и српска јавност, памтиће професора Алда Бернардинија као великог пријатеља и неустрашивог борца за истину и правду.
Нека му је вечна хвала и слава.

ФОНД ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ

Фонд дијаспора за матицу уплатио је 11.720.000 динара (100.000,00 евра) као прву помоћ матици за заустављање и искорењивање пандемије COVID 19. Помоћ је уплаћена на банковни рачун Министарства здравља Републике Србије а намењена је набавци најнеопходније медицинске опреме, лекова и материјала за ургентне потребе здравствених установа у Србији, укључујући Покрајину Косово и Метохију, и у Републици Српској.

Изражавајући признање и захвалност свим досадашњим донаторима, Управни одбор Фонда дијаспора за матицу је позвао сународнике, физичка и правна лица да,  свако у складу са својим могућностима, у овом тешком периоду искаже солидарност и придружи се акцији прикупљања хуманитарне помоћи, у дијаспори и матици, како би се пандемија вируса COVID 19 савладала у што краћем времену и отклониле њене последице. (ближе сајт Фонда: www.fonddijaspora.rs).

ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА УПЛАТУ ДОНАЦИЈА:

Банка Поштанска штедионица 200-2406200102033-52

PaymentInstructionsEUR.pdf
PaymentInstructionsUSD.pdf
PaymentInstructionsAUD.pdf
PaymentInstructionsCHF.pdf
PaymentInstructionsCAD.pdf

Maрина Чолић
извршни секретар Фонда дијаспора за матицу

21 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА АГРЕСИЈЕ НАТО

Поводом 21. годишњице од почетка оружане агресије НАТО на Србију (СРЈ) Представни Београдског форума и Клуба генерала и адмирала Србије данас су положили цвеће код споменика деци жртвама агресије НАТО у Парку “Ташмајдан” и код Споменика свим жртвама агресије НАТО “Вечна ватра” у Парку пријатељства на Новом Београду.

Током агресије МАТО која је трајала од 24. марта до 19. јуна 1999. године од бомби НАТО погинуло је 1.100 војника и полицајаца и преко 2.500 цивила, међу копјима и 98-моро деце. Прецизна листа погинулих, осим за војнике и полицајце, још увек није прецизно утврђена иако је недавно саопштено да ће се рад на томе убрзати. Још је мање извесно колико је број грађана изгубио животе у међувремену било од рана задобијених рањавањем, било од малигних болести због употребе оружја са осиромашеним уранијумом и других завбрањених оружја и средстава, било током разминирања терена од неексплодираних средстава, посебно од заосталих касетних бомби.

Низ конференција, изложби и других манифестација удружења, грађана у земљи и иностранству, поводом ове годишњице отказан је услед пандемије вируса COVID-19. Међународне конференције су отказане у Београду, Москви и Паризу где је, поред конференције, била предвиђена и премијера филма “Балканска међа” посвећеног десанту јединица Руске армије на аеродром “Слатина”, у Приштини.

Београдски форум за свет равнопрвних,
Клуб генерала и адмирала Србије

Пре тачно 21 годину НАТО је, без одобрења Савета безбедности, извршио оружану агресију на Србију грубо кршећи Повељу ОУН, Завршни документ ОЕБС-а из Хелсинкија, низ других међународних конвенција, као и сопствени Оснивачки акт од 1949. Био је то и остао злочин против мира и човечности.

У агресији изведеној у савезу са терористичком ОВК, погинуло је између 3500 и 4000 људи (званична листа још увек није утврђена), укључујући 89 деце, а рањено је преко 12.500 људи. Причињена је огромна економска штета, а коришћењем пројектила са осиромашеним уранијумом и других забрањених средстава трајно угрожено здравље људи, као и природна околина. Од дефанзивног НАТО је прешао у офанзивни, интервенционистички савез са јасном експанзионистичком политиком, посебно на Исток.
Агресија и потоња окупација Косова и Метохије, незаконито успостављање војне базе «Бондстил», једне од највећих америчких војних база у свету, једнострано проглашавање независности територије под м,андатом Уједињених нација, грубо кршење резолуције СБ УН 1244, представљају опасне преседане, тешке ударце европском и глобалном систему безбедности, као и охрабривање ширења сепаратизма и тероризма са несагледивим последицама.

Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије и Фондација уједињени за младе упутили су писмо Норвешком Нобеловом комитету поводом информације да је известан број посланика Норвешког парламента и других личности из западних земаља, покренуо иницијативу да се Нобелова награда за мир додели НАТО пакту. (Интегрални текст: www.beoforum.rs).       

Писмо српских организација са чињеницама и принципијелним  оценама о илегалној агресији и офанзивној природи НАТО наишло је на широку подршку и публицитет у Србији, српском расејању и у иностранству. Интегрални текст у Србији су објавили угледни дневни листови, више новинских агенција као и многи електронски медији и друштвене мреже. преведенона руски, немачки, италијански и објављено у бројним медијима у Италији, Швајцарској, Русији, Грчкој, САД и другим земљама. Писмо су подржале многе организације и познате личности широм света међу којима је и Светски савет за мир, придружени члан ЕCOSOC-a (ОУН), са седиштем у Атини, који обједињава више хиљада мировних организација и покрета са свих континената. Од познатијих светских личности и интелектуалаца подршку ставовима из писма су изразили бивши француски политичар Ив Боне, руски политичар и научник Сергеј Бабурин, немачки политичар Вили Вимер, фински политичар и књижевница Пирко Турпеинен-Сари, италијанска књижевница Џин Тоши Висконти Маразани, америчка ауторка и борац за мир Шарон Тенисон, познати канадски дипломата амбасадор Џејмс Бисет и многи други.

Београдски форум, Клуб генерала и адмирала и Фондација уједињени за младе обнављају своје иницијативе да државни опргани од НАТО земаља затраже накнаду ратне штете, да ашто пре попишу све жртве агресије НАТО како не би пале у заборав и како би престала јавна спорења око њиховог броја, да покрену рад Владиног интересорног и стручног тела за утврђивање последица коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом које је формирано пре годину дана, да се што пре активира пламен споменика жртвама агресије у Парку пријатељства на Новом Београду, да се установи и изгради Српски меморијал жртава геноцида у 20. веку, попут меморијала «Јад Вашем», у Израелу и меморијала «Арарат», у Јерменији.

Наведене организације сматрају да је дошло време да владе земаља чланица НАТО и ЕУ преиспитају своје улогу у агресији 1999. и политику према Србији и српском народу, да се јавно извину за жртве и незаконито разарање Србије (СРЈ) и да се врате спровођењу резолуције СБ УН 1244 као једино прихватљиве, принципијелне основе за праведно и одрживо мирно решење будућег статуса Косова и Метохије, као покрајине са широком аутономијом у оквиру Србије. Нови трендови у глобалним односима, нова парадигма  афирмисања равноправности, партнерства и владавине основних принципа Повеље УН нису спојиви са настављањем политике Клинтонових, Олбрајтове, Блера и других као да се у протекле три деценије ништа није променило.

Београдски Форум за свет равноправних, Живадин Јовановић
Клуб генерала и адмирала Србије генерал Миломир Миладиновић
Фондација Уједињени за младе проф. Др Даница Грујичић

Двадесет прва годишњица од оружане агресије НАТО

НАСТАВЉАЊЕ АГРЕСИЈЕ ДРУГИМ СРЕДСТВИМА

Понедељак, 23. март 2020.

11:00 Конференција „Настављање агресије другим средствима”, у Дому Војске Србије, свечана сала, од 11:00 до 15:00 часова, Браће Југовића 19, Београд.

Говоре:

- Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних;
- Генерал-потпуковник Миломир Миладиновић,
  председник Клуба генерала и адмирала Србије;
- Александар Кањшин, председник Међународне федерације официра у резерви;
- Проф. др Даница Грујичић, директорка Института за радиологију и онкологију;
-  Генерал-потпуковник Радован Радиновић, члан УО Београдског форума;
- Раде Дробац, заменик председника Београдског форума;
- Пуковник Драгомир Крстовић, члан Клуба генерала и адмирала Србије.

Уторак, 24. март 2020.

11:00 Полагање цвећа код Споменика деци жртвама НАТО агресије, парк Ташмајдан
12:00 Полагање цвећа код споменика жртвама НАТО агресије „Вечна ватра”
 „Парк пријатељства” на Ушћу, Нови Београд.

Време ће показати да је Слободан Милошевић био српски државник епохе који је доследно и храбро бранио државотворност и достојанство српске нације, државне и националне интересе Србије у најтежем периоду новије историје. Mилошевић је заслужан за поновно успостављање државно-уставног јединства Србије, за окончање грађанског рата у БиХ и стварање Републике Српске. Залагао се за окончање међународног туторства у БиХ како би пуну одговорност за одрживост и развој БиХ преузеле институције утврђене Уставом који је интегрални део Дејтонског споразума. Иницирао је први Споразума о специјалним паралелним односима СРЈ и РС као и успостављање редовног ваздушног саобраћаја Београд-Сарајево-Бања Лука.  Руководио је херојском одбраном земље од злочиначке оружане агресије НАТО 1999. Постигао је договор познат као споразум Милошевић-Ахтисари-Черномирдини који је 10. јуна 1999. преточен у Резолуцију СБ УН 1244. Тим свеобухватним правним документом највеће правне снаге у међународном правном поретку, иза којег стоји консенсус пет сталних чланица СБ УН, гарантује се суверенитет и територијални интегритет Србије (СРЈ) а широка аутономије за Покрајину Косово и Метохија. Њиме је, поред осталог, предвиђено слободно и безбедно враћање око 250.000 протераних Срба и других неалбанаца, као и враћање договорених контигената српске војске и полиције у Покрајину, укључујући на граничне прелазе према Албанији што још увек није извршено.

Милошевић је иницирао и увео вишестраначки политички систем и концепт приватизације који обезбеђује акционарско учешће запослених у својини предузећа. Бранио је  српски народ од манипулација идеолога либералног мултинационалног корпоративног система доминације и експлоатације. Његов визионарски говор у очи другог круга председничких избора 2000. има историјски значај као карактеризација епохе доминације униполарног светског поретка. Историчари ће тешко заобићи његову вреченицу: «Не нападају они Србију због Милошевића, већ Милошевића због Србије». Натоизирани медији, НВО као и део инфериорних политичара и данас за све недаће оптужују Слободана Милошевића по истом клишеу како западни центри моћи деценијама оптужују српски народ за све проблеме на Балкану тражећи алиби за своју освајачку и експанзионистичку политику.

Киднаповање Милошевића из притвора у Београду где је био под судском контролом и заштитом и предаја тзв. Хашком трибуналу представљају јединствен случај најгрубљег кршења Устава и људских права и нациналну срамоту нанету Србији од тзв. демократске власти. Током хашког процеса Милошевић је храбро, аргументовано и достојанствено бранио истину и достојанство Србије и српског народа. Праву вредност и значај те одбране тек ће време и историчари објективно оценити.

Док се агресија и отимање Косова и Метохије настављају другим средствима, док се систематски врши ревизија Дејтонског споразума, Резолуције СБ УН 1244 и одлука Подгоричке скупштине од 1918, док се српски народ понижава, застрашује и непрекидно цепа, док се на широком простору скрнаве и узурпирају српске светиње, док догма приватизације приводи крају распродају свега што је иоле вредно у Србији, разуме се, да не постоје ни елементарни услови за објективно вредновање улоге и политике Слободана Милошевића.

Време и историчари, а не политичари и агресори, ће свакога поставити на место које заслужује.

Београд, 11. март 2020.
Живадин Јовановић - председник

Била нам је част што смо у протеклој години имали Вашу подршку и помоћ, и надамо се да ћемо у Новој 2020-тој остварити још бољу сарадњу.

Поштовани г. Хандке,
Нообелова награда долази као симболично признање за Ваше заслуге, допринос светској књижевности и уметности уопште и најсветлијим вредностима цивилизације, као што су морал, истина и правда.

Поносни смо и захвални на Вашу храброст и искрен однос према нашој земљи и народу у најтежим временима  наше недавне историје.

Желимо Вам пуно среће, нових успеха у књижевности и уметности, у прилог бољег света и човечанства.

Београд, 11. 12. 2019.

Искрено Ваш, Живадин Јовановић
Београдски форум за свет равноправних

Г. Чедомир Марић, предаје донацију Управи Народне библиотеке „Душан Матић“

Члан Беофорума г. Чедомир Марић уручио је Народној библиотеци „Душан Матић“ из Ћуприје 10 примерака књиге „Србија у Великом рату 1914-1918“, аутора академика Мире Радојевић и Љубодрага Димића. Реч је о научном делу које обрађује један од најславнијих периода наше историје, а чији су аутори афирмисани историчари, професори на Филозофском факултету Универзитета у Београду и чланови САНУ. За ово дело аутори су добили награду Матице српске. Поред српског, ово дело је обајвљено на енглески, немачки, руски и више других језика. Издавачи су  Београдски форум за свет равноправних и Српска књижена задруга.

Примерке књиге Народним библиотекама по Србији , укључујући Косово и Метохију дарују Београдски форум за свет равноправвних и  Фонд Хилдергард - Хили Кеслер, којим руководи др. Љиљана Вернер, из Хановера. Хилдергард Кеслер је била члан Београдског форума за свет равноправних и  велики пријатељ Србије  и српског народа и по њеној жељи је основан Фонд за помоћ Србији и њеном народу. Др. Љиљана Вернер је личним средствима  и средствима Фонда Хилдегард Хили Кеслер, откупила знатан број примерака ове књиге и у Србији спроводи акцију ширења читалачке публике, посебно међу младима. Тако је и Народна библиотека „Душан Матић“ из Ћуприје, једна од оних која је обухваћена овом акцијом.

Градоначелник Москве, Јуриј Лушков, дао је велики допринос сарадњи  Београда и Москве у низу важних области, а посебно у модернизацији инфраструктуре, третирању отпадних вода, и унапређењу комуналне службе. Ипак, његов највећи допринос је у зближавању народа главних градова две пријатељске и братске земље Србије и Русије. Москва, милиони њених становника, увек су исказивали солидарност са Београдом и Србијом, посебно када је Србији то било најпотребније у време агресије НАТО пакта и санкција западних центара моћи, и пружали значајну хуманитарну помоћ, на чему им Београд и Србија остају вечито захвални. Јуриј Лушков је био велики пријатељ Србије и Београда, и увек ће остати у памћењи као близак пријатељ. Београд саосећа са Московљанима у часу одласка великог пријатеља Србије.

Живадин Јовановић

Погледајте видео излагање председника Београдског форума Живадина Јовановића на тему Народне дипломатије и односа Русије и Србије.
(Русија,Вороњеж, новембар 2019)

Овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност је писац Петер Хандке. Хандке је познат као велики пријатељ Србије и Србима. Београдски форум за свет равноправних, му је посало искрене честитке за тако велико признање:

Поштовани г. Хандке,
Молим Вас, примите наше искрене честитке за додељену Вам, Нобелову награду за књижевност.
Београдски форум за свет равноправних и много Ваших пријатеља у Србији је поносно, зато што је ово престижно признање, коначно дошло у праве руке.
Сећамо се Ваше мартовксе посете Београду, Ваше надахнуто обраћање на Међународној конференцији, Ваших ТВ интервјуа и разговора.
Надамо се да ћемо се поново срести у Београду.
Желим Вам све најлепше и још много књига.

Живадин Јовановић
Београдски форум за свет равноправних

У манастиру Грачаница су, 10. октобра 2019, додељене Архијерејске захвалнице доброчинитељима који су успешно и свесрдно реализовали помоћ у обезбеђивању хране за север Космета након тешке новонастале ситуације увођењем такозваних такси.  

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски господин Теодосије уручио је захвалнице добротворима и уз срдачне речи захвалности напоменуо да је сложност мећу нашим народом важна јер само тако остварујемо битне победе за останак нашег живља на просторима светог Космета. Грамату је добио и Фонд дијаспора за матицу, а у име Фонда Грамату је примила Марина Чолић.

Остали добитници Грамата су: Хуманитарна организација „Сви за Космет“, ХО „Стара Рашка“, ХО „Срби за Србе“, Фондацији Делије, Фонду Њ.К.В. Принцеза Катрина, Млекари Шабац, фирми „НС концепт“, фирми „ПИП“, пекари „Занат“, и ХО „Лајфлајн“. 

Овом приликом обележено је  и две деценија постојања добротворног рада Епархијске организације „Мајка девет Југовића“. 

Велики европски и светски књижевник Петер Хандке, добио је овогодишњу Нобелову награду за књижевност.

Петер Хандке је дугогодишњи пријатељ Србије и дао је велики допринос истини о разбијању Југославије, санкцијама и страдању Срба током НАТО агресије на нашу земљу 1999.

Петер Хандке је, такође, доказани пријатељ и Београдског форума за свет равноправних.

Форум му је за његов свеукупни рад и велики допринос, ширењу истине у Европи и свето о Србији, српком народу, као и о Покрајини КиМ, доделио Повељу за храброст. Повеља му је уручена 23. 03. 2019. на Међународној конференцији одржаној у Дому Војске у Београду.

У прилог је линк обраћање Петера Хандкеа на Међународној конференцији.

У Београду је 07. октобра 2019. у Центру за азербејџански језик (Филолошки факултет) одржана целодневна конференција  "Покрет несврстаних - Од Београда до Бакуа, 30 година трансформације у времену неизвесности".

Конференцију је организовала Амбасада Азербејџана у Р. Србији и Клуб ПЛУС.
Поред уважених личности из света дипломатије, политичких наука и историје, Конференцији се обратио и председник Беофорума г. Живадин Јовановић.

Програм Конференције у прилогу:

Књига дипломате и министра спољних послова бивше Савезне Републике Југославије Живадина Јовановића „1244 Кључ мира у Европи“, у издању Београдског форума,  промовисана је 03. октобра у Књижевном клубу „Ђура Јакшић“ у Јагодини.

Прошло је 20 година откако је Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију 1244 и тиме српску покрајину Косово и Метохију ставио под мандат Уједињених нација. Резолуција је донета дан после потписивања Војно-техничког споразума у Куманову, којим је завршено тромесечно бомбардовање Савезне Републике Југославије. Књига „1244 Кључ мира у Европи“ Живадина Јовановића представља збирку чланака, интервјуа и говора објављених од 1997. до 2018. године. Аутор је књигу поделио у пет поглавља: Време тероризма, Време агресије, Време илузија, Време отрежњења и Прилози. Он је истакао да је Резолуција 1244 документ трајне вредности, као и да је постигнут у најтежим условима за српски народ:

-То је један консенсуз који практично вечито има правну снагу. Србија се није одрекла тог документа. Нико други се није одрекао нити ју је довео у питање. Међутим, суочени смо са бројним покушајима да се тај документ непролазне правне вредности заобиђе и да се од Србије тражи нешто што није предвиђено у том документу. Зато Србија не треба да се колеба нити да се удаљује је је њен једини поуздан и сталан ослонац Резолуција 1244.  Ова књига има вредност као један историјски документ. Можда сам субјективан, али како време више пролази, вредност ове књиге је све већа –рекао је Јовановић.

Током промоције у Књижевном клубу, аутор је говорио о разним темама. Више пута је истакао да су земље Запада заслужне за бомбардовање наше земље и да су оне наносе штету не само Србији, већ и савременој цивилизацији, али да смо је ми највише осетили. Такође, истакао је да штета од НАТО бомбардовања износи равно 100 милијарди долара. Такође, напоменуо је да Србија сама мора да интерпретира своје интересе и да то не би требало да раде други уместо ње. На крају свог излагања, аутор је одговарао на питања многобројне публике.

Додељена помоћ од 10 000 евра Храму Светог Саве

У Београду, у Парохијском дому Храма Светог Саве, 14. септембра је одржана Скупштина Фонда дијасора за матицу, којом је обележена дведесета годишњица од оснивања ове невладине, непрофитне, хуманитарне организације.

Фонд је основан  04. августа 1999. године на Сабору матице и расејања. У том периоду финансирао је обнову порушене земље, изградио мостове, школе, путеве, болнице, обданшта. Срби из Швајцарске уложили су 2 милиона франака за изградњу новог моста на Великој Морави код Варварина, за мост Варадинска дуга на Дунаву код Новог Сада,  Фонд је уложио један милион америчких долара. Такође, Фонд је изградио два моста на Западној Морави и више мостова на малим рекама широм Србије (Ваљево, Коцељева..).

За отклањање  последица катастрофалних поплава у Србији и Републици Српској, Фонд је издвојио милион евра. У Параћину је обновио две школе и обданиште; у Обреновцу су обновљне 22 куће. Трајно је збринуто десетине избегличкх породица. У Брњици код Грачанице, изградио је дечије обданиште „Ђурђевак“, које похађа више од сто српске деце. Финансирана је изградња обданишта и у Великом Градишту. Поред школских установа, Фонд је финансирао изградњу и  обнову болница и болничких блокова у Аранђеловцу, Београду, Крупњу.

Већ пету годину за редом Фонд дијаспора за матицу даје месечно по 100 000 динара за Народне кухиње на Косову и Метохији и наставиће да помаже и у будуће рад Народних кухиња.

На плану очувања националног и културног идентитета, Фонд је помогао издавање капиталних дела о Србији у Првом светском рату, о Његошу, о културној баштини на Косову и Метохији; помогао је и издање Граматике српског језика за младе у расејању.

У расправи на данашњој седници Скупштине, доминирали су предлози за јачање веза матице и расејања; за веће повезивање у области образовања, културе и економије. Предложено је издавање јединственог Буквара; стимулисање инвестиција из расејања; институцијално јачање сарадње матице-дијаспоре.

Било је и критика због укидања Министарства за дијаспору и његовог редуцирања на Управу, која већ 3 године нема директора. Обновљени су предлози за изградњу „Српског дома“, за подизање Меморијала српским жртвама у 20-ом веку. Чули су се и предлози за укидање пореза за хуманитарну помоћ, као и за враћање 130 000 евра узурпираних средства Фонда „Сања Миленковић“. Та средства треба вратити по истом основу и процедури, по којима су враћена средства Фонду дијаспора за матицу.
Указано је да није логично да број младих људи у дијаспори расте, а да пажња и однос државе према дијаспори опадају. У односу на дијаспору не поштује се ни Закон о дијаспори, ни Стратегија, нити декларације. Дијаспора се осећа потцењено и злостављено и очекује бољи однос матице, ако ни због чега другог, онда због, прилива од 3,5 милијарде евра годишње, што се путем дознака слива у државни трезор.

Управа Фонда дијаспора за матицу

XXVII Конференција удружења „Храброст за морал“, одржана је од 30. 08. до 01. 09. 2019. у швајцарском градићу Сирнаху.

Тема овогодишњег септембарског скупа била је „Како да живимо заједно; Алтернативе глобализму и глобализацији“ и одвијала се, по обичају, кроз излагања позваних учесника и отворени дијалог са свим учесницима.

Питање глобализације је, као данас једно од најактуелнијих  међународних тема, било у центру пажње и многих излагања, и општа је осуда тежње великих сила (САД, ЕУ...), због не само покушаја да остваре укупну глобалну доминацију, већ и због политике притисака на оне који јој пружају отпор, па и ратова које започињу како би их приволели на послушност.

Учесници на овом скупу су били из различитих земаља Европе и света, понајвише из Швајцарске, потом Немачке и Аустрије, али и из Француске, Мађарске, Ирске, Конга, В. Британије као и Србије. .

У име Београдског форума на скупу су учествовали члан Управног одбора Форума, амбасадор у пензији Раде Дробац и Марина Чолић, извршни секретар Форума. Поред представника Београдског форума, из Србије су на конференцији учествовали и адвокат Срђан Алексић из Ниша, који је имао запажено излагање о последицама бомбардовања Србије од стране НАТО муницијом са осиромашеним уранијумом, као и проф. Велимир Недељковић, такође из Ниша, који је говорио о загађености животне средине у Србији, као последици бомбардованја 1999. г.

У два одвојена излагања, амбасадор Дробац је указао на опасности глобализације која се одвија у форми притисака и тоталитаризма, уз агресију и непоштовање међународног права. Посебно је указао на двоструке аршине међународне заједнице према Србији, илуструјући то бројним примерима, нагласивши да је однос западних сила, које се често  погрешно представљају као “Међународна заједница”, пример глобализације на делу, као и да ће начин решавања ситуације  на КиМ и у БИХ, створене агресијом, рефлектовати и на укупне будуће међународне односе. Или ће свет кренути путем поштовања међународног права или ће  се проблеми наставити решавати силом највећих и најачих, што неће бити добро за човечанство. У том контексту је истакао да се проблеми на КиМ могу решити само поштовањем Резолуције УН 1244 и територијалног суверенитета и интегритета Србије, јер све остало води у нестабилност и сукоб.

У припреми скупа, као гост, говорио је Вили Вимер, накадашњи државни секретар Министарства одбране Немачке и посленик у Бундестагу, који је, између осталог, у више наврата поновио да је агресија на Југославију била нелегална.
Већина учесника конференције, као и гостију, била је врло критична према начину на који се глобализација у међународним односима спроводи, према политици силе и непоштовања воље народа, доминацији интереса над принципима, а учесници из Швајцарске су врло позитивно говорили о “директној демократији” која је у пракси у Швајцарској.

Страни учесници су излагали о појединим актуелним темама везаним за основну дискусију, али су и на различите начине су представљали главне друштвене проблеме у својим земљама Посебно занимљиве теме на скупу односиле су се на приступ проблемима миграната у Мађарској, на могући развој ситуације у В. Британији у погледу БРЕГЗИТ-а, на утицај БРЕГЗИТ-а на Ирску и остатак Европе, на трговина белим робљем на Балкану и у склопу тога на оцене да је КиМ црна тачка Европе у погледу организованог криминала, дроге , шверца оружјем, тероризма и трговине белим робљем, на развој 5г мреже у свету и могуће последице на људе и др.

Орагнизатор ове конференције, Ева-Марија Фолмер Милер, је била изврстан модератор скупа, отворено је подржала ставове учесника из Србије и у више наврата поновила да је НАТО агресија била пример апсолутног непоштовања међународног права и усвојених међународних докумената.

Учесници скупа из Србије: С. Алексић супруга Јелена, проф. В. Недељковић, супруга Р. Дробца Светлана, Р. Дробац и Марина Чолић

Академик Владо Стругар, доајен историјске науке и истакнути научни стваралац, умро је у 97. години, 24. августа у Београду.

У име Београдског форума упућујемо саучешће породици преминулог. Био је велики човек, историчар и хуманиста, за углед досадашњим и будућим генерацијама.

У просторијама ГО СПС-а у Крушевцу, 05. јула, одржана је промоција књиге Живадина Јовановића "1244 КЉУЧ МИРА У ЕВРОПИ".

О књизи су поред самог аутора говорили и проф. др Слободан Рељић, проф. др Павле Бубања и председник ГО СПС Крушевац Владимир Тасић. Програм промоције водила је Јелена Ђорђевић - председница Форума жена СПС-а Крушевац

Део женског хора „Мајка Јевросима", промоцију је улепшао изведбом песама Косовоског циклуса.

Џун Кели и Том Крили из Мировног неутралног савеза Ирске - Даблин, учесници Међународне конференције поводом 20-то годишњице бомбардовања СРЈ/Србије, послали су поклон Београдском форуму барељеф Ирску харфу, симбол државе Ирске.

Дана 05. јула у 18:30 часова у Градском одбру СПС Крушевац, биће представљена књига Београдског форума за свет равноправних "1244 кључ мира у Европи".

О књизи говоре:

Проф. др Слободан Рељић
Проф. др Павле Бубања
Владимир Тасић, председник Одбора СПС
и аутор књиге, Живадин Јовановић.

Добро дошли!

  
Памтићу Момира Булатовића по искреној и дубокој опредељености за очување СР Југославије, заједничке државе Србије и Црне Горе, и то у време када је она била суочена са налетима сепаратизма и са најгрубљим мешањем страних фактора у унутрашње односе и у будућност наших народа и наше државе, каже некадашњи шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић.

Булатовић је, наглашава Јовановић у изјави за Спутњик, све што је радио као државник — радио са дубоким убеђењем и уверењем: часно, посвећено и одговорно.

Како додаје, памтиће га и по томе што је био први сарадник председника СРЈ Слободана Милошевића у догађајима као што су били преговори у Дејтону, који су зауставили грађански рат у БиХ и Хрватској и отворили перспективе мира и стабилизације на овом простору.

„Сви ћемо га памтити као храброг и далековидог државника, који се није плашио никаквих изазова на дужностима које је обављао. Имао је смисла за управљање државним пословима, ангажујући своју околину и сараднике, развијајући код свакога одговорност и самосталност, али никада на штету целине, никада на штету стратегије“, истиче Јовановић.

Булатовић се, тврди Јовановић, никада није колебао када је реч о заштити виталних државних интереса, па чак и када је земља 1999. била суочена са претњом, а онда и са агресијом НАТО — у тим данима знао је да организује и мобилише Владу и да утиче на националну и општу друштвену мобилизацију у одбрани земље.

У време бомбардовања СРЈ, сећа се Јовановић, постојала је пуна хармонија у деловању Савезне владе и Републичке владе Републике Србије.

„Мислим да је било веома значајно то што је Булатовић, чак и када је руководство Црне Горе, чији је он председник био, имало другачије ставове и када је показивало и сепаратистичке тенденције, остао привржен заједничкој држави и заједничком друштву Србије и Црне Горе, јер је схватао да је то најбољи начин да народи те две републике сачувају своје виталне интересе. Зато се и јасно дистанцирао од сепаратизма у Црној Гори“, напомиње Јовановић.

Како каже, сећа се да је Момир Булатовић, једном приликом, као председник Црне Горе, био у посети Сједињеним Америчким Државама и да су Американци тада тражили од њега да сарађује у одвајању, односно, у отцепљењу Црне Горе од Србије.

„Он је на то реаговао рекавши да тако нешто од њега не треба тражити, јер је он јасно опредељен за заједничку државу Србије и Црне Горе и да никада ништа не би урадио на штету заједништва. Американци су тада одреаговали, тако ми је говорио, да — уколико он не жели да сарађује у разбијању СР Југославије, онда ће они наћи неког другог у Црној Гори који ће у томе сарађивати. То је био детаљ који сам чуо од њега и о коме је он касније и писао, али о коме се недовољно зна“, наводи Јовановић.

Присећа се и како му је Булатовић пренео да нису тачне приче да су Американци, наводно, нудили неко решење у Дејтону за Косово и Метохију, а да Слободан Милошевић није прихватио то решење.

„Момир Булатовић је јасно говорио, а ја, стицајем околности, то имам и забележено као његову изјаву коју ми је лично дао, да у Дејтону није било никаквих разговора у вези са питањем Косова и Метохија и да су ту Слободан Милошевић и наша делегација били потпуно јасни у ставу да су дошли у Дејтон да преговарају о окончању грађанског рата у Босни и Херцеговини; да не желе да се дневни ред мења, или да се преговори о Босни и Херцеговини оптерећују са било којим другим темама“, напомиње Јовановић.

Истичући да ће Булатовић остати упамћен као достојан борац за истину и правду, Јовановић подсећа и на књиге преминулог, као и на његова сведочења у Хагу у процесу против Милошевића и Николе Шаиновића, али и на чињеницу да је Булатовић 23. марта ове године отворио међународну конференцију поводом 20. годишњице НАТО агресије на СРЈ.

Арно Гујон, Марина Чолић секретар Беофорума, Андреј Лисов - шеф канцеларија Амбасаде Руске Федерација на КиМ i Живадин Јовановић - председник Беофорума,Звонко Михајловић

Поводом Дана Русије 12. јуна у амбасади Руске Федерације у Београду, одржан је свечани пријем. Пријему су поред највиших државних представника Републике Србије, СПЦ и дипломатског кора присуствовале личности из културног, научног, привредног и јавног живота.

Живадин Јовановић, Марина Чолић,и Амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин

Амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин, који завршава своју дипломатску мисију у Србији, представио је на пријему своју књигу есеја о Србији и први примерак поклонио председнику Србије Александру Вучићу.

Новак Бјелић, аутор књиге "Казивања о Трепчи 1303-2018", Службени гласник 2019., и Живадин Јовановић аутор књиге "1244 кључ мира у Европи" Београдски форум за свет равноправних и Српска књижевна задруга 2018.

Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних

Време је да се напусти дефетизам, кратковидост и "меркантилистички" прилази у процесу решавања питању статуса Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Као равноправна чланица УН, ОЕБС и других међународних организација Србија треба да покреће одговарајуће иницијативе и да се јасније и одлучније бори за поштовање њених легитимних интереса и права заснованих на Хелсиншком документу, Повељи УН, Резолицији СБ УН 1244 као и Уставу Србије. Наводни «бољи живот», донације, инвестиције и чланства у ексклузивним клубовима нису и не могу бити замена за  суверенитет и територијални интегритет земље.

Ово су само неке од порука из извештаја и излагања учесника годишње скупштине Београдског форума за свет равноправних.
Подржавајући иницијативу  за одржавањем седнице Савета безбедности УН поводом агресивног упада, масовног насиља и кршења основних људских права Срба на Северу Покрајине, у излагањима учесника у дискусији је истакнуто да Србија треба да покрене иницијативу да УНМИК и Генерални секретар припреме целовит извештај о још увек неизвршеним деловима Резолуције СБ УН 1244.

У светлости масовног насиља према Србима на северу Покрајине потребно је посебно одговорити на питање колико се у пракси поштују и спроводе императивне одредбе Резолуције о обавезама КФОР и УНМИК да гарантују једнако безбедносно окружење за све грађане.

Треба покренути иницијативу да СБ УН оцени стање остваривања права на слободан и безбедан повратак око 250.000 протераних Срба и других не-Албанаца на КиМ. Такође изражено је и мишљење да треба покренути иницијативу за спровођење одредаба  о враћању договорених контигената српске војске и полиције на Косово и Метохију, укључујући и на важније граничне прелазе.

С обзиром да је Покрајина и даље под мандатом СБ УН, Србија треба да покрене иницијативу да Савет безбедности заузме и став и о томе да ли су акти Приштине као што су оснивање војске и многи други усвојени протеклих месеци, у складу са Резолуције или нису, речено је током расправе.

Драгутин Брчин, директор Београдског форума за свет равноправних

На Скупштини је било речи о издавачким успесима Београдског форума, успешној организацији међународне конференције поводом 20. годишњице од агресије НАТО, сарадњи са другим партнерским организацијама као што су Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР, Друштво српских домаћина и другим. Такође, истакнут је велики углед Форума како у Србији тако и у иностранству, као независне, нестраначке организације која се залаже за мир, дипломатију и равноправност, као и за друштво социјалне правде. По оцени учесника, активности и ставови Форума све су присутнији  како у домаћим тако и у страним медијима, од швајцарских, немачких, француских, аустријских, италијанских, преко грчких, руских и кинеских до канадских, карипских и латино-америчких.

На Скупштини на којој је присуствовао већи број угледних научних радника, дипломата,  историчара, културних и јавних радника наглашено је да се не могу оправдати никакви покушаји умањивања одговорности НАТО-а за злочине против мира и човечности извршене 1999. године агресијом на Србију (СРЈ).

Драгомир Вучићевић, председник Скупштине

Напуштање дефетизма и инсистирање на целовитој примени Резолуције 1244, кључне су претпоставке за успех у одбрани суверенитета и територијалног интегритета Србије – истакнуто је у годишњем извештају који је поднет и излагањима учесника Скупштине.

Чланови скупштине Београдског форума за свет равноправних

Посебно је указано на опасност од ревизије новије и старије српске историје на штету српског народа, који је поднео огромне жртве и дао неизмеран допринос слободи Европе и света од наци-фашизма. Зато је за жаљење што су се у тај посао укључили поједине политичке личности, уметници па и медији тзв. главног тока у Србији.

Марина Чолић, извршни секретар Београдског форума за свет равноправних

На Скупштини су говорили Живадин Јовановић, председник Београдског Форума, Драгомир Вучићевић, председник Скупштине, Драгутин Брчин, директор, Проф. Др Радован Радиновић, генерал у пензији, члан УО,  Генерал Лука Кастратовић, председник ИО Клуба генерала и адмирала Србије, Славко Матић, Марина Чолић и други.

Гласање чланова скупштине Београдског форума за свет равноправних

Скупштина је усвојила основне смернице за будући рад и изабрала ново руководство Форума, на челу са Живадином Јовановићем, са мандатом од четири године.

Свечано обележена 180-та годишњица Српске дипломатије

Г. Ивица ДАЧИЋ
Први потпредседник Владе и
Министар спољних послова Републике Србије
Кнеза Милоша 24-26                                               
Београд
 
Поштовани г. Министре,

Поводом Дана српске дипломатије, упућујем Вам, господине Министре,  најтоплије честитке и искрене жеље за њен даљи развој и успшно деловање у заштити националних и државних интереса у међународним односима.

Обележавајући јубиларну 180-ту годишњицу српске дипломатије, остајемо посвећени њеним изворним циљевима мира, равноправности, суверенитета и територијалног интегритета свих држава, и демократизацији међународних односа.

За све нас питање статуса Косова и Метохије је најважније државно и национално питање, чијем мирном, уравнотеженом и одрживом решењу српска дипломатија посвећује највећу пажњу. Честитам Вам на досадашњим резултатима у увререњу  да ће српска дипломатија активним наступом и ослонцем на пријатељске земље, основне принципе међународних односа и Резолуцију Савета безбедности УН 1244, дати одлучујући допринос у достизању легитимних циљева Србије. То ће несумљиво бити велики допринос миру и стаблиности у Европи као и  даљој афирмацији Србије као суверене, независне и мирољубиве земље.

Примите г. Министре, изразе мог најдубљег поштовања.
 
Живадин Јовановић,
Савезни министар спољних послова  СР Југославије 1998. – 2000

У Београдском форуму за свет равноправних представљено је двотомно дело Клуба генерала и адмирала Србије „Војска Југославије у одбрамбеном рату 1999 године". Реч је о јединствено и непоновљивом сведочењу команданата Војске Југославије, који су са, различитих нивоа, комадовали одбарном земље од НАТО-а, као највеће војне силе у историји цивилизације. За ову студију своје прилоге је дало педесет генерала и адмирала команданата у одбрани од агресије НАТО.

Књигу – студију најодговорнијих команданата, са највишим професионалним и научним звањима, представио је др Лука Кастратовић, генерал у пензији, председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије.

О овом делу штампаном на преко1300 страница са великим бројем мапа, табела, фотографија и аутентичних докумената је речено да представља непремостив бедем против лажне НАТО пропаганде и свих извртања истине од стране појединаца и НВО који се финасирају из извора Западних центара моћи.

Подржани су захтеви да власти утврде коначну листу свих жртава агресије НАТО, као и иницијатива да се свим учесницима у одбрани од агресије НАТО додели „Медаља слободе 1999 - 2019 ".

Оцењено је да су неприхватљиве и штетне све изјаве, ставови и коментари којима се умањује одговорност НАТО-а и лидера кључних чланица за злочине против мира и човечности, људске жртве, економска разарања и посебно за коришћење оружија  са осиромашеним уранијумом.

Изражена је забринутост због кампање обезвређивања Резолуције Савета безебдности УН 1244, као трајног ослонца за одбрану суверенитета и територијалног интегритета СРЈ, односно, Србије као правне наследнице СРЈ. Упућен је апел да се у свим преговорима и контактима са међународним чиниоцима инсистира на поштовању и спровођењу неизвршених обавеза према Србији.

Београдски форума за свет равноправних
Служба за информисање јавности
Марина Чолић

Поштовани пријатељи,

Са дубоким болом и тугом смо примили вест да је преминула Хилдергард Хили Кеслер, истакнути немачки интелектуалац и велики пријатељ Србије и српског народа. Својим упорним, племенитим и хуманим радом проф. Кеслер, наша Хили, пружила је несебичну и величанствену помоћ Србији и српском народу током најтежег периода новије српске историје.

Незаборавна је њена подршка и помоћ српском током НАТО агресије на СР Југославију, када је не само својим хуманитарним него и јавним политичким радом, стала храбро у одбрану истине, слободе и осудила агресију као злочин против мира и човечности.

Хили ћемо увек памтити као храброг и непоклобљивог бораца за мир, који је високо ценио вредности морала, равноправности и слободе.
Њена  несебична помоћ је увек била великодушна и правовремена.
Хили ће заувек остати пример самопожртвовања, племенитости и хуманости.

Београдски форум остаје без свог великог пријатеља и сарадника и заувек ће чувати успомену на њен лик и њено велико хумано срце.

Живадин Јовановић
председник

Пре 20 година, 7. маја 1999. приликом бомбардовања Амбасаде НР Кине у Београду од авиона САД погинула су три кинеска новинара: Хи Хиши, Ђу Ђинг и  Сао Ђинхуан.

Лидери НАТО објашњавали су да је бомбардовање кинеске Амбадсаде било последица коришћења старих мапа. Мало је оних који су поверавали у такво објашњење које, поред осталог, пренебрегава чињеницу да је 78-дневна агресија НАТО, у целини, била илегална - злочин против мира и човечности.

Слава погинулим кинеским и свим другим новинарима и жртвама агресије НАТО.

Дана, 17. 04. 2019. године, у Сомбору у  Српској читаоници „Лаза Костић“, одржана је промоција књиге „1244 кључ мира у Европи“, аутора Живадин Јовановића у издању СКЗ и Београдског форума за свет равноправих.  Домаћин промоције био је г. Стојан Бербер, а о књизи, осим аутора, говорио је и новинар Слободан Рељић.

Г. Јовановић у излагању је, поред осталог, истакао да је агресија НАТО 1999, била акт најгрубљег кршења основних принципа међународног права и повеље УН, да је представљала злочин против мира и човечности и да се одговорност тадашњих влада, чланица НАТО пакта, на челу са администрацијом председника САД Била Клинтона, никако не може умањити. Истакнуто је да покушај приписивања одговорности нашој земљи, односно тадашњој влади и руководству Србије, представљају део НАТО попаганде и одвраћање пажње од геополитичких мотива Запада, чија је суштина припремање конфронтације са Русијом и Кином. Указано је да Србија својом укупном политиком мора показивати да за решавање питања Косова и Метохије мора имати јасне  и принципијене ставове, за које ће се борити без колебања или узмицања. У том смислу потребно је да јасно афирмише трајни карактер и значај Резолуције СБ 1244, као незаменљиве основе уравнотеженог и одрживог решења. Аутор књиге је изнео став да Резолуција  СБ 1244, предстваља минимум захтева испод којег Србија не треба да одступа. Оно што је испреговарано и добијено, док је Србија била под бомбама не сме се жртвовати у миру, 20 година после агресије НАТО. То што је постигнуто када је униполарни поредак био на врхунцу моћи, када је Русија под Јелцином била понижена, а Кинеска амбасада у Београду бомбардована, не сме се предати данас, када је на сцени нови полтички поредак, када су Русија председника Путина и Кина председника Си Ђинпинга, постале незаобилазне глобалне силе без чијег учешћа се не може решити ни један важнији светски проблем. Мора се имати у виду, сматра Јовановић, да Русија и Кина нису земље које ће само гласати о предлогу Берлина, Лондона, Вашингтона или Брисела, који је скројен тако да одговара геополитичким интересима Запада, већ глобалне силе за које је једино нормално директно учешће у процесу долажења до уравнотежених решења.
Јовановић је закључио да досадашњи бриселски преговарачки оквир Србији само наметао обавезе и одрицања, да није испунио очекивања и да нема смисла да се настави. С обзиром на досадашња искуства владе кључних западних земаља, нису кредибилни фактор у односу према Србији.

Београдски форум за свет равноправности доделио је славном аустријском и европском књижевнику Петеру Хандкеу Повељу за храбрст. Ово признање уручено му је 23. марта 2019. године у Дому Војске Србије током одржавања Међународне конференције поводом обележавања 20. годишњице од оружане агресије НАТО на СР Југославију којој је, поред високих званичника Владе Србије, представника Српске православне цркве, дипломатских представника пријатељских земаља, културних и јавних личности из Србије, присуствовало и око 200 гостију из око 40 земаља света. Уручујући му Повељу председник Београдског форума Живадин Јовановић је истакао да је Петер Хандке дао неизмеран допринос заштити и ширењу истине о Србији и српском народу у вишедеценијском периоду доминације силе и лажи.

Злочин НАТО и даље без казне

- Тешко је наћи разумно објашњење зашто Србија од децембра 2004. није поново тужила НАТО за бомбардовање 1999. и овај страшан ратни злочин против човечности, злочин према грађанима и држави
- Многи у свету оцењују да ће почетак бруталног и нелегалног напада на Србију - 24. мартa 1999. године - у историји остати упамћен као нови дан срамоте за НАТО земље које суга учиниле  
- НАТО издао званични Приручник за своје војнике приликом доласка на Космет 1999.  о штетности зрачења осиромашеним уранијумом и строгој забрани приласка тим објектима и местима
- НАТО је водио рат против српског народа, против цивила.
- Бездушна и сурова и нелегална агресија над Србијом до данас је некажњена и Србијаје дужна због својих грађана да поново поднесе тужбу суду и тражи осуду оних који су је организовали и извршили, као и надокнаду штете која је толико велика, да је скоро немерљива. Српска држава то мора даучини, има моралну обавезу, а пошто овакви најстрашнији злочини никада не застаревају нема никаквих етичких ни других правних или организационих препрека да се донесе одлука и поново подигне тужба.
- Србија нечињењем не би смела да производи још један исто тако тежак злочин према сопственом народу због заборављања нанесеног ратног зла и нелегалне агресије. Не би смела због нових поколења Срба, наших потомака

Пише: Јово Вукелић

Да подсетимо, у бомбардовању и бездушној агресији НАТО над Србијом које је трајало 79 дана (а не 78) у пролеће 1999. године  (од 24. марта до 10. јуна) у ракетним и ваздушним нападима, као и копненим интервенцијама  на Косову и Метохији из правца Албаније погинуло је неколико хиљада, претежно недужних цивила, војника (укупно око 2.500), држављана Србије, чији број није у потпуности и тачно утврђен (Никада није објашњено зашто то није урађено, и никада ниједан власт није казнила одговорне у војсци или државној администрацији за тај пропуст или намерно прикривен податак). Животе је изгубило и 80-оро невине деце и стотине младих и непунолетних Срба.

Милица Ракић

Уз ту незакониту агресију, изведену без одобрења Савета безбедности УН, Србији и њеним грађанима је нанета огромна материјална штета. Уништене су стотине приватних кућа, зграда, државних институција, железничких и друмских мостова, фабрика, енергетских и електричних постројења, тв и радио станица и релејних торњева, а разорене су и школе, болнице, старачки домови, културне установе,  телевизијске куће...

Министар за рад, запошљавање и социјална питања г. Зоран Ђорђевић, примио је председника Београдског форума за свет равноправних Живадина Јовановића и председника Клуба генерала и адмирала Србије Миломир Миладиновић генерал-пуковник, који су га упознали са програмом обележавања 20-те годишњице од оружане агресије НАТО на Србију (СРЈ). У разговору је истакнуто да обележавање ове годишњице има велики значај за очување истине о неоправданом и незаконитом карактеру агресије НАТО на Србију, као и за васпитавање младих генерација у патриотском и слободарском духу. Програм обележавање ове годишњице обухвата одржавање Међународне конференције са темом "ГЛОБАЛНИ МИР И НАПРЕДАК УМЕСТО СУКОБА И СИРОМАШТВА", Међународну смотру документарног филма и изложбу фотографија и књига о агресији НАТО. За учешће на Међународној конференцији, као и у другим тачкама Програма пријавио се велики број пријатеља Србије из српског народа из свих делова света, међу којима је и велики број носилаца вискох српских одликовања.

Организатори обележавање 20-те годишњице агресије НАТО су Београдски форума за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србија и Друштво српских домаћина. Програм се реализује у сарадњи са Домом Војске Србије, као и са Светским саветом за мир чије је седиште у Атини. У разговору је учествовао и Ненад Нерић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У 2018. години у којој је проблем Косова и Метохије био вишеструко разматран, не само у земљи, већ и у оквирима Европске уније, било је мало расправа о учинцима Европске мисије владавине права на Косову - EULEX. Не само да ове године мисија EULEX KOSOVO обележава десет година од почетка свог деловања на територији КиМ, већ као таква, она представља део укупног приступа Уније у решавању косовске кризе који обележава године иза нас.

Тим поводом је у протеклој години, у оквиру још једног истраживачког пројекта Београдског форума под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, спроведено и објављено истраживање мисије EULEX KOSOVO. Пројектом је руководила чланица Управног одбора Форума и докторанткиња Факултета политичких наука у Београду Сандра Давидовић.

Ауторско дело ,,Деценија рада Европске мисије владавине права на Косову и Метохији EULEX KOSOVO: преглед, оцене и закључци'' представља осврт ауторке на деценију деловања највеће мисије ЕБОП/ЗБОП и обухвата преглед правног и политичког контекста оснивања EULEX-a, структуре и мандата мисије, као и општи приказ њених достигнућа.

Београд, јануар 2019.

Промоција књиге „1244 – кључ мира у Европи", Живадина Јовановића, дипломате и  некадашњег министра иностраних послова Југославије, у издању Српске књижевне задруге, одржана је данас у Свечаној сали Дома Војске Србије. Централни мотив за писање књиге била је Резолуција Савета безбедности Организације уједињених нација 1244.  Многи аналититчари су ово дело описали као прилог праву Србије на Косово и Метохију.

-Може ли Европа да се окрене себи, да се осамостали од Америке или од било кога другог, да више води рачуна о себи, својим интересима и својој будућности, о својој стратегији и циљевима, а не о туђим. Може ли Европа бранећи лажи, преваре, лицемерје, подвале, бранећи сепаратизам и тероризам и њихове лидере, заступајући њихове интресе да се окрене себи. Европа данас тражи себе. Не зна где су јој узроци и извори проблема и да је још у магновењу борећи се са последицама – рекао је Јовановић и додао да Европа више није извор, а ни извозник стабилности и да је закорачила у период још већих мука.

О аутору и делу говорио је рецезент генерал у пензији Радован Радиновић који је за Јовановића рекао да поносно служи својим друговима, саборцима, својој генерацији и народу.

-„1244 - кључ мира у Еворпи" је документ изворних докумената о историјској и политичкој ситуацији Србије на крају 20. и почетку 21. века. То је прилог разумевања и решења косовског питања – рекао је о књизи главни уредник Српске књижевне задруге Драган Лакићевић.

Један од рецензената је био и проф. др Миле Ломпар, професор на Филозофском факултету београдског унивезитета који је додао да књига има документарни и политички карактер и да би могла бити руководно начело српске политике.

Дело представља збирку чланака интервјуа и говора објављених у домаћим и страним медијима у периоду од 1997. до септембра 2018. године. Књига је подељена у пет поглавља: Врemе тероризма, Врemе агресије, Врemе илузија, Врemе отрежњења и Прилози.

Његова светост Патријарх српски г. Иринеј, примио је Живадина Јовановића, председника Београдског форума за свет равноправних и Драгана Лакићевића главног и одговорног уредника Српске књижевне задруге, издаваче књиге „1244 кључ мира у Европи". Књига, чији је аутор Живадин Јовановић, посвећена решавању питања Косова и Метохије, а представља збирку његових текстова објављених у страним и домаћим медијима током три протекле деценије. Подељена је у пет поглавља: Време тероризма, Време агресије, Време илузија, Време за отрежњење и Прилози.

Патријарх Иринеј је благословио појављивање и промоцију књиге, која ће се одржати  у уторак 04. децембра 2018. у Београду.

Београд, 03. 12. 2018.

Поштовани,
Позивамо Вас на промоцију књиге "1244 КЉУЧ МИРА У ЕВРОПИ", аутора Живадина Јовановића.
Промоција ће се одржати у уторак 04. ДЕЦЕМБРА 2018. у 13 часова, у свечаној сали Дома Војске Србије, Београд - Браће Југовића 19.
Позивница у прилогу.
Добро дошли!

Инострани члан САНУ проф. др Јелена Гускова, 19. новембра, посетила је Боградски форум за свет равноправних и са г. Живадином Јовановићем разоварала о примпремама за обележавање 20-те годишњице оружане агресије НАТО на Србију (СРЈ). Јовановић је гошћи из Русије поклонио свију нови књигу „1244 кључ мира у Европи“, а проф. Гускова узвратила је својом новом књигом „Генерал Младић – последња битка“.

Gost emisije „Geopolitika“ u četvrtak uveče na Novosadskoj televiziji, biće nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović

GOST emisije „Geopolitika“ u četvrtak uveče na Novosadskoj televiziji, biće nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ Živadin Jovanović.

U emisiji će biti reči o političkom i pravnom značaju Rezolucije 1244, pokušajima njenog derogiranja, ali i važnosti ovog opšteobavezujućeg dokumenta Saveta bezbednosti UN za očuvanje mira u Evropi.

Emisija počinje u 21 čas, voditelj je Milorad Vukašinović, novinar i publicista.

Bivši šef diplomatije Živadin Jovanović promovisao knjigu u Novom Sadu. Predaja Kosova i Metohije značila bi pripremu terena za nove zahteve teritorija koje Srbiji pripadaju – poručio Jovanović

SRBIJA nema snažniji argument niti jaču osnovu da brani svoje pravo na Kosovo i Metohiju nego što je rezolucija 1244 – rekao je nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ, Živadin Jovanović u ponedeljak uveče u Novom Sadu na promociji svoje knjige „1244 – ključ mira u Evropi“ .

Obraćajući se publici u Kulturnom centru Novog Sada,  Jovanović je upozorio da bi predaja Kosova i Metohije značila pripremu terena za nove zahteve teritorija koje Srbiji pripadaju.

- To nije pretpostavka, to stoji u planovima. Setimo se da je nemački ambasador Mas govorio: „Ako ne date Kosovo, otvoriće vam se pitanje Vojvodine, Sandžaka i tako dalje“. Oni se nadaju da će Srbija potpisati kapitulaciju, u šta ja neću da verujem, da bi otvorili odmah nove separatizme pomoću decentralizacije - istakao je Jovanović.

Zahvalivši se novosadskoj publici na ukazanoj pažnji, Jovanović je rekao da je ovo obimno delo proizašlo iz njegovog osećaja obaveze „da ne ćutim na ćutanje“ o rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN koja je usvojena 10. juna 1999. godine.
- Morilo me je i opterećivalo to što se ćuti na kristalno čistu i jasnu pravnu poziciju za odbranu prava i interesa Srbije na Kosovo i Metohiju - kazao je bivši šef naše diplomatije.

Pored autora, o knjizi su govorili: Dragan Lakićević, direktor Srpske književne zadruge, Čedomir Štrbac, diplomata i Milorad Vukašinović, novinar i publicista.

ZBIRKA JAVNIH ISTUPA

 KNjIGA  „1244 – ključ mira u Evropi“  u izdanju  Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i Srpske književne zadruge, predstavlja zbirku članaka, intervjua i javnih istupanja autora objavljenih u domaćim i stranim medijima u periodu od 1997. do septembra 2018. godine.

У понедељак, 19. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, представљена је књига  „1244 – кључ мира у Европи“ некадашњег министра иностраних послова СРЈ Живадина Јовановића. Поред аутора, о књизи су говорили: Драган Лакићевић, директор Српске књижевне задруге, Чедомир Штрбац, дипломата, и Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

Ова књига, у издаваштву Београдског форума за свет равноправних и Српске књижевне задруге, представља збирку чланака, интервјуа и јавних иступања аутора објављених у домаћим и страним медијима у периоду од 1997. до септембра 2018. године.

Домаћин трибине Милорад Вукашиновић рекао је да је књига Живадина Јовановића капитално дело, али и незаобилазни документ који осликава атмосферу у међународним односима 90-их година прошлог века који су узроковали НАТО агресију на СРЈ 1999. године.

– Баш због тога ову књигу треба схватити као допринос разумевању феномена моралне хипокризије пропагатора једног поретка, заправо глобалног нереда, који стоји иза покушаја отмице нашег Косова и Метохије супротно свим још увек важећим нормама међународног права, а посебно повеље Уједињених нација – казао је Вукашиновић у уводном делу промоције књиге Живадина Јовановића.

Први човек Српске књижевне задруге Драган Лакићевић подсетио је да је Јовановић угледно име југословенске и српске дипломатије у три последње деценије 20. века и као учесник има право на овакву књигу – обимну, свестрану и разуђену. Дипломата Чедомир Штрбац нагласио је да је реч о веома значајној књизи која се тиче наше прошлости, а добрано и садашњости. Овим делом, рекао је даље Штрбац, Јовановић се представио као одлучан и доследан дипломатски борац у одбрани историјске српске земље Косова и Метохије.

Захваливши новосадској публици на указаној пажњи, Јовановић је рекао да је ово обимно дело произашло из његовог осећаја обавезе „да не ћутим на ћутање“ о резолуцији 1244 Савета безбедности УН која је усвојена 10. јуна 1999. године.

– Морило ме је и оптерећивало то што се ћути на кристално чисту и јасну правну позицију за одбрану права и интереса Србије на Косово и Метохију. Србија нема снажнији аргумент нити јачу основу да брани своје право на КиМ него што је резолуција 1244 – нагласио је Јовановић.

Бивши шеф наше дипломатије додао је да је седница Савета безбедности, на којој је документ резолуције о КиМ усвојен, била попут Бечког или Берлинског конгреса које изучавају деца у целом свету. На тим конгресима, рекао је даље аутор, решавале су се кризе, а по његовом дубоком уверењу, криза у вези са КиМ није ништа мање глобална од неких криза у историји човечанства. Јовановић је упозорио да би предаја Косова и Метохије значила припрему терена за нове захтеве територија које Србији припадају.

– То није претпоставка, то стоји у плановима. Сетимо се да је немачки амбасадор Мас говорио да ће нам се ако не дамо Косово, отворити питање Војводине, Санџака и тако даље. Они се надају да ће Србија потписати капитулацију, у шта ја нећу да верујем, да би отворили одмах нове сепаратизме помоћу децентрализације  – истакао је на крају промоције Живадин Јовановић.

Јовановић је Стокингеру уручио своју нову књигу 1244 кључ мира у Европи» у издању СКЗ и Београдског форума за свет равноправних

Дејвид Стокингер, угледни аустријски публициста и члан Управе Иницијатице за неутралну и солидарну Аустрију, посетио је Београдски форума за свет равноправних, током разовора са председником Београдског форума г. Живадином Јовановићем, размењена су мишљења о актуелним кретањима у Европи, на Балкану, као и глобална кретања.

Изнета је оцена да се Европска унија суочава са дубоким структурним проблемима и великим разликама у погледу путева за њихово решавање, Брегзит и емигрантска криза су само врх леденог брега, који открива дубоке разлике између влада земаља чланице у погледу расподеле надлежности, вођење економске и социјалне политике, односа са Русијом  и Кином и многе друге. По оцени Стокингера емигрантска криза је искоришћена за смањивање издвајања средстава за социјалне намене са 2% на 1,3% ГДП. Изражен је став да досадашњи начин њеног решавања репресивним и административним мерама (Фронтекс, зидови, патроле на Средоземљу, враћање) неће дати резултате, већ је неопходно отклањати узроке који се налазе у војном интевенционизму и ратовима, као и у продубљивању беде и сиромаштва у Африци, на Блиском Истоку и др. регионима.

Председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић уручио је Њ. Е. г. Александру Чепурину, амбасадору Руске Федерације у Републици Србији, своју нову књигу „1244 кључ мира у Европи“, у издању Београдског форума за свет равноправних и Српске књижевне задруге. Рецезенти књиге су академик Владо Стругар и професори Мило Ломпар и Чедомир Штрбац.

У разговору је истакнут значај традиционалног пријатељства , савезништвa и међусобног поверења за развој будућих односа и свестране сарадње између две земље и два народа. О ширини и богатству тих односа сведочи и програм обележавања 180 – те годишњице дипломатских односа Русије и Србије. Јовановић је истакао да јавност у Србији, високо цени незаменљиву улогу Русије и председника Путина, лично, за очување мира и безбедности у Европи и свету, а посебно принципијелну и пријатељску подршку праведном и мирном решењу питања Косова и Метохије у оквирима Резолуције СБ 1244 и Устава Републике Србије.

Београд, 24. 10. 2018.

Београдски форум за свет равноправних најоштрије осуђује свако мешање страних фактора у изборни процес у БиХ и у Републици Српској као грубо кршење основних принципа демократије, људских права и међународног права. Таквим мешањем страни фактори уједно крше принципе и одлуке ОЕБС-а и Генералне скупштине Уједињених нација која је управо започела овогодишђње заседање.

У случају БиХ и РС страно мешање у изборни процес је супротно садржини и циљевима Дејтонско-Париског споразума о окончању грађанског рата и може бити увод у дубљу дестабилизацију прилика у којима и без тога расту тензије, неповерење и конфликтни потенцијал са непредвидивим исходом. Сматрамо да Генералну Скупштину УН треба хитно упознати са свим чињеницама о мешању страних фактора у изборни процес у БиХ и у РС и затражити поштовање њених одлука о немешању у изборне пропцеседругих држава.

Живадин Јовановић

Председник Београдског форума за свет равноправних

САОПШТЕЊЕ

Због наставка антисрпске хистерије у Босни и Херцеговини и дијелом окружења усмјерене на етикетирање Републике Српске као геноцидне творевине и оптужбе Срба као геноцидног народа позивајући се на Извјештај Комисије Владе Републике Српске за испитивање догађаја у и око Сребренице, Организације старјешина Војске Републике Српске тражи од Народне скупштине Републике Српске одбацивање Извјештај Комисије Владе Републике Српске за испитивање догађаја у и око Сребренице од 10-19. јула 1995. године, а потом повлачење тог извјештаја и списка од око 22.000 припадника ВРС и снага МУП-а РС, који су наводно учествовали у операцији на Сребреници.

Комисија о Сребреници формирана је уз пријетње виског представника у БиХ Педија Ешдауна а њени чланови, несвјесни одговорности, доставили су 2004. год. Извјештај Влади Драгана Микеревића који је прихваћен а потом јавно подржан од предсједника Републике Српске Драган Чавић чиме је убрзана сатанизација српског народа и отворен лов на припаднике ВРС због масакра у Сребреници. Ово је био неразуман и сраман чин српских власти који су ради очувања фотеља продали душу ђаволу а српском народу ставили омчу око врата.

Српски народ је прошао катарзу и сувише скупо платио своју слободу цементирајући у темеље Републике Српске 30.000 најбољих синова и кћери српског народа који не заслужују да им власти на такав срамни начин враћају. Република Српске је светиња и нико нема право да је назива геноцидном творевином још мање да Србе етикетира геноцидним народом који је сам преживио геноцид у Другом свјетском рату од стране НХД у чијим су јединицама масовно учествовали припадници бошњачког народа а чији потомци га данас проглашавају „геноцидним“ народом.

Утврђивање истине о Сребреници је историјски неопходан процес који тражи озбиљан историјско-научни приступ, као једини који може да доведе до сагледавања стварних размјера догађаја који су се дешавали у Подрињу током протеклог рата. Сасвим је јасно да постоји евидентни догађаји у Подрињу током трајања рата у БиХ од 1992. до 1995. године и да је без сагледавања њиховог укупног тока и објективних околности немогуће сагледати њихову цјелину и да их је немогуће смјестити у објективне историјске токове.

Организација старјешина Војске Републике Српске безусловно тражи од Народне скупштине Републике Српске одбацивање Извјештај Комисије Владе Републике Српске за испитивање догађаја у и око Сребренице од 10-19. јула 1995. године усвојеног 2004. године и списка око 22.000 људи из Подриња и сарајевске регије, наводних учесника злочина у Сребреници. Истовремено тражимо од Владе Републике Српске да исти извјештај и спорни списак од 22.000 припадника ВРС и МУП-а прогласе неважећим.

Бања Лука                                 
12. јули 2018. године                   

ПРЕДСЈЕДНИК
Проф. др Милован Милутиновић

Под окриљем Светског савета за мир (World Peace Council), у организацији Британске скупштине за мир (British Peace Assembly), а у координацији са Португалским саветом за мир и сарадњу (Portuguese Council for Peace and Cooperation), одржан је регионални састанак европских организација - чланова Светског савета за мир, у суботу, 26. маја 2018. године у Лондону.

Београдски форум за свет равноправних представљала је Сандра Давидовић, докторанткиња Факултета политичких наука у Београду и чланица Управног одбора Београдског форума. На састанку су учествовали представници организација из више од 15 европских држава (Велика Британија, Португалија, Грчка, Швајцарска, Немачка, Ирска, Шпанија, Италија, Кипар, Турска, Белгија и др.), укључујући и госте из САД, као и са Блиског Истока. У конструктивној атмосфери, учесници сасатанка разменили су информације о протеклим активностима, као и предстојећим иницијативама и плановима. На састанку је изражена заједничка забринутост поводом растућег тренда милитаризације Европе и света, агресивне ратне реторике, хистеричне пропаганде, као и једностраних војних мера који стварају атмосферу страхa и неизвесности. Размењена су мишљења и о предстојећим активностима Савета, на Кипру, у Бриселу и у Даблину.

Представница Форума је указала на актуелне безбедносне проблеме у региону Балкана, посебно проблем Косова и Метохије и у том контексту подсетила да се наредне године обележава 20. годишњица од почетка агресије НАТО на Србију (СРЈ) и формирања НАТО војне базе ,,Бондстил'' на територији Србије, без пристанка домаћих власти. С тим у вези, састанак је искоришћен за упознавање Светског савета за мир са активностима у вези са припремом велике међународне конференције Београдског форума, којом ће бити обележна ова годишњица, као и за анимирање свих мировних организација за што шире учешће и подршку у овој иницијативи Београдског форума.

У наставку је текст њеног излагања на енглеском:

Београдски форум за свет равноправних сматра да залеђини конфликт није оптимална, нити трајна солуција за питање статуса Косова и Метохије, али да би обманама и уценама наметнуто решење било далеко горе и опасније – изнето је, поред осталог, на данашњој скупштини ове независне, нестраначке организације одржане у Галерији Компаније „Прогрес“, у Београду. Учесници Скупштине су се сагласили да је бриселски преговарачки оквир изневерио очекивања грађана Србије јер је не обезбеђује поштовање принципа равнотеже, једнаких стандарда и одлука Уједињених нација. Србија је извршила све своје обавезе по Брислеском споразуму, а због доминације геополитичких интереса водећих чланица ЕУ и НАТО, за узврат није ништа конкретно остварила. Излаз из постојеће ситуације, по оцени учесника Скупштине Београдског форума, јесте захтев за враћање преговора под окриље СБ УН и у оквире резолуције 1244. Покушаји игнорисања или кршења резолуције СБ УН 1244 као свеобухватног општеобавезујућег правног документа од највећег значаја у хијерархији међународно-правних докумената, равни су угрожавању мира и стабилности у Европи – оценили су чланови Београдског форума.

Учесници Скупштине су изразили дубоку забринутост због тренда јачања неонацизма, неофашизма и неоусташтва који се надовезује на тренд ревизије историје резултата Првог и Другог светског рата. Сматрају да се у такве трендове улаже велики капитал из којег се финансирају разне екстремистичке организације и групе, медијска подршка, профашистички и ревизионистички пројекти под окриљем науке, филма, књижевности, музике и слично. Скупштина је осудила такве активности и позвала надлежне да се на националном и међународном плану супротставе таквим појавама.

Чланови Београдског форума сматрају да је штетно и за жаљење што власти показују већу наклоност  и подршку оним невладиним оргазнизацијама које финансирају страни центри блиски НАТО, ЕУ, УСАИД, Сорошу и сличнима, него независним, нестраначким, непрофитним удружењима као што су Београдски Форум за свет равноправних, Фонд дијаспора за матицу, Удружење жена са Косова и Метохије и многа друга. Постављено је питање по којим критеријумима власт оцењује да су пронатовске, прозападне, мондијалиостичке и њима програмски сличне организације важније за Србију и њене грађане од независних и нестраначких удружења.

Скупштина је усвојила план рада до априла 2019. у коме вжно место заузимају припреме за обележавање 20-те годишњице од агресије НАТО коју ће, под паролом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ заједнички реализовати Београдски форум, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина.

Питање „Колико Србија треба да буде мала да би се у њој лепо живело?" – гледаоци нишке ТВ „Bell Amie" прогласили су за изјаву недеље.

Питање је поставио председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић учествујући у Јутарњем програму

Београдске ТВ „Happy" 15. марта 2018.

Делегација Београдског форума у којој су били проф др Радош Смиљковић, и проф др Александар Растовић, чланови Управног одбора Београдског форума, учествовали су у раду међународне научне конференције Руско-турски ослободилачки рат (1877-1878) и обнова бугарске државе. Балкан и Русија: 140 година после. Истоиријски значај, геополитичке последице и садашње димензије. Скуп је организовала фондација Славјани заједно са Бугарском академијом наука, Институтом за словенске студије Руске академије наука (РАН), Институтом за Европу РАН, и Дипломатском академијом руског министарсва иностраних послова. У раду овог еминентног скупа учествовало је тридесет осам научника, професора, академика, историчара, политиколога и професионалних дипломата из Бугарске, Русије, Србије, Грчке, Републике Српске

Чланови делегације иамли су запажења излагања. Професор Радош Смиљковић је изложио реферат на тему Нови изазови за Србију и Бугарску, а проф др Александар Растовић је говорио о Србији и Великој Британији за време Велике источне кризе 1875-1878. Професор Растовић је председавао трећом пленарном седницом конференције која је била посвећена теми: Балкан и Русија 140. година после. Политичке и економске димензије.

Чланови делегације Београдског форума имали су бројне билатералне сусрете, између осталих и са Захаријем Захаријевим, председником фондације Славјани, проф др Наталијом Ивановном Маслаковом, начелницом Центра за јавну дипломатију и светске културе Дипломатске академије Министарства иностраних дела Русије, проф др Мишом Миковим, бившим председником Бугарске скупштине-Собрања, и бившим министром унутрашњих послова Бугарске.

Проф др Александар Растовић је дао интервју за телевизију Министарства одбране Бугарске.

У среду, 28. фебруара 2018. године, у малој сали Медија центра, одржана је трибина Иницијатива из Чешке за укидање признања Косова - МОЖЕ ЛИ ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПРИЗНАЊА ПОСТАТИ ТРЕНД?, у организацији Београдског форума за свет равноправних.

На трибини су говорили Јарослав Фолдина, посланик Чешког парламента, председник Одбора за петицију у циљу укидања признања илегалне независности Косова, Јан Каван, бивши шеф диполоматије Чешке Републике, потпредседник Одбора, Вацлав Дворжак, режисер филма „Отето Косово“а и потпредседник Одбора, Милутин Илић, потпредедник Одобра и предедник НВО,,Геополитикон'', Владислав Јовановић, бивши министар за иностране послове Србије и СРЈ, стални представник СРЈ при ОУН, као и Живадин, бивши министар за иностране послове СРЈ и председник Београдског форума.

Трибина је била прилика да се јавност у Србији упозна са радом Одбора за петицију у циљу укидања признања Косова од стране Чешке Републике, као и плановима за даље активности Одбора са циљем да се чешка јавност, након вишегодишње пропаганде, упозна са истином о Косову и Метохији.

Београдски форум за свет равноправних
Београд, 28. фебруар 2018.

У Централном дому војске Србије у организацији Београдског форума за свет равноправних и Клуба генерала и адмирала Србије, одржан је 20.02.2018. године ,,ОКРУГЛИ СТО О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ“.

Уводне реферате су поднели: Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, Миломир Миладиновић, председник Скупштине Клуба генерала и адмирала Србије, проф. др Радован Радиновић, члан Управног одбора Београдског форума за свет равноправних, др Лука Кастратовић, председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије, др Станислав Стојановић, члан Управног одбора Београдског форума за свет равноправних и  др Тодор Петковић, члан Клуба генерала и адмирала Србије.

У расправи је учествовао већи број присутних.
Присуствовали су лични изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, протојереј-ставрофор Радивоје Панић, делегација генералштаба Војске Србије на на челу са бригадним генералом  Дејаном Јанковићем, представник Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Игор Поповић, као и представници Амбасаде Руске Федерације.

Следе интегрална излагања реферата и учесника расправе.

Београдски форум за свет равноправних обавештава све чланове и пријатеље да ће се комеморација поводом недавне смрти уваженог професора Рајка Долачека, великог пријатеља српског народа и хуманитарца, одржати у суботу, 3. фебруара, у Вождовачкој цркви, са почетком у 11 часова

Београдски Форум за свет равноправних најоштрије осуђује терористички акт убиства Оливера Ивановића, истакнутог српског политичара, 16. јануара 2018. године у Косовској Митровици, и изражава најдубље саучешће породици због овог ненадокнадивог губитка. Београдски форум се придружује захтевима јавности да истрага, у најкраћем року утврди ко су извршиоци и налогодавци овог гнусног злочина и да их приведе правди што је услов за отклањање дубоке забринутости и узнемирености грађана Србије, посебно српског народа на Косову и Метохији. У том погледу, очекује се да цивилно и безбедносно присуство УН – КФОР и УНМИК, као и ЕУЛЕКС, одговорно и ефикасно извршавају своје одговорности, у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 (1999).

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ

IN MEMORIAM
ОЛИВЕР ИВАНОВИЋ

Оливер Ивановић је био изузетно честит човек. Личност важна не само за своју породицу и пријатеље, већ и за ширу јавност и народ. Један од ретких, ако не и једини политичар, који је истински схватао да је немогуће да сви имају једнако мишљење или поглед на ствари, и прихватао ту чињеницу као неизбежну полазну основу. За њега су разлике у мишљењу биле разлог да се разговара. Никада није одбацивао људе са другачијим виђењима, идејама или плановима за будућност. Никада никога није вређао, ни оне који су му се супротстављали или одбацивали, нити оне који су му правили проблеме. Због тога је временом задобио поштовање и оних који су га волели али и оних који га нису волели, оних који су са њим делили неке или све вредности, али и оних чије су вредности биле другачије. У шали је знао да каже да на Косову и Метохији људе могу да воле или да их поштују, а да је он лично увек давао предност поштовању.
Увек са осмехом, био оно што јесте: Оливер, Србин са Косова и Метохије, који жели да помогне свом народу тако да то не иде на штету другог или других народа, и који жели да објасни и докаже припадницима другог народа да њихова срећа никако не може да се изгради на несрећи његовог, српског народа.

Одликовало га је потпуно разумевање, иначе, веома сложених прилика на Косову и Метохији, како садашњих тако и свих других околности из ближе и даље историје које су утрле пут данашњем стању ствари. Познавао је све локалне менталитете и системе вредности и све их је уважавао. Познавао је јавну сцену али и закулисне радње, знао је границе до којих иду легалне а преко којих почињу она друга дешавања и радње. И у свему је остао чист.
Много је знао, али никад није користио своја сазнања да нашкоди другима, да блати друге, па је чак из принципа одбијао да то што му је познато користи као уцену или превентиву да сачува и брани самог себе.
Говорио је или разумевао много језика, укључујући све локалне језике на Косову и Метохији, и то је користио да спаја људе. А резултат је био да је људе придобијао. Са сваким се поздрављао чврстим стиском руке, гледајући саговорника у очи и са осмехом. За њега је свако био човек, личност, а не представник ове или оне групе, нације или организације. За њега нико није био "обичан" човек, сви смо за њега били посебни и важни. Много је људи којима је помагао, много је оних који га по добру помињу.
Умео је да води чак и непријатне разговоре тако да никог не увреди, а да при томе свако има прилику да искаже своје мишљење. Никад није одбијао да говори и на скуповима за које је било унапред јасно да ће бити непријатељски интонирани према њему или према ономе што је био: Србин са Косова и Метохије, и ономе шта је представљао: српског политичара. На тим скуповима је углавном знао да изазове осмехе и климање глава у знак прихватања или, бар, разумевања за оно што је говорио.
Стоички је подносио своју наметнуту улогу такозваног алиби ратног злочинца са српске стране којом су одређени заговорници тзв. косовског конструкта хтели да релативизују кривицу и наметну је искључиво Србима. Његова ненаметљива и тиха победа огледала се у томе што су и сведоци тужилаштва говорили о њему са уважавањем.

Оливер Ивановић је био човек мост, који је целог века настојао да спаја људе, јер му је било јасно да изолованост не води никуд. Оливер Ивановић је био човек који је имао визију за будућност која није била заснована искључиво на подељености.
Злочинац који је извршио егзекуцију убио је човека, оца, мужа, брата, рођака, пријатеља, лидера, а можда и наду за будућност коју се Оливер трудио да оствари.
Оно што можемо да урадимо јесте да га памтимо као часног човека, благослов који су многи умели да цене, и да покушамо да следимо његову доброту, да останемо верни себи и да пружимо руку уз јасно очекивање да у разговору добијемо исто поштовање које смо спремни да пружимо.

Нека ти је лака земља Оливере, поносна сам што сам те познавала.

Бранка Митровић

ПРЕЛИСТАЈТЕ ЦЕЛУ КЊИГУ ОВДЕ:

У Београду је 9. септембра 2017. године одржана 19. редовна Скупштина Удружења ,,Фонд дијаспора за матицу'', уз учешће представника српске дијаспоре из разних земаља и матице.

На овом значајном скупу анализирани су резултати богате активности Фонда између две Скупштине и утврђени задаци у наредном периоду.

Уочи одржавања Скупштине, у седишту Матице исељеника Србије, свечано је отворена Изложба фотографија о 18-огодишњој хуманитарној и културној активности Фонда.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је 9. септембра делегацију Управе Фонда, којом приликом је информисан о свим видовима активности Фонда и плановима његовог рада у наредном периоду.

Председник Вучић је поздравио успешан рад Фонда и обећао подршку државних органа у остваривању његових циљева и унапређењу сарадње између матице и српског расејања.

Београдски форум за свет равноправних традиционално је учествовао у обележавању годишњице злочина НАТО пакта у коме је срушен мост на обали Велике Мораве у Варварину. Поред Спомен обележја жртвама НАТО агресије 1999. године, одржан је комеморативни скуп у знак сећања на осамнаест година од НАТО бомбардовања варваринског моста када је погинуло 10 цивила, 17 тешко рањено, а 70 лакше.
Комеморацији су присуствовали представници Војске Републике Србије, Општине Варварин, града Крушевац, као и представници више десетина удружења, установа, политичких странака, предузећа и стотине грађана ове општине.

Напад на варварински мост догодио се 30. маја 1999, на Свету Тројицу, у 13.05 сати, у време када је у малом градићу био свети дан. Око цркве, у близини Велике Мораве, и на мосту било је на стотине грађана. Два НАТО бомбардера, са неколико пројектила, срушила су челични мост. Многи грађани и верници одмах су потрчали како би помогли онима који су имали снаге да запомажу. Али, пет минута после првог уследио је други напад. Морава је тога дана била црвена од крви убијених грађана Варварина.

Присутнима су се обратили Председник општине Варварин Војкан Павић и Председник Скупштине општине Варварин Драгољуб Станојевић истичући да овај трагичан злочин  Варварин никада неће и не може заборавити. “Једна мала и мирна варош, без икаквих војних циљева постала је мета која је подмукло, у два наврата, погођена тог мајског дана 1999. године. Овим речима господин Станојевић указао је апсурд злочина у Варварину, граду у чијој близини није било нити једног војног возила.

У организацији Светског савета за мир (World Peace Council), од 22-23 маја у Бриселу, одржана је серија активности под називом ,,ДА МИР, НЕ НАТО'', поводом одржавања Самита НАТО у овом граду.
Београдски форум представљала је Сандра Давидовић, члан Управног одбора и докторанткиња Факултета политичких наука у Београду.
На конференцији 24.5., излагала је о агресији НАТО на СРЈ (Србију и Црну Гору) 1999. године, као и о актуелним дешавањима на Балкану.
Београдски форум учествовао је и у анти-ратним протестима у Бриселу, којима је присуствовало преко 10000 људи.

Породици Амбасадора Оливера Потежице
Амбасади Републике Србије у Либији
Кварт Бен Ашур,  Абдал Бен Салам
P.O.Box 1087
Триполи, Либија

Молимо вас да примите најдубље искрено саучешће поводом смрти Вашег супруга и оца, Амбасадора Оливера Потежице.
Његов преран, трагичан одлазак изазвао је дубоку жалост код његових колега и пријатеља, укључујући и пријатеље и колеге из Београдског форума за свет равноправних.
Амбасадора Оливера Потежицу трајно ћемо памтити као врхунског југословенског и српског дипломату, једног од најбољих познаваоца историје и савремених кретања у муслиманском свету, као полиглоту и аутора бројних стручних радова и књига.
Био је Веома пажљив син родитељима, поносан на своју супругу и децу, чијем је образовању и васпитању посветио праву родитељску пажњу.
После октобра 2000., иако политички прогањан и више година протеран из службе спољних послова, Амбасадор Потежица није се одрицао својих професионалних, нити политичких ставова, остао је истински патриота и интелектуалац прогресивних погледа.
Београдски форум је изгубио једног од својих оснивача и истакнутог активисту.

У Српској академији наука и уметности промовисана је књига   ,,Привредни развој Кине - повезивање на кинески начин'' ,  аутора Алексндра Јанковића. Књигу је издао Центар за истраживање повезивања на Путу свиле (Silk Road Conectivity Research Center). О књизи су говорили рецензенти академик Часлав Оцић и професор др Благоје Бабић, Живадин Јовановић, у име издавача и аутор. Током представљања, истакнуто је да реч о првој свеобухватној анализи развоја и достигнућа кинеске привреде, на српском језику која се појављује у време убрзаног развоја српско-кинеске економске сарадње. Део књиге је посвећен кинеској иницијативи  ,, Појаса и Пута'' као и учешћу Србије у њеном остваривању у оквиру групе Кина + 16 земаља Централне и  Југоисточне Европе (1+16 CEE).

Наглашено је да Србија има важну улогу у поменутој групацији земаља што јој омогућава коришћење геополитичког положаја као фактора економског развоја.

 24. март 1999 - 24. март 2017.

• Убијено 1.008 припадника ВЈ и полицајаца и преко 2.500 цивила међу којима 78 деце
• 8000 људи је рањено
• 54 објекта путне инфраструктуре је уништено, као и 300 школа, болница и зграда државне управе
• 176 споменика културе, од којих 23 средњевековна манастира, теже и лакше је оштећено
• 54 објекта путне инфраструктуре је уништено, од чега 44 мостова
• 28 железничких мостова је оштећено
• 148 стамбених и пословних објеката је порушено
• 561 објекат ВЈ је уништен, 686 је оштећено
• НАТО је извео 2.300 ваздушних удара гађајући 995 објеката
• 1.150 борбених авиона НАТО лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона
• 59 база на територији 12 земаља биле су на располагању НАТО снагама
• 20.00 великих пројектила је лансирано, међу којима је 1.300 крстарећих ракета 37.000 ,,касетних бомби'' са 350.000 касетних пројектила бачено је на територију СРЈ
• Бачено је 10-15 тона пројектила са осиромашеним уранијумом (време распадања 4,5 милијарде година)
• Директна ратна штета процењена је 100 милијарди долара

На дан 24. марта  навршава се 18 година од почетка агресије НАТО пакта  на Србију и Црну Гору (СР Југославију), у којој је учествовало 19 земаља. Агресија је извршена грубим кршењем Повеље Уједињених нација и основних принципа међународног права, и представља злочин против мира и човечности. Она ће касније послужити као преседан и увод у многе друге агресије и насилна свргавања влада суверених држава. Током агресије настрадало је око 4.000, а рањено око 8.000. грађана. За време 78-дневног немилосрдног  бомбардовањ, агресори су разорили путеве, пруге, мостове, електро-мрежу, породичне домове, болнице, школе, обданишта, ТВ и радио станице, и многе друге цивилне објекте. Ратна штета је процењена на преко 100 милијарди долара. У тој злочиначкој акцији, НАТО је користио пројектиле са осиромашеним уранијумом, касетне бомбе и друга забрањена средства, која и данас настављају да узимају животе недужних грађана наше земље. Тим поводом, под геслом ,,ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ'', Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина, организују Конференцију, чија је тема:
,,Агресија НАТО 18 година после- где смо данас?''

Конференција ће се одржати у четвртак 23. марта 2017. године, са почетком у 11 часова, у Дому војске Србије, Браће Југовића 19, Београд.

У петак 24. марта 2017. године, у 11 часова, организовано је свечано полагање цвећа код Споменика деци – жртвама агресије НАТО, у парку Ташмајдан, Београд.
Истог дана у 12 часова, организовано је свечано полагање цвећа код Споменика жртвама агресије НАТО   ''Вечна ватра'', у парку ''Ушће'', Нови Београд.

Позивамо све заинтересоване да присуствује Конференцији 23. марта и да учествују у свечаном полагању цвећа 24. марта.
Очекујемо да ће, поред чланова и пријатеља  организатора,  наведеним догађајима присуствовати и представници студентских и других сродних организација из Србије, укључујући Покрајину Косово и Метохију, из Црне Горе, Републике Српске, Хрватске, Македоније и из српског расејања, као и гости из Русије и дипломатски представници пријатељских земаља.

Београдски форум за свет равноправних

Гост Београдског форума ове недеље био је Давид Стокингер, члан Главног одбора иницијативе Solidarwerkstatt - за слободну, неутралну и солидарну Аустрију и функционер Социјал-демократске партије Аустрије.

Том приликом, г. Стокингер урадио је интервју са др Невеном Цветићанином, научним сарадником Института за друштвене науке, на тему текућих дешавања на Балкану, као и утицаја који актуелне промене на међународном плану имају на овај део Европе.

Ова прилика искоришћена је и за дружење и јачање веза са Форумом.

У свечаној сали Војне академије, у присуству кадета и полазника Командно-штабног и Генерал-штабног усавршавања, као и бројних запослених у овој војнообразовној установи, промовисана је књига «Карактер ратова за разбијање Југославије», аутора генерала у пензији проф. др. Радована Радиновића. Генерала у пензији Радиновића и његове госте примио је начелник Војне академије генерал-мајор Горан Зековић, који је и присуствовао представљању овог научно-образовног штива.

Поред аутора књигу су представили и господин Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ и актуелни председник Београдског форума за свет равноправних, војни службеник Станислав Стојановић из Института за стратегијска истраживања, те пуковник Горан Жупац начелник Високих студија безбедности и одбране, као и потпуковник Слободан Ђукић, начелник Катедре друштвених наука у Војној академији.

Представљајући књигу, говорници су се сложили да је она у методолошком смислу веома добро конципирана, да обрађује тему са намером да јавности представи догађаје на начин на који су се заиста и збили, али и активности које су им претходиле. Лаконски приступ писању књиге учинио је да буде погодна за стручну, али и ширу јавност. У сваком случају, обрађујући ову тему, аутор је у знатној мери допринео научно-истраживачком раду и дао иницијативу историчарима да користећи наводе из књиге у првом лицу, дају оцену о историјско-политичким околностима у том периоду.

Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, упутио је телеграм саучешћа Њ.Е. Александру Чепурину, Амбасадору Руске Федерације у Србији, поводом смрти Виталија Чуркина, сталног представника Руске Федерације у Уједињеним нацијама. У телеграму је, између осталог, речено:
,,Амбасадор Виталиј Чуркин био је један од најистакнутијих руских и светских дипломата, који је својим радом на многим истакнутим дужностима руске дипломатије оставио неизбрисиви траг борца за праведни међународни поредак, равноправност и партнерство засновано на поштовању узајамних интереса.
Србија, српски народ и српска дипломатија памтиће трајно Виталија Чуркина, не само као врхунског професионалца у дипломатији, већ и као оданог пријатеља који је добро познавао и високо ценио Србију, њен допринос заједничкој победи над наци-фашизмом и њену посвећеност миру, безбедности у Европи и свету и равноправној сарадњи.
Српска јавност ће посебно памтити принципијелно ангажовање Виталија Чуркина као сталног представника Руске Федерације при Уједињеним нацијама, његову постојану подршку поштовању суверенитета и територијалног интегритета Србије, као и његово одлучно одбијање антисрпске иницијативе појединих сталних чланица Савета безбедности у вези са ратним догађањима у Сребреници.''

Живадин Јовановић
председник Београдског форума за свет равноправних

Обавештавамо чланове и пријатеље Београдског форума за свет равноправних да ће се редовна Годишња скупштина Форума одржати у галерији ,,Прогрес'', у суботу 28. јануара 2017. године, у Београду, улица Змај Јовина бр. 6 (Улаз из Кнез Михајлове), са почетком у 11 часова.

Скупштина ће размотрити Извештај о раду Форума у 2016. години, Извештај Надзорног одбора и усвојити Оквирни програм рада за 2017. годину.

У радном делу Скупштине, председник Београдског форума Живадин Јовановић ће у уводном излагању говорити о актуелним националним и спољнополитичким питањима и циљевима рада Форума, као независног, нестраначког и непрофитног удружења.

Отворено писмо историчара Др Дариа Видојковића, поводом недавне изјаве Валентина Инцка о Републици Српској

Herr Inzko,

Како са Ваше стране још увек нема примереног извињења због Ваше недавне срамне изјаве којом  Републику Српску и злогласну, усташку НДХ стављате у исти кош, осећам обавезу да Вам, као историчар, предочим неке чињенице с тим у вези.

Као прво, тврдите да сте погрешно схваћени. Према дискурсној теорији француског постмодернистичког филозофа Мишела Фукоа, у једном дискурсу битна ја изјава, дакле оно што се каже, а не оно што се евентуално можда мислило. Само на основу реченог, тј. изговореног, дискурс се развија и само речено, дакле изјава, се уопште у том дискурсу може узети у обзир, ништа друго. Према томе, Ви да сте хтели рећи нешто друго, Ви бисте то и учинили. Но, Ви, Herr Inzko, сте рекли баш оно што сте рекли, и тако је забележено и записано. Ту нема никакве дилеме нити изврдавања више! Ви се морате мерити према Вашим речима, које су у историјском контексту у најмању руку гнусне!

Београдски форум Вам жели срећну Нову годину и Божић. У новој 2017. обећавамо још много успешних пројеката, као и већу и истрајнију борбу за истину и равноправност!

Креативан тим Беофорума

Поводом смрти професора Велка Валканова, искреног и  великог пријатеља народа Србије, изражавамо најдубље саучешће чланова и пријатеља Београдског форума за свет равноправних.
Као истакнути и веома цењени универзитетски професор,  национални политичар, народни трибун  и хуманиста, професор Валканов се до краја свог живота борио за развој добросуседских односа, за разумевање и сарадњу  између Бугарске и Србије.  
Био је уз српски народ у најтежим моментима његове недавне историје и, као карактеран,  високо морални интелектуалац , научник широких и визионарских  погледа, храбро се борио за истину, против сатанизације Србије,  српског народа  и његовог државног руководства.

Осуђивао је агресију НАТО пакта 1999. године и насилну сецесију Косова и Метохије, као империјалистички пројекат и грубо кршење основних принципа межународног права. Био је један од иницијатора и оснивача Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића пред Муђународним судом  за бившу Југославију и несебично се борио  за заштиту права и достојанства  његове породице.
Професор Велко Валканов  је био и веома активан учесник  на више  међународних скупова  Београдског форума за свет равноправниху, због чега ће члановима и пријатељима Београдског форума   остати у трајној и незаборавној успомени  као неустрашиви борац за мир, слободу, социјалну правду и прогрес.

Београд, 2. 12. 2016.

Живадин Јовановић, Председник Београдског форума за свет равноправних 

Светски поредак је на прекретници - ка поштовању суверене равноправности свих земаља и народа, миру и развоју, или ка доминацији једног центра и глобалном сукобу. Јасно је опредељење мирољубивих снага света за мирно и праведно решавање свих проблема, за поштовање Повеље ОУН, против хаоса, доминације и интервенционизма. Неопходно је јачање јединства снага мира и прилагођавање метода њихове борбе новим условима и дубоким променама у распореду моћи на глобалном плану. Мултиполарни поредак укида доминацију једног центра и отвара просторе за демократизацију међународних односа. Те просторе треба да освоје и испуне снаге мира. Мултиполарни није замена доминације једног центра доминацијом више центара. То је почетак новог светског поретка заснованог на равноправности и достојанству свих народа а не на доминацији самопроглашених «изузетних» и вазалству «мање обдарених». Једино поштовање суверене равноправности ствара услове за трајни мир, стабилност и напредак свих земаља и народа.

Ово су неки од ставова које је председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић изложио на Светској конференцији о миру, одржаној 21. новембра 2016. године у бразилском граду Сао Луис-у, провинција Марињао. У раду конференције учествовале су делегације мировних организација и покрета из 50 земаља са свих континената. Организатор је био Бразилски центар за мир (Цебрапаз) а конференцијом је председседавала Сокоро Гомес, председница Светског савета за мир, афилиације УН. Конференцији су присуствовали и највиши представници Провинције Марињао која има око 10 милиона становника.

Најновије издање Београдског форума за свет равноправних, књига ,,Карактер ратова за разбијање Југославије'', аутора проф. др Радована Радиновића, генерала у пензији, промовисана је у четвртак 17. новембра 2016. године пред бројном публиком у Свечаној сали београдског Дома Војске.

Промоцију књиге водио је директор Београдског форума за свет равноправних, Драгутин Брчин, а о књизи су, поред аутора, говорили генерал у пензији проф. др Бранко Крга, некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, уредник издања др Станислав Стојановић и генерал у пензији Драган Паскаш, некадашњи начелник Генералштаба Војске Србије и Црне Горе , док је директор Медија центра "Одбрана" пуковник Стевица Карапанџин поздравио све присутне и такође дао кратко виђење књиге.

У наставку је видео снимак говорника на одржаној промоцији.

Професор Др Радован Радиновић, генерал у пензији, добитник је престижне награде ,,СРЕБРНИ ВИТЕЗ'' за књигу ,,КАРАКТЕР РАТОВА ЗА РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ'', чији је издавач Београдски форум за свет равноправних. Ову награду генералу Радиновићу доделио је Међународни словенски књижевни форум. Награда је уручена на великој свечаности у Ставропољу (Руска Федерација) пред неколико хиљада присутних.
Међу 400 стотине предложених аутора, у различитим областима књижевног стваралаштва, додела ове награда је својеврстан преседан јер се награђују само дела објављена током године на руском језику. У обраћању на овој свечаности, генерал Радиновић захвалио је жирију и присутнима, и истакако да је ова награда велики подстицај и признање развоју руско-српских односа, посебно у области књижевности и науке. Она је признање и читавом српском народу, чију културу и историју, руски народ изузетно цени.

Подсећамо да је ова књига била и у најужем избору за награду недељника ,,Печат'' за 2016. годину у области науке. Ова студија на 400 страница аргументовано осветљава главне спољне и унутрашње узроке и факторе разбијања Југославије и разобличава бројне тезе и заблуде о српској кривици за разбијање Југославије', која је била искрени сан јужнословенских народа.

Центар за истраживање повезивања (Conectivity Research Center- COREC) и кинеска новинска агенција Синхуа настављају сарадњу. Споразум о сарадњи два удружења потписали су данас у седишту Беофорума г. Живадин Јовановић, председник Београдског форума и COREC-a и  г-ђа. Wang Huijuan, у име Представништа Синхуа у Београду. COREC ће, на основу споразума, бити у могућности да у свом раду користи новинску продукцију Синхуе, која има 180 представништва широм света.

Београдски форум је једно од 70 тинк-танк (think-thank) удружења из Европе, Азије и других делова света, који је фебруара 2016. године, учествовао у Оснивачкој скупштини Међународне тинк-танк асоцијације Пута свиле (Silk Road Think-thank association). Маја 2016. године Форум је основао Центар за истраживање повезивања на Путу свиле (Conectivity Research Center- COREC), које ће даље преузети активности у вези са пројектом Пута свиле.

 
Председнику Београдског форума Живадину Јовановићу додељено признање Општине Варварин

Скупштина Општине Варварин доделила је своје највише признање – Плакету са повељом, председнику Београдског форума за свет равноправних Живадину Јовановићу. Признање је уручио председник Општине Варварин инг. Војкан Павић на свечаној седници Скупштине Општине одржаној 23. септембра 2016. године., поводом Дана Општине.
Захваљујући се, у име награђених, Живадин Јовановић је истакао да грађани и руководство Општине Варварин чине велике напоре да унапреде привредни, културни и друштвени развој, како би Варварин изашао из круга неразвијених. Резултати тих напора су видљиви. То природно подстиче и друге чиниоце изван Општине да, у складу са својим могућностима, охрабре и подрже напоре локалне напоре. Он је посебно истакао солидарност и значајну помоћ српског расејања Општини Варварин, како у отклањању отклањању последица агресије НАТО 1999. године, тако и касније. О томе сведоче новоизграђени мост преко Велике Мораве, споменик погинулим грађанима Варварина, реконструисани хотел ,,Плажа'', обезбеђивање специјалног возила за Центар за децу са посебним потребама.

Пред одборницима СО Варварин, гостима из више других општина и градова, представницима Амбасаде Руске Федерације и окупљеним грађанима, Јовановић је рекао да Варваринско поље и обале Велике Мораве сведоче ко су протеклих векова били агресори и окупатори Србије, а ко њени савезници и пријатељи у најтежим временима. Нагласио је да се историјска искуства никад не смеју запостављати или заборављати, као и да их треба уважавати када се трасира садашњост и будућност Србије.

У четвртак, 21. јула 2016. године, Београдски форум за свет равноправних имао је прилику да угости Мери Марту Волш и Базила Хенрија, ирске хуманитарце и ауторе. Гости су се упознали са активностима Београдског форума и изразили интересовање да учествују у њима, нарочито када је реч о међународним конференцијама Форума.
Мери Марта Волш и Базила Хенри су аутори књиге под називом ,,Сакривени геноцид на Косову'', а припремили су и књигу под називом ,,Злочини у Великој хочи'', у којој су објавили податке о злочинима такозване Ослободилачке војске Косова, у којима је десетине Срба отето и убијено. Текст Мери Волш ,,Посматрач на суду врана: личне успомене са Косова, 1999.-2009.’’, постао је предмет великог интересовања због јавног истицања дискриминаторног става УНМИК-а према српском становништву на Косову и Метохији.

Београдски форум за свет равноправних,
Београд 21. јул 2016.

 

Слика бр. 1: Анти-НАТО демонстрације у Варшави

У организацији Светског савета за мир (World Peace Council), 8.-9. јула 2016. године у Варшави, одржана је конференција под називом ,,ДА МИР, НЕ НАТО!'', на којој је представника имао и Београдски форум за свет равноправних. Беофорум је представљао господин Станислав Гашпаровски, који је говорио на задату тему, а затим и учествовао у анти-НАТО демонстрацијама, које су одржане у центру Варшаве, одакле су се учесници, симболично упутили према згради амбасаде Сједињених америчких држава.

World Peace Council protests against NATO summit in Warsaw

У наставку можете прочитати говор господина Гашпаровског одржаног 8. јула у Варшави на тему ,,ДА МИР, НЕ НАТО!''

By destabilizing Balkans USA and NATO are destabilizing Europe

Ladies and Gentlemen, esteemed Comrades, protectors of the more peaceful, human and civilized tomorrow.
On my way to this event, that I am most privileged and honoured to take part in, I wondered what would have been my reaction if I was a wandering Alien and that I have stumbled upon this planet Earth of today?
As my ancestors most certainly would have been descendents of Irene, the goddess of Peace, I would doubtlessly be saddened  and  highly disillusioned by the world that I have discovered. This planet Earth that is bestowed to us with all her beauty, richness and abundance and able to provide peace and plenty to every single human and leaving creature, would look to me as the land of Ares, the nemesis. Dominated and run by brutal force and greed, by the lust for power, by wars and killings, by abuse and destruction, and by terror that is generating misery, famine, suffering and grief.
Dear friends, imagine if that confused and saddened creature has asked any one of us to help him to understand reasons for this appalling state of affairs in our world today, would you be able to explain it and what would be your response?
Mine would be quick, short and qualified: I will say NATO.
As someone coming from a country, ex Yugoslavia, that was destroyed by NATO, and from today's Serbia that is still occupied by NATO, I am a witness of how brutal and destructive, but unjustified that force is.  
Seventeen economically and militarily biggest countries have waged a relentless war and destruction on my country with the pretexts of protecting human lives and democracy. We all know that their reasons were bogus and highly cynical and that nothing is further from the truth than these lies.
I wouldn't be dwelling upon the physical and human destruction that NATO has inflicted on Yugoslavia at the time of war, as such are well documented facts about NATO crimes that no one has yet paid for. However one crime that even today is killing people of southern Europe and Balkans is depleted uranium. A legacy of NATO aggression for hundred years in the future.   
Rather, I would like to talk about the ongoing aggression and domination by the western allies that is inflicted upon my country and beyond.

 

Слика бр. 2: Господин Гашпаровски са генералним секретаром Светског савета за мир, Ираклисом Цавдардисом и другим учесницима скупа

Serbia today is an occupied land in every way, but formal. Following the NATO aggression historical part of Serbia, Kosovo i Metohija are annexed territory that is run via the terrorist organization UCK, by NATO and EU. Americans have there a military base of huge proportions. EU and NATO are doing nothing but turning blind eye to the ethnic cleansing of Serbs and others. They don't prosecute or punish the crimes, the trafficking of drugs, slaves and human organs that are main businesses of this new "government".
In the rest of the Serbia proper, after the new so called democratic government has taken power some 30,000 qualified and experienced civil servants were replaced by uneducated, inexperienced, but politically suitable people. I guess, that it is easier to indoctrinate, control and govern someone who doesn't know what he is doing.
Economically and financially the country was firstly destroyed through corrupt privatization. Domestic banks were replaced by foreign ones, that are depriving citizens and industry of any investment funds. Stripped of all industry, resources and finance, but simultaneously opened by liberalization and free market to unfair competition from multi nationals. Serbia today is poor, fully IMF dependent country with high unemployment and low income. Our history is rewritten and our losses and victims are denied justice. More than 70% of our school books are made and printed in Germany. My country is a dominion of the NATO and EU.
Unfortunately, situation is not better in the rest of the Balkans. Further to the artificially created State of Kosovo, NATO is encouraging creation of the greater Albania by destabilizing Macedonia, further threatening Serbia, Montenegro and northern Greece.
Bosnia i Herzegovina is intentionally divided, and Serbs from Republika Srpska are denied right to self determination and rapprochement with Serbia. Such politics have only one objective in mind and that is to divide and rule.
By destabilizing Balkans USA and NATO are destabilizing Europe. By waging global wars and aggression USA and NATO are crating refuges and more terrorism. Isn't this maybe a way to a divided and broken Europe that is collapsing under the sheer weight of destituted victims of such USA and NATO policies?   
Coming back to me and my wandering Alien, it is highly possible that after hearing all this he will conclude that I am as much confused and saddened as he is. However, between two of us ll still be a big difference. He would be free to return to his peaceful and more human world, where I would have no other choice, but to stay here with you and fight for a better tomorrow.
Thank you

 
Слика бр. 3: Анти НАТО демонстрације у Варшави

AMBASADA BOLIVARSKE REPUBLIKE VENECUELE U SRBIJI
B e o g r a d

Dragi prijatelji,

Beogradski forum za svet ravnopravnih osuđuje svaki pokušaj mešanja u unutrašnje poslove I destabilizacije Bolivarske Republike Venecuele, kao suverene I nezavisne zemlje, članice OUN i drugih međunarodnih organizacija.
Jedino narod Venecuele odlučuje o sistemu, karakteru unutrašnjeg uređenja, unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao I o suverenom raspolaganju ekonomskiim i prirodnim bogatstavima svoje zemlje.
Želimo prijateljskom narodu Venecuele mir, stabilnost i svestrani razvoj u slobodi, bez biločijeg mešanja sa strane.

Živadin Jovanović,
Predsednik Beogradskog Foruma za svet ravnoprvnih

Одлука грађана Велике Британије да ова земља напусти Европску унију последица је дугорочне системске кризе ове интеграције, неспособности и немоћи бриселског бирократског апарата да се прилагоди новим изазовима, отуђености и ароганције управљачке елите и превелике зависности Европске уније од САД. Та криза се испољава као и економска, финансијска, социјално-политичка, а њена је суштина у карактеру самог система неолибералног концепта.

БРЕГЗИТ даље продубљује кризу концепта ЕУ који је заснован на одузимању надлежности националних држава и концентрацији власти у бирократизованом центру  без контроле. Подручје ЕУ ушло је у дуги период политичке нестабилности и неизвесности. Сеоба корпоративног капитала из ЕУ је неизбежан процес са свим последицама на развојном, социјално економском и политичком плану. Како ће се, кад и по коју цену наћи излаз, остаје нејасно.

После илегалног отцепљења Косова и Метохије, сепаратизам у Европи овим је добио нови подстицај. Очигледно је да ће ЕУ у дужем периоду бити приморана да се бави собом, својим кризама, међу којима избегличка криза и даље остаје тешко решив проблем, као тежак изазов. Политика проширења објективно је доведена у питање, без обзира на изјаве челника, чији је искључив мотив смиривање тензија. Илузорна су очекивања прилива капитала и инвестиција са подручја које је у дубокој  кризи и дефициту.

Што се Србије тиче, тренутак је да се више окрене себи и концепту уравнотежене спољне политике. Реформе морају да уваже нове реалности и ослободе се досадашњих неолибералних илузија, уз ослонац на сопствене економске, природне, научне и људске ресурсе, на једној страни, и задржавање отворености за сарадњу са свима на реципрочној основи. Националне ресурсе, као што су пољопривредно земљиште, воде, привредне потенцијале, као што су Телеком, ЕПС, Дунав осигурање и сл. треба сачувати и унапредити као основу снажног јавног сектора. Притиске и условљавања, без обзира да ли долазе од међународних финансијских институција или од Влада појединих држава, морају се одлучније одбијати. Политику приватизације и развоја треба водити у складу са интересима Србије, одбијајући све притиске и условљавања, без обзира да ли долазе од међународних финансијских институција или држава.

У новим условима, расте значај сарадње Србије са партнерима као што су Русија, Кина и друге чланице БРИКС-а и све земље које сарадњу не условљавају никаквим политичким уступцима.

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
УДРУЖЕЊЕ ЧЛАНОВА И ПРИЈАТЕЉА МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗРЕЊАНИН и
ДРУШТВО СРПСКО­РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА ЗРЕЊАНИН

имају част да Вас позову на промоцију књиге
КАРАКТЕР РАТОВА ЗА РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
аутора генерала, проф. др Радована Радиновића

О књизи ће говорити:
ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ
председник Београдског форума

др СТАНИСЛАВ СТОЈАНОВИЋ
уредник

МИЛИЦА АРЕЖИНА
потпредседница Скупштине Београдског форума

МИЛАН БЈЕЛОГРЛИЋ
члан Управног одбора Београдског форума
и
АУТОР

Понедељак, 27. јун 2016. године у 19 часова
САЛОН НАРОДНОГ МУЗЕЈА У ЗРЕЊАНИНУ
Зрењанин, Суботићева 1.

Председник Београдског форума, Живадин Јовановић учествовао је у раду Шангајског форума одржаног 28-30. маја 2016. године. Тема овогодишњег 11. по реду овог великог међународног скупа била је „Повезивање, интеграција, иновације: Изградња заједнице заједничке судбине у Азији“. У раду Шангајског форума учествовало је седам стотина научника, стручњака, политичара и пословних људи из читавог света, а у току тродневног рада, на пленарним седницама и панелима, поднето је 100 реферата. Поред учесника из Кине и азијских земаља који су били најбројнији, највише представника дошло је из Европе, а затим из Америке, Африке и Аустралије. Приметно је било одсуство представника из бивших југословенских република, иако су на пример, Брисел и већина чланица Европске уније били видно заступљени.

Посебну пажњу учесника изазвала су излагања Сусила Бамбанг Јудајоно, бившег председника Индонезије, Дагфина Хајбратена, генералног секретара Нордијског савета министара, Енрика Лете, бившег премијера Италије, Розарије Марин, бивше министарке финансија САД-а, Франса Беркота, добитника Нобелове награде за економију 2007. године, Паула Ногуеира Батисте, потпредседника Нове развојне банке (БРИКС) и других.
Са високим представницима домаћина и организатора Фудан универзитета и Развојног института Фудан, Живадин Јовановић је водио разговоре о будућој сарадњи. Током тродневног боравка у Шангају, срео се са великим бројем представника кинеских и других страних научних и културних институција, привредних компанија и медија. У великом броју сусрета било је речи о остваривању Иницијативе „Један појас и један пут“ и резултатима Србије као важне учеснице у том пројекту. У разговорима са кинеским домаћинима изражено је велико задовољство брзим развојем пријатељских односа и сарадње две земље и уверење да ће предстојећа званична посета кинеског председника Си Ђинпинга Србији дати велики подстицај даљем унапређењу свестране сарадње.

Шангајски форум је основан 2005. године и убрзо је постао један од најпознатијих и најутицајнијих конференција у свету. Традиционално, суорганизатори су Фудан универзитет, један од најпрестижнијих универзитета у свету, и корејска Фондација за високе студије. Извршни организатор је Развојни институт Фудан универзитета. Форум је невладина, непрофитна академска организација која своје симпозијуме одржава сваког маја у Шангају.

-  Живадин Јовановић са високим представницима домаћина Шангајског форума - Фудан универзитета и Развојног института Фудан, проф. Чен Јинцанг и проф. Чен Југанг, са сарадницима
- Књига „Србија у великом рату 1914-1918“ проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића, у издању Београдског форума и Српске књижевне задруге, на енглеском, дар за библиотеку Фудан универзитета у Шангају

Као и сваке године, од завршетка агресије НАТО пакта на Србију (СРЈ) 1999. године, и овог 30. маја, делегација Београдског форума за свет равноправних и Фонда дијспора за матицу коју су чинили Милица Арежина, др Станислав Стојановић, проф. др Милан Недељковић и Никола Чубрић, били су у мирном и питомом поморавском граду Варварину који је преживео велике страхоте изазване разорним бомбардовањем и рушењем познатог варваринског моста.
Уз присуство председника Скупштине општине, делегација је положила цвеће на спомен-обележје на коме су имена жртава које су страдале у бомбардовању моста, међу којима је и име ученице Математичке гимназије из Београда, Сање Миленковић, родом из Варварина, и одали тужну пошту погинулима.

У ДОМУ КУЛТУРЕ ПРЕДСТАВЉЕН ЗБОРНИК "НОВИ ХЛАДНИ РАТ"

У градском Дому културе представљена је књига НОВИ ХЛАДНИ РАТ - зборник радова са међународног скупа који је у организацији Београдског форума одржан марта 2014. године у Београду, поводом 15. годишњице НАТО агресије. На самом почетку, скупу се обратио директор Дома културе у Варварину господин Горан Ћеличанин, а потом су о књизи, сажето и аналитички, говорили др Станислав Стојановић, уредник, Милица Арежина, потпредседница Скупштине Форума и проф. др Милан Недељковић из Крушевца. Учешће у разговору о књизи узео је и председник Скупштине општине Варварин, господин Братислав Ташић.
Након завршетка представљања ове књиге, учесници – међу којима је био и ранији председник општине Варварин, господин Зоран Миленковић, задржали су се са делегацијом у дужем разговору који се односио на многобројне активности Београдског форума и дугогодишњу успешну сарадњу са представницима општине Варварин. Том приликом предате су поклон књиге за библиотеку Дома културе, као и за учеснике који су били присутни.

Београд, 1. јун 2016.

Београдски форум наставља интензивне међународне активности. На позив Белоруског фонда за мир, делегација Београдског форума боравила је у Белорусији од 12-14 маја. Делегацију су чинили Милица Арежина потпредседница Скупштине Београдског форума и Драгутин Брчин, директор. Постигнут је договор о више конкретних пројеката сарадње. Делегација је посетила Амбасаду Републике Србије у Минску, где је примљена од стране амбасадора Вељка Ковачевића.

На позив Универзитета Нисантаси из Истанбула, Турска, проф. др Радош Смиљковић, председник Програмског савета Форума учествовао је 26-27. маја у раду Међународе конференције „Избеглице из перспективе међународних миграција“. Један од организатора ове конференције је и Фондација "Славјани" из Бугарске.
Представници Фонда дијаспора за матицу и Београдског форума, Станислав Гашпаровски, члан Управе и Драгутин Брчин учествоваће 3-4. јуна у Цириху на првом Сајму академске и привредне дијаспоре који се, под покровитељством Привредне коморе Србије и Министарства спољних послова Србије, а у организацији Удружења српских привредника у Швајцарској, одржава први пут.

Живадин Јовановић, председник Београдског форума учествује на великом међународном скупу "Шангајски форум 2016" који се од 28-31. маја одржава на Фудан универзитету у овом граду. Тема овогодишњег скупа је „Међуповезаност-интеграције-иновације".

У посети Београдском форуму била је делегација Фонда Светог Андреја Првозваног и Центра националне славе (Руска Федерација) на челу са потпредседницом З. Медојевом.

Београд, 30. мај, 2016.

На позив Белоруског фонда за мир делегација Београдског форума, који су чинили Милица Арежина, потпредседница Скупштине Форума и Драгутин Брчин, директор, била је од 12-16. маја 2016. године у посети Републици Белорусији. У оквиру посете Делегација је присуствовала централном догађају - Свечаној академији поводом обележавања 55. годишњице постојања и успешног рада Белоруског фонда за мир.

Свечаној академији, у велелепном здању Националне филхармоније у Минску присуствовало је више од 700 гостију из свих државних и друштвених структура Белорусије, представници свих конфесија, представници дипломатског кора: Русије, Казахстана, Монголије, Немачке, Италије, Кине и Србије, као и представници ОУН. Поздравни говор председника Републике Белорусије Александра Лукашенка прочитао је заменик шефа администрације председника Игор Бузовски.
Гостима се обратио Максим Владимирович Миско, председник Белоруског фонда за мир нагласивши традицију и успешан рад Фонда кроз нове форме, примерене садашњем времену. У трочасовном културно-уметничком програму, наступили су бројни врхунски уметници Белорусије. Посебну пажњу публике изазвао је наступ омладинске позоришне групе која је на упечатљив начин подсетила на годишњицу нуклеарне катастрофе у Чернобиљу.
На посебном пријему, белоруским домаћинима поруку Београдског форума и његовог председника Живадина Јовановића пренела је Милица Арежина, потпредседница Скупштине. У свом обраћању, она је нагласила значај Меморандума о сарадњи две мировне организације који је потписан у марту ове године, приликом посете делегације Фонда за мир на челу са председником Максимом Миском. Госпођа Арежина подсетила је и  на солидарност белоруског народа са Србијом, а посебно на значај посете председника Лукашенка Београду, за време бомбардовања 1999. године.
Предложени су облици даље сарадње: учешће на међународним конференцијама, студентска сарадња, размена информација и заједнички наступ у Светском савету за мир, чији је Београдски форум члан. Две организације подржавају постављање споменика у Минску, односно у Београду угледним личностима и ствараоцима који су обележили националну историју и културу Србије односно Белорусије.
Делегацију Београдског форума примио је амбасадор Републике Србије у Белорусији, господин Вељко Ковачевић, који је посебно истакао значај Београдског форума у остваривању ових идеја као и унапређењу укупне сарадње на друштвеном и културном плану између две државе.

Током посете, Делегација је имала прилику и да се упозна са богатом културом белоруског народа, као и са ослободилачком традицијом Великог отаџбинског рата, и доприносом белоруског народа победи над наци-фашизмом.

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ, СУБНОР СРБИЈЕ, КЛУБ ГЕНЕРАЛАИ АДМИРАЛА СРБИЈЕ И ДРУШТВО СРПСКИХ ДОМАЋИНА ОРГАНИЗУЈУ ТРИБИНУ „АГРЕСИЈА НАТО 1999. ГОДИНЕ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА ИНТЕРВЕНЦИОНИЗМА“

Трибина ће се одржати у среду, 23. марта 2016. године у сали Градске општине Нови Београд, Булевар Михаила Пупина 167, са почетком у 10 часова.

На Трибини ће говорити: Живадин Јовановић, др Станислав Стојановић, проф. др Радован Радиновић, др Лука Кастратовић и проф. др Александар Растовић.

Почасни гости Трибине биће господин Максим Миско, председник Управе Белоруског Фонда за мир и проф. др Захарије Захариев, председник Фондације "Славјани", Бугарска.

ПОЛАГАЊЕ ЦВЕЋА КОД СПОМЕНИКА ЖРТВАМА АГРЕСИЈЕ

У четвртак, 24. марта 2016. године представници наведених организација,студената Београдског Универзитета, дипломатски представници пријатељских земаља и гости из иностранства положиће цвеће:
- у 11 часова на Споменик деци жртвама агресије, парк Ташмајдан
- у 12 часова на Споменик жртвама агресије у Парку пријатељства, Ушће, Нови Београд.

ПОЗИВАМО ВАС ДА УЧЕСТВУЈЕТЕ У ОВОМ ПРОГРАМУ.

ФОРУМ НЕЗАВИСНЕ МИСЛИ

Сеоба народа последица незајажљивости и интервенционизма богатих

Београдски форум има за собом 16 година рада на промовисању идеја мира и сарадње, равноправности људи, народа и држава. За то време објавио је близу 200 књига, организовао много међународних и националних конференција, учествовао на међународним скуповима и у мировним активностима широм света. Одржава контакте и сарадњу са великим бројем организација сличног усмерења, у земљи и иностранству, како у оквиру Светског савета за мир, чији је члан, тако и на билатералној основи. Недавне међународне конференције поводом 100-те годишњице Првог светског рата, као и поводом 40 година од оснивања ОЕБС-а, које је Форум организовао са партнерским удружењима из Русије, окупиле су интелектуалце, дипломате и друге стручњаке високих стваралчких домета из Србије, окружења и преко 40 земаља света, што илуструје ширину, ниво контаката и углед Форума.

Ово су неке од констатација изнетих на редовној годишњој Скупштини овог независног, нестраначког удружења одржаној у галерији «Прогрес», уз присуство великог броја чланова, пријатеља и представника других удружења, научних и културних институција и дипломатског кора.

Оцењено је такође, да се Форум афирмисао као место окупљања и дијалога слободних, независних мислилаца и истраживача о најважнијим националним, регионалним, европским и светским проблемима, као што су: развој у условима кризе, политика активне неутралности, глобални интервенционизам, позадина ревизије историје, тероризам. Форум се залаже за поштовање система Међународног права заснованог на Повељи УН и за јачање улоге Уједињених чије раноправне чланице представљају једину легитимну међународну заједницу. У складу са тим, Форум сматра да Дејтонски споразум и Резолуција СБ УН 1244 о Косову и Метохији, представљају интегрални део међународног права, имају трајни карактер. Притисци и манипулације страних фактора да се изврши њихова ревизија, или да Србија одустане од њих зарад обећања бржег кретања ка чланству у ЕУ, по оцени Форума, представљају опасност, воде дестабилизацији у региону и нису прихватљиви.

Форум је остварио значајне резултате у издаваштву. Издања Форума постала су референца за многе истраживаче, аналитичаре и научнике из разних делова света, којима је стало до чињеница и оцена најважнијих регионални и светских тема и проблема. Посебно охрабрује растуће интересовање за издања Форума који испољавају млади истраживачи из Русије, Европе, Америке. Књига „Србија у Великом рату 1914-1918“, аутора проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића, коју је Форум издао заједно са Српском књижевном задругом, и то два издања на српском и по једно на руском, енглеском и немачком језику, промовисана је у Европи, Азији, Америци и Аустралији где је побудила велико интересовање научника и шире читалачке публике.

Највише публикација Форума посвећено је проблему статуса Покрајине Косово и Метохија, циљевима и последицама агресије НАТО против Србије (СРЈ) и разбијању СФРЈ. И књига Проф Радована Радиновића, генерала у пензији, „Карактер ратова за разбијање Југославије“, која је управо изашла из штампе и представљена на Скупштини, показује тематску оријентацију и аналитичке домете Форума и његових чланова. О књизи је говорио др Станислав Стојановић, уредник и аутор предговора.

У излагањима је речено да је међународни тероризам дуготрајна и глобална опасност, која се може не искоренити само војним и репресивним средствима, већ координираном глобалном стратегијом, под окриљем Савета безбедности УН, која обухвата мере за бржи економски, социјални и образовно-културни развој делова света порекла тероризма. Обновљена је иницијатива за одржавање светског самита ради припрема и усвајања међународне конвенције о борби против тероризма. У овој фази, најважније је да се пресеку канали финансирања, наоружавања, инфилтрације и обуке терориста. Проблем избеглица и масовне економске миграције, резултат је дуготрајне политике експлоатације и глобалног интервенционизма према земљама у развоју која је довела до огромног социјално-економског јаза између богатих и сиромашних делова света. Суштински говорећи, егоизам, незајажљивост и расизам богатих довео је и до раста свих врста екстремизма, тероризма и масовних миграција становништва. Што је још горе, поједине богате силе злоупотребљавају тероризам за експанзију својих гоестратешких интереса стимулишући на тај начин његово ширење и бумеранг ефекте.

Избегличка и емигрантска криза претвара се у трајнин процес и стање савремене цивилизације. Велика је илузија да се то може решити палијативним, технократским или хладноратовским методима, као што су: подизање зидова, слање војске и полиције на границе, одређивање квота, подела на пожељене и непожељне, изградња мамутских сабирних центара, позивањем на одредбе о реадмисији и слично. Поједине европске земље понашају се тако као да би желела да Балкан постане нова Крајина из доба Аустроугарске: брана или сабиралиште емиграната да би оне и даље могле да уживају благодети акумулираног богатства! На њихову жалост, то данас није могуће! Неопходне су дугорочне, корените промене у глобалним прилазима најбогатијих и најодговорнјих: напуштање политике војног експанзионизма и глобалног интервенционизма, политике насилног обарања легално изабраних влада земља са независном политиком. Треба јасно рећи да ратови које покрећу најбогатије земље, неизвесност и пустош које изазивају главни су покретачи милиона безнадежних, а не њихова лењост или похлепа за лагодним животом!

У извештају за Скупштину и у излагањима је истакнуто да се Србија одлучније мора поставити у односу на прогон Срба са Косова и Метохије, као и у односу на обесправљеност делова српског народа у бившим југословенским републикама, посебно у Хрватској и Црној Гори. Реафирмисана је иницијатива Форума за оснивање Савета Срба у региону, који би се бавио њиховим заједничким проблемима, остваривањем људских и грађанских права, у складу са међународним стандардима.

Изражена је једнодушна солидарност са Оливером Ивановићем, као и свим другим жртвама политике, политичког прогона и политике двостуких стандарда који и даље преовлађују у институцијама Европске Уније. Српски национални и државни интереси, достојанство српског народа, морају бити изнад свих других вредности и краткорочних калкулација.

Београдски форум за свет равноправних

Београд, 23. јануар 2016.

24. - 25. новембра 2015. године у Београду (Србија) одржава се Међународна научна конференција „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у трагању за безбедним светским поретком“, посвећена актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи

Од 24. – 25. новембра 2015. године у београдском Сава Центру одржаће се Међународна научна конференција „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у трагању за безбедним светским поретком“, посвећена актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи и свету. Покровитељ Конференције је Председник Србије господин Томислав Николић.

Конференцијом се уједно обележавају три важне међународне годишњице: 70. годишњице Конференције савезничких земаља на Јалти, 70. годишњице Конференције у Потсдаму и 40. годишњице усвајања Хелсиншког завршног документа, односно,.оснивања Организације за безбедност и сарадњу у Европи (КЕБС-ОЕБС).

Организатори Конференције су Београдски форум за свет равноправних и две руске организације - „Центар националне славе“ и Фонд Светог Андреја Првозваног.

Регистрација учесника је од 9:30 сати а почетак Међународне конференције је 24. новембара у 10 сати у главној сали Сава Центра, улаз са Савске стране.

Следећи потребу за широким и равноправним међународним дијалогом, учесници Конференције ће анализирати како историјске тако и савремене аспекте безбедности и сарадње у Европи и свету. Дубоке промене у Европи и свету, настојања да се, на једној страни свет уређује хијарархијом и доминацијом војних и финансијских центара моћи, на другој страни, тенденција да се подржи поштовање принципа међународних односа и међународног права, да се поштује равноправност свих земаља и народа, да се спрече хаос и арбитрарност – представљају изазов за јачање одговорности, партнерства и организовног дијалога беѕ априорног наметања било чије воље или интереса. Један од главних циљева Конференције ће бити отворена дискусија о перспективама међународне сарадње за развој и безбедност у Европи и свету у 21 веку.

Очекује се да ће на Конфернцији учествовати: Председник Републике Србије Томислав Николић, Председник Организације за безбедност и сарадњу у Европи, Први потпредседник Владе Републике Србије, Министар спољних послова Србије, Ивица Дачић, Председник Управног савета Центра националне славе и Фонда Андреја Првозванога, Председник- оснивач Светског Друштвеног Форума "Дијалог цивилизација", Владимир Иванович Јакуњин, Заменик Министра спољних послова Руске Федерације, А.Ј. Мешков (Алексеј Јуревич Мешков), Председник Француске Републике (1974-1981), Валери Жискар д'Естен, Председник Републике Српске, Милорад Додик, ранији државни секретар у министарству одбране Немачке Вили Вимер, канадски научник светског реномеа Мишел Чосудовски, Индијски генерал, бивши командант УНПРОФОР-а Сатиш Намбијар, кинески научник Лин Јонглианг као и многи други светски, европски, српски и руски научници - историчари, дипломате, уметници и јавне личности.

Са одржавањем Конференције повезан је и низ других пратећих догађања. Тако ће 23. новембра, 11.00 ч. у холу Сва Центра бити отворена Српско – Руска изложба докумената о развоју система безбедности, потом, ће истог дана у 12.00 часова почети са радом Округли сто «Млади у процесу изгрдње нових простора безбедности и сарадње», у Хотелу «Краун Плаза», Нови Београд. На крају, 25. новембра у 15.30 часова, у дому Војске Србије биће отворена изложба докумената посвећених учешћу и доприносу Србије и Русије победи савезника у Првом светском рату. Том приликом, уједно биће представљена јавности и српско-руско издање саопштења са прошлогодишње Међународне конференције истих организатора, посвећене 100. годишњици од почетка Првог светског.

Конференција се завршава 25. новембра у Сава Центру (конференцијска сала), где ће се одржати Завршна Пленарна седница, на којој ће се усвојити Завршни документ Конференције. Почетак Завршне Пленарне седнице - у 10 часова.

Београд је право место за покретање демократског, равноправног дијалога о питањима безбедности и сарадње. Много чешће него друге престонице Европе био је жртва катастрофалних ратних разарања, укључујући и у недавној прошлости, што му даје морално право и што га обавезује да буде покретач дијалога, споразумевања и јачања поверења. С друге стране, Београд је родно место Покрета несврстаних земаља, најшире међународне групације после Уједињених нација, која има огромне заслуге за слободу колнијализованих народа, демократизацију система Уједињених нација и посебно – за јачање међународног дијалога и обнову поверења тешко нарушеног у ери хладноратовских заоштравања.

У изградњи хелсиншког процеса Београд је био лидер групације неутралних и несврстаних земаља Европе (Кипар, Малта, СФРЈ, Аустрија, Финска, Шведска, Швајцарска) које су биле покретачка снага за постизање консенсуса о Хелсиншком завршном документу. Тај докуменат, ослоњен на договоре у Јалти и Потсдаму, на резултате Другог светског рата и Повељу Уједињених нација, представља историјски значајно достигнуће и међаш за нове иницијативе усмерене ка осигурању једнаке безбедности за све земље без обзира на њихово пространство, број стновништва, економску или војну моћ. За свој допринос процесу европске безбедности и сарадње Београду је узвраћено тако што је 1977. био домаћин прве министарске Конференција КЕБС-а после Хелсинкија. Ове године Београд ће првих дана децембра поново бити домаћин министарске конференције ОЕБС-а. Поново са циљем да се заустави опасна деградација поверења, међународног права и улоге ОЕБС-а и Уједињених нација, да се покрену иницијативе у правцу смањивања неповерења и напетости, спречавања политике силе, мирног решавања свих спорова уважавањем партнерства и легитимних интерерса свих фактора. Овога пута, Београд је поново стециште европског и светског дијалога и као председавајући ОЕБС-а у години када се навршило 40 година од усвајања Хелсиншког завршног документа.

Радни језици Конференције: српски, руски, енглески.

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
Сремска 6, Београд, тел. 328 3778, Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Одбијање Генералне конференције да прими „Републику Косово“ у чланство УНЕСКО резултат је деловања српске дипломатије, принципијелне и пријатељске подршке Русије и Кине као сталних чланица СБ УН, као и опредељености растућег броја земаља чланица за поштовање основних принципа међународног права, Повеље УН и резолуције СБ УН 1244.То је уједно одговор праве међународне заједнице на све притиске, уцене, двоструке стандарде и груба кршења међународног права у периоду од почетка 90-тих година прошлог векаи илегалне агресије НАТО 1999. против Србије (СРЈ).

Трајна заштита српске културне, духовне и националне баштине биће могућа само уз трајно и праведно решење статуса Косова и Метохије као интегралног дела Републике Србије уз поштовање њеног важећег Устава и доследну примену Резолуције СБ УН 1244 као трајно важећег правног документа светске заједнице.

Београдски форум за свет равноправних

У великој сали Дома синдиката у Крушевцу, у оквиру Међународног православног филма у Србији који се такође одржао у овом граду, промовисана је књига „Србија у Великом рату 1914-1918“ аутора проф. Мире Радојевић и и академика Љубодрага Димића.

На промоцији су говорили поред аутора, Љубодраг Ристић, виши научни сарадник на Балканолошком институту САНУ и Живадин Јовановић, председник Београдског форума.

У јавности Србије дуже време присутно је питање продаје Телекома Србија. Оно има стварни и симболички значај. Стварни - отуда што се ради о једном од, највреднијих и најпрофитабилнијих предузећа у Србији и на Балкану, а симболички јер однос власти према судбини Телекома у великој мери открива однос према читавом јавном сектору, комуникацијама као привредној грани, индустрији телекомуникационе опреме, домаћој науци, кадровима, све до односа према важним аспекатима државне безбедности.
Влада је јасно опредељена за продају Телекома. Једини услов о коме говори је - да постигне «добру цену». Која је то «добра цена», ко и на који начин утврђује цену, није сасвим јасно. Председник Републике Томислав Николић каже да не би волео да се Телеком прода и у том делу, ближи је расположењу грађана који су га изабрали и стручњака из Србије. Интересантно је, међутим, да Председник у истој реченици изражава и сумњу у своју «мисао» истичићи да је потребна «објективна анализа» «квалитетне одиторске куће» и у том смислу, индиректно судбину Телекома, као и Премијер Вучић, везује само за цену. Према медијима, он је, пре пар дана, изјавио:
«Лично бих волео да не продамо Телеком, али увек (стварно?) постоје разлози који могу да разувере (кога?) да та мисао (чија?), без објективне анализе, није исправна, зато ће бити ангажована квалитетна одиторска кућа» (за кога?).
Пред јавношћу се отвора питање: Да ли је Србија спремна да (рас)прода све што има ако може добити евро, долар, поглавља, магични датум,«стратешког партнера», атест «реформатора»? Или другачије – постоји ли било шта вредно у Србији што Влада не би продала ни за какву цену или услугу, за што не би тражила нити прихватила процену ни најквалитетније одиторске куће, мисије, или комисије? На пример, због независности, суверенитета, дигнитета, самосталности, безбедности? Постоји ли црвена линија или листа имовине и вредности које нису за продају, или трговину?
Београдски форум за свет равноправних као независно, нестраначко и непрофитно удружење грађана придружује се јавним апелима грађана, удружења и независних стручњака из Србије да српске власти не продају Телеком већ да учине све што је у њиховој одговорности да се та моћна фирма која је и значајан ослонац привредног развоја, даље развија и јача у технолошком, организационом и профитабилном смислу. Ево наших разлога, који нису само наши:
Телеком је једна од најбољих и најпрофитабилнијих фирми у власништву Србије коју су развијли, којом и данас управљају, домаћи стручњаци и која обезбеђује значајне приходе буџета Србије. Телеком је ојачан куповином Телекома Републике Српске и Телекома Црне Горе што јача улогу Србије у регионалном саобраћају и развоју. Није упутно да државно руководство прихвата здраво за готово да су стране одиторске куће објективне, а страни власници и страни стручњаци боља и већа гаранција за напредак Телекома, него домаћи;
Телеком је до данашњих дана остао изузетно значајан фактор развоја домаће науке, технике, индустрије и кадрова који заједно баштине достигнућа српског и светског генија Николе Тесле. Такву улогу треба да има и у будуће, али као део јавног сектора Србије, а не било које стране државе чији привредни и други интереси нису идентични са интересима Србије.
Поред привредног и фискалног, Телеком има велики значај и за безбедност земље. Продаја таквог система странцима, па чак и његовог дела, значила би потцењивање и неразумевање ризика за државне интересе и заштиту важних људских права грађана;
Очување и развој јавног сектора привреде битан је услов демократског, социјалног и културног развоја друштва. Да није тако не би владе земаља најстаријих европских демократија чувале и развијале сопствене јавне секторе, посебно секторе телекомуникација.
Непокривене расходе буџета треба смањивати ликвидирањем партократије, повећањем производње и другим методама, а не ликвидирањем јавног сектора привреде!? Није искрено, нити одговорно говорити да би новац од продаје јавног сектора ишао у инвестиције. Зашто би Србија селила капитал из Телекома као доказано најпродуктивнијег и најперспективнијег системати у неке друге секторе?
Нико не спори начелни захтев да пословање Телекома буде још профитабилније, организација рационалнија а модернизација бржа, али то нису разлози да се иде линијом мањег отпора, да се предаје туђој државној компанији, страној држави, већ разлог да се Телеком задржи у власништву Србије уз предузимање одговарајућих мера?
Апсолутна приватизација је апсурд који не постоји ни у једној озбиљној држави. Да ли Влада има икакве црвене линије шта у Србији није на продају без обзира на цену, или нема? Ако би се приватизацији и даље прилазило као догми, божјој заповести, ако би се приватизовало све што у било којој области економије и надградње постоји у Србији - ко би нас и на који начин заштитио од приватизације националног и духовног идентитета, од приватизације људи, њихових личних живота, индивидуалности и слободе?!
Потребно је ослободити се од приватизације свега вредног као опсесије. Продати све и то што пре је срљање без компаса. Често чујемо - што обећамо то извршимо. Предвидиви смо! Коме – комесарима и генералним секретарија ЕУ, НАТО, мисијама ММФ? А народу, грађанима, домаћој стручној памети?! Или су сви они битни само када гласају? После тога - никаквих обавеза према њима, као да су поптписали бланко меницу! Уместо грађане, Влада више воли да консултује тзв.цивилни сектор који финансирају страни центри моћи, који је постао замена за уставне облике непосредне демократије, као што је референдум, на пример!
Замишљена ликвидација јавног сектора Србије није приватизација, већ подржављење. Ко још верује да је предаја најбољега што Србија има страном државном сектору - приватизација и државни интерес Србије?
Ако власт, како најављује, распрода све преостало - Телеком, ЕПС, ПКБ, Дунав осигурање, фабрике оружја и војне технике, руднике, шуме, бање, пољопривредно земљиште, посебно, ако под видом приватизације, српску јавну (државну) привреду, преда у руке страним државним или мултинационалним корпорацијама ПОСТАВЉА СЕ ПИТАЊЕ – чиме ће Србија, њене институције и грађани управљати, којим полугама ће чувати суверенитет, посебно економски, територијални интегритет и независност? Или су за српску власт, у светлости њених декларација о растућем број пријатеља (са одређене стране) и њихових признања реформама и реформаторима, све то превазиђене категорије? Али, откуда нам онда модрице по цеваницама, несаница, злослуте поруке и пљување пријатеља по нашем лицу?
БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
Београд, јули 2015.

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић разговарао је данас са делегацијом руске невладине организације Центра националне славе и Фонда Светог Андреја Првозваног, на челу са замеником председника Заљином Медојевом.

Председнику Републике Србије Томиславу Николићу
Председнику Владе Републике Србије Александру Вучићу

Уверени да заступамо став већине српскога народа, овим писмом желимо да апелујемо на вас да не учествујете у актуелној демонизацији сопственог народа могућим одласком у Поточаре 11. јула. Ваш одлазак у Поточаре имао би далекосежне последице по српски народ: имплицитно признавање наводног геноцида; сврставање српских жртава Сребенице на нижи ранг вредности; давање оправдања британској резолуцији у Савету безбедности и проглашавње српског народа геноцидним; учествовање у директном удару на Републику Српску са крајњим циљем да се укине као творевина настала на наводном геноциду.

Нељудски је негирати злочин, но, нико поштен и истинољубив не може прихватити и рећи да је то био геноцид. Један од таквих јесте и Ефраим Зуроф, директор центра "Симон Визентал" у Јерусалиму, који је у интервјуу за "Политику" (18.06.2015) нагласио, поредећи са Руандом и Холокаустом, да се Сребреница не може окарактерисати као геноцид. Познате су вам контраверзе око овог злочина, које теорију геноцида доводе у питање од тога да ли су, и колико, убијени стрељани или погинули у пробоју ка Тузли у борби са Војском Републике Српске, преко тога да велики број "стрељаних" и данас живи широм света или су убијени пре ових догађаја и тога да је Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сребреници и ратни председник Извршног одбора у Скупштини општине Сребреница, тврдио да су сами, из својих разлога, убили 500-1000 људи, до последње пресуде генералу Толимиру у којој се тврдњом од 4700 убијених негира званична верзија од преко 8000 наводно стрељаних. Један убијен је много, али овде је и много недоследности да би се тек тако прихватила теорија о геноциду.

Оно што највише боли српски народ јесте да сви они који данас учествују у његовој демонизацији не виде или намерно не желе да виде преко 3000 српских жртава у Сребреници убијених у периоду од 1992. до 1995. Напомињемо да је од овог броја преко 70% цивила и то, већином, масакрираних хладним оружјем. Ове злочине признао је наредбодавац и извршилац Насер Орић на прослави двогодишњице оснивања муслиманске војске у Сребреници, када је набројао српска села која је разарао. Све жртве су једнаке, али данас видимо тенденцију да се српске жртве прикажу као неједнаке, безвредне помена, обележја и резолуције. Да не набрајамо друге злочине над Србима о којима се ћути, као што су у Сарајеву, Возући, Купресу, Сијековцу и другим местима.

Ми смо свесни, а верујемо и ви, да резолуција у Савету безбедности нема за циљ помирење на овим просторима, већ утемељење препреке ка могућем помирењу два народа. Геноцид у Сребреници је измишљен да се два народа никада не помире.
Резолуција у Савету безбедности је директан удар на српски народ са намером да се као такав прогласи геноцидним, као и на Републику Српску са крајњим циљем да се она укине као творевина наводног геноцида одузимањем надлежности и утапањем у унитарну државу, чиме би се додатно обезвредило преко 3000 српских жртава Сребенице, крвљу утканих у њену слободу и стварање. Ми, српски студенти овде потписани, не желимо да стојимо по страни док се одвијају перфидни напади на основе државности Републике Српске. Српски народ не жели да својим поступцима допринесе тим нападима. Стога вам се обраћамо са пуном моралном, материјалном и физичком подршком да следите политику државног разлога и одбраните интересе српске државотворне идеје, да одбраните интересе Републике Српске и српскога народа који тамо живи.

Ви се налазите у историјском тренутку у којем својим поступцима можете спречити да будућа поколења широм света о српском народу уче као о геноцидном, да се његове, такође велике, жртве у том рату забораве. Ви можете спречити давање легитимитета вишедеценијској демонизацији. Представници Србије већ су ишли у Поточаре и извињавали се за наводни геноцид. Да ли је српском народу узвраћено извињењем за његове жртве? Да ли су муслимански представници и представници западних земаља обележили српско страдање у Братунцу? Ви немате разлога, као представници Републике Србије, да поново идете тамо. Због свега наведеног ми вас позивамо да не идете у Поточаре 11. јула и да позовете Руску Федерацију да стави вето на резолуцију о Сребеници у Савету безбедности.

У Београду, 23.06.2015. г.

Српским студентима:

Желимо да позовемо све српске студенте где год да живе, а желе да стану иза овог писма и потпишу се да нам се јаве и пруже подршку, као и све грађане да пруже подршку.Такође, позивамо све организације, партије и људе који желе да подрже истину о Сребреници.

Потписници:
1. Тамара Гајић, Православни богословски факултет, Београд
2. Ненад Узелац, Факултет политичких наука, Београд
3. Марко Шукало, Правни факултет, Београд
4. Невен Ђенадија, Факултет политичких наука, Бања Лука
5. Алексић Јован, Филозофски факултет, Косовска Митровица
6. Марко Весић, Православни Богословски факултет, Београд
7. Мира Ђуричић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
8. Милош Иванишевић, Факултет политичких наука, Београд
9. Сања Војиновић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
10. Марко Сарић, Универзитет у Бечу, Институт за источноевропске студије
11. Божидар Мијаиловић, Православни богословски факултет, Београд
12. Стефан Јовановић, Православни богословски факултет, Београд
13. Марко Пејковић, Факултет политичких наука, Београд
14. Јовиша Ћировић, Факултет политичких наука, Београд
15. Милош Хркаловић, Факултет политичких наука, Београд
16. Небојша Ђогатовић, Православни богословски факултет, Београд
17. Марко Перишић ИТС, Београд
18. Милица Бабић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
19. Васо Божић, Факултет техничкин наука, Нови Сад
20. Биљана Моћевић, Економски факултет, Источно Сарајево
21. Весна Станковић, Филозофски Факултет, Источно Сарајево
22. Немања Бишевац, Филозофски факултет, Косовска Митровица
23. Драгана Поповић, Правни факултет Источно, Сарајево
24. Урош Николић, Факултет политичких наука, Београд
25. Милица Перић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
26. Никола Млађеновић, Висока школа за услужни бизнис, Источно Сарајево
27. Милан Божић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
28. Милош Скелеџија, Пољопривредни факултет, Нови Сад
29. Марко Зарић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
30. Јована Мишић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
31. Николина Васић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
32. Велемир Сурбат, Независни Универзитет Бања Лука, Бања Лука
33. Огњен Иваз, Педагошки факултет, Бијељина
34. Радмила Моћевич, Филозофски факултет, Источно Сарајево
35. Милош Јаковљевић, Православни богословски факултет, Београд
36. Миљана Тасовац, Пољопривредни факултет Нови Сад
37. Велемирка Мићић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
38. Јована Миличић, Правни факултет, Бања Лука
39. Немања Девић, Филозофски факултет, Београд
40. Милана Мариновић, Филозофски факултет, Бања Лука
41. Павле Агбаба, Правни факултет, Бања Лука
42. Весна Јовановић, Правни факултет, Добој
43. Соња Миливојевић, Економски факултет, Бања Лука
44. Љубомир Нишић, Економски факултет, Добој
45. Немања Деспић, Економски факултет, Бања Лука
46. Лука Мугоша, Факултет политичких наука, Подгорица
47. Дарко Крсмановић, Економски факултет, Источно Сарајево
48. Слађана Брљић, Економски факултет, Бања Лука
49. Милош Јокић, Факултет политичких наука, Београд
50. Јелена Петковић, Економски факултет, Бања Лука
51. Моника Човочковић, Природно математички факултет, Бања Лука
52. Ненад Лилић, Факултет политичких наука, Београд
53. Наташа Мијовић, Филозофски факултет, Источно Сарајево
54. Бранко Поповић, Факултет политичких наука, Београд
55. Миљана Дробњак, Хемијски факулет, Београд
56. Кристина Стојановић, Филозофски факултет, Нови Сад
57. Дејан Којић, Прометеј, Бања Лука
58. Божо Ивановић, Прометеј, Бања Лука
59. Татјана Дудаш, Институт Polytechnique LaSalle Beauvais- MSc in Plant Breeding, Француска
60. Дарко Стјепановић, Независни Универзитет Бања Лука, Бања Лука
61. Игор Бирчаковић, Независни Универзитет Бања Лука, Бања Лука
62. Марко Таборин, Правни факултет, Источно Сарајево
63. Предраг Владисављевић, Православни богословски факултет, Београд
64. Милош Голијанин, Факултет политичких наука, Сарајево
65. Александра Којић, Фармацеутски факултет, Бијељина
66. Александар Марјановић, Факултет пословне економије, Бијељина
67. Стефан Стаменковић, Православни богословски факултет, Београд
68. Горан Лукић, Православни богословски факултет, Београд
69. Гвозден Ненадовић, Православни богословски факултет, Београд
70. Душа Никић, Православни богословски факултет, Београд
71. Сандра Еркић, Факултет пословне економије, Бијељина
72. Саша Еркић, Педагошки факултет, Бијељина
73. Наташа Гелић, Педагошки факултет, Бијељина
74. Вања Костић, Педагошки факултет, Бијељина
75. Александар Којић, Стоматолошки факултет, Фоча
76. Николина Мићић, Факултет за право, јавну управу и безбедност, Београд
77. Жељка Радовић, Медицински факултет, Бања Лука
78. Бојана Голубовић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
79. Николина Анђић, Пољопривредни факултет, Бијељина
80. Митар Захарић, Факултет пословне економије, Бијељина
81. Тамара Јовић, Факултет правних наука- Апеирон, Бања Лука
82. Маја Радић, Висока здравствена школа струковних студија, Београд
83. Тања Мирковић, Медицински факултет, Бања Лука
84. Драгица Драгичевић, Висока здравствена школа струковних студија, Београд
85. Татјана Рикић, Правни факултет, Нови Сад
86. Јадранко Јосиповић, Медицински факултет, Фоча
87. Катарина Бошњак, Факултет за међународну економију и финансије, Београд
88. Настасија Дакић, Факултет организационих наука, Београд
89. Стефан Цвијетић, Факултет пословне економије, Бијељина
90. Никола Манојловић, Пољопривредни факултет, Бијељина
91. Олга Тмушић, Факултет пословне економије, Бијељина
92. Никола Пашајлић, Факултет пословне економије, Бијељина
93. Немања Грачанин, Факултет пословне економије, Бијељина
94. Сања Тришић, Факултет пословне економије, Бијељина
95. Јелена Тадић, Факултет пословне економије, Бијељина
96. Никола Панић, Факултет техничких наука, Нови Сад
97. Никола Попов, Природно математички факултет, Нови Сад
98. Никола Шапоњић, Природно математички факултет, Нови Сад
99. Предраг Ћорић, Природно математички факултет, Нови Сад
100. Владимир Лаврњић, Природно математички факултет, Нови Сад
101. Немања Буквић, Природно математички факултет, Нови Сад
102. Милош Игњатовић, Природно математички факултет, Нови Сад
103. Никола Кривокућа, Природно математички факултет, Нови Сад
104. Владимир Радовановић, Филозофски факултет, Београд
105. Ненад Шушњар, Пољопривредни факултет, Нови Сад
106. Веселин Трипковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
107. Тодор Јелић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
108. Невена Рађеновић, Факултет техничких наука, Нови Сад
109. Радован Маринковић, Факултет техничких наука, Нови Сад
110. Милош Котур, Факултет политичких наука, Београд
111. Катарина Тошовић, Факултет техничких наука, Чачак
112. Милош Ковачевић, Факултет за пословну економију, Ваљево
113. Сања Вуковић, Филолошки факултет, Београд
114. Милица Стевић, Филолошки факултет, Београд
115. Милош Тешић, Филозофски факултет, Београд
116. Невена Таушан, Факултет политичких наука, Београд
117. Стефан Србљановић, Факултет политичких наука, Београд
118. Александра Белачић, Економски факултет, Београд
119. Милош Родић, Култура и медији, Универзитет Џон Незбит, Београд
120. Милан Благојевић, Факултет политичких наука, Београд
121. Маја Крстић, Филолошки факултет, Нови Сад
122. Никола Михајловић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
123. Јована Видовић, Филолошки факултет, Београд
124. Стефан Милошевић, Факултет политичких наука, Београд
125. Стефан Вуковић, ИТ Академија, Београд
126. Доситеј Тодоровски, Правни факултет, Нови Сад
127. Милош Бошковић, Економски факултет, Београд
128. Наталија Милетић, Факултет политичких наука, Бањалука
129. Александар Топић, Факултет политичких наука, Београд
130. Александар Богосавац, Факултет политичких наука, Бањалука
131. Дејана Кљајић, Факултет политичких наука, Београд
132. Маја Младеновић, Факултет политичких наука, Београд
133. Славко Мекињић, Факултет политичких наука, Бањалука
134. Никола Ковинић, Факултет политичких наука, Београд
135. Анамарија Марић, Факултет политичких наука, Београд
136. Сандић Ивана, Факултет политичких наука, Бањалука
137. Владимир Зец, Факултет политичких наука, Бањалука
138. Сузана Прелић, Факултет политичких наука, Београд
139. Милош Благојевић, Филозофски факултет, Београд
140. Наташа Јагодић, Факултет организационих наука, Београд
141. Дајана Дејановић, Факултет политичких наука, Београд
142. Дражана Ђурић, Факултет политичких наука, Бањалука
143. Марко Мирић, Факултет организационих наука, Београд
144. Ђурђина Турковић, Правни факултет, Подгорица
145. Лазар Лојанчић, Факултет политичких наука, Београд
146. Панче Денић, Правни факултет, Београд
147. Немања Војновић, Правни факултет, Београд
148. Стефан Пекић, Правни факултет, Нови Сад
149. Стефан Рудан, Правни факултет у Београду
150. Бушетић Станко, Правни факултет, Београд
151. Данијела Зец, факултет политичких наука, Бањалука
152. Јелена Бобић, Факултет политичких наука, Београд
153. Милена Оцокољић, Филозофски факултет, Нови Сад
154. Југослав Досеновић, Conestoga college in Kitchener, Ontario, Canada
155. Ивана Лешчен, Факултет политичких наука, Бањалука
156. Алекса Гудурић, Висока пословно-техничка школа, Ужице
157. Милош Гаврановић, Правни факултет, Бањалука
158. Михајло Звонар, Факултет политичких наука, Бањалука
159. Мирјана Бановић, Факултет политичких наука, Бањалука
160. Немања Шикман, Правни факултет, Београд
161. Горана Штрбац, Факултет политичких наука, Бањалука
162. Гордан Поповић, Правни факултет, Источно Сарајево
163. Јованка Лакић, Факултет политичких наука, Бањалука
164. Милан Јовановић, Факултет политичких наука, Београд
165. Никола Стајић, Факултет за пословну информатику, Београд
166. Милена Коривица, Правни факултет, Београд
167. Немања Шикман, Правни факултет, Београд
168. Алекса Тојчић, Правни факултет, Нови Сад
169. Његован Станичић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
170. Милош Марић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
171. Ивана Видојевић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
172. Радован Маринковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
173. Ристо Ресторовић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
174. Стефан Николић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
175. Марина Милинковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
176. Александар Ковачевић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
177. Мара Дрљача, Пољопривредни факултет, Нови Сад
178. Божана Крчмар, Пољопривредни факултет, Нови Сад
179. Драгомир Димић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
180. Надежда Тешин, Пољопривредни факултет, Нови Сад
181. Немања Бијелић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
182. Александар Лукић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
183. Кристина Колаковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
184. Марија Драговић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
185. Милица Видић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
186. Бојан Бугарски, Пољопривредни факултет, Нови Сад
187. Бојан Келеман, Пољопривредни факултет, Нови Сад
188. Бојана Андрић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
189. Михаило Бошковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
190. Немања Брзаковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
191. Антоније Жунић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
192. Младимирка Шукурма, Пољопривредни факултет, Нови Сад
193. Зорица Стефановић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
194. Борислав Јовић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
195. Радован Марковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
196. Стефан Станојев, Пољопривредни факултет, Нови Сад
197. Дуња Вукотић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
198. Ивана Симић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
199. Милош Свилокос, Пољопривредни факултет, Нови Сад
200. Милан Наранчић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
201. Томислав Томић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
202. Јован Топаловић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
203. Ивана Срећковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
204. Владимир Живојнов , Пољопривредни факултет, Нови Сад
205. Владимир Прокић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
206. Милош Казановић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
207. Теодора Митровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
208. Ђорђе Арсеновић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
209. Филип Штрбац, Пољопривредни факултет, Нови Сад
210. Оља Срећковић, Пољопривредни факултет, Нови Сад
211. Ивана Силађи, Пољопривредни факултет, Нови Сад
212. Бранислав Ерцег, Пољопривредни факултет, Нови Сад
213. Немања Бишевац, Филозофски факултет, Косовска Митровица
214. Милица Сташић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
215. Стојан Ивковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
216. Ивана Милетић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
217. Милан Рајек, Филозофски факултет, Косовска Митровица
218. Никола Михајловић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
219. Никола Богдановић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
220. Јована Алексић, Медицински факултет, Косовска Митровица
221. Ивана Илић, Учитељски факултет, Лепосавић
222. Исидора Митровић, Медицински факултет, Косовска Митровица
223. Катарина Максимовић, Правни факултет, Косовска Митровица
224. Анђела Недељковић, Природно математички факултет, Косовска Митровица
225. Марија Милосављевић, Медицински факултет, Косовска Митровица
226. Милица Марковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
227. Тијана Гуснић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
228. Радмила Костић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
229. Борис Радаковић, Филозофски факултет, Бања Лука
230. Предраг Клајић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
231. Петар Рашић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
232. Предраг Лозо, Филозофски факултет, Бања Лука
233. Стефан Стојковић, Медицински факултет, Косовска Митровица
234. Милош Дамјановић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
235. Александар Крстић, Медицински факултет, Косовска Митровица
236. Радивоје Крга, Филозофски факултет, Косовска Митровица
237. Милован Толић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
238. Матеја Лалић, Факултет уметности, Звечан-Косовска Митровица
239. Стефан Павловић, IBCM, Косовска Митровица
240. Никола Благојевић, Факултет техничких наука, Чачак
241. Коста Тодоровић, Електротехнички факултет, Београд
242. Игор Брозбић, Технички факултет, Бор
243. Лазар Милић, Правни факултет, Косовска Митровица
244. Ана Стошевски, Медицински факултет, Косовска Митровица
245. Богдан Тодоровић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
246. Милош Тимотијевић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
247. Немања Компировић, Правни факултет, Косовска Митровица
248. Драгана Марковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
249. Слободан Стошић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
250. Александар Ђурић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
251. Стефан Сташић, Економски факултет, Косовска Митровица
252. Живко Бишевац, Филозофски факултет, Косовска Митровица
253. Теодора Илић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
254. Лука Јовановић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
255. Страхиња Арсић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
256. Маша Делијованис, Правни факултет, Београд
257. Иван Виријевић, Правни факултет, Косовска Митровица
258. Јагода Јанковић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
259. Ивана Пантић, Медицински факултет, Београд
260. Вања Јовић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
261. Лазар Живић, Правни факултет, Косовска Митровица
262. Тања Живић, Правни факултет, Косовска Митровица
263. Тамара Митић, Факултет уметности, Звечан-Косовска Митровица
264. Милош Влаовић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
265. Милан Краговић, Природно математички факултет, Косовска Митровица
266. Вељко Пајовић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
267. Данило Зечевић, Правни факултет, Косовска Митровица
268. Филип Ројевић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
269. Јована Мурганић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
270. Љубица Косовац, Висока здравствена школа струковних студија, Београд
271. Светлана Јевтић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
272. Немања Алексић, Филозофски факултет, Нови Сад
273. Немања Цвитковац, Филозофски факултет, Нови Сад
274. Снежана Хаџи-Ристић, Филозофски факултет, Косовска Митровица
275. Филип Фићовић, Правни факултет, Косовска Митровица
276. Јован Стојановић, Факултет техничких наука, Косовска Митровица
277. Борис Мандић, Филозофски факултет, Нови Сад
278. Стефан Лапчевић, Филозофски факултет, Нови Сад
279. Стефан Дурлевић, Правни факултет, Београд
280. Стефан Радовановић , Правни факултет, Београд
281. Лазар Ступар, Саобраћајни факултет, Нови Сад
282. Душан Ристић, Правни факултет, Бања Лука
283. Никола Петровић, Правни факултет, Београд
284. Ратко Савић, Правни факултет, Бања Лука
285. Срђан Матаруга, Правни факултет, Нови Сад
286. Срђан Божић, Правни факултет, Београд
287. Дарио Дринић, Православни богословски факултет, Београд
288. Боро Керезовић, Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад
289. Александра Милошевић, Правни факултет, Београд
290. Милош Дамњановић , Правни факултет, Београд
291. Немања Вуковић, Паневропски факултет Апеирон, Бања Лука
292. Ђорђе Шекуларац, Правни факултет, Београд
293. Марко Бухач, Електротехнички факултет, Београд
294. Ђорђе Сушић, Економски факултет, Београд
295. Наташа Ђорђић, Филолошки факултет, Бања Лука
296. Весна Благић, Филозофски факултет, Бања Лука
297. Милош Гаврановић, Правни факултет, Бања Лука
298. Милан Бајкић, Филозофски факултет, Београд
299. Владана Качавенда, Паневропски факултет Апеирон, Бања Лука
300. Сузана Качавенда, Факултет политичких наука, Бања Лука
301. Милица Штрбац, Стоматолошки факултет, Панчево
302. Стефан Стефановић, Правни факултет, Београд
303. Дејана Петровић, Филолошки факултет, Бања Лука
304. Драго Анђелић, Правни факултет, Београд
305. Невена Ракић, Факултет политичких наука, Бања Лука
306. Јован Пушкар, ДИФ Грац, Аустрија
307. Радмила Живковић, Филолошки факултет, Бања Лука
308. Александар Војновић, Православни богословски факултет, Београд
309. Борис Бенцуз, Православни богословски факултет, Србиње
310. Оља Дабић, Природно математички факултет, Бања Лука
311. Наташа Топић, Филолошки факултет, Бања Лука
312. Тамара Цветановић, Географски факултет, Београд
313. Милица Калабић, Технолошки факултет, Бања Лука
314. Перо Трнинић, Шумарски факултет, Бања Лука
315. Радмила Живковић, Филолошки факултет, Бања Лука
316. Игор Мајкић, Хемијски факултет, Београд
317. Светислав Арежина, Пољопривредни факултет, Бања Лука
318. Тамара Стаменчић, Музичка академија, Источно Сарајево
319. Марко Нинковић, Правни факултет, Београд
320. Војислав Пајтић, Правни факултет, Београд
321. Немања Шмитран, Технолошки факултет, Нови Сад
322. Бојан Мијатовић, Технолошки факултет, Нови Сад
323. Стефан Лазић , Технолошки факултет, Нови Сад
324. Никола Шавија, Технолошки факултет, Нови Сад
325. Миодраг Билбија, Технолошки факултет, Нови Сад
326. Александар Добрић, Факултет техничких наука, Нови Сад
327. Лазар Вркатић, Саобраћајни факултет, Нови Сад
328. Јанко Ратковић, Правни факултет, Београд
329. Тара Красић, Правни факултет, Београд
330. Јована Новаковић, Политичке науке, Бања Лука
331. Дејан Микић, Грађевински факултет, Суботица
332. Стефан Тулемија, Саобраћајни факултет, Бања Лука
333. Раденко Јованчевић, Машински факултет, Бања Лука
334. Саша Ковачевић, Саобраћајни факултет, Бања Лука
335. Александар Ковачевић, Санитарни инжењеринг, Бања Лука
336. Синиша Поповић, Пољопривредни факултет, Бања Лука
337. Бранислав Јокић, Машински факултет, Бања Лука
338. Станислав Мисимовић, Машински факултет, Бања Лука
339. Жељко Ољача, Машински факултет, Бања Лука
340. Бојан Дринић , Санитарни инжељеринг, Бања Лука
341. Драго Матић, Политичке науке, Бања Лука
342. Драган Усорац, Машински факултет, Бања Лука
343. Борис Лукић, Политичке науке, Бања Лука
344. Владимир Ивановић, Факултет ветеринарске медицине, Београд
345. Александар Кољибабић, Факултет ветеринарске медицине, Београд
346. Вук Петровић, Правни факултет, Београд
347. Саво Малешић, Правни факултет, Београд
348. Лазар Цаковић, Електротехнички факултет, Београд
349. Марко Ћоровић, Електротехнички факултет, Београд
350. Марко Белић, Правни факултет, Београд
351. Милан Вукајловић, Факултет организационих наука, Београд
352. Ђорђе Радовановић, Факултет организационих наука, Београд
353. Милија Кијановић, Рударско-геолошки факултет, Београд
354. Александар Моневски, Рударско-геолошки факултет, Београд
355. Иван Лазаревић, Природно математичкки факултет, Београд
356. Урош Бошковић, Природно математички факултет, Београд
357. Бобан Радовановић, Природно математички факултет, Крагујевац
358. Дубравка Богосављевић, Природно математички факултет, Крагујевац
359. Предраг Ковачевић, Саобраћајни факултет, Београд
360. Мина Зарић, Филолошки факултет, Београд
361. Кристина Каровић, Правни факултет, Београд
362. Драгана Тодоровић, Филолошки факултет, Бања Лука
363. Срђан Тодоров, Електротехнички факултет, Београд
364. Љиљана Ђекић, Филолошки факултет, Бања Лука
365. Љиљана Живковић, Факултет ветеринарске медицине, Београд
366. Божена Шево, Економски факултет, Београд
367. Сања Стеванчевић, Правни факултет, Београд
368. Сања Лакић, Правни факултет, Београд
369. Дајана Палачковић, Филозофски факултет, Бања Лука
370. Милица Мушић, Економски факултет, Бања Лука
371. Вања Мушић, Правни факултет, Бања Лука
372. Бојана Јанковић, Економски факултет, Бања Лука
373. Данимир Ћулибрк, Економски факултет, Бања Лука
374. Тина Бркљач, Економски факултет, Бања Лука
375. Саша Ристић, Економски факултет, Бања Лука
376. Ивана Стојичић, Економски факултет, Бања Лука
377. Милован Шкрбо, Економски факултет, Бања Лука
378. Јована Турањанин, Економски факултет, Бања Лука
379. Милана Аћимовић, Економски факултет, Бања Лука
380. Ања Скендерија, Економски факултет, Бања Лука
381. Дајана Кукрић, Економски факултет, Бања Лука
382. Милош Вучић, Правни факултет, Крагујевац
383. Исидора Ћуповић, Правни факултет, Београд
384. Зорана Стевановић, Природно математички факултет, Ниш
385. Александар Трнинић, Саобраћајни факултет, Нови Сад
386. Синиша Ритан, Пољопривредни факултет, Бања Лука
387. Немања Стојнић, Пољопривредни факултет, Бања Лука
388. Љиљана Ђекић, Филолошки факултет, Бања Лука
389. Дајана Гајић, Филолошки факултет, Бања Лука
390. Дејан Цвекић, Природно математички факултет, Београд
391. Триво Липовац, Филозофски факултет, Бања Лука
392. Милош Хинић, Православни богословски факултет, Београд
393. Ивана Андрић, Православни богословски факултет, Београд
394. Саша Кљајић, Православни богословски факултет, Београд
395. Ивана Тркајла, Правни факултет, Нови Сад
396. Марко Вуковић, Филозофски факултет, Пале
397. Вук Ковачевић, филолошки факултет, Београд
398. Стојана Драгутиновић, Филолошки факултет, Нови Сад
399. Лазар Шаулић, Факултет организационих наука, Београд
400. Дејан Вуковић, Православни богословски факултет, Београд

У оквиру своје посете Србији, председник Одбора за спољну политику Руске Државне Думе Aлексеј Пушков, одржао је предавање у „Карић фондацији“ у Београду о савременим процесима и проблемима у Европи и свету, односима Србије и Русије и спољној политици Руске Федерације. Предавању су, поред осталих, присуствовали председница делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе, Александра Ђуровић, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију, Милован Дрецун и велики број личности из јавног и културног живота Србије.

У име организатора предавања, добродошлицу господину Пушкову изразили су народни посланик, Драгомир Карић, и председник Београдског форума за свет равноправних, Живадин Јовановић. Високом госту из Русије, уручена је књига „Србија у Великом рату 1914-1918“ на руском језику, аутора проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића, у издању Београдског форума и Српске књижевне задруге.

Београд, 17. јун 2015.

Београдски форум за свет равноправних

Проф. Јелена Гускова из Москве, инострани члан САНУ, посетила је Београдски форум за свет равноправних, где су је домаћини упознали са планом активности за 2015. и 2016. годину. Проф. Јелена Гускова је аутор већег броја књига о Србији, разбијању Југославије, агресији НАТО 1999. године и српско-руским односима. Позната је као најбољи руски познавалац историје и савремених токова на Балкану.

Београд, 17. јун 2015.

Београдски форум за свет равноправних

Познати белоруски лингвиста и велики познавалац српског језика и књижевности, Универзитетски професор Иван Чарота, посетио је Београдски форум.

Професор Чарота је превео на руски језик више дела српских аутора, као и више књига руских и белоруских аутора на српски језик.

Почетком ове године, превео је на руски језик књигу „Србија у Великом рату 1914-1918“, аутора Мире Радојевић и Љубодрага Димића, у издању Београдског форума и Српске књижевне задруге.

Београд, 03. јун 2015.
Београдски форум за свет равноправних

СРБИЈИ НИЈЕ МЕСТО У АГРЕСОРСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ

Поводом 16-годишњице НАТО бомбардовања моста на Великој Морави код Варварина, када је погинуло десет грађана овог града, представници Београдског форума за свет равноправних, Фонда дијаспора за матицу и Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука «Сања Миленковић» положили су цвеће код споменика жртвама. У делегацији су били Живадин Јовановић, проф. Др Радован Радиновић, генерал у пензији, Славко Вејиновић, Управитељ Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука „Сања Миленковић“, Гојко Слијепчевић, члан Управног Одбора, из Шведске, и Невена Ергић, сарадница-волонтер Фонда дијаспора за матицу.

Након тога, у Народној библиотеци у Варварину, промовисане су две нове књиге Београдског форума – „Србија и НАТО“ и „Мостови“. У излагањима говорника је наглашено да се злочини и разарања НАТО током агресије 1999. против Србије (СРЈ) никада не смеју заборавити, нити се одговорност лидера НАТО чланица може умањити. Оцењено је да Србији као мирољубивој земљи и жртви агресије није место у НАТО-у као агресивној, интервенционистичкој организацији која свуда по свету оставља хаос, беду, људске жртве и милионе избеглица. Поред гостију из Београда и српског расејања, на промоцији је говорио и проф. Зоран Миленковић, председник Општине Варварин, отац Сање Миленковић, који је уједно председник Управног Одбора Фондације.

Промоцији је присуствовала и немачка новинарка и публициста Габријела Сенфт,  која је управо објавила своју спомен-књигу посвећену жртвама погинулим током бомбардовања моста преко Велике Мораве од стране НАТО. Она је уједно аутор изложбе  фотографија о истој теми која је приказивана у преко 70 градова у Немачкој и другим земљама Европе.

Славко Вејиновић је обавестио присутне да је, после блокаде дуге 15 година, обновљен рад Фондације „Сања Миленковић“, којој је у међувремену, враћен део финансијских средстава, сакупљен 1999. и 2000. прилозима српске дијаспоре. Ради се о износу од 30.000 евра који се током протеклог периода налазио у депозитима српских амбасада и конзулата а недавно је положен на банковни рачун Фондације. Он је указао да су у току напори Управе Фондације, да надлежни државни органи врате Фондацији још 130.000 евра, колико се на банковном рачуну Фондације налазило у тренутку блокаде 2001. године, плус камата.

Београд, 02. јун 2015.

Београдски форум за свет равнопноправност
Фонд дијаспора за матицу
Фондација «Сања Миленковић»

Познати активиста бразилског мировног покрета и аналитичар, Раул К. М. Карион, посетио је 14. маја 2015. године Београдски форум за свет равноправних.
У разговору са Живадином Јовановићем размењене су информације о актуелним кретањима на Балкану и у Латинској Америци.
Гост је упознат са радом Београдског форума.

Београд, 14. мај 2015.
Информативна служба
Београдског форума

Руководство и чланство Београдског форума за свет равноправних најоштрије осуђују вандалски напад на породичну кућу Милорада Вучелића, директора, главног и одговорног уредника недељног листа „Печат“.
Овај криминални акт је очигледно уперен против широко прихваћене и веома цењене стваралачке, слободне и патриотски оријентисане уређивачке политике, коју „Печат“, његов уредник и редакција доследно следе од оснивања.
Изражавамо очекивање да ће полиција открити починиоце овог гнусног акта и разјаснити његове мотиве.

Београд, 9. април 2015.

Живадин Јовановић
Председник Београдског форума за свет равноправних

Обележавајући 16 годишњицу агресије НАТО против Србије (СРЈ), Београдски форум, Клуб генерала и адмирала, СУБНОР и друге нестраначке, независне организације, положиле су венце и цвеће код Споменика Деци жртвама агресије НАТО у парку Ташмајдан, Београд и код Споменика „Вечна ватра“, Парк пријатељства, Нови Београд.

Код споменика Деци жртвама НАТО бомбардовања, први су цвеће положили родитељи и чланови породице Драгане Димић, девојчице која је погинула на Косову и Метохији, затим представници организатора, Српског националног вијећа из Црне Горе, студентске омладине Београда, млади из Подгорице, Бања Луке и Косовске Митровице, затим Александар Чепурин - амбасадор Русије, Владимир Чушев - амбасадор Белорусије, Адела Мајра Руиз Гарсија - амбасадорка Кубе, Диа Надер де ел Андари - отправница послова амбасаде Венецуеле, дипломатски представници других земаља и велики број грађана.

Потом су представници истих организација положили венце и цвеће код споменика свим жртвама агресије НАТО пакта у Парку пријатељства, где је церемонија почела тачно у 12 сати.

Ове активности пратио је велики број грађана међу којима је запажено учешће омладине, као и велики број домаћих и страних медија.

Представници медија су показали посебно интересовање за оцене карактера документа „Индивидуални акциони план партнерства Србије са НАТОм“ и да ли потписивање тог документа значи напуштање политике војне неутралности Србије коју је утврдила Народна скупштина.

Београд, 24.3.2015.
Информативни сектор Београдског форума
Невена Таушан Ергић, портпарол

16 ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО

Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије, Клуб генерала и адмирала Србије и друге независне, нестраначке организације,
организују Округли сто поводом 16 година од почетка агресије НАТО против Србије (СРЈ)
под слоганом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – НЕ У НАТО“.

Скуп ће се одржати у понедељак, 23. марта 2015. у Сава Центру са почетком у 11 часова.

Говориће Живадин Јовановић, генерал Јово Милановић, Алексеј Чагин, председник Асоцијације хероја Русије, проф. Радош Смиљковић, Милица Арежина, Ненад Узелац, др Станислав Стојановић, Невен Ђенадија (Бања Лука), генерал Радован Радиновић, Др Момчило Вуксановић.

Биће представљене књиге „Србија и НАТО“, у издању Београдског форума и „Војска Југославије у одбрани од НАТО агресије 1999. сведочанства, књига IV“, у издању Клуба генерала и адмирала Србије.

Претходно ће у холу Сава Центра бити отворена изложба фотографија и књига, у издању Београдског форума за свет равноправних, посвећена 15-годишњици рада овог удружења.

Наредног дана, у уторак, 24. марта, удружења, институције и поједицни, положиће цвеће код споменика Деци, жртвама агресије НАТО, у парку Ташмајдан, у 10:00 часова, а после тога, код споменика „Вечна ватра“, Парк пријатељства, Ушће, Нови Београд, у 11:00 часова. Поред удружења из Србије, очекује се да ће цвеће и венце положити представници више страних амбасада у Београду, делегација Хероја Русије, представници српског расејања.

Београдски форум за свет равноправних
Београд, 19.03.2015.

Невена Таушан Ергић, портпарол

Потпредеседница Центра националне славе и Фонда Св. Андреја Првозваног З.Г. Медојева, упутила је Београдском форуму честитку поводом Данадржавности, Данауставности Србије, и Дана Војске Србије! У честитки се каже:

“Историја односа између српског и руског народа, броји неколико векова: нас одавно повезују снажне везе братске љубави,једнаправославна вера и заједничкедуховно- моралне вредности.

Постоје многи докази о том пријатељству, ако погледамо кроз историју 15. фебруара, 1804. године, када је почео први устанак Срба против петстогодишњег Турског јарма, раме уз раме са српским побуњеницима, борио сеодред од хиљаду и пет стотина руских добровољаца.

Данас, у тешком међународном окружењу је посебно важно развијање и јачање веза између наша два народа.Чврст темељ тих односа - није само јединство наше историје и културе, већ и својствено нашим народимау општем погледуна многе проблеме и изазове нашег времена, у општем погледу на свет.

Захваљујем Вам се на сарадњи и помоћи у нашим активностима. Захваљујући заједничким напорима,омогућени су многи пројекти који имају за циљ јачање интеркултуралне сарадње између наших земаља, подршку хуманитарнимодносима између Србије и Русије, развој контаката међу младима.”

С поштовањем,
З.Г. Медоева
Потпредседник Центра националне славе и Фонда Андреја Првозваног

Београдски форум за свет равноправних, његово руководство, бројни чланови и пријатељи, најоштрије осуђују криминалне радње, субверзивне акције, поступке и планове појединих спољних центара моћи, да уз подршку домаћих и страних плаћеника, посебно уз подршку од стране Администрације Сједињених америчких држава, дестабилизују Боливарску Републику Венецуелу у циљу насилног обарања демократски изабране Владе.

Политика спољног мешања у унтрашње ствари суверених држава, обарање легално изабраних руководстава и наметање модела друштвеног уређења, постали су, крајем прошлог и почетком овог века, начин понашања САД и њихових западних савезника, у настојањима да свет уређују по сопственим мерилима и у складу са својим империјалним интересима. Саставни део такве политике, чија је жртва у последње време и Боливарска Република Венецуеле, представља свргавање легално изабраних власти и довођење марионетских режима, који одговарају интересима спољних ментора, а не демократски израженој вољи сопствених грађана. Целокупно досадашње искуство показује да таква политика, осим што представља насиље над реалношћу и грубо нарушавање суверенитета и независности земаља, увек доводи до унутрашњих немира и трагичних сукоба, до дубоких подела у друштву и разбијања државних територија, са опасним последицама које угрожавају мир и безбедност у свету.

Београдски форум за свет равноправних, чији се циљеви темеље на универзалним вредностима и Повељи Уједињених нација, овим путем изражава искрену солидарност и подршку пријатељском народу Венецуеле и његовим легалним органима власти, у њиховој праведној борби за одбрану слободе, независности и сувереног права да односе у својој земљи уређују у складу са својим уставом и законима, без икаквих спољних притисака, претњи и мешања у унутрашње послове.

Живадин Јовановић
Председник Београдског форума за свет равноправних
Београд, 19. 02. 2015.