У Сао Паолу, Бразил, одржана је 2. и 3. децембра 2011. године међународна конференција о “Људским правима и култури мира” на којој је учествовао и председник Београдског форума Живадин Јовановић. Већину учесника конференције чинили су представници Бразилског центра за мир и солидарност (CEBRAPAZ) из појединих федералних јединица Бразилске федерације. Међу представницима 17 страних удружења, највише их је било из земаља Јужне Америке и Азије док су из Европе учествовали гости из Грчке, Португала и Србије.

Јовановић је у уводу истакао да људским правима треба прићи шире и комплексније, онако како је то учињено у Декларацији Генералне скупштине Уједињених нација о заштити људских права, а не селективно, са предрасудама или двоструким стандардима, како то чине поједини центри моћи. Људска права обухватају, поред осталог, социјална и економска права као што су право на запослење у складу са стручношћу, право на пристојну зараду, право на здравље и приступачно лечење, образовање, вероисповест, на објективно информисање, на културу и национални идентитет. Селективност и двоструки стандарди морају бити искључени. Он је истакао повезаност индивидуалних права појединаца са колективним правима народа и држава. Цинични су захтеви за поштовање индивидуалних права човека од званичника земаља које учествују у  насилном цепању појединих народа, њиховој сатанизацији, оружаним агресијама или окупацијама других земаља. Поштовање суверенитета и територијалног интегритета држава, поштовање националног, културног и духовног идентитета народа, на једној и људских права појединаца, на другој страни, једнако су битне предпоставке слободе и напретка.

 Говорећи о одразу светске кризе на остваривање људских права, Јовановић је најпре констатовао да се ради не само о финансијској и економској, већ о свеобухватној светској кризи која обухвата и политику, културу, морал, информисање и све друге области људског стваралаштва. Илузорна су настојања да се криза може решити редукцијама плата, пензија, издатака за области које припадају сфери надградње (свести), још мање повећавањем армије незапослених, или штампањем новца. Најопаснија су настојања центара политичке и економске моћи који иза сцене покупшавају да решење за кризу и сопствене губитке пронађу убрзањем милитаризације, новом трком у наоружању, глобализацијом интервенционизма под лажним изговорима какви су „заштита људских права“, извоз „демократије“, борба против „међународног тероризма“, „спречавање производње оружја за масовно уништавање“ и други.

Јовановић је потом изложио тезе за свеобухватну анализу кршења људских права Срба и не-Албанаца уопште на Косову и Метохији. Он је подсетио на фрапантне чињенице које илуструју систематско кршење људских права почев од агресије НАТО 1999. године током које је убијено близу 4.000 а рањено преко 10.000 људи од којих преко две трећине чине цивили, на коришћење оружја са осиромашеним уранијумом, све до данашњих дана када КФОР користи бојна средства против мирних демонстрација Срба на северу Покрајине. Указао је на то да је током протеклих 12 година док се покрајина налази под мандатом Уједињених нација убијено, киднаповано или нестало преко 1.000 Срба, да је извршено на хиљаде терористичких и других криминалних аката против Срба, али да ни један извршилац или подстрекач није приведен правди. У истом периоду порушено је мноштво споменика, православних гробаља као и 150 српских средњевековних цркава и манастира. Јовановић је посебно указао на злочин организоване трговине људским органима Срба и настојања центара моћи да блокирају истрагу коју је покренула Парламентарна скупштина Савета Европе на иницијативу швајцарског посланика Дика Мартија. Указао је да је током мандата  УН (УНМИК, КФОР) са Косова и Метохије у кампањи етничког чишћења протерано око 250.000 Срба и других не-Албанаца који којима се данас ускраћује право на слободан и безбедан повратак на своја вековна огњишта у Покрајини. На питању односа тзв. међународне заједнице према Србима избеглицама и расељеним лицима најјасније се огледа дискриминаторски однос и политика двоструких стандарда водећих светских сила.

Јовановић је изнео предлог да се независна мировна и хуманитарна удружења ангажују како би се израдила целовита анализа стња људских права Срба и других неалбанаца на Косову и Метохији, утврдили узроци проблема и предложила решења у складу са резолуцијом Савета безбедности 1244 и Конвенцијом Савета Европе о људским правима. Предлог је наишао на једнодушну подршку.

Фото: