Амбасадор Кубе у Београдском форуму
Саопштења |
Амбасадор Кубе у Србији, Лејд Ернесто Родригес Ернандес, посетио је Београдски форум за свет равноправних. У разговору са Живадином Јовановићем, председником Форума, размењена су мишљења о кретањима у региону Балкана и шире, као и о позитивном развоју традиционалних пријатељских односа између Србије и Кубе. Живадин Јовановић је упознао амбасадора Кубе, Лејда Ернеста Родригеса Ернандеса, са програмом активности на обележавању 25. годишњице од почетка илегалне агресије НАТО на нашу земљу.
Изражена је забринутост растом напетости у глобалним односима, поделама и конфронтацијом које угрожавају мир и безбедност. Јовановић је изразио солидарност са кубанским народом који је симбол борбе за равноправност, слободу избора пута унутрашњег развоја, постојане борбе против политике силе, метода блокаде, илегалних санкција, лицемерја и арбитрарног понашања у међународним односима.
Изражено је обострано уверење да је тренд мултиполарног уређивања глобалних односа и њихове демократизације на основама суверености и равноправности незадржив.
Јовановић је изразио захвалност на принципејлној подршци Кубе суверенитету и територијалном интегритету Србије. Он је такође изразио велико задовољство што ће у раду међуанродне конференције поводом 25. годишњице од агресије НАТО учествовати Фернандо Гонзалес Љорт, национални херој Кубе.
Београд, 14.03.2024.
Kонференцијa „ОД АГРЕСИЈЕ ДО НОВОГ ПРАВЕДНОГ ПОРЕТКА“
Да се не заборави НАТО агресија 2024 |
Поштовани пријатељи,
Част нам је да Вас позовемо да својим присуством комеморативним догађајима поводом обележавања 25 година од почетка НАТО агресије на СРЈ 1999. године 21-24. марта 2024. и Међународној Конференцији „ОД АГРЕСИЈЕ ДО НОВОГ ПРАВЕДНОГ ПОРЕТКА“ као централном догађају 22-23. марта 2024. године, допринесете трајном памћењу људских жртава, разарања и штете изазване злочиначком агресијом.
У прилогу Вам достављамо Позивницу и Програм:
Очекујемо Ваше присуство и учешће у свим планираним активностима предвиђеним Програмом.
С поштовањем,
Живадин Јовановић, Београдски форум за свет равноправних,
Генерал Миломир Миладиновић, Клуб генерала и адмирала Србије,
Генерал Видосав Ковачевић, СУБНОР Србије,
Генерал Јован Милановић, „Ветерани војнообавештајне службе Србије“,
др Љиљана Вернер, Фонд дијаспора за матицу
НЕ, ИЛИ - ЈОШ НЕ?
Кратки текстови / увиди |
Макрон је пре годину-две прогласио НАТО клинички мртвим. Данас предлаже слање НАТО војника у Украјину. Камерон то подржава, Пољаци нису против, Шолц се не слаже, Карлсон Такер сматра да би то водило светској трагедији... Врховни заповедник с оне стране Атлантика прати, сабира и, у складу са «правилима» која само он зна, одлучује – не, или - још не!
У многим земљама, испоставе познатих америчких служби истовремено усмеравају и власт и опозицију, у складу са америчким интересима. Слично, унутар САД, војно-индустријски комплекс усмерава и демократе (Бајдена) и републиканце (Трампа) у складу са својим интересима. Притом, сви тврде да све раде у националном интересу. Од тог националног рада елита све богатија, народ све сиромашнији.
Америчка администрција и оба дома Конгреса критикују Израел али му истовремено обезбеђују нмепрекидну војну помоћ. У случају Украјине сви подржавају Украјину али Представнички дом одбија да одобри нови пакет помоћи од 60 милијарди долара. Резултат: Украјини нема (нове) помоћи. Или, још не.
Коме ће бити наклоњенији бројачи гласова у новембру?
Живадин Јовановић
Одржана трибина Кијев и Москва – две године сукоба: поглед из Београда
Форум преноси |
Трибина ,,Кијев и Москва – две године сукоба: поглед из Београда”, на којој су говорили бивши министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић и проф. др Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Живадин Јовановић истакао je своју забринутост због тога што се не говори довољно о излазној стратегији из овог цивилизацијског и глобалног судара. Он је напоменуо да на површини видимо сукоб Русије и Украјине, али да се он постепено претворио у конфликт светских размера. „Забринут сам што се о коренима сукоба не говори, јер то значи да се не говори ни о његовом решавању. Веома је опасно на глобалном плану што има мало говора и делотворних залагања да се сукоб оконча и да се Европа врати миру и развоју, сарадњи и партнерству, уз све разлике које постоје“, рекао је Јовановић. Живадин Јовановић подсетио je на идеју Бжежинског да је Украјина кључ за овладавање Евроазијом, ко контролише Украјину контролише и Евроазију, а ко контролише Евроазију као целину, тај контролише и планету. Он је објаснио да напредују технологије доминације путем којих најразвијеније земље света стварају неоколонијалне односе.
Проф. др Душан Пророковић указао je да данас сведочимо процесу трансформације структуре светског политичког система, од једнополарног ка мултиполарном. Он је додао да та промена може да се одигра на два начина, кроз кооперацију и конфронтацију, али се чешће одигравала кроз сукобе. „Проблем је што се догађаји често анализирају без контекстуализације, постављају се теоријски и методолошки оквири одвојено од времена и простора у коме се одвијају. Процеси детерминишу међународне односе и појединачне догађаје морамо тумачити из контекста тих процеса дугог трајања, а не као изоловане случајеве“, закључио је професор Пророковић. Проф. др Душан Пророковић осврнуо сe на изјаву Владимира Путина да је један од циљева Русије успостављање нове безбедносне архитектуре Европе. Он је поручио да се мора осмислити формат као што је био Савет безбедности Уједињених нација током педесетих или ОЕБС осамдесетих година.
Модератор трибине је био Алекса Добријевић из студентске организације Српски политички форум са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Трибину је организовала студентска организација Српски политички форум са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, у оквиру хуманитарне акције ,,Осмех за Космет”.
Извор: fpn.bg.ac.rs
(БЕЗ)СМИСЛИЦЕ
Кратки текстови / увиди |
На конференцији НАТО 28. априла 2000. у Братислави, представници САД су упознали своје савезнике да је агресија 1999. на СР Југославију, земљу изван НАТО, кршењем међународног права, без одобрења Савета безбедности УН, преседан који ће се користити увек када затреба.
САД још нису објасниле како једнострно отцепљење Косова и Метохије, иако резултат преседана, није преседан већ „јединствен случај“. Ни безгранична посвећеност Шолца и Макрона као лојалних америчких прокси играча чини се недовољном. Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар препознају кукавичја јаја. Глобална већина, Русија, Кина, Индија, Бразил, ЈАР, Иран - поготову.
Оптужбе НАТО да је Русија интервенцијом у Украјини 2022. прва вратила рат на тло Европе сведочи колико је НАТО-у непријатно сећање на агресију 1999. против СРЈ. Ни Шолц и Макрон, маколико били посвећени, нису у стању да умање ту непријатност.
Живадин Јовановић
24. фебруар 2024.
Срето Танасић за „Глас Српске“: Није лоше да учимо енглески, лоше је што не учимо српски
Форум преноси |
Кључ за уређење језичке ситуације је у осмишљавању националне језичке политике, а језичка политика се осмишљава и води у доброј сарадњи између струке и државе.
Каже то за “Глас Српске” предсједник Одбора за стандардизацију српског језика и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске, лингвиста Срето Танасић. Недавно је обиљежен 21. фебруар - Међународни дан матерњег језика, чији је основни циљ да подигне свијест о значају матерњег језика, а Танасић истиче да о томе колико смо свјесни значаја српског језика најбоље говори положај у коме се он данас налази у српским земљама тамо, дакле, гдје је и матерњи и службени језик.
ГЛАС: Крајем 2023. објавили сте књигу “Српски језик и ћирилица: Огледало српско”. На самом почетку наводите да “српски језик, са својим писмом ћирилицом, представља један од најзначајнијих елемената српског националног и културног идентитета”. Колико смо данас свјесни тога?
ТАНАСИЋ: У одговору на то питање можемо се ослонити и на наслов поменуте књиге. О томе колико смо свјесни значаја српског језика најбоље говори положај у коме се он данас налази у српским земљама тамо, дакле, гдје је и матерњи и службени језик. Снажна подршка шире културне јавности нашим захтјевима да се поправи статус српског језика и ћирилице као оних из најбитнијих идентитетских знакова говори да се у народу мијења свијест. Потребно је да и у држави учврсти свијест да је статус српског језика и ћирилице важна и трајна њена обавеза и да у складу с тим дјелује у сарадњи са струком, прије свега са Одбором за стандардизацију српског језика, свенационалног и свеинституционалног тијела образованог управо са задатком да брине о статусу српског језика на цјелокупном српском националном и језичком простору. Мислим да се из реченог лако види мој одговор.
ГЛАС: У књизи говорите о бројним проблемима српског језика, који како наводите нису мали ни лаки. Који је, према Вашем мишљењу, највећи?
ТАНАСИЋ: Да, управо тако бројни су проблеми. Кад знамо и кажемо да су сви они или многи озбиљни тешко је међу њима издвојити највећи. Кључ за уређење језичке ситуације је у осмишљавању националне језичке политике, а језичка политика се осмишљава и води - поновићу оно што је поставка науке која се овим питањем бави - социолингвистике и пракса у уређеним државама - у доброј сарадњи између струке и државе. Одбор годинама на то указује и нуди сарадњу, али у држави нема довољно изграђене свијести о значају српског језика као националног и такође свијести о одговорности за вођење на одговоран начин и тог сегмента националне политике, а то не може без сталне сарадње са струком – у нашем случају то је Одбор. Проблеми који се стално јављају у вези са српским језиком, као и све веће незадовољство у широј културној јавности статусом и достојанством српског језика и ћирилице могу довести до промјене односа и у држави. Тада ће се ставити на сто сви проблеми и тражити начин за њихово рјешавање. Ту је незамјењива струка, она указује у сарадњи са државом на начине за рјешавање проблема, а држава у сарадњи са струком спроводи одговарајуће одлуке.
ГЛАС: Какав нам је језик данас у администрацији, документима јавних установа, науци и средствима информисања?
ТАНАСИЋ: Код овог питања пада ми на памет из “Горског вијенца” она пошалица Вука Мићуновића на рачун поп Мићиног читања: “Лијепо ли нам ова сабља чита / дивно ли нас данас разговара! / Аманати ђе научи тако?”, а поп Мићо му одговара: “Ти се, Вуча, кȃ да са мном ругаш! / Какав наук, такво и читање! / Да сам имȃ бољег учитеља, / те бих и ја данас боље читȃ.” Ми се нећемо подругљиво освртати на данашњи српски језик у администрацији, документима јавних установа, науци и средствима информисања јер ствар је озбиљна и није за шалу, а сажет одговор на Ваше питање заиста је садржан у ријечима попа Миће: како се учи тако се и зна српски језик. Само за разлику од попа Миће они вјерују да ту нема шта да се учи. Данас наши академски грађани у Српској, а тако је и у Србији, не уче српски језик у току студија. Зато је логично да они слабо познају језик струке, а гле чуда, на многим факултетима се учи енглески језик, почесто и неки други страни језик. Што није лоше, лоше је што се не учи и српски. И нигдје се при запошљавању не пита: „Како знаш српски језик?“, а врло често, малтене да је постало узречица при разговору с кандидатима за посао питање: Како знаш енглески језик?
Не може се овдје детаљније говорити о слабостима језика из поменутих области, али само као примјер подсјетио бих како смо у вријеме заразе вируса корона у информацијама добијали и неке изразе за које народ никад није чуо јер су то термини који нису ни излазили из факултетских учионица и кабинета. Да се учи српски језик на медицинским факултетима, ти стручњаци би учили и то како треба ускостручне термине при обраћању широј јавности замијенити разумљивијим ријечима а опет тако да јавност сазна истину. То новинари без великог труда не могу учинити умјесто њих, а то захтијева вријеме кога у новинарству обично фали.
ГЛАС: Кажете да је језичка струка у посљедње двије деценије српском језику и ћирилици посвећивала доста пажње, да су разматрани готово сви проблеми који се тичу положаја српског језика и ћирилице и предлагани начини њиховог рјешавања. Колико су њихови приједлози уважавани и реализовани?
ТАНАСИЋ: Тако је, много је писано о српској језичкој ситуацији, указано је на све битне узроке који су довели до таквог неповољног стања, а они, већина њих, нису од јуче: деценијама није вођена брига о српском језику. Одржано је неколико научних скупова посвећених српској језичкој ситуацији, она се разматра на цјелокупном српском језичком и националном простору. Два таква скупа одржана су и у Бањалуци, под кровом и у суорганизацији Академије наука и умјетности Републике Српске – 2011. и 2017. године. На тим скуповима су разматрани многи крупни проблеми везани за статус српског језика и указивано на начине за њихово рјешавање. На тим скуповима добили смо све, или готово све, што је са стручне стране потребно за осмишљавање српске језичке политике. Сад је потребно, како сам рекао, да се држава укључи јер то се ради у хармоничној сарадњи струке и државе. У том погледу могао бих рећи да смо дошли на праг рјешавања српске језичке ситуације, али је нисмо ријешили. У појединим случајевима држава нам се некада и обраћа, некада и прихвати наше приједлоге а некада, да не кажем чешће, нас не чује.
ГЛАС: У Српској и Србији прије више од двије године усвојени су закони о језику и писму, који би требало да дају основе и оквире за осмишљавање језичке политике. Какав је помак направљен од усвајања ових закона?
ТАНАСИЋ: Само усвајање ових закона био је помак с обзиром на то да српска језичка ситуација ни у Србији ни у Републици Српској послије распада српско-хрватског књижевно-језичког заједништва није законски уређена. Деценијама прије тог распада није било озбиљног друштвеног односа према српском језику, напротив. Истицао сам, иако не можемо бити сасвим задовољни овим законима, они би могли дати основе и оквире за осмишљавање српске језичке политике јединствене за српски језички и национални простор. Не могу бити задовољан како се у пракси примјењују ти закони, још се не види у животу њихово дјеловање, чини ми се да преовлађује државна инерција нечињења ништа на том плану, не знам да ли се она свјесно подржава, а држава зна кад хоће како се закони спроводе.
Добро је што су формирани, према овим законима, савјети за српски језик. Да не можемо бити задовољни односом према српском језику у обје ове српске државе, говори чињеница да се на њихово образовање послије доношења законȃ дуго чекало, у Српској и мало дуже од тог дуго. Као да смо ријешили све проблеме. Шта тек да кажемо за положај српског језика у Црној Гори. Из свега реченог јасно је да не може бити напретка док се не утврди српска језичка политика, као један од централних стубова српске националне политике, а с тим споро иде зато што ми у држави цијели један вијек немамо у мозаику државних обавеза и важну обавезу бриге о српском језику као националном. Зато и данас наша висока државна бирократија не обраћа много пажњу ни на то што је незадовољавајућа српска језичка ситуација нити на наша упозорења да се мора много озбиљније водити језичка политика.
ГЛАС: Шта би требало мијењати у образовању? Како привући студенте да уписују студије српског језика и књижевности?
ТАНАСИЋ: Потребно је да у систему образовања српски као национални језик добије статус који то подразумијева. Прво је потребно да у основној и средњој школи добије онај број часова који имају национални језици у другим европским државама, а да се уведе његово учење на све факултете. Кад се то утврди, потребно је направити програм српског језика и књижевности као националних дисциплина - јединствен за Србију и Републику Српску и Црну Гору за српски језик у њој. На другој страни, потребно је да се промијени однос према српском језику, да у свим областима буде важно да се користи српски стандардни језик. То значи и враћање лекторске службе свуда гдје се користи српски језик. Наравно, то подразумијева уз уважавање ове професије и примјерено плаћање стручњака. Требало би да се вратимо у ситуацију кад ће млади, кад размишљају о томе шта ће студирати, знати да је то професија посебно важна за друштво, цијењена и пристојно плаћена.
Наравно, вјерујем да има посла и за факултете на којима се студира српски језик на овом путу враћања значаја и достојанства овој професији - једној од најзначајнијих у сваком друштву. У питању је једна од најзначајнијих идентитетских дисциплина и како бринемо о стварању кадра тако бринемо о очувању српског националног и културног идентитета. Јасно је да је све мање младих па и број оних који желе да студирају српски језик. Ипак није само то разлог што се сад на овај студиј може уписати и са најслабијим успјехом у средњој школи, а није било давно кад су и одлични ученици остајали испод црте. Урушавање свега па и ове професије показује да није било одговарајуће бриге о српском као националном језику. Међутим, услов за све ове промјене јесте то да се у држави међу најважније обавезе уведе и обавеза бриге о српском језику као једном од најзначајнијих идентитетских знакова, што свијест о тој обавези не постоји бар посљедњих стотину година.
“Повеља Матице српске”
ГЛАС: Крајем прошле године Ви и Одбор на чијем сте челу награђени сте “Повељом Матице српске за његовање српске језичке културе за 2022. годину”, као и Институт за српски језик САНУ. Шта ово признање значи за Вас?
ТАНАСИЋ: Данас нисам на челу Института за српски језик САНУ, али у њему сам провео мало више од пола свога радног вијека и десет година руководио њиме, тако да имам право да вјерујем да има и моје заслуге за оно вриједно чиме је Институт заслужио ово признање. Одбор је добио награду поводом 25 година од његовог оснивања и Матица је цијенила укупан његов допринос. Наша језичка ситуација је таква да је Одбор у посљедње вријеме и гласнији и присутнији у јавности и многе ствари у погледу српске језичке ситуације биле би другачије без нашег дјеловања. Значајно је што је Матица српска као наша најстарија културна и научна институција новијег доба препознала наш рад и резултате. Институт за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика имају изузетну улогу, свако у складу са задацима с којим су основани. Посебно у овоме времену када је угрожено национално, када се морамо свим силама борити да сачувамо свој језик и културу створену на њему, свој национални и културни идентитет, односно свој суверенитет, а нису прикривене тежње да се и једна и друга институција скрену са испуњавања својих задатака. Ова награда значи и признање и подршку, али и још више и подсјећање челника који су то признање примили на велику одговорност. Добио сам и лично “Повељу Матице српске” за свој рад. Наравно, човјек осјети задовољство сваки пут кад неко види и цијени допринос који је он учинио у складу са својим могућностима и на мјестима на којим је “постајао”. Посебно је то случај кад једна институција каква је Матица српска тако оцијени тај рад, јер у Матицу се слила наша двовјековна наука и култура.
Ми који данас живимо и радимо у области националне науке и културе морамо бити свјесни тога и бити спремни не само да радимо „свој посао“ него да се на њему и жртвујемо за националне интересе, како су то радиле многе и многе генерације прије нас. Дакле, примио сам то признање колико са задовољством и поносом што сам и сȃм дао свој допринос у нашем националном послу, а исто тако и са пуном свијести о одговорности на коју ме оно подсјећа и обавезује.
Отимање насљеђа
ГЛАС: Упозорили сте, више пута, да се одавно српски споменици културе својатају. Како се борити против тога?
ТАНАСИЋ: Својатање и крађа споменика културе, па и њихова пљачка, није новост. Сјетимо се само колико је античких споменика културе опљачкано и пренесено у европске престонице којим они не припадају. Ја говорим о српским писаним споменицима културе. Много тога је такође покрадено или опљачкано. То би била тема да се о њој у наставцима пише, и да говоре упућенији од мене. Да овом приликом подсјетим на чувени „Српски псалтир“ с краја 14. вијека, настао вјероватно за вријеме кнеза Лазара или његовог сина Деспота Стефана на српској редакцији старословенског језика, а данас у Минхену – гдје су га однијели баварски војници, сматра за најљепши псалтир у Европи. Према мишљењуакадемика Војислава Ј. Ђурића, „то је најраскошнија српска књига из средњег вијека“. Српски писани споменици разнесени су по цијелом свијету. У својој књизи написао сам и податак да је српска монашка заједница била најјача словенска заједница на Светој земљи, од посјете Светог Саве Јерусалиму 1229, па пуна три сљедећа вијека. Шта ће се још открити сачувано од онога што су монаси ту написали! И гдје је то покрадено. То је покрадено, опљачкано и отуђено, али се ипак водило као српско писано благо.
Како прије – тако и данас: краде се, али сада и покушава присвојити наше богато писано насљеђе, чак и оно што је донедавно у свијету науке сматрано неспорно српским. Нарочито је на удару све оно српско насљеђе које је настајало западно од Дрине – на њега су се грабљивице окомиле, било да је ријеч о споменицима на српској редакцији старословенског језика, било на српском народном језику. О томе сам више пута говорио, а говоре и друге колеге. Струка скреће пажњу на то и држави тако је и на научном скупу одржаном у Бањалуци – у Академији наука и умјетности Републике Српске 2011. И прошле године у вези са Чајничким јеванђељем. Па и у закону о српском језику и ћирилици, који је у Републици Српској донесен 2022, стоји изричита обавеза заштите нашег писаног насљеђа; а и у закону о језику и писму у Србији из 2021. Струка је спремна да свој дио посла уради, али то не може без државне подршке. Нужно је те споменике описивати и публиковати и поново показати да је ријеч о неспорно српским споменицима културе. Јер што се некада знало мора се у ово вријеме свакаквих кривотворења – поново приказивати и научном аргументацијом побијати те лажи. Једини је то начин да сачувамо своје. Ако тако не поступимо, остаћемо без највреднијих писаних споменика – посеже се и за највреднијим, какво је Мирослављево јеванђеље један од сто највреднијих писаних споменика свијета, међу најскупљим драгуљима у свјетској ризници културе. У том погледу још не радимо ни близу нужног, а већ каснимо.
Извор: glassrpske.com
Владимир Кршљанин: Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира
Форум преноси |
У преамбули Повеље Уједињених нација, као своје темељно опредељење, народи који је доносе, изражавају решеност „да поново потврдимо веру у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности, у равноправност људи и жена и нација великих и малих“, али и „да радимо на социјалном напретку и побољшању животних услова у већој слободи“.
А у Члану 1. Повеље, наводе се Циљеви Уједињених нација:
одржање међународног мира и безбедности;
развијање пријатељских односа међу нацијама;
постизање међународне сарадње.
Универзална декларација о људским правима у свом Уводу наглашава да је „признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету“.
Члан 1. Декларације каже: „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.“
А Члан 3. Прописује да: „Свако има право на живот, слободу и безбедност личности.“
Данас је веома важно цитирати и одредбе Члана 16: „1. Пунолетни мушкарци и жене, (…) имају право да склопе брак и да заснују породицу. (…) 3. Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва.“
Можемо дакле, са сигурношћу тврдити да су свеопште право на живот, достојанство и вредност људске личности, пријатељство, сарадња и братство међу људима и народима, као и породица – темељне духовно-моралне вредности читавог човечанства, уграђене у темељне документе међународног права, створене после Другог светског рата – најдрастичнијег покушаја потирања тих вредности помоћу наци-фашизма.
У стварању наци-фашизма у Европи, велику улогу је имао страни, посебно англосаксконски капитал. Ипак, владе ових земаља су се опрале пред историјом својим учешћем у антихитлеровској коалицији.
У најновијем светском (засад хибридном) рату, чије су фазе ратови против Срба и Руса, западне владе су, међутим, директно учествовале у стварању и отворено се ставиле на страну хрватских, босанских, косовско-албанских, украјинских (и других) неонацифашиста.
Западни народи још увек имају шансу да смењивањем својих влада и осудом њихове политике, сачувају свој опстанак, умање своју одговорност и оперу свој образ. И на тај начин уједно изврше и обнову демократије у својим земљама, која је сада корумпирана до нивоа своје потпуне негације.
Дакле, иста она капиталистичка закулиса, која је финансирала Хитлера, данас је корумпирала и инструментализовала западне владе, пре свих САД и Британије и натерала их да стварају и подржавају терористе и нацифашисте, распирују и воде агресивне и геноцидне ратове, газе цивилизацијске духовно-моралне вредности и важеће међународно право, позивајући се на фиктивни „поредак заснован на правилима“. Његов важан елемент су нове технологије инструментализације људи кроз искорењивање људске духовности, ЛГБТ уништавање породице и глобални мрежни рат.
Тај данашњи злочиначки систем, можемо назвати нови наци-фашизам и дефинисати као владавину демократски нелегитимних појединаца и група, засновану на масовној инструментализацији и масовном убиству људских бића.
Прве деценије системске кризе и почетак пада западног империјалистичког система камуфлирани су падом Совјетског Савеза и деценијама агресивног „унилатерализма“ уз бројне режиране кризе и ратове на тлу бивше Југославије и СССР, на Блиском Истоку и у Централној Азији.
Експанзивни империјалистички и (нео)колонијални систем је већ тада дефинитивно изгубио историјску утакмицу са поретком слободе, равноправности и братства, поретком сарадње, хуманистичким поретком заснованим после победе над фашизмом у Другом светском рату. Серија режираних ратова, коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије. Нови наци-фашизам са којим смо суочени, као и раније хитлеризам, биће неминовно поражен, и то врло ускоро, јер је потрошио све своје моралне и већину својих материјалних ресурса. Иако је човек подложан манипулацији и инструментализацији, људска врста неће дозволити да буде уништена од стране шачице својих етички и ментално деформисаних јединки.
Без обзира на очајничке покушаје да се распиривањем ратова на целом свету спречи неминовни губитак водеће позиције западне олигархије, дешавају се епохалне историјске промене и настанак Новог света, уз одбрану духовно-моралних вредности људске цивилизације и међународног права. Весник тих промена је била Србија, а њихови носиоци и предводници светске већине су Русија и Кина.
Нови свет, предвођен Русијом, сада се налази у рату за мир. Војно-техничка и морална супериорнсост Русије су битне, не за уништење противничких влада, а поготову не народа, које нико не доживљава као противнике, него за наметање мира. Оног часа када мир буде наметнут, када престану ратови, светска већина ће демократски и стваралачки, уз пријатељство и сарадњу, заувек елиминисати канцер људске врсте у лику новог наци-фашизма и његове мега-злочине инструментализације и масовног убиства људских бића.
Као нација која је једна од највећих жртава новог наци-фашизма и која је својим отпором постала весник Новог света, Србија мора што пре своје политичко, економско и војно тежиште да приближи свом срцу и својој духовности. Свака предност ЕУ и САД у српској политици у односу на Русију и Кину, мора бити заувек и потпуно елиминисана, онако неумољиво као што се то данас дешава у свету.
Најновија антисрпска резолуција Европског парламента, толерисање и подстицање од стране ЕУ и НАТО Куртијеве наци-фашистичке праксе, као и намера Савета ЕУ да нам признање „Косова“ наметне као услов за улазак у ЕУ, постају обавезујући поводи за то.
Извор:srbratstvo.ru
Српска политика 30 година
Коментари |
У Београдском форуму одржани је у среду, 7. фебруара одржан разговор поводом књиге проф. др Зорана Аврамовића "Српске муке са политиком", у издању Мали Немо, Панчево.
Говорили су аутор проф. др Зоран Аврамовић, проф. др Милан Орлић, проф. др Небојша Кузмановић, проф. Драгољуб Којчић, проф. др Зоран Јевтовић и проф. др Слободан Кањевац, проф. др Александар Лукић и Живадин Јовановић.
У протекле три деценије бар пет „отворених рана“ не зацељује: схватање и парктиковање политике, нестабилност демократије, југословенско наслеђе, Косово и Метохија, западноевропска и америчка политика према Србима. Ове теме присутни су конкретизовали питањима:
◦ Да ли је постизање сагласности о општим националним и државним интересима најтежи проблем у Србији и српском народу?
◦ Шта у Србији више генерише конфликтност од сарадње?
◦ Да ли је већа брига за партију него за државу, трајно обележје српске политике и политичара?
◦ Зашто демократски политички поредак не може да се стабилизује? Откуда „диктатура“ у српској демократији?
◦ Да ли су власт и позиција противници или непријатељи у Србији?
◦ У којој мери може да се неутралише мешање западног, иностраног чиниоца у политички живот Србије?
◦ Критичари и заљубљеници у ЕУ (Запад) у Србији?
◦ Србија и Срби у бившим републикама.
◦ Каква је улога државе, власти, опозиције, цркве, интелектуалаца, медија, образовања у борби за Косово и Метохију?
◦ Како стварати младе људе опредељене за одговоран политички и национални рад?
Оцењено је да књига проф. др Зорана Аврамовића представља изузетно вредан допринос расветљавању и разумевању услова, циљева и актера политике Србије у протекле 3 деценије.
Закључено је да тема, иако покрива временски ограничен период, није омеђена и да ово треба да буде само први у низу разговора који ће уследити.
Београд, 8. фебруар 2024.
С Е П А Р А Т И З А М
Кратки текстови / увиди |
Сепаратизам и тероризам су глобални проблем.
Косово и Метохија је проблем сепаратизма, тероризма и организованиг међународног криминала.
То је глобални проблем.
Све сталне чланице СБ УН - САД, ВБ, Француска, Русија и Кина суочене су са проблемима сепаратизма и тероризма.
Не постоје добри и лоши сепаратизми и тероризми.
Дупли стандарди се непогрешиво враћају као дупли бумеранг.
Кога Шолц, уз пратњу Макрона, брани подршком сепаратизму Аљбина Куртија?
Коме користи да КФОР, УМНИК и систем УН буду упрегнути у геостратегију "drang nach Sudosten"?
Косово и Метохија је питање будућности глобалног система безбедности. Зато је одрживо решење има шансе само на основу универзалних принципа Повеље УН и рез. СБ УН 1244.
Нема јачег поглавља или кластера од поглавља VII Повеље УН.
Ако је поглавље VII Повеље УН испоштовало Србија, у чему је проблем да га испоштују Шолц, Макрон и Курти?
Живадин Јовановић
КУРТИ – СА ЉУБАВЉУ СРБИЈИ
Кратки текстови / увиди |
Аљбин Курти је непревазиђена фотографија демократских вредности Запада 21. века, са посветом Србији, коју потписују фронтмени Макрон и Шолц, у садејству ВБ и САД.
ВБ и САД скривају своју фотографију Аљбина Куртија у другачијој резонанцији за коју верују да је, за Србе импресивнија. Нека се континенталци испуцају.
Али, у оба случаја је – Курти, Србији са љубављу.
Да ли нас је Запад, заиста, уверио у свој успех у катарзи освајача, колонијалиста, расиста, фашиста, нео-колонијалиста, хегемона?
Да ли је ово време за свечане изјаве верности било чијим вредностима?
Осим, српским? Искључиво. Где су њени корени?
И да никада у историји нису били, Срби су данас глобална парадигма.
Сви други то знају и меркају – разуме ли то Србија?
Живадин Јовановић
КОСОВО ЈЕ ПИТАЊЕ ЦЕЛОГ СВЕТА: ЕУ немоћна - УН једини реалан спас
Коментари |
Захтев Србије да се одржи седница СБ УН као и евентуално наше обраћање на заседању поводом драме на Косову и Метохији афирмација је Резолуције 12 44 као трајног документа без кога нема мирног и одрживог решења. КиМ је интегрални део Србије и овим потезом показујемо да не одступамо од својих принципа, оцена је Живадина Јовановића.
Србија је послала писмени захтев Савету безбедности Уједињених нација за хитно одржавање ванредне седнице по питању дешавања на Косову и Метохији. То је учињено са јасним предзнаком да је КиМ по Резолуцију 1244 део територије Србије као и да су Уједињене нације те које су по обавезујућој Резолуцији задужене за мир и безбедност на овом простору.
Афирмација Резолуције 12 44
Акценат у писму који је Србија упутила СБ УН је на терору над Србима који спроводи власт Аљбина Куртија, а који се граничи са злочинима против човечности.
Србија је истакла и сва кршења Резолуције 12 44 почев од формирања оружаних снага Косова па до укидања динара. Сви ти потези имају за циљ протеривање Срба.
Дипломата и бивши министар спољних послова Живадин Јовановић сматра да је кључно то што је Србија у захтеву акцентовала значај Резолуције 12 44.
„Сасвим је исправо да се Србија обрати СБ УН по питању Косова и Метохије у драматичној ситуацији по српски народ. Ово је у толико оправданије јер етничко чишћење српског народа траје у континуитету и што траје у периоду када је тај део Србије под мандатом СБ УН. ЕУ која је добила мандат да олакшава дијалог две стране излази из оквира свог мандата и то тако да се ставља на страну сепаратизма, а не на страну права. Сматрам да је дошло време да се на то прекорачење мандата ЕУ скрене пажња. Све што се дешава на КиМ па и интензивирање етничког чишћења, долази као последица непоштовања статусно неутралног положаја ЕУ,“ мишљења је Јовановић.
ЕУ изашла из статуса неутралног посредника
Како каже, ЕУ уместо да буде неутрална, она је све време од 2010. године недвосмислено јачала положај сепаратиста, а слабила улогу Србије као државе чланице УН са јасно дефинисаном територијом у коју спада и Косово и Метохија.
„Ситуација је на ивици да се угрози мир и безбедност. Уколико СБ УН буде имао правилан прилаз онда ће се одлучити за преузимање превентивних мера да се ситуација која је драматична за Србе заустави и да се ствари врате на колосек дипломатије и дијалога. Овако ЕУ прекорачивањем свог мандата који је добила од СБ УН свесно или несвесно иде на руку дестабилизације и ескалације,“ напомиње саговорник Спутњика.
Јовановић подсећа да је ЕУ од УН добила искључиво одобрење да олакша дијалог две стране, а под то не могу да се подведу начин на који они тумаче и Бриселски и овај нови Охридски споразум, који нема потврду УН.
„Мислим да тај документ представља ултиматум и акт претње Србији, јер није део дијалога и усаглашавања воље Београда и Приштине. Тај „споразум“ је супротан државним и националним интересима Србије. Није у складу са Повељом УН и представља кршење Резолуције 1244 СБ УН“, децидан је Јовановић.
Србија ће имати подршку и то не само Кине и Русије
По његовим речима, сасвим је сигурно да се Србија није одлучила на овај корак, а да пре тога није обавила дипломатску активност како би се осигурала да ће седница бити одржана.
„Сматрам да ће ову позицију Србије подржати не само Русија и Кина као сталне чланице СБ и наши стратешки партнери, већ да ће то урадити и остале чланице СБ јер интерес је не само Балкана него читавог света да се питање КиМ реши у оквиру међународног права и односа,“ истиче Јовановић.
Осима пет сталних чланица СБ УН Русије, Кине, Америке, Велике Британије и Француске, тај орган чини и десет несталних чланице чије ангажовање је почело ове године. То су Алжир, Еквадор, Гвајана, Јапан, Малта, Мозамбик, Република Кореја, Сијера Леоне, Словенија, Швајцарска.
Мисија Србије у Њујорку поднела је захтев Гвајани, држави која председава СБ УН, у којем тражи ванредно заседање због ситуације на Косову и Метохији.
Извор: Спутњик
СРБИЈА БОЉИ ДЕО ЕВРОПЕ
Кратки текстови / увиди |
Србија је увек своја. Нема дуга према историји и човечности.
Увек се узда у себе и равноправност.
Поштује пријатеље изнад сваке користи.
И када су разне " quinte " на страни њених противника, узда се у себе.
Пријатеље не заборавља ни када јој говоре да се на забораву добро зарађује.
Србија је и данас бољи део Европе. Помаже јој да се врати себи.
. . .
Живадин Јовановић
30.јануар 2024.
Свету нису потребне поделе: Зашто је важан Покрет несврстаних
Коментари |
Најзначајнија одлика Покрета несврстаних је то што је ова организација против блоковског сврставања и дисциплиновања било које врсте у међународним односима, каже некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић
Самит Покрета несврстаних у Азербејџану
Покрет несврстаних настао је пре више од шест деценија, а управо у Београду, главном граду тадашње СФРЈ окупили су се званичници 25 земаља на првој конференцији Покрета.
Србија у овој организацији данас има статус посматрача, али, како за РТ Балкан наводи некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић, њен утицај у Покрету несврстаних је далеко већи.
"Мислим да је интересовање Србије за Покрет несврстаних сасвим на месту и логично, јер она у овом покрету има веће могућности за заштиту својих националних и државних интереса на међународном плану, а пре свега боље резултате у одбрани суверенитета и територијалног интегритета. Посебно је значајно питање решавања статуса Косова и Метохије, јер Покрет несврстаних земаља чини више него двотрећинску већину у Уједињеним нацијама, у чијој је надлежности и питање КиМ", објашњава Јовановић.
Према његовим речима Србија је баштиник врло плодне сарадње (економске, научно-техничке, културне...) у бившој Југославији, која је једна од најзаслужнијих земаља за формирање Покрета несврстаних.
"Србија природно тежи томе да то позитивно искуство, укључујући и оно у сфери економије, у савременим условима искористи за заштиту, не само суверенитета и територијалног интегритета, већ и за социјални и економско-технолошки развој", додаје наш саговорник.
Јовановић напомиње да је формално Србија посматрач у овом покрету, али да је, по односу, сарадњи и степену узајамног поштовања и разумевања са земљама чланицама, много више од тога.
Управо зато, истиче, није ни чудно да је највећи број земаља које подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије, поштовање међународног права, посебно Резолуције Савета безбедности УН 1244, управо у Покрету несврстаних земаља.
"Чланице покрета су земље које имају различит ниво развијености и утицаја, али и различите културе и религије. Све оне Србију виде као партнера од великог поштовања, угледа и поверења. Зато кажем да је Србија само формално посматрач, али у најмању руку има статус између посматрача и пуноправог члана", објашњава Јовановић.
Поделе воде ка хегемонији
Он наводи да је најзначајнија одлика Покрета несврстаних то што је ова организација против блоковског сврставања и дисциплиновања било које врсте у међународним односима.
Наш саговорник истиче да је то данас посебно важно, јер поред НАТО-а, западни центри моћи покушавају да створе и "неку демократску алијансу, која је наводно супротан пол од неких наводно ауторитарних режима".
"Такве тенденције сврставања у ствари су тенденције из прошлости и превазиђене су, јер су рођене у време Хладног рата и постојања блокова чији су геополитички циљеви међусобно били супротстављени", додаје Јовановић.
Он напомиње да су свету данас најмање потребне поделе и сврставање, јер то "не води демократизацији међународних односа, већ хегемонији и израз су хегемонистичких циљева који коче напредак човечанства".
"Покрет несврстаних је значајан као снага која води демократизацији међународних односа, пре свега кроз међународне форуме. Он, такође, нуди латералне активности, и то највише у оквиру система Уједињених нација, организацији у којој несврстани чине две трећине чланства", истиче Јовановић.
Он подсећа да је овај покрет важан и због тога што се бори за бржи развој мање развијеног дела планете, против остатака колонијализма и покушаја да се колонијализам замени суптилнијим методама експлоатације, као што је неоколонијализам.
Јовановић напомиње да је неоколонијализам "рак рана савременог света", јер није видљив као колонијализам, али је много жилавији и борба са њим је тежа.
"Покрет несврстаних је потребан и као антипод настојањима центара моћи да униформишу унутрашњи развој свих земаља на свету, и подреде интересима најбогатије мањине. Покрет несврстаних је једна снага која, у условима нових подела и конфронтација и претњи миру, треба да одржи интензитет активности за демократизацију међународних односа и поштовање основних принципа међународног права, Повеље УН и других универзалних међународних правних и политичких докумената", додаје наш саговорник.
Синергија са БРИКС-ом
Он оцењује да је данас тренутак да се размисли о томе да се оствари синергија између Покрета несврстаних и организације БРИКС.
"БРИКС представља израз настојања земаља водеће економске и развојне моћи да обезбеде нови светски поредак који ће бити заснован на сувереној равноправности земаља. Циљеви БРИКС-а је и коегзистенција земаља са различитим друштвеним уређењима на основама сарадње у којој сви добијају - у којој неће бити простора за експлоатацију већине од стране богате, војно моћне мањине", наводи Јовановић.
Он даље истиче да би пажња нових снага на глобалној сцени требало да буде усмерена на координацију активности БРИКС-а и Несврстаних.
"То је комплекс односа који захтева промишљање и сналажење, како би се у што краћем року обезбедио нови светски поредак заснован на принципу равноправности и поштовању универзалних принципа међународних односа, а не на хијерархији и на доминацији", закључује Јовановић.
Извор: https://rt.rs/srbija-i-balkan/72330-pokret-nesvrstanih-srbija/
ДРУГИ СКЛОП
Кратки текстови / увиди |
„Врховна демократија“ сматра да је застрaшивање и понижавање свих других држава и народа моторна снага њене „изузетности“ и развоја. Забринутост расте зато што није јасно може ли „Врховна демократија“ разумети ново стање у свету у коме је све мање кукавица и подрепаша.
Супруга амбасадора „Врховне демократије“ је објавила да јој се свиђа фотографија сусрета Вучић-Боцан Харченко у Руском дому неопрезно откривши да види даље од мужа чиновника.
Живадин Јовановић
КО ЈЕ КО
Кратки текстови / увиди |
Страни амбасадори су гости а не гувернери, протектори или саветници против "малигних", "ауторитарних" или "системских" утицаја.
Ко је помагао Туђману, Изетбеговићу, Тачију и њиховој братији, у прогону и погрому Срба?
Ко је и зашто "селио" ОВК са листе терориста на листу ослободилаца?
Ко је 1999. вратио рат на тло Европе разоривши и Србију и глобални систем безбедности?
Ко је подржавао пуч у Београду 5. октобра 2000? Ко је у Клубу Привредник у Шекспировој одређивао и састав Владе Србије?
Ко данас имитира Даладјеа и Чемберлена из 1938, покушавајући да сломе кичму Србији ултиматумом да призна КИМ?
Ко тако високо цени Србе да затвара очи и ћути на Куртијево етничко чишћење, одузимање српске имовине, српских православних цркава... свега српског?
Ко надирући фашизам према Србима на КиМ види као "напредак демократије"?!
Живадин Јовановић
Београд, 04. јануар 2023.
ЗАПАД – ИСТОК
Кратки текстови / увиди |
Историја сведочи да је Запад заснован на концепту богаћења недозвољеним средствима.
Настоји да свој концепт легитимизује „поретком (својих) правила“.
Исток је заснован на концепту одбране од експанзионизма Запада.
Настоји да очува вредности заједнички прихваћених принципа Повеље ОУН.
Живадин Јовановић