МОСКВА, ЦРВЕНИ ТРГ: ВОЈНА ПАРАДА ПОВОДОМ 67. ГОДИШЊИЦЕ ПОБЕДЕ У ВЕЛИКОМ ОТАЏБИНСКОМ (ДРУГОМ СВЕТСКОМ) РАТУ

У перфектном војном поретку продефиловало је и промарширало тачно 14.000 официра и војника и полазника елитних војних академија. За њима је наишла ратна техника, у колони дужој од километар и по „Манекени“ руске ПВО били су зенитно-ракетни комплекси „Бук-М2“ и ракетно-топовски системи „Панцир-С“ предвиђени за заштиту цивилних и војних објеката. А за њима - системи С-400 „Тријумф“ који чувају ваздушни простор Москве  

За финале су били остављени: ракетни комплекси „Искандер“ и мобилне балистичке ракете „Топољ-М“. У тренуцима њиховог проласка испред Путина и Медведева, пет хеликоптера Ми-8 пронело је над Црвеним тргом заставе: Русије, Оружаних снага РФ, Копнене војске, Војно-ваздушних снага и Ратне морнарице

Учесницима параде и сународницима са централне трибине се обратио шеф државе Владимир Путин, нагласивши: Пре 67 година је разбијен нацизам - страшна и цинична сила. Немамо право да заборављамо како је та сила настајала, како је јачала и постајала све осионија пред очима целог света. Да заборавимо како су варвари замишљали да униште целе народе и да постану господари судбина држава и континената

Русија - указао је Путин - доследно води политику јачања безбедности у свету. Ми имамо велико морално право да принципијелно и упорно бранимо своје позиције зато што је наша земља примила главни удар нацизма, дочекала га херојским отпором, прошла кроз најтежа могућа искушења и донела ослобођење народима целог света

ПОДВУКАО ЈЕ: Строго поштовање међународних норми, уважавање суверенитета држава и самосталног избора сваког народа - једна је од безусловних гаранција да се трагедија претходног великог рата никада више неће поновити

Поштовани пријатељи,

Поводом председничке инаугурације, Београдски форум за свет равноправниих, као независна, нестраначка организација и ја лично, упућујемо срадчне честитке Председнику Владимиру Путину и најбоље жеље за успшно руковођење Руском Федерацијом у будућности на добробит Русије и братског руског народа.

Захваљујемо Председнику Путину на принципијелној и пријатељској подршци суверенитету и територијалном интегритету Србије. Његова одлучност у борби за демократске међународне односе, за равноправност свих народа и држава, за поштовање принципа међународног права, доследно супротављање политици силе и војног експанзионизма имају непроцењиви значај за очување мира, безбедности и равноправне сарадње у Европи и свету.

Дубоко верујемо да ће Председник Путин и у будуће давати незаменљив допринос снажењу традиционалних савезничких и пријатељских односа и свестране сарадње Србије и Русије.

Примите изразе нашег највећег поштовања,

Живадин ЈОВАНОВИЋ
Председник Београдског форума за свет равноправних

Пише Оскар Фрајзингер, посланик у парламенту Швајцарске

Ако би Србија сутра морала да приступи Европској унији, то би био
велики губитак за човечанство. Тако би се изгубио један начин живота
где су часовници мекши него на Далијевим сликама, где жене више
сањаре од госпође Бовари, где су мушкарци храбрији од вука ухваћеног
у кљусу који себи откида шапу да би се ослободио.

(Дугометражни документарни филм о Скоту Тејлору у новом светском поретку)

Погледајте зашто су се за овај филм интересовали у Москви и Техерану

Проверите зашто је овај филм напунио салу Исабел Бадер Тхеатре у Торонту

Погледајте видео интервју са режисером Р.Огњеновићем на сајту Урбана Србија

Погледајте интервју са Скотом Тејлором о Косову за Торонто Новине

Редак поглед у право лице историје; погледајте филм

Шта нам се стварно догађало у последњој деценији !

Режија: Радослав Огњеновић, филмски режисер из Србије, који живи у Торонту

24. Мај 2012, у 20:00 часова (четвртак), Дом Омладине Македонска 22/ИВ 11000 БЕОГРАД

* Улазнице 150.00 динара, на благајни Дома Омладине; телефон: 011.3248.202  

*Трејлер филма:

http://www.youtube.com/watch?v=5FtM4hfOSE8&;feature=player_embedded

* Филмски режисер Радослав Огњеновић – Најновији интервју:

http://www.torontonovosti.com/home/2012/03/03/500/

* Novinar Skot Tejlor – Intervju o Kosovu:

http://www.novine.ca/intervju/2011/i-13081_Skot_Tejlor.asp

* Filmski režiser Radoslav Ognjenović – Intervju o filmu “Od Beograda do Bagdada”:

http://www.novine.ca/intervju/2011/i-1277-Radoslac_Ognjenovic_Beograd_Bagdad.asp

* Skot Tejlor & Radoslav Ognjenovic - Intervju posle premijere filma u Torontu:

http://www.novine.ca/arhiva/2011/1279/zajednica.asp

* Filmski režiser Radoslav Ognjenović - Video Intervju:

http://www.youtube.com/watch?v=7c98Kv4xWck

*Još o filmu “Od Beograda do Bagdada”:

 http://www.urbanasrbija.com/vest24.html

Радослав Огњеновић ће присуствовати премијери филма у Београду !

Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Срђан Рајчевић   
уторак, 24. април 2012.

На засиједању Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини 9. јануара 1992. године формирана је Република Српска као резултат тежње српског народа за сопственим државним оквиром који би му омогућио слободан живот и равноправан статус са осталим народима који су живјели у Босни и Херцеговини као федералној јединици у саставу бивше Југославије. Распадом некадашње социјалистичке јужнословенске заједнице, након троипогодишњег грађанског рата који је окончан 1995. године, Република Српска наставила је своју егзистенцију у суженом међународном капацитету, као један од два државотворна ентитета који чине Босну и Херцеговину. Иако је у постратну дејтонску Босну и Херцеговину Република Српска ушла као држава са ограниченим суверенитетом, под политичким притиском и противправним дјеловањем међународног фактора оличеног у Канцеларији високог представника њена је државност константно слабила, да би у садашњици могла бити окарактерисана и као федерална јединица са израженим конфедералним овлашћењима у односу на БиХ[1].

У Ларнаки, на Кипру, од 6. до 8. априла 2012. Године, одржан је Регионални састанак Светског савета за мир за Европу и Блиски исток.  Састанак је организован на иницијативу Представништва Светског савета за мир (WPC), са седиштем у Атини и Мировног покрет Португалије, координатора  за Европу. У раду састанка су учествовали: генерални секретар Светског савета за мир, Танасис Пафилис (Thanassis Pafilis), извршни секретар WPC, Ираклис Цавдаридис (Iraklis Tsavdaridis),  представници мировних покрета: Кипра, Грчке, Србије, Бугарске, Турске, Португалије, Белгије, Норвешке, Немачке и Швајцарске, а са Блиског истока,  представници: Ирана, Палестине, Израела, Либана и Јордана. У име Београдског форума за свет равноправних, у раду састанка је учествовао Драгомир Вучићевић, члан Управног одбора Форума.

У  Москви промовисана књига „Непобеђен,, - о бившем председнику Србије и СРЈ

* Слободан је бранио своју земљу од међународних терориста. На то га је обавезивао и Устав земље. Он није ишао на поводцу лидера страних држава и није се држао овако како се држе многи политичари на Балкану – оценио Милошевићев старији брат Борислав који је и приредио књигу

* Слободан Милошевић је био храбар човек. Борио се за свој народ и земљу. У историји ће бити сигурно запамћено како је у Хагу у потпуности  разбио оптужницу, оценио је лидер руских комуниста Генадиј Зјуганов

*„Непобеђени“ је уџбеник словенске трагедије и словенске будућности. Трагедија Југославије и борба Слободана Милошевића – то су лекције нама Русима – упозорио је присутне генерал Леонид Ивашов

         У МОСКВИ – у препуној великој дворани Дома Савеза писаца  Русије - промовисана је књига о Слободану Милошевићу ,,Непобеђен,, штампана за његов седамдесети рођендан.

Новогодишњи концерт у Бечу 1987: Марш на Дрину изводи Бечка филхармонија под диригентском палицом маестра Херберта фон Карајана

Никола Живковић
(Реч на промоцији књиге „Масакр у Сребрници“ Едварда Хермана, у Руском дому, у Београду, 09. Априла 2012.)

Књига која је повод за наш вечерашњи округли сто зове се „Масакр у Сребреници“ од професора Едварда Хермана и групе аутора, који углавном долазе са англосаксонског говорног подручја. Њима је заједничко то да су се, имам утисак, подробно и темељно бавили сребреничким догађајима. Стекао сам утисак да је те истраживаче ујединила жеља да се установи истина. Очевидно је то био њихов главни мотив да се прихвате споменуте нимало захвалне теме. Никада није било лако писати против прописане и једном за свагда «одозго» утврђене истине.

У додир са овом темом дошао сам веома рано, пре тридесетaк година, када сам стигао у Западни Берлин на постдипломске студије. У првих две или три године мог боравка у Немачкој највећи део времена проводио сам у одлично уређеној библиотеци тада западноберлинског Слободног универзитета ( Frei Universität). Веома се живо сећам тог времена. Било је то непосредно после 6. априла године 1981. Прелистао сам најважније немачке дневне листове тог датума и гле изненађења: ни у једном није било ни речи о бомбардовању Београда од 6 априла 1941. Ово откриће ме потресло, растужило, расбеснило, али и оснажило у жељи да се озбиљније позабавим овим феноменом. У мојим књигама, - а до сада су објављена три тома «Берлинских записа», - велики део посвећен је управо овој теми.

Амбасадор Белорусије у Србији Њ.Е. господин Владимир Чушев, у пратњи саветника Амбасаде господина Андреја Метелица, посетио је 4. априла 2012. године Београдски форум за свет равноправних.
У разговору са председником Форума Живадином Јовановићем, размењене су информације и мишљења о раду Форума, могућностима успостављања сарадње са сличним удружењима у Белорусији, као и о питањима билатералних односа и сарадње Србије и Белорусије.
Амбасадор Чушев је позитивно оценио развој економске сарадње две земље истичући да је обим размене у прошлој години достигао вредност од 160 милиона долара са тенденцијом даљег раста. Он је истакао да је Белорусија постала један од највећих снабдевача српског тржишта трактора, тролејбуса и камиона носивости изнад 20 тона терета.
Разговарано је и о резултатима Округлог стола о трговини људима, женама, децом и људским органима, који је на иницијативу 20-так земаља, међу којима је и Белорусија, недавно одржан у седишту Уједињених нација у Њујорку. Поред око 400 представника земаља чланица, у раду стола учествовали су Председник Генералне скупштине и Генерални секретар УН.
Изражено је заједничко уверење да бржи развој сарадње у свим областима представља заједнички интерес Србије и Белорусије као традиционално пријатељских, блиских и савезничких земаља.

Јутјуб плејлиста (15 излагања):

Јутјуб плејлиста (15 излагања):
http://www.youtube.com/watch?v=JE6PccdVVi8&;feature=share&list=PL4B614D6D8D3D436B

Преузмите документ:
slobodan-petkovic-osiromaseni-uranijum-zastita-zivotne-sredine-i-stanovnistva-nasa-vecna-briga.pdf
(Аутор је Слободан Петковић, генерал у пензији, специјалност:
Атомско-биолошко-хемијска одбрана)

Линк на Гугл документима:
https://docs.google.com/open?id=0B-4gMauZDSIkd2lIdVpTUzBTakdGUWw3U2pTQXVpZw

Историја тек почиње

Наша земља и народ били су пре 13 година жртве агресије НАТО пакта. Током агресије животе је изгубило више преко 3.500 наших сународника – бораца за одбрану земље, полицајаца, деце, жена и старих особа. Колико је сународника умрло од последица рањавања и употребе оружја с осиромашеним урнијумом, колико их и данас умире, тешко да ће се икада утврдити. И данас се њима клањамо са најдубљим пијететом и заветом да жртве и страдање никада нећемо заборавити.
Оружана агресија 1999. настављена је другим средствима све до данашњих дана.  Она се спроводи политичким, економским, финансијским, пропагандним и другим притисцима, уценама и манипулацијама. Њени циљеви су од разбијања Југославије,  пренети на терен дробљења Србије и српског народа. Водеће силе НАТО-а дробе српски народ насилним исцртавањем нових граница. Ароганција, реваншизам и расизам представника појединих чланица НАТО-а и ЕУ према Србији и српском народу тешко да се могу прикрити. Судећи попонашању и изјавама амбасадора таквих држава у Београду, питање је да ли они, уопште узев, и желе да своју ароганцију прикривају. Владе одређених земаља притежу Србију користећи своју доминацију у Брислу (ЕУ, НАТО),  генерале у Приштини, банкаре у Вашингтону или Франкфурту.
Тринајест година после…

Осиромашени уранијум, заштита животне средине и становништва, наша вечита брига

И сада, после 13 година, још увек су болна сећања већине нашег становништва на последице једностране одлуке НАТО-а да бомбардује некадашњу СР Југославију. Много људи је убијено и рањено, много цивилних објеката је порушено. Страшна катастрофа нам је учињена рушењем објеката хемијске инфраструктуре и гађањем појединих циљева муницијом са осиромашеним уранијумом (ОУ). Данас је то непопуларна, чак се може рећи и забрањена тема за разговор са представницима званичних институција власти јер они не желе да се замере својим новим ''савезницима'' и пријатељима који су нам ''помогли'' да се ослободимо ''диктатуре'' и уведемо ''демократију'', не бирајући начин и средства и без обзира на последице које ћемо у том уживању ''демокртије'' осећати због тога. Али народ им то неће и несме никад заборавити, јер последице ових акција и атака на животе и здравље увелико осећа. Оне су у све већем броју канцерозних и других обољења код становништва на овим просторима, која нико неће јавно да коментарише. Оне су у обољењима војника који су боравили на простору КиМ, али за чију заштиту глас све чешће дижу медији и јавност у неким западним земљама. Сазнања о последицама тог чина, нам не дају мира и обавезују нас да се на то стално подсећамо јер ће убитачно дејство ОУ вечно трајати.

1. И тематиком Косова и Метохије и агресијом НАТО на СРЈ (односно на Србију) Београдски форум бавио се од самог свог оснивања. У току протекле деценије Форум је организовао, много пута, врло садржајне расправе компетентних домаћих и међународних стручњака  –  и о једној и о другој теми, које уствари чине нераскидиву целину.

Објављене су и књиге у којима су садржана излагања учесника у тим  расправама. И о Косову и Метохији, 2007. и 2008. године  две књиге (поводом тзв. „преговора о Ахтисаријевом плану“ и поводом проглашења „независности“ Косова):  „Косово и Метохија – од Србије све зависи“, и „Косово и Метохија – шта даље?“. И о агресији НАТО, три књиге: „Агресија НАТО на Југославију – седам година после“, 2006.године (материјали са пет окуглих столова, одржаваних поводом годишњица агресије од 2000. до 2оо4. године);   „Агресија НАТО – СУМРАК ЗАПАДА“, на српском и енглеском језику, 2010. године (материјали велике међународне конференције, одржане поводом десете годињице агресије, 24. марта 2009.године); и сасвим недавно, крајем  2011. године – „Србија и НАТО“.

И, речено је већ (и објављено у поменутим књигама) – све што се, са становишта науке и етике, може казати о историјском и друштвеном смислу, мотивима, геополитичким и другим последицама прве агресије НАТО на једну европску земљу после другог светског рата (која никога није напала, ниједну његову чланицу); прве „хуманитарне“  војне интервенције изведене у име наводне „заштите људских права“ (у овом случају, наводне „заштите“ побуњених Албанаца на Космету). И о резултату те агресије – насилној сецесији јужне српске покрајине, односно отимању знатног дела територије једне суверене, међународно признате државе, који је био историјска колевка српске нације.
И, указивано је у том контексту –  врло разложно, и начелно и сасвим конкретно – на суштинске националне и државне интересе српског народа; и на одговорности које из тога произилазе за његово вођство.

Нови светски поредак, глобализација и НАТО агресија на СР Југославију (Србију) 1999-те

Ово је комплексна тема. Да би барем делимично схватили ту сурову историјски и људски неправедну, срамну агресију НАТО савеза на СР Југославију, тј. Србију, марта 1999, морамо имати у виду њен историјски контекст. Због ограничености, и времена и простора, да само у назнакама подсетим на тај „контекст“, којим ће се историчари бавити и у садашњости и у будућности. Овакве расправе треба да су, да тако кажем, „трпеза духа“, истине, а њихови резултати (радови) чувари истине, памћења и трајни споменици тој цивилизацијској бруци.

Остаје још увек отворено болно питање зашто је, иако је то време неоколонијализма и неолиберазлизма, бездушно бомбардован један стари европски народ, Српски, који је увек био део европског, светског, слободарског, антифашистичког покрета, и као такав део светске слободарске баштине, чиме је грубо угрожен историјски, етнички, духовни идентитет српског народа, а он се мора увек бранити.

Poštovani,

Oprostite što Vam se neću obratiti rečima "poštovani gosti" ili "vaše ekselencije", jer želim da Vam kažem poštovani prijatelji i roditelji -  jer ćete možda lakše prineti srcu naše reči. Stojim pred Vama i obraćam Vam se u ime svih onih ljudi, znanih i neznanih, svih onih porodica koje ne znaju gde su im deca i roditelji već dvanaest ili četrnaest godina. Za većinu Vas rat je samo ružno sećanje ili davno zaboravljena greška prošlosti, ali je nama još uvek najružnija stvarnost i užas saznanja o strahotama koje su doživela naša deca, majke, očevi, sestre i braća. Pomislite samo na trenutak, da ne znate gde Vam je dete?...
Pomislite kako je kad ne znate više od decenije, dok Vas stvarnost suočava sa prikrivenom istinom o tajnim logorima i ilegalnim operacijama vađenja ljudskih organa. I znate da to nije izmišljotina nekog bolesnog uma u 21.veku, u kolevci stare evropske kulture, civilizacije i Vizantije, već znate da je to strašna istina i zločin koji prolazi bez kazne.
Znamo da je teško priznati da su navodne žrtve zapravo krvnici, znamo da je teško okrenuti kormilo međunarodne politike koja valjda još uvek ne zna za strahote Albanije, silovanja, ubistva i proterivanja nealbanaca sa Kosmeta još od 1981.godine. Svet je bio nem, slep i ćutao je, navikli smo da ćuti i da okrenemo i drugi obraz da nas po njemu nemilosrdno udara, ali ne možemo ćutati i dopustiti da se zavet ćutanja nadnese i nad kostima srpske dece, koje su razbacane po planinama i jamama u Albaniji i ko zna gde sve po Svetu. Zato što je neko odlučio da gradi nekakvu svoju imaginarnu slobodu na grobnicama, zločinima, proterivanjima, otmicama i najstrašnijem kriminalu, to ne znači da zločince treba  nagrađivati i milionskim bankovnim računima od prodaje organa kidnapovanih Srba, ako su im već na našoj krvi i spaljenim domovima dali nekakvu državu. Onome ko izgubi dete i roditelje, ko nema više kućni prag i ništa svoje, jer je izgorelo u plamenu besa i krvavog pira, on više nema šta da izgubi i mirne duše može da stane i pred Vas, i pred bilo koje  svetske moćnike i sudove, i da  pita: Dokle više? Zašto ćutite? Šta smo Vam učinili? Gde su nam odveli decu?

Војнобезбедносни аспект ситуације на Косову и Метохији

Косово и Метохија представљају дугорочно кризно подручје које је од утицаја на  све државе југосточне Европе. Косово и Метохија не представља једнозначно кризно подручје. Постоји већи број, узјамно испреплетаних, кризних аспеката  на и око Косова и Метохије од којих су најзначајнији политички, економски, бзбедносни и војни.
 
Политички аспект је одређујући за све остале аспекте кризе. Албански фактор, уз подршку западних и исламских центара моћи настоји да формира државу на територији Републике Србије. Ако у томе успе појавиће се на тлу Европе две албанске  државе. Остаје само питање времена уједињења те две државе. Албанци са тим неће бити задовољни. Настојаће да прошире своју државу на територије суседних држава у којима живи албански живаљ. На удару ће се наћи, односно већ су на удару, све суседне државе. На првом месту Македонија, а затим Црна Гора, Србија и Грчка. Недавна изјава Хашима Тачија, да сви Албанци треба да живе у једној држави, недвосмислено указује на даљи развој ситуације.  Питање је да ли ће центри моћи, који заговарају независно Косово,  хтети, а ако буду и хтели да ли ће моћи то да спрече.

Поштовани учесници скупа,

Организатори оцењују да је скуп постигао више од могућег. Подсетио је српску јавност на учињени злочин грађанима и држави Србији, учинио комеморацију убијеним за време НАТО агресије 19 најразвијенијих земаља, тзв. демократског света на малу Србију, односно СРЈ, изразили смо наш незаборав и неопростивост према онима који су учинили овај злочин грађанима и држави, изразили смо оправдан страх грађана Србије од уранијумских бомби за своје здравље и здравље потомства, потсетили смо се на порушене мостове, фабрике, зграде, инфра структуру и изразили нашу трајну осуду и згражавање на оно што раде према српском народу на Косову и Метохији у име тзв. демократског света и демократије и понижавању Србије које се непрекидно спроводи.

Мислимо да је скуп кроз свој рад изрази јасно свој однос према овим питањима, и јасно рекао шта мисли о онима који су то учинили и о њиховом делу, свесни да светом и животом влада насиље најмоћнијих сврстаних у НАТО алијансу и да имамо политику Србије коју имамо.

Наше три организације овим скупом изразили су оно што мисле и шта осећају грађани после 13 година од извршене агресије на Србију, односно СРЈ и о онима који су то учинили, јер се непрекидно представљају као наши пријатељи. Народ у Србији каже „Боже спаси нас од таквих пријатеља а од непријатеља ћемо се сами одбранити“.

Поштовани,

Памтимо, Не заборављамо, Не опраштамо...

И данас, на обележавање тринаестогодишњице од почетка Нато бомбардовања Републике Србије памтимо и памтићемо сурову машинерију за убијање живота и свих облика слободе.
 Не заборављамо. Не заборављамо јер смо ми,  на најтрагичнији начин осетили монструозност снаге моћника.
Не опраштамо. Не опраштамо трихиљаде невино страдалих и преко хиљаду несталих Срба на Косову и Метохији.
Не опраштамо независност плаћену људским органима.
Не опраштам им и никада им нећу опростити 25. јун 1999. године, дан када ми отеше брата.

Ову песму  посветила сам њима,  онима које до сада није дотицали брутално кршење људских права над Србима, али  их је  итекако дотицало да учествују у спровођењу политике дуплих стандарда.  За њих,  Нато агресоре, представнике такозваних међународних судова правде, борце за људска права нити је икада, нити данас ишта представља чињеница о хиљадама невино страдалих, отмицама људи, трговини људима и њиховим органима...о погибији трогодишње Милице Ракић која је сведочанство невиног српског страдања.

Београд, 27. март 2012.

Коференција „Да се не заборави – агресија НАТО – Косово и Метохија 13 година после“ одржана у београдском Центру Сава 23. марта 2012. почела је државном химном „Боже правде“ и минутом ћутања у знак сећања на преко 3.500 жртава агресије НАТО против Србије (СРЈ) 1999. године. Конференцији, коју су заједнички организовали Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР и Клуб генерала и адмирала Србије, присуствовало је око 350 гостију из земље и иностранства. Међу гостима су били Државни секретар у Министарству за рад и социјалну политику Негован Станковић, амбасадор Русије Александар Конузин, амбасадор Белорусије Владимир Чушев, високи дипломатски представници Кине, Ирана и других земаља, председник чешког удружења Војници против рата Јуриј Буреш, председница немачког Форума за мир у Европи (Касел) Биргит Малзен, представници српске дијаспоре из САД, Велике Британије и Немачке.
Међу представницима бројних удружења присуствовале су делегације Друштва српских домаћина, Фонда за младе пољопривреднике „Борка Вучић“, Удружења жена са Косова и Метохије, Удружења породица несталих и убијених, Покрета за Косово и Метохију, студената и професора са Универзитета у Лепосавићу и други.

Pariz, 24 marta 2012.

Порука учесницима Округлог стола Косово 13 година после, организованог од стране Беофорума 24 марта 2012 у Београду.

Даме и Господо, драги Пријатељи, Браћо и Сестре,
Веома бих желио да могу да учествујем на вашем високом скупу, али како то нисам у стању, шаљем вам моје најсрдачније поздраве и честитам вам на вашој делатности достојној највише хвале, на вашој истрајности да и овим овогодишњим скупом допринесете разобличењу стравичног злочина почињеног  пролећа 1999 годне над српским народом, кад је највећа војна сила свих времена, Нато, на тај народ ратовала с циљем да му отме свештено Косово и, у исти мах, успостави своју коначну доминацију над Балканом.
Међутим, испоставило се током протеклог времена да је апокалиптични рат против Србије, вођен наводно ради заштите људских права и успоставе демократије, конкретно ради спасавања мирних и невиних косовских Албанаца ништа мање него од геноцида од стране злих Срба - био само генерална проба за низ сличних ратова који су уследили против других држава: против Авганистана 2001, против Ирака 2003, против Либије 2011, а већ би Сирија била жртва сличне агресије да није противљења Русије и Кине у Савету безбедности.

Представници институција, удружења грађана, омладинске и спортске организације, страни дипломатски представници и појединци данас су положили цвеће и венце испред споменика жртвама агресије НАТО на Србију (СРЈ) која је отпочела пре 13 година. Пред спомеником деци-жртвама агресије венце и цвеће, поред осталих, положиле су делегације Београдског форума за свет равноправних , СУБНОР-а  Србије, Клуба гебнерала и адмирала Србије, Амбасадор Русије Александар Конузин, Aмбасадор Белорусије Владимир Чушев, Амбасадорка Кубе Мерцедес Мартинес Валдес, делегације српског расејања, студената Правног факултета у Београду, Удружења жена са Косова и Метохије, Покрета за Косово и Метохију, Форума за мир у Европи из Немачке, Удружења „Војници против рата“ из Прага и моноги други.

Венци и цвеће такође су положени и испред споменика жртвама агресије НАТО пакта у Парку пријатељства на Новом Београду где се окупљенима обратио Љубиша Стојимировић, генерал у пензији, председник Клуба генерала и адмирала Србије.

Агресија на Србију (СРЈ) произвела је многобројне жртве и готово трајне последице на животну околину, чиме се жртве мултипликују до неслућених размера, а дејство штетних материја продужава до 2000 година.
Коалиционе снаге НАТО-а и терористичке банде убиле су више од хиљаду и раниле око пет хиљада припадника Војске и полиције, усмртиле две хиљаде цивила, међу којима 88 деце, а десетак хиљада раниле и повредиле. Као нестали води се око 2.000 становника Косова и Метохије који не припадају албанској етничкој заједници. Нестајали су углавном после доласка снага Кфора. Многи од њих, како је обелодањено свету, завршили су у Албанији, где су им, на живо, у тешким условима, након жестоких тортура, вађени поједини органи, зарад забрањене монструозне трговине на црно.
Близу 10 милиона становника Србије и Црне Горе живело је 78 дана у свакодневном страху од бомби и "паметних" пројектила које су сејали авиони НАТО-а са безбедне висине веће од 10.000 метара. Огроман број цивила, ни кривих ни дужних, претрпео је стрес, шок, депресију, са трајним душевним поремећајем и последицама. Није мали број ни оних са пострауматским синдромом.
Авијација НАТО-а је 1.991 пут напала 986 цивилних објеката, од чега је 119 потпуно уништено а 867 тешко оштећено. Никада несмемо заборавити бомбардовање Ниша, Сурдулице, Новог
Пазара, Ћуприје, Варварина и Алексинца, јер је тада убијено и рањено највише цивила, али ни дејство по избегличким колонама, возовима, аутобусима, болницама, школама, домовима културе, телевизијским кућама и другим цивилним објектима. Пропагандисти НАТО-а згроженој светској јавности нудили су причу о колатералној штети!
Са својих огњишта протерали су близу 250.000 људи, разорили 986 цивилних објеката и употребили близу 30.000 тона експлозива у убојним средствима, укључујући и она са осиромашеним уранијумом, чиме су изазвали највећу еколошку катастрофу у Европи са трајним последицама. Србија је тих дана била претворена и у својеврстан полигон за пробе дејстава новопроизведеног оружја и оног чија је производња и употреба, према међународним конвенцијама, забрањена.

Поштовани господине Јовановићу,

Како Ви, имајући у виду Вашу веома дугу професионалну каријеру, и богато политичко искуство, оцењујете тренутно политичко, економско и социјално стање у Србији, једном речју, стање нације?

Живадин Јовановић: Нација је дубоко подељена географски, социјално и политички. Она је и даље  заморче експериментисања твораца тзв. новог светског поретка у нестајању. Умртвљене су снаге и могућности Србије у култури, науци, технологији, привреди. Друштвену свест карактеришу урушен национални морал, немоћ и чекање. Србија верује у помоћ и спасење од оних који су се вековима уздизали отимајући туђе! Српски интелектуалци, углавном, ћуте као да је то као да је такво стање богомдана неминовност и најважнија одлика демократизације. Визија и интереси Империје, постали је врхунски кредо многих. Док институције, Устав и политичка одговорност постоје само на папиру, токове и судбину друштва одређује комбинација волунатаризма, ауторитарности и политичке незрелости.
Отвореност према суседима, Европи и свету нису спорни. Али, је итекако спорно то што је Србија велике економске и природне ресурсе, будзашто, препустила другима, спорно је, уопште узев, зашто потцењује себе и своје а прецењује друге и туђе. Спорно је, заиста, и зашто Србија данас више цени и поштује оне који су је, пре само 13 година, разарали, убијали, тровали, обогаљивали, који је и данас јавно третирају као трећеразредну државу, а Србе као народ ниже расе, који Србију и на почетку 21. столећа черече и понижавају, него  оне који је поштују, подржавају и бране, који је никада нису разарали, или пнижавали. О којој скали вредности, о каквом коду се ту ради? Време је да Србија одбаци синдром немоћи, колективне кривице и вазалства, да отчепи закречења у свести и чепове у организованости друштва. Време је да се отворена Србија коначно окрене и себи!

Након политичких промена у Србији после 2000. године, Ви сте са групом колега, сарадника и политичких истомишљеника, пре свега, се ангажовали у Београдском Форуму за свет равноправних. Како оцењујете рад, политичке домете    и резултате Форума?

Живадин Јовановић: Београдски форум је добровољно, независно, непрофитно удружење, није ни странка, ни тзв. НВО, и тако треба да остане. Основала га је пре 12 година група српских интелектуалаца међу којима су, поред других, били академици Михајло Марковић, Иван Максимовић и Коста Михајловић, публицисте и књижевници Радош Калајић, Чедомир Мирковић и многи други који су својим  стваралаштвом оставили трајни траг у науци, култури и јавном животу. Форум и данас окупља велики број интелектуалних стваралаца из Србије, окружења и српског расејања. У страним медијима више се пише и говори о активностима Форума него у Србији. Форум се бори се за ширење истине,  равноправност људи, народа и држава, уважавање интереса Србије. И поред медијске блокаде, Форум се и унутар Србије, све више афирмише као остециште и извор слободне, независне мисли. Поштовање људских права у складу са концептом УН који обухвата и социјална, економска, права на здравље, културу, образовање – такође је један од циљева Форума. На међународном плану, Форум се бори за поштовање међународног права демократизацију међународних односа, за укидање страних војних база, а против милитаризације, хегемонизма и војног интервенционизма. О свему томе сведочи и садржина   преко 70 књига политичке, економске, безбедносне, спољно-политичке садржине које су написали и издали чланови и пријатељи Београдски форума.
У Форуму се руководимо резоном – да јадиковке немају вредност, да се углед и права не стичу пљувањем по другоме, да зато свако треба да ради оно што најбоље зна и уме. И још нешто, да своју зловољу и интелектуалну инертнтност не објашљава тезом – да је немоћан, да од њега ништа не зависи. Човек се не сме предати.

4 Беле књиге чине доказни материјал о агресији НАТО на Србију 1999-те!

***

Како учитати књиге?

Беле књиге су хостоване на Гуглу
Свака књига засебно, као фајл, заузима око 1 ГБ. Због величине фајла, Гугл није у стању да скенира фајл, као што то ради са мањим фајловима.
Када дођете до дела, где вам се приказује порука:

Sorry, we are unable to scan this file for viruses.
The file exceeds the maximum size that we scan. Download anyway

Само кликните на "Download anyway" и директно учитавање почиње.

***

Слободно преузмите, књиге високог квалитета, спремног за штампу, у пдф формату (на енглеском):

NATO AGGRESSION AGAINST THE FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA - Documents Part One:

ISBN-86-7549-178-6-Part-One.pdf

NATO AGGRESSION AGAINST THE FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA - Documents Part Two:

ISBN-86-7549-178-6-Part-Two.pdf

NATO Crimes in Yugoslavia - Documentary Evidence 24 March - 24 April 1999 - Part One:

ISBN-86-7549-124-7.pdf

NATO Crimes in Yugoslavia - Documentary Evidence 25 April - 10 June 1999 - Part Two:

ISBN-86-7549-134-4.pdf

***

Слободно дистрибуирате и промовишете овај доказ НАТО агресије.